Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!... Пре перзекутори, пуста-комесари, сабље и наџаци; а сад нам посла цар комесаре, џандаре, винанце, полицаје, рихтере и штулрихтере; па нас сви ти глобе и цеде, сви отимају...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
) 4 Лав, курјак и лисац Лав, први и најстарији од свију лавова и цар свију животиња, находећи се слаба здравља, не излажаше из своје пештере.
” Макне цар главом, скоче лавови на курјака, шчепају ти нам га и начну га дерати. Бедни курјак стане курјачки дречати, а лисац к
који живу у глупости и варварству, и којих су качества и склоњенија својствам четвероножних животиња подобна. Цар који не обилази земље своје и не тражи далеко од себе даже до самих најодаљених граница прогнату и сакривену истину;
гди су и сами подани просвештени и добродјетељни, и знаду шта су они свом цару како општему оцу дужни, и шта је њихов цар њима како својим синовом и фамилији дужан. Питали су једног старца Инглеза гди људи најбоље живу.
” Један босански везир питао је старце Бошњаке: „Хе, кметови, кажите ми право: који вам је најбољи био паша откад је цар Босну освојио?“ „Честити везиру, они који је отуд пошао а к нами не дошао”, одговоре простосрдечни старци.
” упита цар. А кад чује да он ради за једнога: „Напоље из царства ниједну веру, и ако се игди опет појави, даћу га обесити!
Хоће велики цар Петар Перви да просвети и укрепи царство своје, а патријарх му не да; виче, и у име божје заповеда да се наука не
Хоће се, дакле, цар! Но цар просвештен, трудољубив, праведан, человекољубиви отац, просветитељ и премудри законодавац народа свога.
Хоће се, дакле, цар! Но цар просвештен, трудољубив, праведан, человекољубиви отац, просветитељ и премудри законодавац народа свога.
Један персијски цар, идући у лов, дође по случају у колибу некога пастира, види ту дете благообразно и остроумно, заиште га од оца.
га и налажу на њега да је он с неправдом и грабежом собу једну злата напунио | у коју никада никога не пушта. Цар, који га иначе љубљаше и почитоваше и за највернијега к себи држаше, пође да се сам о том увери.
Но шта ту види? Овчарску кабаничицу и жезал и ћилим ту прострет, на кому се он богу мољаше. Пун удивљенија цар, и зачуђен, пита га шта то значи. Каже му ови совјет родитеља свога.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
пређе Кићан, Исаило, Иван и са њима некакав господин Мијушко, донесу нешто барута и један добош, и кажу ми да и’ је цар послао да се дижемо на Турке, да и’ тучемо и гонимо, док и велика војска не пређе.
Турци уплашени оду што су брже могли, а ја се вратим несрећном господину Мијушку, и он окрене мени говорити: ,Цар је мене послао к теби да ти које највредније људе знаш позовеш, да се дигну да вароши палимо и Турке бијемо.
’ одговорим му ја, и почнем гледати по свој порти и по свима доксатима не би’ ли где цара могао наћи. ,Оно је цар Јосиф! — вели Арса — што стоји код оног кочијаша, што маже интов, и штапићем показује куда кочијаш треба да намаже.
’ и Арса му одговори: ,Ово је’ и пружи руку на мене. ,Хајде’ вели, ,зове те цар!’ — Кад рече: ,зове те цар’, прођоше ме мрави од пете до перчина.
’ и Арса му одговори: ,Ово је’ и пружи руку на мене. ,Хајде’ вели, ,зове те цар!’ — Кад рече: ,зове те цар’, прођоше ме мрави од пете до перчина.
’ — Кад рече: ,зове те цар’, прођоше ме мрави од пете до перчина. Паде ми на ум што су ми Турци приповедали: да се цар не може видити, и који га год види, мора му од стрâ доња усна препући.
— ,А ко вас на то све наговори и подиже?’ — упита цар преко толмача. — ,Господин Мијушко!’ — одговорим ја. — ,Који је то г. Мијушко?
— ,Који је то г. Мијушко?’ — Ја кажем да је он прешао и подигао нас у име царево, и да је сада и он овде. Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље.
Цар спусти обрве на очи, и пошто мало поћути, рече нешто немачки једном официру, који одма отрча напоље. Цар се разговарао са својим толмачем не знам о чему.
” „Утом дође с оним официром и Мијушко. Пита га цар: тко је он и шта је тамо радио и ко га је на то послао. — Замуца мој г. Мијушко: ,Ваше Величество... Ваше Величество...
’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Пал
’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Палежа, Уба, Чачка и Ваљева, куда сте и’ отерали?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском... Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... Последњих дана јула и првих дана августа 1806.
(капе) пореклом из Туниса Ћаба (Каба) — зграда у Меки где се налази узидан црни камен, светиња муслимана ћецап — цар ћев (ћеф) — добро расположење, радост, весеље; прохтев ћилер — орман, остава ћумез — кокошињац; кућица убарабарити
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
БОГУ 218 ПЕСМЕ СМРТИ 221 ПЕСМЕ ЖЕНИ 224 КЊИГА ТРЕЋА: ЦАРСКИ СОНЕТИ 227 ЦАРСКИ СОНЕТИ 229 ЦАРИЦА 230 ДВОБОЈ 231 ЦАР 232 ЖИТИЈЕ 233 ЗАПИС 234 КОПЉАНИЦИ 235 РАДОВИШТЕ 236 ВЛАДИЧИЦА 237 МАНАСТИР 238 ДУБРОВНИК 239 СЛАВА 240 ПАЖ 241 МОЈА
ДВОБОЈ Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио врата, Кад јавише трубе да из Авињона Стижу
Од мора где расту лимуни и нарде, Свим путем стајаху, као мирне јеле, Царски копљаници, стрелци, халебарде; Цар прими мисију на врата капеле.
Затим у дворани, Цар, логотет царски, И сва сјајна свита, стајаху док срочи Поздрав на латинском мудри бискуп барски.
Писана у Градцу, сликана у Жичи, У Млецима тешким златом окивана, Књига о претцима, која царство дичи — Опет је цар чита три ноћи и дана.
У хиљаду триста... КОПЉАНИЦИ Стоји тутањ коњских оклопа и звека Панцира. Већ подне пада на врхунце. Цар гледа, још врве, страшни из далека — Сваки у свом штиту носи једно сунце.
РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен беше гостом цара, С кимвала и харфа све музика веја, С бронзаних троношца мириси из жара, С млетачких
Склопи очи сетне, У исход уштапа, једне ноћи летње. МАНАСТИР Цар зида манастир Светих Архангела, На води Бистрици дуг хиљаду хвата; Силни су му стуби од албастра бела, Темељи од
А први пут звона зазвониће триста, Кад из Цариграда врати се Цар смели, И тешки мач спусти у подножје Христа. ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у
ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу.
Заставе вихоре мраком, као клетве; Далеки путници иду друг за другом У поља где некад цар вођаше плугом, И наше царице певаху уз жетве.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И ц Маром је много штошта говорио. — Који је оно светац? — рече он њој, па показа на једну икону на зиду. — Цар Лазар! — рече Мара — Гле! А откуд ти знаш? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати? — Умијем.
— А шта је то Косово? — Косово је поље гдје су Срби изгубили царство и гдје је погинуо српски цар Лазар. Ту њене очице поново потражише слику Лазареву. — Лијепо, сине, врло лијепо! — рече владика.
Ко њу чита, тај се ближи богу! Да, али поп не зна од колико се руку може читати та књига. Дани измичу. Мара је цар села. Свакоме су пуна уста. Нада да ће нам она бити кад-тад учитељ заносила нас је све. А она хода по пољу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тако се ето некад, још кад је цар био каплар, писало и натезало с ученим људима, јер тек је по један Аћа био у селу.
А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму. А овога вина нећете надалеко наћи.
кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске
Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их
— Свршени клирик, а, је л’ тако? — Јесте; совершени клирик... с еминенцијом. А има глас, једна дивота, к’о цар Давид уз харфу. Персона, понашање, све! Све! — А тражи л’ много? — Ни речи није спомен’о!... Ни реч’це...
Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из авлије, к’о да је било у сватови кад се женио силни цар Стеван!... Ко ће данас на светац да краде!...
Африка
На једној је записано: „Томас Кофи, Краљ Моуса, Цар над Царевима“, два корака дале налази се његов гроб. На једној другој кући читам: „Сви ви пажња.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈУЦА: Ваљда није имао за шта да купи? ЈАЊА: О, хондрокефалос! Море, славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де!
Море, славно греческо цар Александер го моли да прими дукати, велики како твоје чело, философ нећи: цар го моли, философ нећи. Е, де, де! (Гумари, што ниси узио тако лепо новац, па да даш мене, да правимо лепа шпекулација).
