Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ рече архимандрит. „Ти си покојнога Марка Пуљића син?... Џанум, то је био добар човек, приложник и ктитор овога храма, ето, божја воља, па умре, џанум!..“ „Умре, оче“, рече Живко, уздахнувши. „Па, џанум, којим ти добром долазиш, Живко?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп нестрпљиво махну руком: — Станите, не разумјесте ме! Немам ја својега имања, ни дај боже! Све је ваше и онога храма. Много би њојзи било да јој одредите и ово што ја досада држах.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних отпадака, задржа његову руку која пође да се прекрсти.
Африка
земље, шиљастих неједнаких зидова, који су као јежеви начичкани кољчићима станују црни марабути, свештеници овога храма. У подне још једна гозба код Франсиса Бефа, свечано опраштање и поздрављање, и онда полазак.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је сад да бира: да се врати Божичу, да тражи кола од Божича, или да пође, пешице, до коњског храма Паладија. Решио се да затражи само један фењер, па да оде, алејом, до школе јахања.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
се ниједна од њих не усуди да се баци каменом посред груди што их љубав до греха занела, да се позову монахиње из храма. Ако се ни њихова не дигне рука, ако и оне оборе чела, да се позове и царица сама, до трга да је допрати цела свита.
окривљеном који рекне како је невин, а нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Кречио је перо, прописе је деро, Књиге није чуво, већ се њима грудо. Недељом је бежо од божијег храма, У порти се туко са алваџијама.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ни олуја, ни бујица, то је цвркут рајских тица; — ил' је разлег од песама из највишег оног храма над звездама? По тихотној васељени разлежу се звуци њени смртном уву нечувени; а у мени?
Је л' ово збор? Је л' ово судница? светилиште ли храма боговског? ил' сведилишта оскрнавни јаз? Ал' моја је жестина узалуд кад видим већ, кад видим и кад знам.
срца животних страсти мах: срамота, понос, гроза, љубав, страх — но зазорна стишаваше их свест у светој збили храма боговског.
више нема, место њега ен' у клети на постељи мојој спава авет грдна мојих страва, — Дагон ми се њоме свети, што му храма обесвети; ено вам је, сад навал'жте, на њој, на њој кив искал'те! А шта на то мајка стара?
— Ха-ха-ха-ха-ха!” В Аскалон је диван граде, приморје га више нема: двор до двора, храм до храма, стуб до стуба, трем до трема.
Ал' храмови сви су мали поред оног храма света у ком главом обитава Астарота, мати света. Од сухога стоји злата саливена слика њена, под ногама слике
Од сухога стоји злата саливена слика њена, на темену слике златне кров од храма мирно дрема. У очима слике златне нека мисо ко да сева гледајући испод себе каква ли се слава спрема.
За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на греди кров кристалов големога храма света. Око струка богињина невеста је руке свела, самртне јој капи бију с обамрла бела чела.
Астароте слику златну, што је на њој наслон греда, и целога крова тешког богињина храма света. Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
” Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се Божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи.
Немањин то је, Што је царске дворе оставио своје — Јер га љубав гони, јер га жеља слама, Да постане слугом Божијега храма. Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох узбрдо од руске Лавре ка малом српском манастиру у брду, у сумрак, да преспавам на другом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
При крају рата, сви су у нас говорили само о потреби подизања једног велелепног Косовског храма према нацрту Мештровића. Наш велики песник Дучић видео је, тада, у Србији, императора.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Са страхом, с тешком слутњом у груди Забринут народ лута и блуди По улицама, Тиска се, врви Около Храма Ал не на принос пасхалне крви Већ да молитвом наду окрепи: Хоће л сванути? — шапће и стрепи...
