Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио. Сигурно је мислио: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо — а шта добисмо!...
“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...“ „Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање.
а ове су груди за цара и за наше право пет пута рањене!... И ти си царски човек... а ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робију
нашој сумњи нема политичких основа, онда, господо, да се не зовем више рођак Мате клозера и његовог брата, пресветлога цара Тодора из Абисиније. — Ко зна, можда је баш и од самога Гамбете? — Можда је и од Рошфора? Или од Маркса из Лондона?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Јотам, син пророка Гедеона, обличујући неправду граждана својих, каже им басну како су древеса избирала себи цара. Натан пророк, дајући Давиду цару да позна богомрско и неправедно дело које је он учинио против Урији, каже му басну
кнезови и поглавари, и сами мајмун, мајмунски биров, кроме једне лисице, сакупе се за посетити и нагледати лава, цара свом.
67 Чавка и остале птице Кад птице изберу орла за цара, договоре се да се у уречени дан саберу, и да се свака од њих, која је за што, покаже.
желе поштеним и просвештеним људма да владају и управљају; зашто такови народ познаје и почитује у свештеној персони цара свога праведнога судију и чадољубива оца, к којему му је у свакој невољи пут свободан и отворен; зна да је интерес
Благо народу који има правдољубива, бодра и просвештена цара, који не чува сарај и жене као Сарданапал, нити лови мухе као Дометијан, него обилази царство своје, као вредан
Најнужније су вешти чесност и добродјетељ, зато их је бог и всеоспштим учинио, од самога цара до сељанина; што је неотложно потребно и без шта се може бити, то је дато и мраву.
и злих зверова, и освободи многе од варвара и мучитеља, онда се топрв удостоји на високи попети Олимп, усветле дворове цара Јупитера уљести, и |за трапезу, гди се ципарски нектар и малвазијска амвросија пије, сести.
раскошу и пијанству, нити доволствујући се царском честију, дâ себе обожити, и постане од чловека звер, од премудра цара мучитељ, и почне за трапезом убијати најверније и најбоље своје пријатеље и официре.
лакедемонскому војеводи, почну неки који су у Персији били расказивати и хвалити одјејаније, богатство и величество цара персијскога: „Што ви ту у ветар беседите?” — рече им онај.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
звезда прастара ту целу пометњу ствара јој стани реци немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у главу цара лазара станоје од два месеца спава у колевци од земље њега нико не памти родио се крајем јесени умро почетком
прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и стојанке поживе шеснес година умре на ивањдан венци птица растурају се у небу
звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у гроб цара лазара 1957. ЂАВО НА СЕЛУ 1.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
МАТЕЈА НЕНАДОВИЋА 112 ПОСЛОВАЊЕ У БЕЧУ 113 ПОСЛОВИ С РУСИМА 114 ПОСЛОВИ СА АНГЛЕЗИМА 127 ДЕЛАЊА КОД АУСТРИЈСКОГА ЦАРА 129 ПОСЛОВАЊЕ С ПРАЈЗИМА 136 РЕЧНИК 138 МЕМОАРИ „Єгда престоли на судъ поставятся, Господи, и судилищу твоему
неки Арса Андрејевић, мој стари познаник (он је рођен у Ваљеву, па убио Турчина и утекао у Срем) да идем да видим цара.
Кад ја кажем Мијушку да хоћу да идем да видим цара, не беше му мило, него ми рече: ,Остани ти у Ваљеву, а ја ћу ићи у Фенек.
— ,Немој, господине Мијушко’ рекнем му ја, ,него да ја идем да видим цара, јер то ми је највећа жеља, а ти си га сто пута видео. Ја му нисам казао да је мени Арса поручио да идем.
И ја се зачудим — прича ми мој отац — кад ме Арса запита: ,Видиш ли, Алекса, цара?’ — ,Како ћу га видити, кад га ту нема?
’ одговорим му ја, и почнем гледати по свој порти и по свима доксатима не би’ ли где цара могао наћи. ,Оно је цар Јосиф!
’ Насмеја се Арса и каже: ,Тако носе сви крштени цареви, а не као ваши Турци!’ и проче. Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?
Но одма помислим: ја видо’ цара у авлији и усна ми не препуче, а и није страшнији ни од једног београдског везира. Хајде, па што Бог да.
— „Идите и тајно начините сваки мизаре (прошенија) на цара”, рекне му Мустафа, „и ударите што више можете имена, и који нема мура (печата), нека прст притисне.
рано стари везир изађе из града, а нови Хаџи-Мустафа-паша, бивши бина-емин, седне у сараје, а тугови му после од цара дођу.
” Михаљевић, који је мога оца пазио и уважавао, рекне: „А зашто, Алекса, ти нећеш да останеш у нашега цара служби, пак ћеш скоро капетаном ванжирати, а заклео си се да ћеш нашем цару веран бити?
бити веран и против Турчина са слободу очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”.
— рече харамбаша. — Мушки! — хвали Заврзан. — Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. — Море, главе турског цара! — викну Заврзан. — На посао! — заповеди харамбаша.
Ал̓ ја ћу њега шамаром! — Охо!... Видиш ти јунака!... Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... — Па ја знам њега од оволицног. Шта ме је пута пољубио у руку. — Јесте. Али то више није онај Станко.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Беле ће руже с оштрог трна Да плану рано с даном новим. Учаурена буба ћути, И преде свилу за плашт Цара; Запалише се Млечни Пути, И препуни се сребром бара. Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума!
Пролазе кроз њу сјајне вреже, И један црни рефрен злоћи; Јејина једна ту сад леже Новог и страшног цара ноћи. Стоји под сунцем које дажди Тврђава усред поља нага.
страхом дворе, Док ти гледаш као паж плашљив и мали, Како једна брига, танка као пара, Пређе преко чела крунисаног Цара.
Тад даде младићу кћерку пуну чара, И са себе даре великога цара: Златни пас за Серез и бурму за Воден. ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио
У сребро окова безброј светих слика: Све у вечну славу благоверног цара Стефана, кад даде царству Законика. Повели сто бдења.
РАДОВИШТЕ Кад цар Кантакузен беше гостом цара, С кимвала и харфа све музика веја, С бронзаних троношца мириси из жара, С млетачких зрцала одсев полилеја.
Брзо он је сео: „Госпођо контеса, ноћас... кад све заспе, Доћи ћу. Аддіо, цара. Бартолео.“ ДУБРОВАЧКО ВИНО Море непомично, мирно као срма, Лежаше пред вртом. Само млаз фонтана Прска.
ЈЕВРЕЈСКА ПЕСМА Њене су очи као двоје деце, обучени у плаво, која се држе за руку, и певају псалам цара Давида. Њене су усне као две речи библије које је написао пророк кад се вратио из пустиње у којој је разговарао с
јуна 1944) ЈУГОСЛАВИЈА — Април, 1941 — Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара? Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад она направи то Саће од зоље од квасца, могла је, што кажу, и самог цара послужити!! Господин Јеротеј Драгановић кад је написао онај Кохбух, хтео га је њој посветити, да шта!
мала Јула у краткој сукњици и дугачким хозлицама са шлингерајем, па изгледа к’о мали гаћасти голуб; и слика доброга цара Јозефа како је узео једном паору плуг из руку, па сам он оре, а паор Шваба диг’о руке, а упро свој благодарни телећи
Још од прве латинске! Та заједно смо, к’о деца, с катихетом »вертеп« носили; ја продуцир’о »цара Валтазара«, а он »Перу из Старога села Кера«. Та није било већег спадала у школи од њега!