ЈАЊА: Кирије имон! Господин нотариус, какво је то слово? МИШИЋ: Драги кир Јања, ви знате шта је цар, и царска заповест. Ко против цара иде, може ли се надати милости? ЈАЊА: О истонома ту патрос!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је чувен по томе, да је ту, пре неколико година, цар ловио, озебао, отишао натраг у Беч болестан, и, кроз осам дана, умро.
Исакович се онда трже и проговори, па поче да прича, како су Серби, на Косову, царство изгубили, како је цар Лазар погинуо, али Милош распорио Мурата и како су они, Исаковичи, у Аустрију прешли, и како живе сад у Срему и
Једва их је Бајевич успео да стиша. Ма ко био официр, каже, има детета главу. Не зна Чрну Гору! Цар росијски, Петар, позвао је кнеза Луку, пре четрдесет година, у помоћ, против Турака. Зна се ко их је врбовао.
Исакович онда рече да њему кажу, у лазарету, да Чрногорци крећу, на позив, који им је цар росијски слао, пре четрдесет година. Кад су требали да на Турке крену. Народ зато верује Василију!
А у Токају, њему. Мали цар. Разлика између тог Србина, и осталих, таквих, малих, царева, у Росији, била је само та, да су они Руси, намирисани
Хорват је, код Руса, грмео, да је довео сто официра. Прота – да у његовој партији гласају, и цар Константин и царица Јелена, и благочестива царица Пулхерија, и Ирина. Са сто православних мученика.
Петар Велики, цар росијски, био је први, кога су Исаковичи, у фамилији спомињали. Велики – као неко привиђење дива – три пута виши од
и Прерадович, сакривали, од Костјурина, као зечеви, који од трма до грма претрчавају, Костјурин је пролазио као мали цар. За њим је, као река, текла гомила официра.
Онако, како је замишљена, из људске фантазије, росијске фантазије. Њу је створио Петар, цар, несхватљиво, као из мађије.
Оно што су памтили, било је чуђење да Петар, цар, и његови потомци, могу, тако, да доведу, кога хоће, из далеких земаља, да њихове снове у камену оствари.
Теодосије - ЖИТИЈА
И цар испуњаваше молбу богоносних отаца, не Само као због својте му, него више што се дивио њиховој смерности и странствовању
И када је Сава дошао у царствујући град, цар пријатељ прими га с великом чашћу, јер је од младости био као анђео. Цар га запита о здрављу И о животу светога старца
И када је Сава дошао у царствујући град, цар пријатељ прими га с великом чашћу, јер је од младости био као анђео. Цар га запита о здрављу И о животу светога старца оца његова.
А он, пошто је све знао о својему оцу, све исприча цару, да је цар, због свега задивљен, хвалио Господа и светога старца, и сматрао га блаженим што је избегао многе бриге, и још бољи
Сава био је много дана приман од цара као мио гост, и када је све рекао цару о мана стиру ради чега је послан, цар му је сву молбу испунио и обећао да ће му дати ако што још буде хтео молити.
А цар видевши га како се снебива када што моли, охрабри га да смело чини, и рече: — Све што хоћеш да молиш, унапред сам река
А богомудрога Саву многим почастима обдаривши, цар га тако отпусти и много злата на потребу преподобноме Симеону оцу његову цар посла с њим, и царско писмо, многе му
Саву многим почастима обдаривши, цар га тако отпусти и много злата на потребу преподобноме Симеону оцу његову цар посла с њим, и царско писмо, многе му похвале због одрицања од света плетући и молећи га да се моли за њега.
А богоносни Сава, стигавши у Свету Гору и ушавши у манастир Ватопед, каза игуману и свој братији да је цар испунио њихову молбу, и сви благодаривши Бога величаху спасење цара, и светога што се трудио благосиљаху.
А он извести оца о цареву поздраву и даде му писмо, а с њим донесе и злато дано му од цара, и рече да им је цар даровао Хиландар са сваким наследством и утврђењем царским.
Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара. И ппетекавши запита га цар: — Да ли је још жив свети старац, отац твој? Одговори: — Још је жив молитвеник Царства ти, отац мој.
Одговори: — Још је жив молитвеник Царства ти, отац мој. Цар, дубоко уздахнувши, рече: — Благословен је тај човек Богу, јер примивши земаљско пожури се усрдно да достигне и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће уништити све што би непријатељ могао узети. Песма каже: „Цар је Мехмед Сталаћ освојио, не освоји добра ни једнога“, освојио је град, али у њему није затекао ништа од онога што је
На двору српских краљева јављају се многи Далматинци, нарочито родом из Дубровника и Котора. У XИВ веку је српски цар Душан слао своје младе властелине у Дубровник да се науче западњачким начинима опхођења.
Свети Сава, који им је близак и који је њихов представник код Бога и Христа. Скоро сви Немањићи су свеци, затим цар Лазар, царица Милица и многобројни српски архиепископи. Њихово православље то је „српска вера“, православље Св.
Моравци имају и своја ужа предања, нарочито о Новом Брду, које зову и „Златно Брдо“; причају да је „цар Лазар“ рођен у Прилепници. Код села Подграђа, испод Пасјана, има у Морави вир, који се зове Говен.
На пример у Лукову дримколском певају „кралске“ песме о Косову и о „цар-Лазару“ и знају да је са њима хришћанство потпало под Турке.
Они су били појачани Власима, које је византијски цар Алексије И Комнен (1081—1118) овде населио у исто време кад и Јермене.
Од почетка прошлог рата нису престајали говорити о дубоком поштовању које према њима има цар Виљем; стално су понављали да их он сматра за први народ у Европи, не после Немаца, већ у истом реду са њима.
Најглавније су оне повластице које им је 6. априла 1696. год. дао цар Леополд И. Поред права да бирају своје војводе дата им је слобода вероисповести, па су чак ослобођени и од пореза.
Данас само старци знају песме о Краљевићу Марку, „цар-Лазару“ и Мандушићу Вуку, али их певају без пратње уз гусле или уз какву другу свирку.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Аллииерте) — савезник; три алијирта три савезника (руски, пруски и аустриски цар, савезници у борби против Наполеона) алегација (лат.
јаје букагије — окови на ногама Бунипарта — Наполеон Бонапарта (1769—1821), велики француски војсковођа, државник и цар бурунтија — заповест, налог бухолтер (нем.
) — Зборник права, збирка римског права коју је у ВИ веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле) котиљон (фр.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А у народној песми „Млада жали девојаштво“, каже се: „Дјевовање, моје царовање! цар ти бијах, док дјевојком бијах.
у току игре за неколико минута, само захваљујући сопственој спретности, умешности, снази или лукавству, Трља постаје цар, ловац постане зец (и обрнуто), господар постане роб, а роб господар.
), судбином и злим људима (то често могу бити рођена браћа, цар-таст итд.). Њега увек очекује „тежак задатак“ који захтева надљудске физичке и духовне моћи.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
БОЖЈЕМ СУДУ 113 О ПРАШТАЊУ 114 ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ ПРОГЛАС По милости божјој и благослову светитеља из Раса, ја, цар Срба, Грка и Арбанаса, земљама које од оцева наследих и мачем освојих, које повезах крвним судовима својих
О ЦАРСКОМ СЕЛУ Куда прођу цар и царица или коњи цареви, тим путем сме проћи себар и властелин само пошто се још једном јави пролећни гром с
У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави стопа, нека ту
О ЖЕНИДБИ СИНА Кад господин цар има да жени сина и нови му дворац зидати треба, у помоћ нека дође сва царевина, и мали и велики нека се сјате, коњушар
као о празнику у храму где се за исте грехове истом казном прети и велможи и меропаху, где се смртним осећа и цар и властела.
О ЛОВУ У свако доба зоре летње да су спремни соколи и хртови, кад цар усхте с властелом да лови, да се крене још за росе и хлада докле нису утве златокриле на језеру скривеном у
се свети, који враћа жаоку за жаоку, срам за срам, нож на срцу за нож на оку, ја се по срцу не управљам, ја сам цар заробљен законима које прописујем сам.
Нисам ни судија, њима је у руке закон дат да суде; ни џелат који веша, жеже, сече, каменује кога. Ја сам цар и немам рашта силазити као крвник међу људе, и мада владам по милости бога, нисам бог да праштам.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Зна да неће освојити свет. Александар Македонски умро је са тридесет, а цар Душан са тридесет и три. Теши се тим да није све ни у освајању.
»Генијални Балканац облачи Францускиње!« Или: »Како је мали кројач постао модни цар!« Све је почело тако што 1959. Жан Жик опет није имао где да станује.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? Трчи не патише по племенима, хвата вјеру, куне, благосиља, и тијем помаже колико може! А ти не чу још и то да му цар Александро пресјече давати оне хиљаду цекина, те му је био одредио давати цар Павле? — Чух!