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
И кто га ће отнети от храма пресветије Богородице хиландарскије, да је отлучен јединосуштније и неразделимије Тројице и да му је супарница
И приложи се ова катапетазма храму пресвете Богородице хиландарске лета 6907, индикта 8. А ако ће је ко однети од храма пресвете Богородице хиландарске, да је одлучен од јединосушне и нераздељиве њене Тројице и да му је супарница пречиста
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ВАРИЈАЦИЈЕ Твоје је лице као љупка фреска На чађавоме зиду старог храма. Добра си као Дантова Франческа, У тишини и миру живиш сама, Без света, да ти замера ил̓ пљеска, А лице ти је као
По оквиру утиснута срма чиста, А оквир јој рез̓о уметник из Дебра. Такав лежи Христос, сред пустога храма. И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и звучна лира.
И звуци јекнуше благо, и јаче, и јаче грме, И распрскаше се силно под сводом мрачнога храма... Зачуђен диже се Август, и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече, и бледа царује тама.
Такав лежи Христос сред пустога храма. И док, постепено, свуда пада тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже
Са страхом, с тешком слутњом у груди, Забринут народ лута и блуди По улицама; Тиска се, врви Около храма; Ал' не на принос пасхалне крви, Већ да молитвом наду окрепи... „Хоће л' сванути?“ - шапће, и стрепи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
када се млади Аристотелес нашао пред Партеноном и Ерехтејом; имао сам само да опишем своје утиске пред она два храма, па да видим Аристотела жива пред собом.
„Знања геометрије, која сам стекао у школи мудрога Талеса, омогућила су ми да се истакнем при градњи Наитиног храма, да привучем на себе пажњу надзорника те градње и да постанем његов помоћник, харпедонапт“. „Какво је то звање?
При томе морају њене ивице стојати управо једна на другој, тако да основа храма буде тачан правоугаоник, а основа пирамиде тачан квадрат. Како се то постиже, показаћу вам.
„Изишао сам на обалу пред храмом богова Амона, Муте и Хона. Кроз стубове тог храма, више од десет људских стасова, видело се плаветнило неба, а цео огромни храм, са својим обојеним релијефима и
Написао га је мој последњи господар, геометар, свом стрицу Рехмозису, свештенику храма Амоновог који је лежао даље низводно.
Он се приближи Партенону. У троугластом забату западне стране храма, која му је била најближа, сагледа недостижне скулптуре којима је Фидија предочио распру Атене и Посејдона о власт над
“, упита се наш младић, а онда погледа на онај део храма који се видео испод тога забата. Испод далеко избаченог венца, који је служио за подножје горње групе и ограничавао
дорским стубовима који су се једва осетно ширили наниже и ту почивали, без икаква подметача, на степенастом подножју храма.
Привучен том уметничком израђевином, он не одвоји очи од ње ни онда кад је наставио свој ход дуж јужне стране храма. Пролазећи поред спољних стубова његових и гледајући између њих, виде млађане коњанике како јашу у кораку и обуздавају
Цела та поворка кретала се лаганим, торжественим кораком ка истоку, онамо где се налазио главни улаз храма. Кад стиже онамо, наш младић сагледа онде вечне богове како седе на окупу.
Он се изненади: овде се та поворка кретала другачијим ходом но на другој страни храма. Ово беше права јурњава и трка.
поред несумњиве намере скулптора да ту предочи бржи темпо кретања поворке, његов властити брзи ход уздуж реда стубова храма имао свог удела у томе да је свечана атенска поворка овде прошла тако брзо поред њега.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
откупљивач гардеробе оне банкротирале дружине, био је познат по мани која му је некад и затворила врата Талијана храма: муцао је (мучно и јако несносно), а сем тога, говорио, тј.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед мрачним сводовима храма, који се као нека чуда издизаху и повијаху у густој помрчини.
Кад плануше неколико свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. — Дајте младенце!
Све ово беше изговорено таквим гласом, од кога хајдуци занемеше, згледаше се, па не рекавши ни речи, изиђоше из храма зловољни и упутише се изласку...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Он је стајао у средини тога храма и позивао на супротстављање изазову Де Токвила који је једном рекао да ”човек севера није само искусан већ и доста зна.
