Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. — Шта ти је? — пита стриц. — Хууууу! — беше њен одговор.
Чисто је чујем како ми слути зло и гунђа за се својим нарочитим гласом: — Хууууу!... Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина.
Дотрчи џандар, па у'апси зачас! — Хууууу! у'апси зачас — што рекла моја покојна стрина. Сећати се својих покојних, милих и драгих, то је лепа ствар, и ја
Тхе, кад нам је таква дивна судбина, онда — нек иде како иде. — Хууууу! в што рекла стрина. Али, кад се човек боле размисли (ако, то јест, уопште има луди који се и таквим опасним