А ти не чу још и то да му цар Александро пресјече давати оне хиљаду цекина, те му је био одредио давати цар Павле? — Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише.
Катунску нахију (а преко ње и сву Црну Гору и Зету) с Котором, толико је стар, да је, по свој прилици, њим ишао и цар Душан из Зете у град.
И руски цар Александро благослови све то, још по његову наговору пресијече нашем владици онијех хиљаду цекина, што му даваше на
Пуро му објасни: — То је једна од онијех стотину и шесдесет што је цар Велики Петар послао владици Данилу, послије боја на Цареву Лâзу. Још само једна има у нашем племену.
(А рече ми Саво Марков да се може писати у Русију, па да би га могли послати!) А већ кад је дошао у Црну Гору цар Мали Шћепан, већ тада и овај мој бркати Рако бјеше стасо.
рече: — Ма, ти мислиш, ђедо, да сав бијели свијет зна наше работе, да зна ко су биле владике Сава и Василије и цар Шћепан и кад си ти барјак носио и војевао!?
Владика отправи Сава Пламенца у Париз, гдје се находио руски цар, молећи га да не раздваја Боку од Црне Горе, али прије но што ће се Пламенац и вратити, дође ћесарски ђенерал
Узели им, вели, стотину волова! Ко је био тај цар Шћепан? Ко је био онај други, загонетни абат Долћи? Какви су то каваљери „Светога Ђорђа“, најзнатнијег војног одличја
— Никако — рече кнез. — Прекидоше му давати онијех хиљаду дуката на годину, што је још цар Павао одредио био! — А зна ли се зашто то?
главари у Русију, још за вријеме цара Павла, да однесе цару молбу да даје владици њеку помоћ, нашто је, као што знаш, цар одлучио да даје на годину хиљаду дуката.
Препис тога писма има Саво Марков, не заборави да га прочиташ. Кад цар разабра како су се Црногорци расрдили, нареди своме конзулу у дубровнику да их утиша.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
а да се притом не разнежи, зна да одржи растојање; свака се његова сањарија завршава буђењем, повратком на земљу (Цар Јован, Мама, Да ли ми верујете, Венчање, Рат). За њ дечји живот није привлачан и узбудљив због тзв.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Но, тако је већ могућно. ШЕРБУЛИЋ: Па шта мислите? СМРДИЋ: Ја мислим, ако то цар оће, оно ће и тако бити; зато је боље потписати. ШЕРБУЛИЋ: Тако и ја мислим. Нека донесе, дакле, да потпишемо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
НУШИЋ 321 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 335 ДОЛАЗАК МЛАДИХ НА МЕСТО
Главна сеоба извршена је на крају XВИИ века. Пошто су Турци одбијени од Беча, аустријски цар Леополд И, новчано потпомогнут од католичке Европе, у савезу са Пољском, Русијом и Млетачком Републиком, отпочео је
21. августа 1690. цар Леополд И одредио је положај српских пресељеника у својој држави. Србима је призната верска слобода и црквена
Тек доласком на престо просвећенога Јосифа ИИ стање српскога народа унеколико се променило набоље. Цар је био верски толерантан и правдољубив, нарочито било му је потребно да у борби са Мађарима има уза се немађарске
То неповерење је нарочито порасло од 1785, када је цар Јосиф ИИ донео одлуку да се ћирилица може употребљававати само у обредним књигама, а да се сви остали уџбеници и књиге
1683. аустријски цар Леополд И потврди му дипломе и грб, које је Бранковић сам фалсификовао, дâ му титулу угарскога барона и утврди у
Тада се у његовој глави родио план о васпостављању српске државе, којој би он био владар, а аустријски цар заштитник. Још за неко време он остаје у дипломатској служби кнеза Кантакузина, али ради за своју ствар на Балкану.
Рационалистичке идеје, које је тада у цркви и држави одлучно спроводио цар Јосиф ИИ, називају се у аустријској политичкој и књижевној историји јозефинизам.
Срби према Јосифу налазили су се у повољном положају. У српским круговима се мислило да цар има неких нарочитих симпатија према Србима.
друштво поделило на два дела: на једне који су одобравали његове црквене реформе и на друге који су били против њих. Цар је сузбијао и православну цркву, ограничавао власт владика, извесне спорове преносио на грађанске судове, хтео да у
година живота, изишла су главна његова дела: Луча микрокозма (Београд, 1845), Горскій віенацъ (Беч, 1847), и Лажни цар Шћепан Мали (Загреб, 1851).
По облику и по склопу и начину излагања Лажни цар Шћепан Мали је истоветан са Горским вијенцем, али више драмски склопљен но Горски вијенац, често и са фразама из њега,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
кано голубови, Још онда беше, било макар како, Све што реко за те, брате, тако: Један лабуд бије орле млоге А цар беше без иједне ноге; Као тороњ, бог од злата сува Од дрвета иде до дрвета, Невидимо држи преко света Бог за уже,
“ — То је доста! Стаде бојак страовити... Од Срба је госпа проста; Још умукну клета она: Што ће — дође цар од дома. 137. Стоји госпа, не миче се, Још подуже мужа глену... Тад ка трска затресе се.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ма показаћу ја вама ко је „Цар Душан“. Забушанти и докоњаци из команде позадине одавна су командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан, тако га иза
Забушанти и докоњаци из команде позадине одавна су командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан, тако га иза леђа зову и његови курири, па и он сам није сраскида да им понекад попријети тим именом.
Јашта него цар, шта ту има да се прича. Душан узима са стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо
О, жалости моја, и села се сјетио. Старац поче да шмркуће. Заводни очима и Цар Душан и пође по џеповима да тражи марамицу.
— Добићеш ти по глави! — попријети Цар. — Хајде, ожежи! Дјечак разви писмо и поче: „Драги ђедо, друже Василије, буди здраво ти на двору своме, а ја одох
“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом.
Најзад скаче на ноге и бучно испада из канцеларије. Цар се окреће за њим, поднадулих очију, и пријегорно шмркутне: — Готово је, и овај ће за који дан одмаглити у бригаду.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић. Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај.
очајно пропала раја, да паднеш опет са златна краја празне петељке: Та још ни репа ниси расплела од умиљаја цар-нападачу, траг му је још на скрхану мачу луба ти врела: А већ се старе машаш слободе, јабуку тражиш у божју
Из ваших уста саслушаће бар и наше гласе песнички вам цар; ал' неће ли му мали бити дар? Ни Србин, боме, није народ лош, од вере му је глава тврђа тек, а осећај му кâ и образ
! Шта мислиш, деде, ко ти је тај див? Господар ти је, знаш ли, господар, господар твој, а мој је, мој је — цар! Па каквом си се понео помамом да мени ти, ти мени нудиш дар?!
Па све због једне жене! Жене зар? — У тамници јунака свију цар, и глава, снага, нада рода свог и божји народ и у њему бог. У тамници?
У храму се свадба слави, тих сватова више нема: Аскалонски цар је женик, а делила лепа нева. Чело ногу седе ,млади богињина лика света, до висине њихне једва жагор свадбе што
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
« ТАМНИ ВИЛАЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилает, гдје се никад ништа не види.
БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери
„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели
Отале пођу свих девет и царевић десети. — Хајде, — веле му — овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година.
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се
Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме
У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож
Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдар
Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се
нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао ко је дивове
ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари.
Кад то механџија чује, брже потрчи п цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Новац је филозоф, новац је лепота; новац је судија, друг, пријатељ, једном речју, цар над царевима. МИЛОШ: Зато се сатире само на сиромае праве.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сада је то експрес-ресторан и зове се „Загреб“, али мени је некако поетичније — „Руски цар!“ То је, наиме, био последњи неукокани руски цар, ако ме разумете. Хоћу да, кажем, најдуже је издржао!