једноставност облика ове грађевине и снежно бели мрамор који прекрива фасаду, из даљине даје утисак старог грчког храма.
Ћипико, Иво - Приповетке
У хармонији мира, светлости и облика, његова душа губи се у простору храма као што се губи на догледу јединствених природних лепота. За кога је све то тако удешено?
мислио је Иво Полић шетајући се испод аркада. Гледао је муслимански свет у простору храма. Једни се, у нешто бленући, одмарају, неки стари хоџа чита љубокрвној деци из Корана, други, у шареним хаљинама, као
Кроз неке мирне улице, пуне тишине, пролазио је као кроз аркаде кога храма. Само шум усамљених чесама блажи тишину. Нигде никога докле око допире, а иза решетака кућа свих облика и свих боја
златним натписима, арабескама, колонама, мозаиком, пенџерима са густим решеткама, са нарезаним куполима правога храма у коме живи, жубори, певуши у ноћи чисти извор бистре, питке воде.
и представници народних корпорација нађоше се уз обилато натрпану софру, наздрављајући пуним чашама у славу Христова храма.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Боја и облик перуникина цвета и крунице по сличности се укрштају са куполом неба и храма, али испод тога повезивања у Попиној песми постоји и веза између цвећа старога словенскога бога неба и грома Перуна
у Попиној песми постоји и веза између цвећа старога словенскога бога неба и грома Перуна (перуника) са куполом неба и храма, и то словенскога храма у несловенскоме свету (песма се зове „Сентандреја“ и прва строфа евоцира бежање Срба са Косова
и веза између цвећа старога словенскога бога неба и грома Перуна (перуника) са куполом неба и храма, и то словенскога храма у несловенскоме свету (песма се зове „Сентандреја“ и прва строфа евоцира бежање Срба са Косова у далеку Мађарску): јер
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну, Тај би одмах с ума сишô.
Бело чело — чисто херувимство, Месечина поврх света храма, Свилна коса, и сенка јој златна, А дȁ болан од чега је сама?
У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ. Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд. Нема више храма У граду, у селу, Ни зелена грана, Ни тичјег певања — Све је у пепелу.
Али такви нека буду Крила вам таласи, Кандиоце нашег храма Да се не угаси. ИВ Видим ȁле, њине жвале И чељусти клете, Које свима народима Подједнако прете.
Застава се у вис диже, Али једна само На њој пише: „Српство пада, Ал’ ми га не дамо! Око храма светиње нам Биће бедем живи: Слози нашој, жртви нашој Нек’ се свако диви!
Док год траје побожнога жара, Православних храма и олтара, Њеном гробу послаће се свећа, Венци вити од свежега цвећа.
Дакле увиђате! Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. Гле, зар оно није слика света храма! Омладина скупљена на вел’ким школама! Кад затвори књигу, дигне другу бригу — Зна шта народ зида на њеном подвигу.
Петровић, Растко - АФРИКА
земље, шиљастих неједнаких зидова, који су као јежеви начичкани кољчићима станују црни марабути, свештеници овога храма. У подне још једна гозба код Франсиса Бефа, свечано опраштање и поздрављање, и онда полазак.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Не моли се кâ побожник Посред храма, — Нестало је, нема тела, Даша сама. Не чују се гласи, речи, Струји мисô, Кроз коју је рајски тамјан Замирисô.
Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега. Што то чиниш? — питали ли га, Кад је клонô, па се стишô...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Посвећен камен храма Марковог, Кô салик воштан, жаром угрејан, Од уздаха је наших одмекô... ЈЕЛИСАВЕТА: Па сад ме ваљда отац преклиње
ЈЕЛИСАВЕТА: Па сад ме ваљда отац преклиње Да уздасима туге ледене Маркова храма камен заледим! Кô да ја певам?... Да не уздишем? Уздишем, ах, кажи оцу мом!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење. Пустош без искре светлости што плама Свуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама
Лозама је нашим саломљена розга, У буктињи нашој нестало је плама: Херострати ми смо без факље, без храма. (1912) ПОД ЛЕТЊИМ СУНЦЕМ Како опојно мирише липа И тихе ноћне сени мру, Док црвен бакар зраке сипа И тешко
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прохор, други твој слуга, приговара ми како сам од твога храма начинио стециште свакојаког трулежа и отпадака. Опрости му, Боже, јер не разуме.