Африка
Отвореним очима ја мотрим на све стране узалуд не бих ли гдегод угледао цара саване. Типови црначких колиба унеколико су измењени; кровови су сламни, угаситији, шиљатији, као зарђали од сунца и
Док Фонтен и ја разговарамо на веранди, долази у посету Батуре, син императора Самари, цара из племена Мелинке. Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Господин нотариус, какво је то слово? МИШИЋ: Драги кир Јања, ви знате шта је цар, и царска заповест. Ко против цара иде, може ли се надати милости? ЈАЊА: О истонома ту патрос! Кукавно Јањо, што ћиш да пострадаш!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Како нас лепо грије. Тамо, испод оног редута, ја сам Вас, као млад човек, први пут видео, у пратњи премилостивог цара Леополда. Предавали сте кирасире грофу Хараху. Ја сам био балавац тада, али се ето сећам свега тога.
Међутим, увече, уз песму и вино, та жена је постајала нежна и љупка и певала је, меко, уз харфу. „Море, имао сам цара Давида, за проводаџију!“ говорио је њен муж и уживао у женином гласу.
Могли би трговати. Брзо би се обогатио. Зашто прича све о Косову? Што спомиње цара Лазу? Чему та јадиковка о оном што је давно прошло? Зар не види да се неки чудан светац направио?
А народ, тамо доле, у доњем Срему и Славонији, пита за цара Лазу. Не уме трговати, али уме мрети. Сви су они, каже, мученици, али неће да постану купеци будимски.
Али да неко постане виђен, славан, поштован, зато, што је, целог свог живота, продавао свеће, украшене ликом, цара Лазара, од воска, том се официру, то, чинило не само лудо, него и срамота.
Казаће му кад остану сами. Према мишљењу Божича, био је дошао крај њима, официрима, који су руку цара Лазара у Срем пренели. Сад је царство комерсаната сербских и у Вијени. Он се не меша међу њих.
Господин Николај Черњев, премијер‑секретар, не може више ока да, због њих, склопи. Почео је да сања Мурата и цара Лазара, на Косову. То су већ чули. Него, нека му капетан каже, искрено, шта је, њега, натерало да иде.
Само да знају, ако осрамоте цара Лазу, који је за све нас положио живот свој, на Косову, он ће их вратити у команду, па ће загатити редут, где се
Однекуда се био распростро глас да у Росију носе руку цара Лазара, који је, за све нас, дао главу, на Косову, па су сербски комерсанти у Будиму решили да Штербу финансирају.
Испод Пеште, пре него што је скренуо ка Токају, Штерба је угошћен царски, иако руку цара Лазара није имао. Добио је на поклон чадоре за своје људе, који су уживали у тим покровцима, што не пропуштају кишу.
Гњаватори – који су били стихотворци – химне су о Петру писали. У црквама су цара росијског, уз Бога, помињали. Нису знали да Петар Велики, за то време, као неки горостас, дрвени, оболео, са наочарима
За Павла Исаковича, губитак коњице, њихових застава, цркава, укрепљених места, били су као поновно усековање цара Лазара. Силазак са коња, у пехоту. Пропаст!
Теодосије - ЖИТИЈА
волова и узимања невесте одрекли слатке вечере и бесмртне хране, па су недостојнима изабранога звања и весеља небеског цара Христа с правом названи.
сузама, говораше: — Овај је младић, децо, Божји ученик, а образом монаштва је један наш брат, а син је благочастивога цара српског.
смо кроз тебе засијали, и поставши благонарочити, били смо светодршци, а сада с тобом и ми војујемо у војсци небеског цара, и ништа нас од тебе неће разлучити.
Насадише многе винограде, и трпезарију раширише И осликаше, и метохије измоли ше од цара Алексија, који је тада управљао скиптром грчким, и приложише Ватопеду.
Богомудри Сава био је много дана приман од цара као мио гост, и када је све рекао цару о мана стиру ради чега је послан, цар му је сву молбу испунио и обећао да ће му
манастир Ватопед, каза игуману и свој братији да је цар испунио њихову молбу, и сви благодаривши Бога величаху спасење цара, и светога што се трудио благосиљаху.
А он извести оца о цареву поздраву и даде му писмо, а с њим донесе и злато дано му од цара, и рече да им је цар даровао Хиландар са сваким наследством и утврђењем царским.
преподобни Симеон дозва игумана и братију и предаде им заповест цареву, и манастир Хиландар приложише Ватопеду, и од цара даровано злато предадоше игуману и братији иа службу манастиру.
Који год срушени манастир у Светој Гори хоћеш, тај подигните вашем отачаству, било Хиландар, јер вам је први од цара дан, било други, где год хоћете.
Ако хоћемо да их имамо према нама као ппијатеље, манастир Хиландар, који они испросивши од цара нама дадоше, ми ћемо опет њима дати и тако ће због овога са нама љyбав задржати.
цару Алексију о утврђењу манастира, да га назове царским манастиром, те да њиме не влада ни прот нити ко други осим цара. Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара.
Преподобни пак дошавши у царствујући град, био је с великом љубављу примљен од цара. И ппетекавши запита га цар: — Да ли је још жив свети старац, отац твој?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ипак, поступно обузе неко високо осећање све косовске Србе, обновише манастир и узеше чувати тело свога последњег цара. После су тобожње Урошеве кости „саме пошле“ у манастир Јазак у Фрушку гору, 1705. год.
Пробисвет Шћепан Мали је стицајем повољних и мистичних прилика успео да га у Црној Гори сматрају као руског цара Петра ИИИ и да влада Црном Гором неколико година. У ову врсту спада и то, што се пред катастрофу 1813. год.
„Ко је старији, старији је, а опет цареви смо сви.“ Узели су разбријавати браду „по војнички“, по угледу на цара. Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања“, „свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је
Више од свега у животу ценили су „превишња одликовања“, „свијетлога цара“, то што су сви „царски синови“, и, што је зачудо код ових осетљивих Динараца, остајали су при томе и онда кад им је
Доцније је српска држава завладала овим истим областима, нарочито за владе краља Милутина и цара Душана, крајем XИИИ и почетком XИВ века.
подигли владаоци из династије Немањића: Лесновски манастир јужно од Кратова, који је подигао Оливер, велики властелин цара Душана; нагоричанске цркве код Куманова, манастир Трескавац код Прилепа, итд.
Богишић). Најпотпунији и најоригиналнији је „законик“ Стефана Душана, цара српског, донесен најпре на великом сабору српске властеле и свештенства у Скопљу 1349.
У њој су Призрен, престоница цара Душана, Приштина и Паун-Поље, престоница краља Милутина, Ново Брдо, најзнатније рударско средиште средњовековне српске
На њој је Милош Војиновић, сестрић цара Душана, напасао своја стада. По народној скасци у њој спава Краљевић Марко, који ће се пробудити када васкрсне српско
Кантакузен је забележио, да су се око Бера населиле многе хиљаде Рашана за време владе српскога цара Душана. Јужномакедонски варијетет представља, дакле, углавном пасивну област, која је примила више становништва него
Старији људи знају за косовску погибију и за „цара Лазара“ и о службама (славама) Још се певају песме којима се слави ово доба.
Али имају у Подгору манастир Лешак, о коме причају да је задужбина „цара Лазара“. Даље има у поменутој Дервенти Вардаревој (у хатару села Рогачева) Савин камен, око кога Вардар нечујно и
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ти, бесна, шашава мачко! — окренуо сам се на стомак и почео да буљим у песак као да бројим дукате цара Радована. Рашида је стајала изнад мене.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Како? — Ја би’ га пустио нек дође са великом војском, а ја би’ на њега са малом. Цара би’ молио најпре да опет дâ правити сијасет црни’ банака, па би те опет претворио у талире и дукате.
се, догодити де Совјески, Собјески — Јан Собјески, пољски војсковођа и краљ (1674—1695), као савезник аустриског цара Леополда И победник над Турцима код Беча 1673 године. солитер (фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
У католицизму. И какви мисле да буду они војници, кад су шизматици у очима цара свога? Зар хоће да на себе натоваре патњу, којој никад краја бити неће, сеобу душа својих, не само деце своје, промену
толико хтео даровати за зидање патријархове цркве, толико и толико за звона, толико и толико за слику блаженопочившег цара Уроша Нејаког, толико и толико за оправку манастира и, најпосле, толико и толико за патријархове монахе.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПОКЛИСАРУ Поклисар који хита цару из земље туђе, или од цара своме господару, да је неприкосновен чим у области царства ми уђе, па био Византинац, Латин или Словен.