“ То је, наиме, био последњи неукокани руски цар, ако ме разумете. Хоћу да, кажем, најдуже је издржао! Налактим се тако на један пулт и почнем да зиркам наоколо.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Дивило се мало и велико; и сви су јавно говорили да, откад им је сам цар умро, такве параде није било. Било је и поклона, и млого којешта, али, као што кажем: моја воља није била, премда је
На то они дођу у замешатељство, а наши се охрабре и све до једног потуку. Сад цар дозове Голог Сина, пољуби га пред свом војском, даде му села и учини га бароном Голићем. ЈЕЛИЦА: Ах, то је лепо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Непознати на ту вику гласно викну: „Кукурику! Ја сам пијевац Мамузар, кокошију свију цар, ал сам сада сасвим стар; хтједе газда да ме коље, не дадох се драге воље, измакох му већ из руке, па побјегох
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
светињом Божјег трона: „О Господе, који храниш Сваку живу земску твар, Који слабе од зла браниш Као вечни, славни цар. Усрећи ми чедо моје По доброти воље Твоје”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
је дан стављао на прсте топазе, а слуге су мозаиком облагале ваздух, но убрзо међу зверима у врту почеше мегдани, цар више није имао времена ни у огледалу да се види, почео је да ради — углавном са кожом као неко ко је штави: по
се покреће и диже изнад Златног Рога ту доспе Лазарев син после троструког јуриша против Монгола среће га Манојло цар са обале вере поветарац Мраморног мора мери висину витеза и његовог доба од послова светских предстоји још излет на
*** Журно прошавши кроз Гвоздена врата после недовршене битке против Скита наилази византијско посланство сам цар са лотос—крстом у руци и његова кћи не дижући ока с књиге па војводе у белим кожусима и монаси што крију соколе под
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ То се чудо далек’ чуло, до у Цариград, Цар опреми триста војске и три војводе, Да вилина града ори и ње бедеме.
“ 152. Расла јела да је веће нема, Под њом Мара да је лепше нема, Цар је проси, Мара се поноси: “Нећу, царе, живота ми мога, Нећу, царе, за Лазара твога, У Лазара до три мане кажу:
“ Ал’ дочуше цареви дворани, Цар их прати Јовановој мајки: “Ид’те, ид’те, слуге и војводе, Довед’те ми малена Јована.
“ Искаше га и данци и ноћи, Искаше га ал’ га мати не да. “Дај га, дај га, цар да се називље.“ “Нејако је војску да војује, Нејако је коња да ви јаше, Нејако је сабљу да ви паше.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Принцезе, ерцхерцози, цар, кад би правили посету болницама, имали су да виде, као у селима Потјомкина, само рањенике са медаљама.
Оне који би се затекли без медаља избацили би, хитно, из болница у друге болнице, или у пук, или на бојишта. Цар Карло је, доцније, имао обичај у таквим приликама да ухвати рањеника за медаљу, или за дугме блузе, па да пита: „Где
Ја се онда спремам да ноћу, у хотелу, пишем и прозу. Међутим, кроз три недеље, као наручен, у Опатију долази цар Карло, па оне који немају медаље за храброст, наврат‑нанос, избацују. Мене шаљу у Коморан, у двадесет и девету.
Мене шаљу у Коморан, у двадесет и девету. Замишљам како ће цар хватати оне који буду били на рапорту за дугме, или медаљу, па како ће их питати, глупаво, поново: „Где сте то добили?
Вели, дошао је крај за Аустрију. Ни Беч више није весео, ни осветљен, угља нема, а скупоћа расте, лудо. Зна се да је цар Карло цврцнут, већ ујутру. Ми, међутим, играмо валс, као да смо на Марсу.
Монархија је била скрхана, цар у изгнанству, Општину су држали радници. Мислили су, на пролеће ће наставити. То нису били први револуционари који су
Хтео је да каже да сам Аустрији служио. Имао је право. Читалац је видео како. Матори Марко Цар био је много генијалнији у нападу.
Што ти је жао нашег покољења? Зар то није весела маскарада: данас је укус цар, а сутра барикада, Христос, па Нерон, па Лењин. Укус се мења, укус се мења: само су хуље све исти.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И, зачудо, руже нису венуле, беху живе и свеже као узбране. Једне године цар римски поче да гони хришћане по градовима и селима, да их протерује из целога царства.
као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на земљи један цар.
Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос. Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа.
Цар скочи па стаде да кија, али мушица не изиђе из носа. Цео се двор уплаши, јер је цар почео тако страшно кијати да се лишће на дрвету тресло а птице се расплашиле.
А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као
А мушица се у носу мигољила, мигољила, док не доспе цару у мозак те цар полуди. Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар
Цар остави двор и, као манит тумарао је и бежао по планинама, и срце му поста као у звери: становао је, као онај цар вавилонски, по шумама, с дивљим магарцима, пасао је траву, као говеда, и длаке му нарастоше, као пера у орла, и нокти,
А тако је прошао и онај римски цар што је разорио Јерусалим, град Божји. Па онда, Бог је понекад слао читаве облаке од мушица на велике војске које су
СИРОТИЊСКА КРВ На престолу великог Римског царства седео је у давно време један цар, који беше рђав човек а још гори владалац. Он беше човек прождрљив, грамзив и себичан.
А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна. Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу.
небројеном благу нико више није говорио, нити се народ скупљао да гледа и да се диви свечаностима које је приређивао цар, да би му својим блеском засенио очи. Народ заборави цара, као да га и нема. Цар се збуни и забрину.
Народ заборави цара, као да га и нема. Цар се збуни и забрину. Од бриге није по каткад целе ноћи могао ока да склопи. „Проклети старац...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Срету обузме нека милина и неки понос. Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св.
бих ја њих оном Симону шустеру, из револуције, што је »чувао« дофена, — вели љутито Сретен, а затим настави читање: »Цар се налази у Петрополису. Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«.
На све стране влада мир.« — Е, ово је славно! — рече Срета задовољно. А, па има још: »Цар се јутрос кренуо за Јевропу. Банке данас нису вршиле своје плаћање. Трговачке куће и приватне држе се у резерви.
Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена! Нема меда, дете! Него дела ти нама малецно, онако, мало, знаш, написмено, знаш, људи
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Па лепо. И шта онда? Зар не видите: дечак је погружен, као цар Кога су прогнали из домовине, тако свирепо ... — Е, ту лежи цела ствар, То јест, ту је оно што није лепо.
Шета он, шетају и крпе Његових кратких панталона. НАЗАДАК Цар Максимин, што од глади што од беса, Знао је да поједе шест ока меса Са салом, са кожом, цревима, костима И другим
глади што од беса, Знао је да поједе шест ока меса Са салом, са кожом, цревима, костима И другим појединостима! Цар Дагобер Други би, из рутине Смазао по две-три коњске бутине Пуне јегуља, тица и трава, Уз вино од којег не боли
Свак воли ловор, ал на свој начин: Једни као знамен, други ко зачин. Слава пролази хировито: Славан беше цар Хирохито, И његова жена, у скупој бунди ... А данас? Сиц трансит глориа мунди!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Красне жертве што јој учинише. ВУК МИЋУНОВИЋ Без муке се пјесна не испоја, без муке се сабља не сакова! Јунаштво је цар зла свакојега, а и пиће најслађе душевно, којијем се пјане покољења.
На знање ви, главари с владиком! Цар од царах мене је спремио да облазим земљу свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У више прилика њихов је јунак и Краљевић Марко (— Пошто би се потурчио, Марко? — питао турски цар Марка Краљевића, а он му одговорио: — За инат, честити царе!).
Завадио би два ока у глави. Завезана врећа. Зна ђавола на леду поткопати. Зна шта је цар вечерао. И камен би рјечма подигао. И оца би за новце продао. Једва му кожа кости држи. Једна глава, хиљаду језика.
— Не кажи све што знаш, не чини све што можеш, не вјеруј све што чујеш. О УМУ — Цар царује, ум богује. — Ум царује, а снага кладе ваља. — Што снага (јакос’) не може, памет учини.
— Залуду је начина, када није зачина. — Убогу шавцу и игла се криви. — Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера.
Не да ћосо Босне. — Приповиједа се како је неко некад казао да је турски цар некоме од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом јатагану, говорећи: „Ако
од хришћанскијех краљева дао Босну, а некакав сиромашак ћосо Бошњак пљесне се по свом јатагану, говорећи: „Ако је цар дао, ја не дам“. Њешто њешто изјело и од њешта кости остале.
Е, лијо, сад си долијала! — У некаквој земљи огласи се лажљив врач. Цар од оне земље дозове га преда се и изнесавши у завезаној врећи лисицу, рече му: „Ако погодиш шта је у тој врећи, прави
Онда он замисливши се мало рече сам себи: „Е, лијо, сад си долијала!“ Чувши то, цар одмах повиче: „Погоди лисица и јест!“ И тако га отпусте као правога врача. И то ће проћи.
Кад се путник послије дугога времена врати натраг, и дошавши опет у оно село дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу.
Тако се приповиједа да је некакав цар имао кћер за коју му некакав гатар или пророк каже да ће је ујести змија и да ће јој од тога бити смрт.
