Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Једно вече се издалека чула рика топова. Хуји и тутњи, кâ оно тежак облак што у ваздуху риче и бесни, надимајући горостасне груди, тражи најлепше долине да их ледом
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Настаде глуво доба. Не чује се више ни звонац ни совица. Само чекало чекеће, вода хуји на омаји под воденицом, и... ништа више.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још исти што ме некад срете — Стих из строфе ко зна када започете. ЗВЕЗДЕ С острва
СРЦЕ Моје тамно срце, то је део свега — Са звездама трепти, хуји с ветровима; И онда кад стоји безгласно међ свима, Један громки ехо ћути у дну њега.
И док се у миру тка вечито ткиво, Хуји глас стварања и ритам расула, И док у те сате још страсно и живо Све сазнају моја опијена чула — Ја знам да
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји, кô бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
стару потклобучену тапету на зиду, па би одмах одлетео даље; и док се око нас слеже прашина, чује се како у даљини хуји и све се диже у облак. Ја сам с мамом седео после ручка и пушио. Ћутали смо. Чини ми се да смо обоје слушали ветар.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Преда мном је огромна пучина хаоса, све је најцрња, најстрашнија збрка, нечувено се витлају каламбури и све хуји у некој ужасној грозници и лудилу. Агонија.
И ево, Бога ми мога, почиње тутњи, хуји, сурвава се, стропоштава, измиче и бежи негде од мене бестрага и ја више не газим него лебдим и грозну неку мутну и
Теодосије - ЖИТИЈА
И гле, опет, као и раније у Светој Гори би шум као кад ветар хуји. А благочастиви самодржац Стефан стојећи напред близу гроба преподобнога свога оца, хотећи да види шум који се чуо,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Дубина, кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита. Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Крекет жаба, око куће, започе да хуји и брекће Велики, светао комад неба био је осветлео и један зид у изби, у којој се превртала од досаде и очаја, скоро
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Последњи пут је виђен како савија окуку изнад тријумфалне капије Принца Еугена Савојског и замиче према Ади Хуји. Кад у априлу грми, народ из тог краја и данас говори да то »Дуле Калпиш турира машину...
Милићевић, Вук - Беспуће
А он тражи има ли још ишта у њему, и налази пепео и сатрте, прашне осјећаје и уморне, млаке мисли, док живот хуји око њега и шири мирис прољећа и меку топлину младости; он осјећа његов здрав, бујан мирис и још више опажа како је он
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а Морава оздо ваљајући своје мутне таласе, хуји и шуми пенушећи се, не осврћући се на опустело гнездо.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сва црква хуји. Зар збиља плаветнило и зеленило снегова и леда око земље, љубичасте магле небеса, које су ван живота, не опијају
и вечно небо, што над црквом пада, модра пустиња мора, што се иза ње шири, руменило тела, што ничије није, зар узалуд хуји? Звона, што брује у звоницима, смирују се, на црним балванима, као велике тичурине у кавезу.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пред њима зинула провалија, обрасла гором и шибљем, па хуји и шушти, а на дну ње вијуга се, као змија, међ' суморним стењем и жубори планинска речица, те казује путницима, да ова
Тамо, од Прекића кућа, чује се грмљава од пушака, а Вилин до мршти се на ту грмљавину, па јечи, шушти, стење и хуји...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сванућем звезде сиђу на велики тихи пут У тој шуму у брдима где хуји висока река. РАДОСТ ПУТОВАЊА Кад јесен земљом проспе руј И ветар донесе прастари бруј, Однекуд се
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
што се на пут спрема, Па док из даљине грми градска јека И забаве пусте што низе човека, И бучно веселе тајанствено хуји, Запеваће негде скривени славуји, И природа цела зашумеће страсно, И пола, и горе, и баште, и врти, Све што у њој
Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница. Ко тужи тако? Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди?
И чујем како злокобни славуји Поју у лишћу високих дрвета, И поред свега страховито хуји Старинска песма о таштини света. — Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер далеко тамо хаос је крвави За слободу и за ропство, који хуји. И урла и бесни у свеопштој страви, У орканској ватри, страсти и олуји.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' какав глас?... По тамном крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и врти Све што у њој живи
Гдје су јоргованâ Вијенци плави?... Гди је клетва, гди је?... Вај! вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. А.
А затим ће доћи весели кадрили, Музика ће страсна да хуји к'о бура; Госпође ће бити у млетачкој свили, Господа у руху од црног велура. За тим ће властела у зборе да тону!