одбегли роб, био од Срба, Грка или Арбанаса, из моћне Византије, или било кога краја, потражи уточиште на двору цара, да роб такав у сва доба под његовим кровом нађе спаса; и највећи од царске господе да благо прими роба, да му сама
му сама госпођа царица уморном дода воде; да, докле хајка за њим напољу хара, роб мирно проспава ноћи на двору цара.
Као између планета и звезда пратиља, зна се између поданика и цара колико је миља, и којом стазом ко ићи мора да не дође до судара.
О ВОЈНИКУ Кад властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара три недеље да се одмара, да га дворе сви одреда у родбини, да му с планине воду носе, да му певају песме старе, да му
Кад властелин, или било који други, дође с војске кући, порука му од цара, три недеље да се одмара, да се не одзива и ако га зову да се суди, или ако игуман по њега поручи; да га време на
За час дана кад буду остављени самима себи, када све овога света, и пријатељство каквога цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју
Да се гладни чак у селу деветом који се потуцају и просе, кад чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја у откосе, и пећи за хлеб загрева јунска јара.
За себре, сужње помиловане, који су вечни дужници цара, који прошлост као злу мађију не могу никад са себе да свуку, од којих и зликовци непохватани надмено се туђе и крију,
За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не било ни бога ни демона.
ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ За дете коме се отац не зна, чије име мајка не изговара, ни пред лицем сина, ни свештеника, ни лицем цара, за отрока који за оцем чезне и када стаса до војника.
без копља и без ножа налећу на перне буздоване, за непокорне који друмове царске ору, који у разговору сатерују цара до дувара.
Матавуљ, Симо - УСКОК
На њој је лик руског цара Петра И, а што наоколо пише не могу све разабрати, само има ријеч „Црногорци“. Пуро му објасни: — То је једна од
Па био сам с царем Шћепаном и овђе на Његушима, у кући гувернадура Јока Станкова. Послије, кад због њега, због цара Шћепана, ударише на нас три војске: босански везир Сулејман-паша од Никшића, румелиски беглербег од Подгорице и
Кад је књаз Долгоруки долазио да свргне Шћепана, па га признао за цара, мниш ли да је једанпут са мном зборио? Па млетачка господа, па послије онај ћесарски ђенерал Вукасовић, па ко зна
— Опсада је тако трајала четири-пет дана, и у томе се прочу да је воља цара Александра да преда Боку ћесаровцима, а они да ће је предати Французима!
— Јад велики — настави Стево. — Бокељи отправише у Петроград архимандрита Вучетића и још тројицу, не би ли умолили цара Александра да не уступи Боку Французима, но да је придружи Црној Гори!
Чуо си синоћ помињати име Приморца архимандрита Вучетића, којега су Бокељи с још тројицом слали да умоли цара да се Бока сједини са Црном Гором?
Е, тога истога архимандрита слали су владика и наши главари у Русију, још за вријеме цара Павла, да однесе цару молбу да даје владици њеку помоћ, нашто је, као што знаш, цар одлучио да даје на годину хиљаду
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.
док кроз село уморно пролази деветстоосамнаеста, одмиче споро кроз шуштав сазрео кукуруз, јадна и сама, ( Четири цара) све су то једре и чисте лирске слике, доведене до прозрачне једноставности.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Сви смо ми Србљи. ЛЕПРШИЋ: Маџари преварили цара и присвојили сву власт себи. Сад је време да им отмемо и отерамо и у Тунгузију. ГАВРИЛОВИЋ: Ми њи?
СМРДИЋ: То смо одавно могли знати. ШЕРБУЛИЋ: Каже да се једно прошеније на цара потписује, у коме Србљи сами признају да нас је мало и да за нас није војводина.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
научне историје доказала су да он није био потомак Бранковића, да је био »самозванац«, нека врста Димитрија Лажног, цара Јована и Шћепана Малог, и да су његове повеље чист фалсификат.
Велике победе и сјајна владавина Петра Великог, — »цара московског«, кога народна песма почиње величати, »самодржца всем православним«, »цара нашега«, како веле српски записи
владавина Петра Великог, — »цара московског«, кога народна песма почиње величати, »самодржца всем православним«, »цара нашега«, како веле српски записи из тога доба — нашле су велика одјека међу Србима и пробудиле им велике наде.
уводи грађански брак и допушта развод брака. Сав тај велики рад цара и реформатора, тај покушај остварења толиких смелих рефорама и извођења толиких модерних идеја, вређање толиких
И зато су Срби у Угарској помагали цара, и зато су се Срби у Србији придружили аустријској војсци. Главни српски писци, Доситеј Обрадовић и Јован Рајић,
32 БИБЛИОГРАФИЈА. — Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од 1783. до 1790, дакле за доба владе цара Јосифа ИИ.
непосредног практичног значаја за време владе Јосифа ИИ, када су се озго подржавале и изводиле; за доба реакције после цара реформатора оне су изгубиле од своје актуалности, али су ипак остале толико у снази да у српскоме друштву у Угарској
Једна ода прославља цара Јосифа ИИ, који »суеверства многа... изтреби из људеј«.* Главно књижевно дело Везилића јесте спев Краткое написанïе ω
1736. године ђаци »Латинске школе« у Карловцима играли су трагедију свога учитеља Емануила Козачинског о смрти цара Уроша, коју је доцније прерадио и издао Јован Рајић. 1787.
Карађорђу67 (1850), Преодница србске слободе или србски аідуци, »жалостна игра у пет делова« (Карловци, 1863), Смрт цара Миіаила, »жалосно позорије у пет делова« (Београд, 1866), поред тога повише пригодних инсценација.
тежњом за истином«, обара многе и многе укорењене и драге традиције, легенде о вечитој слободи Црне Горе, о смрти цара Уроша, о издаји Вука Бранковића на Косову, о аутентичности деспота Ђорђа Бранковића Хебског.
Владимир Дукљанин, Војислав Травуњанин, Велики жупан Властимир, Мутимир и браћа му, Растко, Краљ Драгутин, Смрт цара Лазара, Заборављени Обилићи, итд.). Он у прози опева и велича херојску прошлост, стару славу и витештво српско.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Споменуо је после и сјајну круну Душанову и Цариград, и јуначкога Милоша Обилића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није баш сигурно да није згодио и у бољшевике, који су упљескали свога цара и у цркве коње увели. Гонетало се тако и наклапало, испитивани људи по селу и тражен сликар брадоња, који се некуд
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ ЧУДА 93 АЛА 94 МИЛОШ и ДИВОЊА 97 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 101 ЂАВО И
У КАО А ДРУГА ИЗ КАЛА 158 НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађег царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти
Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! У том, кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: — Зашто тако
стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их
Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста!
Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче! — Боље тебе нашао, зете. — Гдје си? — Ево ме.
А она му одговори: — Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегод сакријем, јер он браћи мојој прети.
Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе.
Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с
Људи отишавши кажу царевоме сину да га зове њихов цар, и он одмах отиде. Пошто изиђе пред цара запита га цар ко је, откуда је и куда иде.
Пошто изиђе пред цара запита га цар ко је, откуда је и куда иде. А он се осече на цара говорећи, да је он царев син, и да нико нема власти питати га ко је, откуда је и куда иде.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ах, сирота Персо, нисам те знао уважавати. Она ме је кукавна слушала као цара. ЈЕВРЕМ: Пак си и њу кињио, док није умрла. МАКСИМ: Ти се у моје послове не мешај.
ВУЧКО: Театор. СТАНИЈА: Што је то театор? ВУЧКО: Играду како је кћи кнеза Лазара пошла за турска цара. Ту сам већ био. Е, кад погину онај старац, баш сум се смејао. СТАНИЈА: Како би се смејао, кад други гине?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Анино бекство из рођене јој куће и врло необичан сусрет са лажним сликаром Мишелином у експрес-ресторану код „Руског цара“.