је некакав цар имао кћер за коју му некакав гатар или пророк каже да ће је ујести змија и да ће јој од тога бити смрт. Цар чувши то начини кћери својој двор од стакла у који се ни мрав није могао увући а камоли змија, и из њега је никуд није
волове да их донесем, па ћу ти онда лагати колико ти драго (приповиједају да је некакав лажа одговорио цару, кад му је цар рекао: кад се тако људи туже да много лажеш, да видим можеш ли мени што слагати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. 126 42. ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА. 127 43.
156 3. ГВОЗДЕН ЧОВЈЕК. 158 4. КУМ РИБА. 161 5. ЦАРИЧИНА СНАХА ОВЦА. 163 6. ВИЛИНА ГОРА. 165 7. ТИЦА ДЈЕВОЈКА. 167 8. ЦАР ХТИО КЋЕР ДА УЗМЕ. 168 9. ТРИ ПРСТЕНА. 170 10. ЗЛА СВЕКРВА. 171 11. ОПЕТ ЗЛА СВЕКРВА. 173 12. У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ.
а ти се начини љекар, па и ти дођи да је лијечиш, и само је окади овом травом, а ја ћу одма изићи, по том ће теби цар дати своју кћер, и узеће те да царујеш с њиме.
Сви остали љекари као посрамљени разиђу се куд који, а овога загрле цар и царица, као свога сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар
цар и царица, као свога сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога!
Тада онај цар напише књигу своме комшији, и моли га, да му пошаље оног љекара, што му је кћер излијечио, да излијечи и његову кћер
Кад то цар каже своме зету, а зет се опомене, што му је најпослије казао побратим на растанку, па не смије да иде, него се стане
Кад то одговоре ономе цару, а он пошље другу књигу, и каже, да ће дигнути војску и заметнути крајину, ако му цар не пошље свога љекара.
“ ВИ. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. Пође некакав цар са својом женом и са кћери да се шета по мору на лађи. Кад мало одмакну од бријега, онда дуне вјетар, па га баци чак у
Кад изиђу на суво, он није смијо ни казати да је цар, а новаца нијесу имали са собом ништа, а не знајући никака заната, нијесу се могли друкчије ранити, него се он најми,
д. Али све залуду! он каже: „Ја њу, ја ни јед | ну? Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина.
Кад већ виде, да друкчије не може бити, онда цар пошље једнога свог везира, да јави говедару, да ће цар да му узме кћер за сина. Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Србљи, гди су год, мило им је вино; ваистину божју, имаду право. Зна свети цар шта говори — и вино весели срце чловека. Ништа ти није горе од невесела и намргођена човека.
Ко је читао росијску историју, могао је познати колику је старост имао премудри и велики цар Петар за умалити у свом царству множество манастира и самаца; узео им је сва села и именија, и оне које је био
Ово би одвећ много било. „Возрите», вели, «на цветке пољске. Ко и[х] тако краси и одева, да цар Соломон, у свој слави својој, није се могао оденути ни украсити као један од ови[х] цветака? Отац небесни.
Нек ми се допусти јошт само једно да споменем. Други пут каже да му је свети цар Констандин на посештеније дошао, пак, између други[х] разговора, и ово му је рекао: „Правда да сам се и ја трудио,
А цар Константин, као разуман управитељ и политик, за курталисати се једанпут црковни[х] људи кавге и ината, заповеди све оне
Онде нису били малени оци, него први и највећи. Право је рекао цар Константин, да ће бог имати шта и светим оцем судити. Видиш ли да је и онда свакојаки[х] било?
То није могуће; то ни турски цар не би учинио. То је безумије и хуљеније, рећи да праведни бог може такову ужасну и нечувену неправду учинити.
Ако је цар ко од њи[х] био, уздише за њим у прсима нашима срце наше - зашто такови цар да нас остави! И да не царствује во веки
Ако је цар ко од њи[х] био, уздише за њим у прсима нашима срце наше - зашто такови цар да нас остави! И да не царствује во веки на земљи!
Таково је бедно состојаније земље без разумнога прављенија, гди сваки паша хоће да је цар. Отпишем Хормовитом о делу што су ми наложили били и кажем им да ја већ у такове немирне земље не желим никада доћи.
кадија — судија казаније — прича калабалук — множина, навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В столећа калпагџија — мајстор за израду калпака (капе) калпак — капа, шешир камара — соба камарад(а) — другар
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!... Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, кâ да је мали цар!... А не би ни један назвâ „фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру да му главу одсичеш!... Држи своје, брате!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Приђе Ђорђевом столу и зацерека се: — Ја сам цар-царић, ухватиш ме за репић! Ја сам дворски сат! Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сребрна ружа није обичан цвет. Од ње се постаје Златоусти, цар прича и исцелитељ, али и као патуљак светом лута. Боле се врати у своју улицу!
Гадио му се морски краставац, мрзео је рибе, јежеве, самога себе. — Бар да сам лав, цар животиња! Само што изрече Плачко своју жељу кад виде како по жутом песку пустиње трче два лава, оба једнака, оба
Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака. — Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат... — Шта ће ми богатство?
се тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко имати оно што онај други нема, ко бити цар царева! — Ја сам цар царева!
— Ја сам цар царева! — узвикну Ферфелин онога дана кад царевина Ферфелина освану ограђена високим, стрмим зидом, уз који ни мачка
— Ко каже? — као жива ватра плану цар Пелетин. За кратко време и царевина Пелетина би ограђена још вишим, још стрмијим зидом. Једва би га птица прелетела.
Једва би га птица прелетела. Такав је био тај зид! Цар, царица и три принцезе Пелетинке поцупкивале су од среће. Како и не би?
« а то нико није умео да протумачи. Да се то разјасни, у Ферфелину би послат Савет мудраца, али цар и овога пута рече само »хм, хм!« и ућута.
Извештај је зато био кратак и непотпун: — Цар Ферфелин има најраскошнији огртач на свеТу, а принчеви везене папучице!
Сви стражари наоружани су пушкама, а улице поплочане глатким зеленим каменом! — Шта сада? — загрцну се цар Пелетин. — Заиста, шта? — уздахну Пелетинка.
— Шта сада? — загрцну се цар Пелетин. — Заиста, шта? — уздахну Пелетинка. Кнедлице су жвакале, али паде одлука да цар Пелетин мора имати огртач раскошнији од Ферфелиновог, а принцезе папучице везене не само бисером већ и другим драгим
Једино што није чула како се стиже у Земљу Ветрова, нити како се хвата златна птица! Цар Пелетин одушевљено пљесну рукама, и поче се спремати за пут. Учини то исто царица с Кнедлицама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Причињава му се да је, као у причи о Баш-Челику, он један од оних моћних царева који нису људи: цар соколова, или орлова, или змајева.
Најрадије би да је змајевски цар па да се, на челу седам хиљада змајева, док се од њих рони небо, уз муње и громове, и писку облака, стрмоглаво сјури
а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.
У тој предјесењој, просветљеној зори признао је себи, сав збуњен, да он и јесте цар змајева, тек сад, иако већ и просед и наглув, само што ће се његове битке водити на земљи а не међу облацима.
и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту, где је сада кафана „Загреб“ (некада „Руски цар“), да ће узјахати турски топ и да ће запевати. Његова ће песма бити знак за напад на Стамбол- и Видин-капију.
(Као ни Србима, ни Турцима се није баш гинуло.) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено. Срби ће се смирити а Турци повући војску.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Слободна је раја, она душа чиста, Над којом се, давно, заплакала Вила: Цар Душана круна у Скопљу се блиста, Над њом Бели Ор'о раширио крила!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ад се зове, цар му је Сатана, мрачна душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву
изгубљену војску, на границе неба доћераше, угнаше их у бездну неситу распламану смрадљивом стихијом; богомрски цар са својом војском у горећу потонуше бездну.
војске богохулне, ту се с гњевом огњенијем разби: хиљаде се кроз отпадну војску од ње страшних разјеча громовах. Цар тартара и његова војска попадаше на поље сражења, поражени стријелом вишњега и њенијем пламом опаљени, облачени у
да му тужну и кукавну судбу коликогод она ублажаје; јер он опет, ако и забуњен, свеђер умно остаје творење и цар земље, иако у ропству.
Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода! О, како је лице свемогуће мрачна глупост обезобразила! Таме цар се зли обрадовао видећ име неба подругано, видећ људе ђе свакој мрскости са тамјаном олтар окађују, видећ гадне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Борба између гибелина и гвелфа, која нам је донела толико недаћа, завршена је, како изгледа. А мир који су папа и цар склопили догађај је светског значаја“.
Видех како цар, држећи узенгије коња, поможе папи да узјаши, да би, корачајући пешке поред њега, папу провео кроз улице око Маркове
Папа и цар су се измирили. Хајде, Мардохају, покажите да имате добар нос и погодите шта се може очекивати после свега овог!