Ћипико, Иво - Приповетке
Гледајући на немирну, усколебану пучину, неко вријеме стоје и ослушкују шум мора и хуку олује. Док вјетар хуји преко њихових глава, у заклоници је тишина; тек кад јачи удар вјетра насрне на гране других танких жбунова што у
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Земља је тамна, невидљива и кишовита. - Шуми и хуји баруштина иза мрака. Сјај месечине пође са ње, појави се над помрчином, пође и нестане у ноћи, што мокра улази и
почетак романа сачињен је од јаких сензација, густо сабијених, што се види и по доста учесталим понављањима: „Шуми и хуји баруштина иза мрака.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника. »Стармали« 1881. ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА Ветар хуји кроз висине, А и доле у низику, Разбио ми песму што је Хтела певат’ политику.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ Радак ложи ватру. РАДАК: Смркло се већ, И студен ветар тамо с планине Подмукло хуји, кô харамија Што се прикрада двору нечијем, Застајкујући дахом дивијим, Призива тајно таму поноћну И чека тренут
РАДАК: Ко? ПОРФИРИЈЕ: Па Турци!... Рекао бих: ушли су у траг, чисто је гора од њих оживела!... Све хуји. РАДАК: Ветар је, веруј!
Рекао бих: ушли су у траг, чисто је гора од њих оживела!... Све хуји. РАДАК: Ветар је, веруј! Све већма хуји, гору љуљајућ, Спушта се доле на дно Дунава, Те песком мути страшне валове Што се у бесу своме распињу, О тврдо
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пролазили су поред мене у дугим и дугим редовима, а пред мојим замућеним погледом створи се чудна слика. Попед мене хуји дуг, непрегледан железнички влак. Вагони пуни, набијени луди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ракетла сину. Пољана је била празна. — Прекини паљбу! Нема пустош... Још једино у ушима нешто хуји од силнога праска. Телефон је свирао. Јављао се командир пете батерије. — Каква је ситуација? — пита отуда. — А...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Све се више смрачава и као да се нешто из далека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји. Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плећа му дршћу, а из магле тутње Азијски хати, и блешти врх воде Сребрн реп шајки што по мору броде; И хуји поноћ пуна смртне слутње. Чује се рзај коња који стижу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У срцу се живот застрашеном таји, Само ветар хуји... То су уздисаји... А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале.
Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах; Ћутећи стојиш, падаш без речи, Гинеш за народ, гинеш без стрâ.
По тамном крилу неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Облаци праве блистав му шатор И глас му хуји кроз олују, Поклонимо се Творцу Богу. Славимо Вечнога, Бога Израиља, Славимо Вечни Израиљ, Израиљ.
Ћипико, Иво - Пауци
Диже се и отвори врата. Јутро освану кишно, а заваљало југо, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем. Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село.
Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден. Преконоћ дуне сјеверац и испод литица и греда планине хуји и гони пред собом још подјекоји одијелити сиви облак.
гране мрких маслина пригибљу се, тресу, као да некога к себи маме, а кроз огољела смокова стабла и голе стијене хуји, завија и цвијели вјетар. Његова нарав подаје се времену.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и сударају као да су слепи, гњечећи својим дебелим млохавим трбусима као у Црног Стевана танки исцеђени срп месеца. Хуји у даљини Морава, набрекла од вода што су се сјуриле с кишних падина у току задња три дана.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...
И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки звук Очајно, страсно бруји! Тамо где мирта шири хлад И време блажи груди, Љубишин призрак
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Напред! - Шта је ово? Мени хуји олуја у глави, крвне жиле бију као маљеви, нестаје ми даха. Ви бледите, драга пријатељице, ноге Вам клецају - клонули
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Остане на живу послу само време. Не оно време што тамо на Балкану тече, хуји, носи, него време које се припије на једном месту, и само једе, једе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Они су били тамо, Ти дивни храбри авијатичари Под кожним капутима. Само смело стремити и завртати, и нека елиса хуји, Само слободно, нека је мој дух са вама. Шта мари!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, гле, чуда: што више змија јури, све већи бива размак... Лети ли, лети Варалица: слатки му ветар у уху хуји. Тако дође и до Вештичје логе, зграби наказе, једну о другу веза, руком им показа да камење поново претворе у луде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гдје су јоргована Вијенци плави?... Гди је клетва, гди је?... Вај, вјетар хуји... а ја мислим на те, И све те гледам, кроз сузу што лије, Гдје береш слатке, распукле гранате. 1910.
Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата. На трошном броду задњи морнар клечи, И тешку судбу он види и схвата.
Киту ми чемпреса пружаш, Реч једну шапћеш ми ти'о. Пренем се, ките нема, Нит' памтим твој шапат мио. 57 Ноћ хуји, дажда лева, Јесењи ветар веје; Где је сад моје сиротно, Плашљиво дете, где је?