Најзад, пошто сам пала с ногу од базања, довучем се некако до „Руског цара“. Сада је то експрес-ресторан и зове се „Загреб“, али мени је некако поетичније — „Руски цар!
Тако некако ... Момак је настављао да ме шармира: — Руска салата код „Руског цара“ — чист плеоназам! Хоћеш пола, а?
Циганлији о бежању преко црте кад се госн Суле сети неког финог типа који је одмах после рата висио стално код „Руског цара“ и пио капуцинер. Шта је било с њим?
Само ме вели, пустите да оставим коске негде око „Цара“, ћутаћу ко заливен. Коске? — пита га цариник. Пластичне или керамичке? —Молим? — зграну се наш повратник.
Гледа Београд — не може себи да дође! Нема више ни дансинга код „Руског цара“, сада је тамо, као што знате, експрес-ресторан у коме сам упознала Мишелина.
чаршаве на првим странама листова, каже оном сиротом повратнику што је дошао да остави своје коске негде око „Руског цара“, каже он њему или му: — Извините, господине, али не можете унутра без кравате!
Па то је начисто смак света! — казала је Ана писцу ове хронике једне вечери док су глувари!и на ћошку код „Руског цара“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
срца давна слика гласа, што с крвних зрнца навире да зриче, да хором лишћа слави чинодејство кад бор је био биљног цара престо.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Нерадени могу бити ласно код великог богатства и толики машина. Шта ћете више: у гостилници зовомој Код хинеског цара сами се пилићи закољу, сами очупају, очисте, натакну се на ражањ, испеку се, и донесу гостима, пак и ту јошт сами се
— „Е“ — рекне она — „реч своју не смем натраг да узмем.“ С отим дозове цара... У! Како му је неправо било! Али није мого да одрече царици, и тако наједанпут постане господин барон обрштером.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
одбија мушки димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у
Везе од прича чудесан круг, да само не би заспао друг. Распреда Тоша: „У неког цара рађала златна крушка . . .“ Па истом прену и Жућу пита: „Шта то крај реке шушка?“ „То ветар шапће!
Кад је почео, ко ће да памти, и мене, богме, сећање вара, саградише га мајстори вешти у давно доба Пекмеза цара. Сад је уморан како и не би, и њему малко дремнути треба, изамљео је разнога жита високо брдо, до сама неба.
Читавог парка чувар и глава то ти је главом ујкица Сава. Он чува лава, зверињег цара, из кога блиста краљевски зрачак а ипак ујка с осмехом тврди: „Ово је само велики мачак!
Кад нема врелог афричког сунца, овде га грију угљем из Креке. И ту се ујка марљиво стара и ложи ватру за смрзлог цара. Камила плови, пустињска лаћа, морнарску главу високо држи.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Другипут сиромах постадох слуга лукав: у недељу насред цркве самога цара заклах и бацих га низ литицу града. У једном се животу родих звер и бес је из мене кипео као из светитеља миро,
Визант једва да је имао бољег цара. ИЗВИДНИК Шубаре се клате и звона бију, зажарене очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ
најгорег, па после кажу: беше то брат праведни и велико се питање прави зашто га казних, само да ја изгубим милост цара! Јеретицима се иде наруку и то мртвим, а за мене остају сплетке дворске и тешке грдње с неба!
КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два! За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна.
Сад је то прича у граду будала, тада су погинула цара два! На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна?
живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је то победа змијског цара за човека — претерана обећања и велика непорочна вест коју не може да сања ни да схвати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— То је баш добро, и подржи, Боже, још мало овако. Јер ово је наше домаће блато које ми газимо још од цара Лазара. А тек како је њима, који долазе овамо са бечке калдрме. Разданило се када смо кренули у једну ораницу.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 103. Преле су преље с вечера. Која је више напрела? Мајкина Ружа највише; Стигла је вала до цара, Посла јој царе повесмо: “Нај теби, Ружо, повесмо, Опреди мени шаторе, Што од тог теби остане, Опреди себи
На мојој руци спавала!“ Мудрија Ружа од цара; Послала цару срдачку: “Нај теби, царе, срдачку, Начини мени стан од ње, Што од тог теби претече, Начини себи
“ 212. Вила се лоза нинова, Около града Будима; Будила цара Лазара: “Устани, царе Лазаре! Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли
Пишти мајка и дању и ноћу И проклиње цара и дворане: Што узеше нејаког Јована, Што узеше, мајку преварише, Узеше га, па га погубише. 242.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом. Дао је њиној души опроштај гуслара сељачки пој.
Псују. Најзад ми једна стара жена каже о чему се ради и ја дозвољавам да ми скину капу и одсеку монограм цара Карла, торжествено.
несигурна и да сам сиромах, он ми подвикује: да не тражим можда да ми се издаје плата, или да ме приме право у пук цара Душана? Ја онда седим и ћутим, у Загребу, по кафанама, још неколико дана, и посматрам како свет пролази поред прозора.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Људи, поданици његови, много су се бојали свога цара. Он је убијао кога је хтео и остављао у животу кога је хтео. Нико му се није смео протиВити, И народ је дрхтао од
Народ заборави цара, као да га и нема. Цар се збуни и забрину. Од бриге није по каткад целе ноћи могао ока да склопи. „Проклети старац...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И при свем том да га не запиташе о Киру — ко зна шта би било. Па и ту није могао да се сети онога вавилонског цара, што га је Кир победио и погубио... Јест, тада је имао среће; добио је најлакше питање.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
шешир са једним грдним ободом (метар, веле, да има у пречнику), као што малају на контрафама оне што су мексиканског цара Максимилијана стрељали.
И још једна, опет жалосна слика, како стрељају мексиканског цара Максимилијана, а он гледа у медаљон и вели: О, јадна моја Шарлота!
погађају у »каиш« или напослетку батале и то па гледају и блену у контрафе по кавани; гледају бог зна који пут смрт цара Максимилијана.
А Провир седи до њега па једнако ломи палидрвца, и њему дуго време. И таман Провир диже руку и показа на слику Смрт цара Максимилијана и хтеде да зине и да запита учитеља зашто се шокачки попови брију а не носе браду као наши, — а утом
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Живот Крсте Пепе зато је препун бола... Сам, у каменој кући, он не зна за другарство. Гледајте га: личи на цара без престола Коме су варвари отели дечје царство.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
получиши: оставити тљену висоту земаљнаго господствија и обагрити се крвију својеју и савакупити се са воји небеснаго цара. Темже и две желајеме получил јеси: и змија убил јеси и мученија венац васпријел јеси от Бога.
да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства и да се обагриш крвљу својом и сјединиш са војницима небеског цара. И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Већ је у крв она прекупата стопут твоју, а стотину нашу! Виђи посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим моја; с њима треба овако радити...
писмо од ријечи до ријечи) „Селим везир, роб роба свечева, слуга брата сунца свијетскога, а посланик од све земље цара. На знање ви, главари с владиком!
Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате! Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља сједијаше, мој младико, ђенерал му шћаше
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не паднемо — последњи и први!
Имајући руку свемоћнога Цара И отмену душу своје тужне мајке, Он је био јунак легенде и бајке, Богодани витез без мане и страха.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Брзо се прибра и сјети се свега. На Ватерлу, сила — бројна сила, савлада великога цара и његову храбру војску. Међу мноштвом рањенијех заробљеника, Њемци поведоше и Јана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Где је танко ту се и кида. — Крпеж је сиротињска мајка. — Даровна рука сиротињска мајка. — Нада држи и цара и сиромашка. — Због сирота сунце греје. — Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу.
Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога. Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе,
(Гума за брисање трага писаљке) 133 — Четир уха, два трбуха? (Јастук за спавање) 134 — Шкљоцну шкљоцкара, Чу се до цара; Цар се препаде, у гору упаде, За њим царица: — „Не бој се, царе, Земља се тресе, Војске се купи — Добро ће
(Дрво) 205 — Црвено, малено, цара од коња скида? (Јагода) 5 (ПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ) 206 — Бијеле пчеле на земљи сјеле? (Снежне пахуљице) 207 — Бије те, а
Сад улазе три цара источна један за другим, свак са својим даром: Гашпар се поклони — и принесе Исусу на дар злато; тако и Валтазар — и
ИРОД (љутито): Какав се то нови цар родио?! Ја сам цар Ирод, четворовласник, и нема цара преко мене. Сва земља нека дрхће од страха мога! (лупи ногом о земљу).
ИРОД (тише): Идите, дакле, и распитајте за тог новорођеног цара, и кад га нађете и поклоните се, дођите и јавите ми да и ја идем да му се поклоним.
Богме, ту се искупише сви рзуси, најбољи Вранцузи (Показује руком прво на једнога цара): Роми-ага из Старих Парага, (на другог): Ћорави Нића из РацМилетића, (на трећег): Егави Тоша из Дивоша, (на
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
90 22. КОПАЊЕ БЛАГА. 91 23. ЛИЈЕПЕ ХАЉИНЕ МНОГО КОЈЕШТА УЧИНЕ. 92 24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. 94 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. 95 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. 97 27. ЦРНО ЈАГЊЕ. 99 28. ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. 101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30.
114 35. ОПЕТ МАЋЕХА И ПАСТОРКА. 116 36. КАКО СУ РАДИЛЕ ОНАКО СУ И ПРОШЛЕ. 118 37. ЗЛА ЖЕНА. 120 38. ДИВЉАН. 122 39. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ. 124 40. ЦАР ДУКЉАН. 125 41. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА. 126 42.
из земље једну травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи, доклегођ ти
Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу, како је и овога
Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу, како је и овога цара кћи била тако болесна, па је излијечио некакав љекар, који је сад његов зет.
Пошто ту преживе тако неколике године, угледа син цара од оне земље његову кћер, која је била врло лијепа и већ дорасла до удаје, па каже свом оцу и мајци, да се другом
“ Па им онда каже, ко је он, и како је ту дошао; а ови се онда обрадују још већма (што узимају ђевојку од цара, а не од говедара), и с највећим весељем вјенчају момка и ђевојку и проведу свадбу; па онда даду овоме цару лађе и
Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83. Пилипиљ цара копа под липов пањ на Ђурђев дан. 84.
95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара. 98. Пушта штицу у море, а штица тракове, а тракови цвјетове, а цвјетови тумбеке; то се чуло у Млетке. 99.
црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151.
По овоме правилу мушке су приповијетке у овој књижици по броју ове: 25. (Дјевојка цара надмудрила), 41. (Ђевојка, удовица и пуштеница), 42. (Једна | гобела у као а друга из кала), 44. (Лаж за опкладу), 45.
(Права се мука не да сакрити), 8. (Аждаја и царев син), 14. (Ко мање иште више му се даје) и 39. (У цара Тројана козје уши) приповиједао ми је и писао 1829 године у Земунскоме лазарету Грујо Механџијћ из Сентомаша*); 16.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто мало времена са мном, а
А други се знаменују од цара. Ја смерни разумех трошак манастирски у злату, и у коњима, и у труду и у путу, и умолих благоверне оне цареве како не
ридањем и сузама; а Божијом вољом изабра благородног и љубљеног сина, Стефана Немању, зета благовенчаног кир Алексија, цара грчког, овога предаде им говорећи: „Овога имајте уместо мене, корен добри који је изишао из утробе моје, и њега
,Бога бојте се, цара поштујте', (І Петр. 2, 17) цркве просвећујући, да и оне просвете вас, епископе слушајући, јереје у част имајући и
И измоли у цара кир Алексе, пријатеља свога, место пусто за устројење манастира у Светој Гори. И узе мене грешног из Ватопеда у место
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
! ЈОВЧА Па, зар вас је ко дирао? ВЛАДИКА А, не. Ко сме? Још када се чуло да си био у Стамболу, и тамо код самога цара... А зар мога, Јовча, код самога цара и код везира да одеш? ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш.
Ко сме? Још када се чуло да си био у Стамболу, и тамо код самога цара... А зар мога, Јовча, код самога цара и код везира да одеш? ЈОВЧА Та, морао сам. А да се може увек, то ти већ знаш. Само неколико кеса, и све се може.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Колико ли је богоугодна кратка молитва вернога солдата који иде за отечество своје и за цара свога крв своју пролити!
Али кад видимо праведнога Аристида, који је све богатство побежденога и прогнатога персијскога цара у руку имао и најславнијим у своје време на свету владенијем управљао, да сиромах умире и да се нејма с чим по свом
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ЗЕМЉА ВЕТРОВА У време када је земља била још млада, а облаци се тек рађали, два моћна цара утркивала су се ко ће бити богатији и јачи, ко имати оно што онај други нема, ко бити цар царева! — Ја сам цар царева!
Сироте принцезе! Поданици су их у потаји звали Кнедлице, царицу Кнедла, а цара Њушкало! Али то до царских ушију није допирало. Живели би они срећно и задовољно да није било Ферфелина. Шта тај смера?
Ко зна колико су путовали? Већ се у крпе претворио огртач цара Ферфелина, излизале царичине папуче, натекле ноге јадних принцеза. Шта тек да се каже о дворанима?
Тако и подне дође, и славно друштво се растури да предахне, али њихова свирка не стаде да би сан цара и двора био слађи.
Већ су као јабуке били крупни, а још су расли. С временом прича о сребрним орасима пође по свету, па стиже и до цара Земље Бисерних Чапљи?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Некада, у старо време, тако се називала она четврт Београда испод данашње Улице цара Душана која је, крајем XВІІІ и почетком XИX века, била насељена претежно несрпским живљем: Турцима, Грцима, Јеврејима.
А онда, кад се пређе угао Седмог јула и стигне до Улице цара Уроша, где заокрећу аутобуси, одједном пукне ширина, нагрну простори, улица се рачва у наносе светлости и, сјајним
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке буле У цара, К'о што има лулу, К'о што има булу Селим-бег. Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост.
Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја. Силно ј' срце стег'о, Па замишљен лег'о На душек.
Гробље ј' спомен доба свију; Гробље, књиге што се штију; Повесница свих земаља, Староставник цара, краља, И читуља виших слика, Изабраника, мученика, Од почетка памтивека; Све ј' то гробље Ал' је и колевка.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Наврх горе трон се горди виси и палата превјечнога цара; вјечности је овде колијевка: овде се је она окрунила светом руком великога творца, одавде је хитро полећела на
Неправда је Сатанине душе зла шар црни у воздух извела: ад се зове, злости мучилиште, злога цара мрачно владјеније.
Стикс је царство злочестива цара са својијем кипећим волнама и смолнијем смраднијем пламеном, с ледовима, с ужасним мразима деветстручним окружио
Отпадници неба, устрашени, пред блаженом побјегоше војском с криковима страве и хулења. Пренесретња војска мраке цара мрзак ли је облик получила по праведној над њоме разрази: црна лица, роге и репове, многима се расклопила уста, а
ВИ По побједи страшној над Сатаном велико се собраније стече у палату цара превјечнога: архангели првопрестолници и премноге хиљаде сјајнијех херувимах и пак серафимах благодаре творцу
чрез јудол плачевну смртни оков теготнога ропства, мог закона посљедоватељи враћају се у прво блаженство; а закона цара злочестога у ад иду сл'јепи приверженци у мракама вјечног риданија.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
учени господине, видим пред собом, тако видех у Венецији како папа Александар на степеницама Маркове цркве очекује цара Фридриха Барбаросу да га онде поздрави.
„Таквог неће више свет видети“. Кад то рече, Герардо се замисли, утону у своје успомене и поче да ми прича. „Видех цара први пут у животу кад учини свој први поход у Италију; убрзо иза тога постадох његов лични лекар и астролог.