Латински натпис испод њеног главног венца казује ми да ју је сачидао цар Фердинанд ИИ и предао је Језуитима. Поред ње, прислањајући се уз њу под правим углом, видим и језуитски самостан, а на
И садањи цар, Фердинанд ИИИ, придржава се тог правила“: Уђосмо у гостионицу, пођосмо кроз две овеће њене просторије и нађосмо се у
„То је сигурно изазвало велику сензацију“. „Јесте. Сви су били забезекнути, а и сам цар није крио своје изненаћење“. „Лако разумљиво!
врло назадњачки, али када је, пре петнаест година, отет из његових руку, постао је много напреднији, поготов када се цар Јосиф попео на престо“. „То верујем!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Утом мршавко устаде и подиже чашу: — Меѕѕіеурѕ, мангонс ет бувонѕ, цар демаин ноуѕ моурронс! Заиста вам кажем: Не свађајте се, праштајте један другом. Пардоннез, оп воуѕ пардоннера!
Има само од свадбе педесет година. Долазе ми људи и причају да је војска српскога цара добра, племенита. Нови цар, да га Алах поживи, умириће нам крв.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је гријех према животу, гријех према човјеку. Ако нам дијете каже: „Ја мислим да ћy постати Далај-Лама“, или „Цар Земље-сунца-које-не-залази”, може му се пећи, уколико је баш потребито: „држим да то није сасвим извјесно, сасвим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ранковић ГОРСКИ ЦАР „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светолик П. Ранковић ГОРСКИ ЦАР Садржај И 2 ИИ 7 ИИИ 13 ИВ 19 В 26 ВИ 31 ВИИ 38 ВИИИ 42 ИX 50 Х 57 XИ 63 XИИ 68 XИИИ 72 XИВ 77 XВ 84 XВИ 92 XВИИ 9
ГОРСКИ ЦАР И Први пут је сврнуо на себе пажњу целога села о крстоношама. Тада се управо и замомчио.
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!...
— Хе... шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. — Тако је, вјере ми јуначке!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТУРЦИ ВРАПЦИ 276 ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ
И ПАС 325 НАСРЕДИН МИРИ КАВГАЏИЈЕ 326 НАСРЕДИНОВ МУДРИ ЗЕЦ 327 НАСРАДИН ХОЏА И ФРАНЦУЗ 329 ЦИГАНИН И ЦАР 331 ТУРЧИН И ЦИГАНИН 332 ЦИГАНКА ЗВАЛА МУЈА 333 ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ 334 ЦИГАНИН И ДИЊА 335 ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У
ХАРЧИ 371 Е ЛИЈО, САД СИ ДОЛИЈАЛА 372 ЗЕТ У ПУНИЦАМА 373 КЛИНЧОРБА 374 САМОУК И ЊЕГОВО ПИСМО 375 УЧИТЕЉ И УЧЕНИК 376 ЦАР И ДИЈЕТЕ 377 ТИ ЋЕШ СВИРАТИ 378 ЗНАМ И ЈА КАО БОГ, ДА СМИЈЕМ КАЗАТИ 379 МЕНИ ЈЕДАН, А ТЕБИ ОСТАЛО 380 НЕСРЕТНИКУ СЕ НЕ
Девојка му на то рече: — Онда можеш остати овде и живети са мном у овоме двору, па буди цар над овом земљом. Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор.
Змија му одговори: — Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу. Мој је отац змијињи цар. Онда јој се чобан стане молити и изговарати да не може оставити својих оваца, а змија му рече: — Не брини се нимало
А она му каже све по реду како је био опколио пожар и како је чобан избавио. Онда цар змијињи рече чобану: — Шта ћеш да ти дам за то што си ми сина избавио?
Чобан одговори: — Ништа друго нећу, него да ми даш немушти језик. А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.
Мени друго не треба ништа. — Па пође да иде. Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани! Ходи овамо, кад баш то xоћеш. Зини.
Онда га цар врати натраг говорећи му: — Стани! Ходи овамо, кад баш то xоћеш. Зини. Чобан зине, а змијињи му цар пљуне у уста, па му рече: — Сада ти пљуни мени у уста. Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину.
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.
Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.
Мој је отац змијски цар, па хајдемо њему, он ће те добро даривати. Него немој се преварити; што ти год уздаје немој узети, него му ишти прстен.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Све ми се чини узалуд сам чек'о. Све више су моји мили од мене далеко. Можда јој брани баш светли цар: Неће да царством утеха прође. Милион срца пробо је бар, јер мисли кроз срца небу да пође.
А безумни народ и то му прими. Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Инсталације су биле неисправне и баш у току свечаног отварања, којем је присуствовао и стари цар Виљем И (Wиллиам И), велики део зида се срушио, због кратког споја.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тада је аустријски цар Леополд И позвао пећког патријарха Чарнојевића, из Старе Србије, да се са тридесет и пет хиљада одабраних српских
Када је цар открио сјајне ратничке способности Срба из Војне границе, удесио је да се првобитне одредбе ”Привилегија” измене тако
, па је тако дошло и до победе Аустрије код Кустоце. Аустријски цар је исто тако био поштован међу људима као и Краљевић Марко, Карађорђе, Линколн и Гарибалди.
Ова су се имена налазила у дому славних у Идвору. Али када је 1869. године цар укинуо Војну границу и њене становнике препустио Мађарима, граничари су то схватили као издају због погажене царске
Сећам се да ми је отац казао једног дана: ”Ти нећеш никад бити царски војник. Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара. Ми презиремо човека који се не држи своје речи.
Сећам се да ми је отац казао једног дана: ”Ти нећеш никад бити царски војник. Цар је погазио своју реч, цар је издајица у очима граничара. Ми презиремо човека који се не држи своје речи.
Помислио сам у себи даје преда мном сам цар, а ако је тако, помислио сам, да ли је сазнао да сам на прослави првог маја у Панчеву газио његову жуто-црну заставу.
У то време био је директор Института за физику на Универзитету Титулу ”ексцеленција” му је доделио стари цар, а сви наставници су били пуни страхопоштовања кад год би се поменула реч ”екселенција”.
” Бацио је цигару и ушао. У официру сам препознао престолонаследника Фредерика. Две године касније, постао је цар Немачке и владао само двадесет дана. Видео сам да је отишао у Хелмхолцов кабинет и тамо се задржао више од једног сата.
“ Пошао сам с њим и први пут се нашао пред царском палатом и чекао да се стари цар појави на прозору. Он је скоро сваки дан, око подне, излазио на прозор да би посматрао гарду како одлази на своју
Весели живог у авенији Унтер ден Линден полако се гасио. А онда је дошао историјски моменат: велики цар умро је 9. марта 1888. године.
Ћипико, Иво - Приповетке
— и ухвати је за руку, па поведе за собом. — Гледај, големи ти су и како зијевају! Мора да је силан њихов цар кад може да саљева толико гвожђе.... А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш....
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
или „били једном“ (то је прелазак из реалног времена причања бајке у време саме бајке), па се онда уводе, на пример, цар, његова три сина и кћер.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као што почетна формула „био једном један цар” отвара поглед на свет бајке, па у исти мах функционише као део текста и као метатекст.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Као што је пјенородна Венус царица олимпијски богиња, тако је ружа царица пољских цвјетова, тако је и име „Ружичић“ цар на верху Парнаса, а Свјетозар свјетло озарјава име неувјадајемог Ружичића. ФЕМА: (поклони се): Коми фо!
Петровић, Растко - АФРИКА
На једној је записано: „Томас Кофи, Краљ Моуса, Цар над Царевима“, два корака дале налази се његов гроб. На једној другој кући читам: „Сви ви пажња.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Нек лаје, док траје. Кад нестане, нек престане“. Баш ме брига. Сто година нећу живети. — Иначе, како живиш? — Као цар. Не дај боже горе. Команданти ме не обилазе... Јер знаш... овде је вуна, вуна.
— Ратови ће престати онда када у првим редовима бораца буду они који објављују рат... — Било је некада и то... Цар Лазар, и толики многи владари погинули су у првим бојним редовима. И опет...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима. Опет га реч задана врати К султану.
Но прије него што ће све то бити, Цар господу на вечеру сву зове, Па златном чашом узе винце пити И напија пред свима речи ове: „О Боже!
” „То може бити, — али лаж кад стече Вид истине, о! која онда беда”, Цар Лазар тако Југ Богдану рече, „Јер срце кад је ладније од леда, Не чувствује што опште добро пече, Већ само своју
Душо моја, Цвет-девојче, Буди само добре воље, Светла софра на нас чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је,
изложен кратак као садржај, или основни мотив, сваке поједине строфе, и ту се казује уза строфу И: Опшче всјем; уз ИИ: Цар.
