Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
по класичним узорима, чине се покушаји латинског стихотворства, почиње се певати по калупу класичних песника, нарочито Хорација, српска књижевност пуна је »одара« — »одаџијâ«, како ће их доцније подругљиво звати — настаје оно што је Јаков
Мушицки је све своје књижевне идеје примио од њега. Упућен у том правцу, он нарочито изучава Клопштока и »немачког Хорација« Карла Вилхелма Рамлера. Научио је одлично латински и грчки, и при калуђерењу узео име Лукијана Самосаћанина.
« Од Хорација узима свечан, хвалбен тон, реторичарску помпу, али без његовог епикурејства. Његова версификација је сасвим хорацијевск
Он метричне обрасце узима из Хорација, највише алкејску строфу, али речи акцентује по рускословенском, без икаква обзира на акцентуацију српског језика.
И у последњим својим књижевним радовима, педесетих година, он је још преводио Хорација, употребљавао класичну метрику, и сневао да грчку прозодију пренесе у српску поезију.
Вешто подражавајући свога узора, Хаџић је преводио Вергилија, Марцијала, Клопштока, Хердера, Гетеа, Шилера, а нарочито Хорација. 1827. превео је Хорацијеву посланицу Де арте поëтіца, под насловом К. Орація Флакка о стихотворству книга.
Иако познаје и цени српску народну поезију, и каткада пише по узору народне песме, иако је Вергилија и Хорација преводио у размеру народних песама, ипак он држи да српска књижевност треба да има за узор класичне књижевности и нове
Новић он је показао да подражавање народне поезије без личног песничког талента вреди колико и ранија подражавања Хорација и Шилера, и да патриотизам није једини атрибут једнога песника.
Шездесетих година он објављује слабе преводе из Хорација, Дантеа, Ариоста, и приређује једно некритично издање Горског вијенца (1868).
Он тешко и неспретно »посрбљава« старе песнике, и отменога Хорација, и трагичнога Дантеа, и грациозног Ариоста преводи на један исти начин: једноликом метриком и дикцијом народних песама.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ту слику насликао је Жак Луј Давид који се муњевито прославио својом сликом „Заклетва Хорација“ и убрзо постао један од највећих мајстора свога доба. Код њега се госпођа Лавоазије учила цртању.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Можда су, многи међу њима добри зналца и када не увек ђаци Хорација, памтили његове чувене стихове о речима које, дабогме, нису вечне: о томе како ће се многе које су данас већ ишчезле
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Преко Мушицког она се везивала за Хорација и античку поезију али је била отворена и према савременијим песничким токовима, према Ј. В. Гетеу и Ф.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Примечавам, дакле, да је споља на палати овај натпис из истог Хорација изрезан био: фінгере qуі віѕа потеѕт, — — — — хіц нігер ест, хунц ту цавето.