Оставих своју отаџбину, одрекох се сјајне каријере коју ми је широм отворила благонаклоност великога цара и дођох у тескобу овог манастира“. Док ми тако Герардо причаше своју историју, не одвајах очију од њега.
“ „Ево шта. Признајем да сам у својим младим годинама тежио за частима и признањем. Под окриљем великога цара нађох и једно и друго, али кад замених његов блистави двор са овом тамном ћелијом и овде сазнадох шта су то велики
Коперник стиже до анђеоског моста што га је сазидао Хадријан и нађе се пред огромним надгробним спомеником тог римског цара. Лишен своје некадање мермерне оплате и свог фигуративног украса, тај разголићени џин задиви га само својом величином.
цркве Светог Петра, положени од папе Николе В, а на месту где се некад налазила старохришћанска базилика, сазидана од цара Константина. Поред те отпочете нове цркве стајала је већ довршена ватиканска палата, сазидана од оног великог папе.
Војска генералисимуса Тилија, који је заповедао армијама цара и католичке лиге, беше врло шарена, у њој је било, како нас Герике обавештава, Мађара, Хрвата, Хајдука, Шпањолаца,
Један лепи бакрорез показује ми јасно и тачно како је Беч изгледао у доба цара Фердинанда ИИИ. На њему је претстављен Беч, гледан из птичије перспективе, са свима својим пијацама и улицама, са
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ни значајни, донекле претећи и ванредно сачињен телеграм рускога цара, упућен владарима балканским да рат спречи, није имао очекиваног дејства.
Сад не могу, стар сам. Има само од свадбе педесет година. Долазе ми људи и причају да је војска српскога цара добра, племенита. Нови цар, да га Алах поживи, умириће нам крв.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 90 ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА
МАЧАКА И МИША 221 КРАВА И ВО 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 223 ЈЕДНА ГОБЕЛА У КАО, А ДРУГА ИЗ КАЛА 226 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 228 КРАЉ И ЧОБАНИН 231 КО ЈЕ ЧОВЈЕКУ НАЈВЕЋИ ДУШМАНИН 236 БЕКРИ-МУЈО 239 БОШЊО У СТАМБОЛУ 241 ДВА
— Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у цара, па када све буде готово, да мене и матер тамо преселите.
— Заповиједам да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у цара, па када све буде готово, да мене и матер тамо преселите.
Није шала, брате, вјештица и њезина сила, налет је био од нас и наше куће! Она ти тако лети, док долетише код цара, те му бака претеслими кћер и узе бакшиш. Кад се сиромашак пробуди, зовну жену. Јест, али ње нема.
Цар одмах узе собом два џелата, па дође да их обоје погуби. Кад он опази цара и џелате, брже-боље прикреса па прстен к ватри: Апапи искочише, а он нареди те његова четири џелата спрам царска два
опет дуго путујући, срете једнога човека, па га запита: — Забога, брате, еда ли си чуо кад од кога где су двори змаја цара? Овај га човек лепо упути и каже му и време у које ваља да је тамо.
Царица обенђелучи цара и допусти јој преноћити с њиме. Цар како легне у постељу, он се занесе и као мртав утиша се, а она кад остане сама с
Царица пристане и на то, па цара опет обенђелучи, и тако се цар опет занесе и не чује кад она стане викати: — Светли царе, сунце огрејало, баци десну
Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: — Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти
Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! Утом кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: — 3ашто тако учини?
стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: — Ја сам се — вели — удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
РЕЧИ 109 ПРВА ПЕСМА 110 ТРЕЋА ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
ПЕСМА 112 СЕДМА ПЕСМА 114 ГЛАД МИРА 116 САН 118 МОЖДА СПАВА 119 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 122 ВЕЛИКИ ДАНИ 123 МИ ЧЕКАМО ЦАРА 124 17. СЕПТЕМБАР 1912.
Можда спава са очима изван сваког зла. МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и
Можда спава са очима изван сваког зла. МИ ЧЕКАМО ЦАРА ВЕЛИКИ ДАНИ МИ ЧЕКАМО ЦАРА Понели смо у рат своја срца мушка, Сузе седе косе, загрљај девојке, Осмех деце своје и сан што их љушка, И веру у
И гле! сви гробови испратише живе! Њина мртва уста још су могла рећи: “Ми чекамо цара крај пучине сиве, Да би могли мирно тада у гроб лећи.” 17. СЕПТЕМБАР 1912.
” КРВАВИ ДАНИ ИСПОД ЗВЕЗДЕ СРЕЋЕ Позваше нас у рат сви гробови стари, И заветна мис'о, и божија воља, Дух великог цара, опали олтари, Јаук са Вардара и Косова поља.
Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу. Јер као слава и ужас тражи таласе. Сем Цара избрани народ пропашће, зна се.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тако су Срби из аустријске Војне границе бранили царицу Марију Терезију од Фридриха Великог, бранили су цара Фрању од Наполеона, бранили су цара Фердинанда од побуњених Мађара 1848. и 1849. године, а године 1859. и 1866.
Војне границе бранили царицу Марију Терезију од Фридриха Великог, бранили су цара Фрању од Наполеона, бранили су цара Фердинанда од побуњених Мађара 1848. и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије.
Та је слика висила поред иконе, слике нашег свеца. Са друге стране иконе била је слика руског цара, који је тих година ослободио руске кметове.
После 1869. године није било више слике аустријског цара! Српске јуначке песме које је рецитовао Баба Батикин величале су легендарног народног јунака Краљевића Марка, снажног
гарантовала граничарима Војне границе ту слободу, а за узврат они су увек морали бити спремни да ратују за аустријског цара на свим бојиштима. Верност цару била је основна врлина граничара, јача од дивљења према Гарибалдију 1866.
Ми презиремо човека који се не држи своје речи.” То је био разлог што у кући мога оца није више било слике цара Аустрије после 1869. године.
године. Када се и данас сетим оних дана, осећам као што сам увек осећао, да је овај издајнички потез аустријског цара из 1869. године почетак краја аустријске царевине.
Клицали смо до промуклости кад год би Милетић у свом ватреном говору оптуживао цара за незахвалност према граничарима, као и према свим Србима у Војводини.
речи у вези читаве ситуације, нисам се устручавао да у име свих присутних ђака узвикнем: ”Никада нећемо служити војску цара Фрање Јосифа!” На то моји другови одговорише са ”Живео кнез Србије!
- рекао је овај високи чиновник. Ниси на дивљем Балкану, земљи лопова. У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске.
зајемчених од стране цара као награда за услуге које мује чинио српски народ у току две стотине година. Говорио сам осећајно, а приметио сам и
После Бизмарка и старог цара, он је у то време био највећи човек Немачке империје. Председник Колумбија колеџа Барнард и професор на Краљевском
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
(ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и
Силовит и грановесан је Турчин био Хамза Вукашиновић. Полуодметнут од цара као некадањи крајишнички диздари, он је са још неколико таквих истих луди силнички заповедао свеколиком Подримом,
Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и ливаде где су некад били станови нејакога цара. И бранила их од Арнаута и спахија.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“. Топло ј’ души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут — Нема
Има ли тога цара ил’ краља Кој’ не признаје твоје дивоте? Има ли тога грофа, барона, Има ли тога владике, проте? На Крстов-даи се
Петровић, Растко - АФРИКА
Отвореним очима ја мотрим на све стране узалуд не бих ли гдегод угледао цара саване. Типови црначких колиба унеколико су измењени; кровови су сламни, угаситији, шиљатији, као зарђали од сунца и
Док Фонтен и ја разговарамо на веранди, долази у посету Батуре, син императора Самари, цара из племена Мелинке. Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски? (гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен?
спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као кртице — Убице, можда, и бунтовнике Што и на самог цара устају!“ Па куд ћу ја?... (Гласно.) Де, што да чиним?