г. на страни 175, под насловом „Мале отечествене знаменитости“, следујућа верстица: Кад је Турски цар Амурат књазу од Сербије Булеу (Булеус) рат навестио и кад су се обе војске код Саве на равници Кохована (Цохован)
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине... цар брез царевине! — узвикнуо би очајно, задрхтао би и само би тада грчевито зајецао да га је жалост било погледати.
ли, подруг ли, стајô је труп усправ, а глава се откотрља, па говори: — „Каурине, вели, при'ватио си Босну, ама, наш цар има још земаља... Чок јаша падиша!“ Мени би нешто жао.
Није ниоткуд, већ знам данашњи ред и закон. Зар ти, болан, мислиш да ја не знам да овај ваш цар има за свашто закон? Зна то Давид, зна. Немој мислити да не зна!
Тужи је, вели, суду. Наћи ће се ваљда и за њу који палиграп, јер овај њи'ов цар има за свашто закон.“ Судац: А што је ниси вјенчао? Давид: Иште поп млого за вјенчање. Судац: Колико?
Давид: А како ти мене јопе' мореш тако питати? Зар ти мислиш, болан, да ја не знам да овај ваш цар има за свашто закон? Знам ја то, знам; добро ја то знам. Немој мислити да не знам!
Само ми је лијева нога мало краћа од десне, па се млого гегуцам... Чија је ово штрампа, дијете? Писарчић: То је цар. Давид: Зар ово ваш цар? Писарчић: И наш и ваш. Давид: Није, брате, богме наш. Је ли ово твој шкрљак?
Чија је ово штрампа, дијете? Писарчић: То је цар. Давид: Зар ово ваш цар? Писарчић: И наш и ваш. Давид: Није, брате, богме наш. Је ли ово твој шкрљак? Писарчић: Јест.
Је ли ово твој шкрљак? Писарчић: Јест. Давид: Па како ће бити мој? Е, моје дијете, да је ово наш цар, ја би' од радости заплакô. Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше.
а видим паметан си и учеван си: би ли се икако, икако могô од тог нашег краља и књаза истесати макар један осредњи цар, јер смо се ми, Србови, одавно зажелели царева. Писарчић: Добар је вами и наш цар.
Писарчић: Добар је вами и наш цар. Давид (у себи): Из Лике си, дијете, али не наведе на танак лед!... Не велим ништа, господине. Добар је.
укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од чохе — меке и чврсте вунене тканине Чок јаша падиш — Наш цар има још земаља џамија — муслиманска богомоља џубе — „мушка и женска дуга горња хаљина без рукава (или с кратким
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
'' И сруши се Давид, цар државе свете, И гризући свилу шареног дивана Јецао је плачем разгневљене сете. С поља шуми песма са палмових грана.
Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме трипут у њих пљуну И баци их у дно оргијскога стола.
Сосана и харфи бесни оркан груну, Док је бела тела, пијана и врућа, Цар резао ножем, да сласт лоче пуну Из крвавих уда и раздртих плућа.
кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде. До ножа прсти су му склизли. ''Грех је отац Среће, Бол син Величине!
А кад се поноћ низ падине просу, У сенци вења један цар Балкана, Растурив своју позлаћену косу, Одмарао се од ноћи и дана.
А само сенке с лицем кô од лима, Последњи борци царевине штуре, Чувају куле и зидине суре; Као прост војник, цар је њихов с њима.
Царе, чујеш ли сва црквена звона? На свету војну позивљу те она, Да спасеш свете иконе и мошти. Цар, опустивши мач, гледа где гази Нараштај нови стазама долина... Но гле!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Док живљах не могаше ме турски цар никојим јунаштвом, никаквим даровима, па ни борбом ни великом силом са моје земље потиснути нити побиједити.
Из црногорске историје настали су Његошеви драмски спевови Горски вијенац (1847) и Лажни цар Шћепан Мали (1851), од којих је први његово најбоље дело.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
— Млава је река која изнад Жагубице у окружју пожаревачком извире и код Костоца у Дунав утиче. Прича се да је цар Лазар хтео преко ње разговарати се са некаквим свецем Григоријем, који је близу Горњака у гори постио, па како је
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Тако је у Неродимљу један бор посадио краљ Милутин (СЕЗ, 41, 1927, № 139), други један цар Урош (ібідем); у једном пољу села Ракље (крушевачка околина) има б.
У народним песмама спомиње се в. л. која је сама поникнула из гроба (»Те [цар] сарани двоје деце своје. На Момиру зелен бор никао, На Гроздани винова лозица: Савила се лоза око бора, К̓о сестрина
В. и Wöртерб. ДМ 1, 93). На сличан начин бира се у народним приповеткама и цар (БВ, 3, 222 ид). У народној митологији и приповеткама ј. се спомиње изванредно често.
Смрдљика. »Дрво за које се приповиједа да је уље на њему расло док није некакав цар некад о њему објесио права човјека« (Вук, Рјечн., ѕ. в.). Према веровању у Херцеговини, о с. се обесио Јуда (Св.
који се приликом окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У РАЈУ 215 ЕЛЕГИЈА ЈЕДНЕ ЗАЛУТАЛЕ ДЕПЕШЕ 216 РЕАЛИСТА 218 ИИИ 219 ПАСТИР 220 ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ 223 ЦАР И АБАТ 225 ТАМАРА 233 ПЕЋИНА НА РУДНИКУ 237 ЉУБАВНА ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ 242 ПЛАЧ АФРОДИТЕ НАД
некад, жељно гледô у долине А у вече певао је сетну песму, пуну бола, И на њу се одзивала друга песма одоздола. Цар је слушô песме ове, па у гневу и у жару, Он затвори свога сина у високу кулу стару.
Видео сам га у мору пламеном, Што горду Москву у пепео створи: Он беше већи у пламену њеном, Но цар велики са којим се бори. Његове трубе само успех звоне Под заставама Марса и Белоне! Он младост пази.
Једна лепа госла, али доста стара, Набавила руво од једног жандара. Цар је на то пажњу обратио много, Сваки свога „фаха“ да се држи строго: Тако смо позвали и једног сељака, Да представља
И тихим, благим ветром Непокренут повијен снева цвет... 1881. ЦАР И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован
И АБАТ СТАРА ЕНГЛЕСКА БАЛАДА Још у стара доба она, На престолу Албиона, Ћудљив, љут и сед, и стар, Владао је Јован цар. И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед.
Грабио си што си могô Сјајних слугу имаш много; Та ти, море, сêд и стар, Боље живиш него цар!“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара свог!“ „Не, не, оче!
“ „Ах, чуће се!“ абат на то, „Не питај ме више за то! Јер за четир' дана тек, Па је прошô и мој век. Цар то рече, шале није, Ако, синко, не добије, На питање жеља зли' Одговора моја три.
„Кад је продан неба дика, За тридесет сребрника Наш побожни, светли цар, Дваесдевет вреди бар!“ Цар се на то у смеј дао: „Но, то видиш нисам знао! Аи ко ће то да зна, Да сам тако јевтин ја!
„Кад је продан неба дика, За тридесет сребрника Наш побожни, светли цар, Дваесдевет вреди бар!“ Цар се на то у смеј дао: „Но, то видиш нисам знао! Аи ко ће то да зна, Да сам тако јевтин ја!
“ „Јаш'те сунце место хата, И за дваесчетир сата Проћи ћете земљу сву, И бићете снова ту.“ „Врло добро!“ цар му рече, „Један дан и једно вече, То је, збиља, кратак лет, За широки овај свет!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он се, дабоме да је тако, недавно преселио у Праг да подигне овде своју звездару за коју му је цар дао свој летњиковац на расположење. Знам тачно где он лежи.
Знам тачно где он лежи. Саможиви цар настанио се у оном делу свога двора, који не гледа на Влтаву и варош, него на једну уску долину која се зове Јеленов
Тек после великих мука и лутања, доспе у Праг где доби, као царев астроном, астролог и алхимичар, достојан положај. Цар му поклони дворац Бенатек и даде му две хиљаде дуката за уређење звездаре. Тихо седи, дубоко замишљен.
То је висока почаст за Вас и Вашу науку.“ - „Да,“ одговори му Тихо, „цар беше веома милостив. Поднео сам му опширан извештај о садањој констелацији небеских тела.
зграде коју морам нарочито да споменем, јер она има своју историју, и без обзира на то што сам и ја у њој становао. Цар Фердинанд ИИИ, налазећи се у новчаној оскудици, продаде 1643 године своје пољско имање на Видену, са свима његовим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Како ту реч једаред употреби, некако му се нарочито допаде, и више се од ње није одвајао.”Лепо каже онај у допису: Цар спава, новаца нема, а народ се буни. Одавно ја вама претсказујем да ће бити лома и земљотреса.