своме сврабу, па бедни ђаволов брабоњак није нашао ништа боље него да прди ту као каква кљусина пред лицем божијег храма. А у ствари знам ја то што он хоће. Нисам ни ја излапео. Нећу ја допустити мангупима да ме тоциљају.
Отишао је Никанор као Мојсија на Хорив да прими од Господа упуте за све нас. Никанор — исцелитељ окуженог храма, богобојажљиви угодник, баштиник божије промисли, безгрешни гневник.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну. А на прагу храма светог, где се божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело, на стуб је притискô хладни, На коленима светли сребрна и звучна лира.
И звуци јекнуше благо и јаче и јаче грме, И распршташе се силно под сводом мрачнога храма Зачуђен диже се Август и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече и бледа царује тама.
А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут. Јуче је одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља
Кметица била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у мутвак склониле главе, Па журе, лупају, вичу, да обед на време справе.
А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се, преплашен страшно, на звоник старога храма. Гледећи пред собом, смућен, огњено и бурно вече, Прикупи конопце снажно, пропе се и онда клече, И звук се проломи с
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
зашло, небо се заруменило, лаки вечерњи поветарац пољуљкује вите палме између којих корачамо и долазимо до главног храма вароши, Есагиле, „палате неба и земље“. Она се уздиже на високом, масивном подножју.
Она се уздиже на високом, масивном подножју. Зидови храма и колонаде које га опкољавају обложени мрамором, главна капија позлаћена.
Њена оба крила отворена широм, и побожни свет излази из храма. Тако видимо и један део његове унутрашњости: зидове од алабастра и олтар од злата.
Тако видимо и један део његове унутрашњости: зидове од алабастра и олтар од злата. И кров храма, од кедрова дрвета, позлаћен је. Зраци залазећег сунца поигравају по Мрамору, алабастру и злату.
- Учинићемо то, ми обоје, заједно! Ја Вас, дакле, драга пријатељице, очекујем у предворју Никиног храма. Пет минута пре но што звоно дадне знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона; онде ћемо сачекати док сви
Хајде да видимо! Заиста, у полутами храма трепери џиновска статуа египатске богиње, прекривена златом, бисером и драгим камењем.
У центру града стајао је храм и олтар Зевсов, један од најлепших споменика тадањег доба. Поред храма уздизао се краљевски двор, а поред овога, нова библиотека.
више бринула, али се још препирала о златну одежду Сераписове статуе и о златне и сребрне поклоне побожних приложника храма. Свађа препуњена простачким псовкама, претвори се, на послетку, у дивљачку тучу, проли се и крв.
када пун Месец падне око поноћи између суботе и недеље, рачунајући по времену оног меридијана који пролази кроз куполу храма Христова гроба у Јерусалиму.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сам, као што рекох, стрпао дванаест Христових апостола у Нојев ковчег; за Содому и Гомору рекао сам да су то два света храма у којима је Исус са успехом проповедао свој наук: „Љуби ближњега свог“; за Христа сам још рекао да је четрдесет дана
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И док она тако, скрушена и сама, Пред мрамором стоји, ту, у врху села, И док рана звона звоне с торња храма, Обруч златан дршће око њена чела. 1923.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А на мору што им бише с Татари оправне чунице за јуриш градски, кад бише близу недомак граду прамо влахеријске цркве, храма пресвете владичице наше Богородице, духну јаки ветар, удари холуј силовит с божијим трепнућем, диже се море с таласом