силу наследну У своје руке дрско отима; Што бунтовнике, после хајдуке, Који на друму Турке чекају, А и на самог цара кидишу, У своме дому вешто заклања; — А не може ли?... Ено Дунава!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
дахија од султана, њихова законитог господара: Дивјег јаничара терај са Врачара Који свог истога сад не слуша цара — а Боројевић 1847.
Дивјег јаничара терај са Врачара, Који свог истога сад не слуша цара! Востани, Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала; Сада се пробуди И Сербље возбуди!
Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти. Човек хоће да је ангел, ангел се зло горди, — Да погибну сви лукави с' својима оскорди!
За опкладу: ни у св'јетло серпских цара време, Гди се страсти благородне рвенијем стреме, Од вашега веледушње није серце тукло, Ни за општу већма ползу грло
Тибул, Дел’ју, Виргил а Кесара, Прв’ за љубву, втори за корист Похваљив’о, и за мазду цара, Ког је венцу нови дод’о блист.
Твоја милост да нас штити И уклони неверства тајне рове, А у здравље Милоша, зета мога, Кој’ мисли издат мене, цара свога.
„Сији мене оскорбиша, иже млада цара убиша, Уроша прекрасна.“ Преславна Сербије, кто јешче смушчајет, зјело оскорбљајет, отвјешчај на сије?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али и питом — владар остаје! И тешко оном који покуша Са прождрљивом руком махнути На силног цара жарке пустиње... ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире?
тебе да се завере, Та мачем бих им тело ваздушно Немилостиво донде шибао, Докле се не би земља распала, Да прими цара мрака вечитог. ....
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Самоме везиру за курбан-бајрам слати су овнови из Рељиних торова. И некакву је бурунтију од цара задобио. Зашто и крошто он није знао, нити је хтио кога питати.
Ако и туј ништа не буде, одма' се врати, па ћемо видити шта ћемо радити. Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине.
Боже мој, Боже чудне љепоте у вашег цара! Боже мој, Боже ала ви усрећисте нашу земљу! Свијет се лијепо умртвио од некаква добра и милине, па дише.
Ш.). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне лепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума!
ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока!
Ја сам, болан, начукнô доље у чаршији да се у тој школи уче дјеца највјернији' службеника вашег цара, која ће послије, кад одрасту, управљати и дрмати цијелом вашом царевином.
Давид: Мука је мене и разумјети, јер сам врло ћошкаст чојек. Чуо сам ђе говоре људи да су двори некаквог чивутског цара Соломона били на дван'ест ћошкова, а ја би' се смио својом дјецом заклети да на мени има двадесет и четири ћошка.
Не велим ништа, господине. Добар је. Само још да укине трећину, десетину и, рећемо каз'ти, ове глобе — никад бољег цара! Писарчић: Онда би био и ваш?
То ништ' друго веч будала! Са шивотиња, са јасавац нема сакон... Давид: А, има, има у вашег цара! То смо виђали данас. Немој ми кварити рачуна!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крик Цара Јудеје пригушен се чује: ''Жено млечна тела, жедан сам те врло! Мој дан пун је зиме, старост крв ми трује, С распук
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда. Вртом игра пламен, дршћу стабла гола.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога града, превели су, по наредби византијског цара Михајла, најважније хришћанске верске књиге на словенски.
Приказан је у пуном сјају државног сабора који расправља о јеретицима, потпуно по угледу на византијског цара који председава васељенским саборима и даје коначну реч у верским полемикама.
Писана реч налази подстицај у усменој, традицијској речи, па тако ни патријарх Пајсије, желећи да напише Живот цара Уроша (1642), не чини ништа друго него стари хагиографски оквир испуњава новим усменим предањем.
У историји син најмоћнијег српског обласног господара и савладара цара Уроша Немањића - краља Вукашина Мрњавчевића, Марко је постао турски вазал после победе Османлија на Марици 1371.
У оквиру немањићког доба, Марко се појављује као заштитник легитимитета царске лозе и чувар "нејаког Уроша", сина цара Душана.
Тако Вукашин Мрњавчевић остаје убица "нејаког Уроша", сина цара Душана и престолонаследника српског царства, а Вук Бранковић - појам издајника.
("Славеносербски магазин", 1768), писао школске уџбенике, радове из економије, физике, дао велику монографију руског цара Петра И.
Европеизација и рађање нове књижевности Почетком 80-тих година 18. в., у доба цара реформатора Јосифа ИИ, српска књижевност улази у период коренитих преображаја.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Подгорицу 1857. Горњак је манастир, задужбина цара Лазара, лежи у најдивљем пределу поред Млаве, на граници између Хомољског и Млавског среза у Пожаревачком окружју.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У планини, на месту где је краљ Вукашин убио цара Уроша, никао је усред зиме и леда б., и врло јако мирисао (Нар. песме, збирка Н. Кашиковића, ркп. СКА, кут. ИИ).
изникне зова, и кад су чобанчићи од њених прутова начинили свирале и почели свирати, кроз свиралу чуо се глас: »у цара Тројана козје уши« (Софрић, 103, мисли да ова приповетка има етиолошки карактер). На сличан начин открила је з.
); гранчица од б. повеже се повесмом и задене за стреју; полаженик цара ватру комадом б. пошто га дарује новцем; гранчице од б. мећу се на младе воћке, а угљен од б.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рекао сам то Макарију. Он ми је одвратио изговоривши старозаветну проповед јудејског цара Соломона. „Све има своје доба и сваки посао под небом има своје време.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави неће бити круна Него, место круне, чаков или капа; Одборници биће
И за владе ове звери, У пределу Кентербери, Где се лије сласт и мед, Живео је абат сед. Глас његове чудне среће До цара је стигô веће, И жељан га узе плам Да абата види сам.
“ „Господару“, абат на то, „Храним слуге, трошим злато, С благословом Бога мог, Све у славу цара свог!“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ПРОПАСТИ АЛЕКСАНДРИСКЕ БИБЛИОТЕКЕ, БАШТЕНСКИ ПЛАНЕТАРИЈУМ 78 XВИИИ ДУБРОВНИК И ПРАГ ГОДИНЕ 1601, НА ХРАДШИНУ У ДВОРЦУ ЦАРА РУДОЛФА ИИ, ТИХО БРАХЕ И ЊЕГОВ ПОМОЋНИК, СМРТ ТИХОВА, КЕПЛЕР И ЊЕГОВИ ЗАКОНИ 85 XИX ЈЕДНА ЗНАМЕНИТА СЕДНИЦА ЕНГЛЕСКОГ
На тај волшебни начин пратим турске ратове цара Леополда и видим како велики везир Мустафа Ћуприлић заузима Београд. Његова дивља војска куља кроз капије тога града.
То се десило за време Цара Небукаднезара. Тим својим претсказивањем постао је Талес славан човек и први мудрац грчки.
овакву црквену свечаност, а ја је посматрах, као из дворске ложе, са почасног места где је некад седео посланик руског цара. Још примих после службе честитке свих учесника моме крсном имену. У гостољубивом дому нашега посланика свечан ручак.
XВИИИ ДУБРОВНИК И ПРАГ ГОДИНЕ 1601, НА ХРАДШИНУ У ДВОРЦУ ЦАРА РУДОЛФА ИИ, ТИХО БРАХЕ И ЊЕГОВ ПОМОЋНИК, СМРТ ТИХОВА, КЕПЛЕР И ЊЕГОВИ ЗАКОНИ Даљ Баш на овом месту наше преписке
То са чим хоћу сада да Вас упознам десило се у позну јесен прве године седамнаестога века, а на двору немачког цара Рудолфа ИИ, краља Мађарске и краља Чешке, чија је престоница била у Прагу.
Морамо, дакле, и временски и просторно, онамо, на двор тога цара, саможивца, чудака, полуучењака, астронома и астролога. Но како да прокрчимо пут чак онамо?
Оне нам казују: онај танки слој ружичасте светлости који се као какав пурпурни плашт обавио око цара Сунца, и који се зове научно хромосфером, то је Сунчева атмосфера усијаних газова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост.
