Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Националне тежње се манифестоваше већ у доба илирства, а нарочито 1848. године када су се Хрвати и Срби из Хрватске и Славоније и Срби из Баната и Бачке, удружили са добровољцима из Србије, заједнички борили против Маџара.
Ово је југозападни део Хрватске, планинска, периферијска и забачена област, која је још и данас без довољно саобраћајних веза са панонском Хрватском.
* У средњем су веку разне области јадранског варијетета биле саставни део хрватске краљевине и српских краљевина. Затим су делимично биле под угарском влашћу, од које није остало никаквих етничких
Овај део Хрватске је својим рељефом тесно везан за Штајерску. Најзнатнија је од ових подвојених котлина Загорје, чијим неравним дном
панонског типа је у вези са историјом Немачке и, особито, Аустрије и Угарске, изузевши доба народне независности Хрватске до краја XИ века.
Словенци су били населили поред алпијске Крањске и велики део цивилне Хрватске (вараждински, загребачки и крижевачки срез) и Славоније, где су се измешали са старим хрватским становништвом.
за време велике словенске најезде на почетку средњег века; тек доцније су дошли досељеници из Србије и из историјске Хрватске. Због мочвари и лугова Банат и Бачка су били слабије насељени него Хрватска и Славонија.
Кад су Турци освојили угарску краљевину (1526. год.) највећи део Хрватске и Славоније је остао изван њихове власти. Хрвати су тада добили наследну монархију и за краља изабрали Фердинанда И
У западној Славонији, западно од Винковаца, превлађивали су католици пореклом из Босне и из старе Хрватске. Али су се ови нови досељеници, као и заостало старо становништво, делимично одселили и даље на север, преко Драве, у
Карловац је постао средиштем хрватске а Вараждин славонске Војне границе. Војне границе су биле административне целине, независне од бана и хрватског
Марија Терезија (1740—1780) и Јосиф ИИ (1780—1790) су отпочели са понемчавањем Хрватске. Хрватски сабор је 1790. год. стављен под контролу угарског министарства, али је потајна борба продужена.
После миграција су се овде измешали Срби и Хрвати. Ту је била као нека граница између српско-хрватске и словеначке области.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
— Гласник Етнографског музеја у Београду ГЗМ — Гласник Земаљског музеја у Босни н Херцеговини ГЗХ — Графички завод Хрватске ГМКМ — Гласник Музеја Косова и Метохије ГНЧ — Годишњица Николе Чупића ЗЕМ — Зборник Етнографског музеја у Београду
Бошковић-Стулли, Маја, „Усмена књижевност“, у: Повијест хрватске књижевности, књ. 1, Либер— Младост, Загреб 1978. Бошковић-Стулли, Маја, „О народним приповијеткама“, предговор за
Цхевалиер, Ј. и А. Гхеербрант, Рјечник симбола, Матица хрватске, Загреб 1983. Чајкановић, В., Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973. Чајкановић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године, за време илирског покрета, била је од великог утицаја на стварање нове хрватске књижевности. Далмација је Хрватској била блиска, по прошлости, географски, вером, и азбуком, и »дубровчанисање«
Педесетих година, угњетавања и гоњења су таква да се народ диже на буну у Лици и у другим крајевима Хрватске. 1751. и 1752.
1813. био је у чети Зеке Буљубаше на Дрини. По паду Србије пређе у Земун, лута по Угарској, иде до Беча, силази до Хрватске и Далмације; 1814.
песника Ивана Мажуранића Смрт Смаил-аге Ченгића тако је и Његошев Горски вијенац постао заједничко дело и српске и хрватске књижевности, једна књига која везује обе књижевности нашега језика.
То друго издање, много допуњено прикупљеним новим речима из Црне Горе, Далмације, Хрватске, па и из Старе Србије, садржавајући преко 47.000 речи, изишло је у Бечу 1852.