Само некако немају никада своју главу. Говоре и мисле како жупник каже, или како вармеђа каже, или како цар каже... А мој Срба има своју главу, али није паметан. Промеће се, а не живи.
Да ниси отац, рекла бих ти нешто о чекмеџету с новцима, што би те проболо као бајонет. Научио си да те цар храни и одева, па не знаш шта је рад и пошто је живот. Али си изгубио кредит код тог цара.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
године, у којој је погинуо бугарски цар Михајло, одликовао се нарочито млади српски краљ Душан. Град Велбужд, где се та битка десила, данас се зове Ћустендил.
Он је још, сем женидаба, проширио и границе српској држави итд. — Данас је већ историјски несумњиво да је цар Душан Силни отрован. За то има врло много доказа, а један је од њих и тај што није умро природном смрћу.
Четвртог дана, он доби поштом једну карту адресирану: „Господину Илији Станојевићу глумцу. Београд: Кафана „Руски цар“. Пострестанте. Карта је била њена и она му је писала: „Драги Чича, оно што си видео није истина“ итд.
Где је оно срећно детињство коме је преврнуто корито служило као престо, на коме је седео цар излизаних колена на панталонама и поцепаних лактова на капуту, са једном гушчијом перушком за капом?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
смишљам жалова, Да отпустим једра океаном тисканим плаво, И какве лудачке ја све смишљам планове: Час краљ лудака, час цар, камбоџске гледам кланце, Син сам Словена дивљих некада, али сада путник.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Којешта причаш! — говорили су и сагињали главе чим би сунце ускочило у реку. — Цар сунце моћнији је и лепши од свих! Зна се то од памтивека! Дубоко у себи мали сунцокрет је знао да су браћа у праву.
— Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах! Баш је будала Капљица! Будала будаласта!
Баш је будала Капљица! Будала будаласта! Ко би; сем будалице, могао да напусти морско царство? Цар одлучи да будалицу сјајем задржи у свом подводном царству. Забљешта бисер, просу се сјај седефа.
Пљесну рукама Морски Цар и Цвета нестаде. Али, свеједно: ма камо да се окренула Капљици се чинило да се, блеђи од корала, у даљини њише њен
— Пусти ме, моћни Царе, да се вратим пустињском Цвету! — рече Капљица, али Цар одречно одмахну главом. — Одлучено је да будеш жена мог Доглавника! — рече. — Одавде ти нема одласка.
— Одлучено је да будеш жена мог Доглавника! — рече. — Одавде ти нема одласка. Али, још и не заврши Цар реченицу, а ка Капљици доплива риба, отвори уста и викну: — Улази! Брзо!
О ПАПАГАЈИМА И ОВЦАМА Било једном једно Царство и у Царству један Цар. Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га претрчи. А Цар?
Царство је било малено: са три замаха крила птица да га прелети, у лаком касу јелен да га претрчи. А Цар? Е, па у малом Царству и Цар је био мали: у трку зец да га доскочи, жаба прескочи! Али, Цар то није знао.
А Цар? Е, па у малом Царству и Цар је био мали: у трку зец да га доскочи, жаба прескочи! Али, Цар то није знао. А и како би могао знати?
А Цар? Е, па у малом Царству и Цар је био мали: у трку зец да га доскочи, жаба прескочи! Али, Цар то није знао. А и како би могао знати? У Царству јелена и зечева није било, а поданици у небо нису гледали. А и што би?
У Царству јелена и зечева није било, а поданици у небо нису гледали. А и што би? Нека лете птице својим путем: њихов Цар највећи је, најмоћнији на свету!
« А то, наравно, значи: »Највећи од Највећих?« И шта сада? Зар се Цар другачије но царски и смео држати? Зар је смео да примети како није већи од педља, да поданицима једва сеже до колена?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела, Мене ће мој отац, мој цар, и власт моја, Питати за дела. А ја, слушајући зорине славуље, Само ћутим, стојим, И господу своме покажем све
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
МАРКА 199 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ 204 12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА 217 13 КЛЕТВА КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) 251 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА 253 15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА
Читајући песму Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора.
Али то је више на речи него на делу. У ствари, однос је дубоко непријатељски. Цар држи годинама Марка у тамници. Марко убија на хиљаде верних царевих поданика.
Марко убија на хиљаде верних царевих поданика. Марко је — не једанпут — догнао цара до дувара. Цар је, не једанпут, задрхтао од Маркова гнева. Очевидно, то није никакво пријатељство.
Али, са друге стране, и по таквом обрасцу одличан песник могао је дати изванредну песму. Такве су, рецимо, песме: Цар Лазар и царица Милица и Бој на Мишару.
Ти немао гроба ни порода! И да би ти душа не испала док турскога цара не дворио!“ Краљ, га куне, цар га благосиља: „Куме Марко, бог ти помогао! Твоје лице св'јетло на дивану! Твоја сабља сјекла на мејдану!
Мало л' ти је, — остала ти пуста! — већ с' о туђе отимате царство? У песми Цар Лазар и царица Милица највише се по навља стих који најјаче изражава сестринску љубав — „да имадем брата од заклетве“.
Узоран верни слуга, уошпте узевши, може да буде одраз зависности ситније властеле од крупније. Несумњиво, цар је желео да има одану властелу, моћан властелин је тежио за тим да му властеличићи буду верни.
ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА Кад се жени српски цар Стјепане, надалеко запроси ђевојку, у Леђану, граду латинскоме, у латинског краља Мијаила, по имену Роксанду
Стјепане, надалеко запроси ђевојку, у Леђану, граду латинскоме, у латинског краља Мијаила, по имену Роксанду ђевојку; цар је проси, и краљ му је даје.
Леђану, граду латинскоме, у латинског краља Мијаила, по имену Роксанду ђевојку; цар је проси, и краљ му је даје. Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме
Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар Стјепане: „Слуго моја, Тодоре везире, виђе ли ми Роксанду ђевојку? Виђе ли је и прстенова ли? Што говори краљу Мијаило?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ КРАЉ Рече краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО
Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар
министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОЧИЈУ 33 СМРТ И ЖИВОТ У ЈЕЗИКУ СТОЈИ 34 ПТИЦА СТРАХА ПРОРОКА ДАНИЛА 35 ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ 36 БОГ СЕ ЉУДИ ОДРИЧЕ 42 СРП КАЗНЕ 43 ЛОВЦИ АДОВИ 44 РОСА 45 ЗЕМЉА СИ...
СМРТ 206 МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ 207 БОГОРОДИЦА У ПЕРСИЈСКОМ ТАБОРУ 208 ИКОНА НЕМИЛОСРЂА 209 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА СВЕТА ГОРА 210 ЦАР, ЛАВ И ЗМИЈА 211 О ТУРЦИМА 212 ИЗБОР КАЛУЂЕРА ЂЕРМАНА 213 ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И
МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ 214 ИГУМАН СИЛОАМ И ЛЕЊИ МОНАХ 215 ЛАВ И ПУСТИЊАК 216 ТРГОВАЦ И СМУК 217 КОНАЦ СВЕТУ 218 ЦАР НА КРАЈ СВЕТА 219 ЧЕТИРИ РАЈСКЕ РЕКЕ 220 ГОРЊИ ГРАД 221 ЈУДЕЈСКЕ ПОВЕСТИ 223 СОЛОМОНОВ ГРЕХ 225 ШАРЕНА РИЗА
ГОВОРИ ДВОСТРУКУ и ТРОСТРУКУ РЕЧ СВЕТИ ПРОРОК И ЦАР ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику
извори водени, основа свој васељеној! ... Внимај! Небу и земљи и свој твари цар к нама говори! Внимај! Велики пастир живу храну људма раздаје! Внимај!
Љутице и гарезљиви налети! Виђ'те како се расипљу и претурају се кости. И можете ли по костију прознати Тко је био цар, краљ, принц?
А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини.
И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини првога до себе у
И пронађоше тако сви о невести да је право изречено. И то бијаше именом Зоровавел, израиљски цар, што пак изведе из ропства вавилонскога род израиљски к Јерусалиму и понови град и цркву Соломонову.
Тако се је носио мисирски првопогански цар Сесотрис свакад. И једанпут, бијући му се с четири краља, надби их и свију четворицу живе их похвата, паке када би
ЗВЕЗДАНО НЕБО ПЕРСИЈСКОГ ЦАРА КОЗДРОСА Коздрос, персијски цар, бијаше себи справио горње небо од мједи. И одзгора га је био накитио са звездама, са Сунцем и с Месецом, плаветно, по
ДАНИЛ Вавилонском се кћером град Вавилон нариче, што га сад Багдатом зову, когано је зградио цар Навахоносор у халдејском вилајету.