Знам ја, куповала сам доста бенгалских ватри, и за цара, и за Србу... Слушај, сестрице. Млада си, поправићеш се и бићеш опет лепа. И, опрости, бићеш ваљда и паметнија...
Научио си да те цар храни и одева, па не знаш шта је рад и пошто је живот. Али си изгубио кредит код тог цара. Нема више парада и перушака на глави!
— Ми смо, знате, скромна чиновничка кућа, али ето ора' мој могао би стојати у авлији цара. — Тих година, у ортаклуку са својим орахом, ако не са аласима, Ната подиже ограду са друге и треће стране.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
до стене од звезде до звезде Води ме из круга у круг СМРТ ЦРНОГА БОРБА На спавању му одсекли главу Однели је у град цара пса И бацили је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Пао сам на испиту што сам збркао године смрти цара Уроша, тако да је по мени изашло као да се то десило после Маричке битке.
Ја сам ишао још и даље у концесијама; пристајао сам уз Панту Срећковића да је „и по трећи пут краљ Вукашин убио цара Уроша“, али изгледа да ми сва та моја помирљивост није помагала ништа и морао сам понављати разред.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ама, је л’те, молим вас — убрза пешак — докле ћемо овако?... Дотерасмо цара до дувара! Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити.
То нисмо радили ни у својој земљи. Ако треба, платићемо. — Мани, чоче... Пљачкају они нас од цара Лаза, те да им данас ми плаћамо! Ишли смо пешке ка арнаутским кулама. Снег је шкрипао под нашим ногама.
Извлачим је из каније и на њој читам угравиране речи: „За цара и отечество“. — А ово му је шапка! — показује Ђајин сеиз бугарску официрску капу, коју је наш куршум просвирао кроз
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па шта? Ко да то није само понор, а у људима љубав! О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара. Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека.
Сад становници сатири сећају ме Белих балета; ох, балло зажубори: О qуант'е цара, цантато: гіовінезза! Ах, А беше давно: пролећа дан и свеца; Сељаци рујни за плуговима хоје, Прсника изнад зелених
попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара гіовінезза.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, сунцокрети нису ни желели да се склањају. Под врелим оком свога цара расли су и јачали, верно следећи сунчев ход сви, сем једног недавно рођеног малишана.
А, када их је отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла.
— Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету! — рече Доглавник Морског Цара који је веома личио на јастога, али Капљица одречно одмахну главом.
— Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету! — рече Доглавник Морског Цара који је веома личио на јастога, али Капљица одречно одмахну главом.
Капљица још и не заврши своју беседу, а из округлог трбуха Морског Цара провали смех. — Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах!
— Хах-ах, јесте ли чули? Ах—хах! — тресао се трбух Морског Цара, тресао се и Цар и Царева брада, а свита је, као одјек, понављала: — Хах—ах, ах-хах! Баш је будала Капљица!
Зар му нису звездочатци још при рођењу прорекли да ће памећу и величином надмашити сто и једног бившег Цара? Зар му нису због тога наденули име Мики-Но, што на језику Царства значи: »Велики и највећи?
Прича о пуним и празним класовима као ветар, као стрела обиђе Царство. У срећном Царству срећног Цара сада су постојали класови тако пуни да су им главе земљу дотицале. Живот се настављао.
Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства! Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати? Ко сејати? Ко жњети? Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник.
Злонамерници тврде како су мајке чврсто повијале децу да би престала да расту, али доказа нема. Цара су полако напуштали мучни снови. У срећном Царству срећног Цара завлада мир.
Цара су полако напуштали мучни снови. У срећном Царству срећног Цара завлада мир. Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: — Аварди, Микики-Мики-Но!
Ко зна колико је затим тонуо? Је ли у дворе Морског цара заиста стигао или му се и цар и дворац од корала само причинио? Када је отворио очи — лежао је на дну чамца, сав мокар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је ковао и свој новац, у почетку са ликом цара и краља, и доцније само са ликом краља. У његовим областима одржала се у знатној мери трговина која се развила у
У свим овим акцијама Вукашин се понашао као потпуно самосталан владар, који нимало не зависи од цара Уроша. Мрњавчевић Јован Угљеша „био се учврстио у источном делу Македоније са главним градом Сером.
Милош Војиновић о коме историја зна само то да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак: кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз
За владе цара Уроша Лазарева моћ је стално расла, а после Урошеве смрти, као самосталан владар покоривши Николу Алтомановића (чија
Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијеног цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким.
Али не беше то време избављења. Стога у том истом боју одоли напослетку син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким“.
За све време своје владавине признавао је турску врховну власт, а после косовске битке, за владе цара Бајазида, морао је да учествује и у турским војним походима.
и Муса Кесеџија, Марко пије уз рамазан вино — сачувана је историјска истина да је Марко признавао власт турског цара и да је ратовао за његов рачун.
У једној песми он то сам изриком каже: Нисам слуга, нити дворим кога, но у Стамбол цара честитога, а код њега не мислим другога док је моја на рамену глава.
Цар држи годинама Марка у тамници. Марко убија на хиљаде верних царевих поданика. Марко је — не једанпут — догнао цара до дувара. Цар је, не једанпут, задрхтао од Маркова гнева. Очевидно, то није никакво пријатељство.
се да је народ приписао њој, зато што је била странкиња (Гркиња из породице морејских деспота, потомака византијског цара и писца Јована Кантакузина), све тешкоће под Ђурђевом владавином.
А то је дало прилике Милици да постави једно од најважнијих питања: „Зар издаде цара на Косову?“ Ово питање је истакнуто и тиме што рањеник не одговара на њега одмах, него тек пошто је скинут с коња,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
шерпи, репова од кашика и кашика без репова, коњских костију, зарђала лима и један позеленио новчић бакрењак римског цара. — Да је овај шашавко био мало паметнији, па да изгуби бар неки дукат — прогунђа старац.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СУД 148 КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА 149 СЕСОТРИСОВА ЗАПРЕГА 150 ЗВЕЗДАНО НЕБО ПЕРСИЈСКОГ ЦАРА КОЗДРОСА 151 ДАНИЛ 152 ВОЈСКА ВАЗДУШНА 153 ЗВЕЗДА ПАГАНСКОГ ПРОРОКА ВАЛАМА 154 МОЈСЕОВ ШТАП 155 МАНА С НЕБА 156 ЛЕСТВЕ
И Соломоново појање о теби се испоја: Јерусалимске кћерке, излез'те из кућа напоље, те гледајте цара Соломона под венцем, с којим га је мати му венчала за женидбу! ...
ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ За наше старије, за цара и господу му, за своје спахије, за војиштане и поглаваре њихове, за кнезове своје и бирове, за свој род и
До главе и крви и на храну ти једни предали се! Ко ли је тебе учинио господина и цара Над свим тим што год на земљи и у води има? БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору?
Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од свакога зла заклонити, и скоро трчиш нам у помоћ ка јелен.
А кад рог дигне и оде, вода остане ка и била: неваљала, горка. ЗОРОВАВЕЛОВ СУД Код цара Дарија персијского тројица поближих од његових удворника се надмудривали који би похитленију неку беседу од себе изнео
персијского тројица поближих од његових удворника се надмудривали који би похитленију неку беседу од себе изнео пред цара да би га за то у своме царству вишего господина учинио.
А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што
Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде. И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре
Он је то запросио од цара персијскога и достаде. КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА За давнашње доби персијскога цара везир Авхацес кад бијаше надбио
Он је то запросио од цара персијскога и достаде. КАБАНИЦА ПЕРСИЈСКОГ ВЕЗИРА За давнашње доби персијскога цара везир Авхацес кад бијаше надбио Колхове, среза себи горњу на себе хаљину чисто белу ка снег и извезе по њојзи прво
ЗВЕЗДАНО НЕБО ПЕРСИЈСКОГ ЦАРА КОЗДРОСА Коздрос, персијски цар, бијаше себи справио горње небо од мједи. И одзгора га је био накитио са звездама, са