штампа у засебним збиркама: Из Црне Горе и Приморја, две књиге (Нови Сад, 1888; Цетиње, 1889); у издању Матице хрватске Из пріморѕког жівота (3агреб, 1890); Са Јадрана (Београд, 1891); Из београдског живота (Београд, 1891); Из разнијех
од најважнијих појава нове српске књижевности јесте што поступно падају старе преграде између српске и хрватске књижевности и што се обе књижевности истога народа и истога језика приближују једна другој, прожимају једна другом,
Српски писци сарађују на хрватским часописима, хрватски на српским. Хрватске књиге прештампавају се ћирилицом, а српске латиницом.
Српски и хрватски писци (1910[—1911]) заједнички издају Хрватскосрпски алманах. Хрватске књиге налазе читаоце међу Србима, као и српске међу Хрватима.
Хрватске књиге налазе читаоце међу Србима, као и српске међу Хрватима. Српски читаоци данас далеко боље знају хрватске писце, и хрватски читаоци српске писце но што је то било још пре неколико година.
Ива Војновића, једнога од оних писаца који су на среди између две књижевности једнога језика, између српске и хрватске.
крајева, почињу писати источним наречјем, које је на путу да постане општа и владајуће наречје српске, а вероватно и хрватске књижевности.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Вуку је ову приповетку био послао Дамјан Груборовић, српски свештеник из Хрватске. 53. ВУК И КОЗА: Прибележио је Вук Ст. Караџић, тумачећи пословицу „Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила“.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
дотле нисам зарађивао хлеб, ја сам се населио, на Ријеци, у пристаништу, изнад рибље пијаце, у скупом пансиону једне хрватске грофице. Била је то чудна, и несрећна, жена. Имала је незаконито дете, од једног женског лекара, а доцније се отровала.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Људи из Хрватске приповиједали су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебита мјесто које се зове Врзино Коло, на
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Лисица се осветила вуку) дао ми је написану Г. Дамјан Груборовић, свештеник из Хрватске из села Љубине (на сухој међи у ІІ банској регементи); 15. (Милостива снаха и немилостива свекрва), 34.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Осим тога, никада се неће моћи да повуче неспорна граница између српске и хрватске књижевности због истога природног језика који је раздвојен у два књижевна (стандардна) језика.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год. Божидар Ковачевић унео ју је у своју антологију Парнас. Зборник лирике српске и хрватске, Нови Сад 1955. ПРИЧА (стр. 201). Песма је штампана у Голубици 1839, И, 271—2. На стр. 272.
У Биограду боље пишу.” (в. Грађа за ровијест књижевности хрватске, Загреб, 6, 1909, 118). Ако је Кузманићев чланак кретао сва ова сложена питања, донекле је и разумљиво што му је Гај
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
И главна разлика између српске и хрватске варијанте књижевног језика тиче се веће спремности Срба да прихвате страну реч, насупрот склоности Хрвата да је
Независне Државе Хрватске под нацистичким окриљем 1941-1945. Ипак, на српској страни сличних промена у језику није било а постојећа атмосфера у
Ћипико, Иво - Пауци
И настави: — Па оно што Мађари раде са Словацима, раде и други, кад им само треба... Ено вам Хрватске! Што тамо не раде такозвани мађарони! — И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У исто доба, оне певају и хрватске јунаке и догађаје, Зрињскога на пример, и његове бојеве с Турцима. Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и
„У њој је изгинуо цвет хрватског племства и 10000 војника (од 15000). Сам заповедник хрватске војске, бан Мирко Деренчин, пао је у турско ропство.
“ По једном другом мишљењу, Ђерзелез Алија је Герз Ељаз, који је погинуо у јесен 1491. у борби против хрватске војске. ђетић — јунак ђечерма — јелек, врста одеће без рукава ђидија — лопов, угурсуз, курва ђипити — скочити
сехир Секула Бановић — Секељи Јан, рођак Хуњадијев, бан Хрватске од 1446. до 1448. (отуда му у песми презиме Бановић), погинуо 1448.