Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
неће да раде, дођу код свог јаничар-аге и упишу се у јаничаре, и то у коју орту који воли; и тако назове се прави син царев и ага, а спа̓ије, који су од старина са царским бератима били, баце за леђа и назову и̓ папурима.
Такав ага узме неколико момака, дође у село које му се допадне, сазове сељаке и каже им : „Рајо, ја сам царев син и ага, дајте, продајте ми се да сте моји, ја ћу вас од свакога зулума бранити, и који нема пореза и арача, ја ћу
„Зато ти, кнеже Пејо, ако мислиш царев кнез бити, а ти иди царском човеку Дел-Амету, који је ферман донео, и кроз који ферман не може нас ни пушка ни топ
ми Афиз-пашину бурунтију: да ја као човек књижевник знам да је гре̓ота се цару противити, но да окренем народ опет под царев скут, и да ће ме цар бератом и ферманом као мог оца учинити оборкнезом, и проче.
будемо на аудијенцији код Јего Величества Императора аустријскога. 5. јануара у седам сати дођемо у Бург (царев двор). Уђемо у салу, гди стоје на реду они који су пређе нас опредељени. И тако и ми у ред на своје место станемо, тј.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАПИС 306 ПЕСМА ХРИСТУ 307 НА РАСКРШЋУ 308 ДОДАТАК 309 ВРБАС 310 МОЛИТВА 312 НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН 314 БОСНА 316 ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ 318 НА ОБАЛИ НЕРЕТВЕ 320 ВЕЧНОЈ
Престо Патријархов од опала; престо Царев од рубина, стоји на два звера; За десет владика од бисера место; Сто кедрових стола за сто калуђера.
Господин Оливер, то царево око, И Прељуб, мач царев, јавише високо Да је Тесалија сва пала за вече. А молбу за Царство кад Патријарх рече, Дворана заблиста као сунцем
ЗИЗЕМА Зизема има трбух као штит царев о који се разбију сви јуриши непријатеља. Брадавице су на њеним грудима као две крупне капи крви рањене лавице.
(„Американски Србобран“, 17. септембра 1942) НА ЦАРЕВ АРАНЂЕЛОВДАН За твоју Славу, светли Царе, Што и сад владаш у нама, Који чувамо славе старе У молитви и на
Теодосије - ЖИТИЈА
Чудесна је смелост и вера његова, као кад би неко држећи у рукама царев дар сазивао другове и суседе, говорећи им: „Ходите и видите на мени цареву милост, и сматрајте ме блаженим као онога
Тај вишеречени Стрез после смрти цара Калојана беше гоњен од цара Борила, који беше преузео царство, да као рођак царев буде убијен.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
назвао »Марком Аурелијом србским«. Србима је још најповољнији био царев антикатолицизам и његова политика верске равноправности која је дошла после сто година верских гоњења и католичког
И са појмљивим одушевљењем верски прогоњени Срби поздравили су царев Толеранз-Патент од 1781, којим им је дата верска равноправност и могућност да слободно врше све обреде своје вере.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
НАШОЈ НАРОДНОЈ ПРИПОВЕЦИ И ОВОЈ АНТОЛОГИЈИ 2 ПРИПОВЕТКЕ 9 ТАМНИ ВИЛАЕТ 10 БАШ-ЧЕЛИК 11 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА
И ЦАРЕВ СИН 27 У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ
Наје данпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: — Не отворајте! Средњи рече: — Не отворајте нипошто!
Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: — Добар вечер, моја дружино,
Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див пане у град унутра; онда он рече: — Е сад хајте по
Онда га царев син пита: — Како се ти зовеш, бога ти, по имену? Овај одговори: — Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима а
Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! У том, кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: —
Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.
Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси коликогођ хоћеш. Али царев син вели: — Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли:
Али царев син то не слуша, него сјутра дан како сване опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски кад види да га
Како тица изгори Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН Био један цар па имао три сина.
у лов, па како изиђе иза града, скочи зец иза грма а он за њим, те овамо те онамо док утече зец у једну рекавицу, а царев син за њим, кад тамо, а то не био зец него аждаја, па дочека царева сина те га прождере.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ Из васељенске ти престонице пишем. Стојим на прозору, ја царев гост и слушам жамор на улицама иза дворског зида, разговоре соколара пред ручак и складне повике веслача у луци.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Да уз цара сједијаше, мудра главо, шћаше царев везир бити, сестри тужној; да код краља сједијаше, мој младико, ђенерал му шћаше бити, моја ружо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Пара врти где бургија неће. — Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања. — Златан кључић царев град отвори. — Злато не збори а чуда створи. — Где злато господује, разлог се не чује.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. 68 12.
180 15. ЦАРЕВА КЋИ И СВИЊАРЧЕ. 184 16. СУНЧАРЕВА МАЈКА. 186 17. ЛИЈЕК ОД МАЂИЈА. 188 18. БИБЕРЧЕ. 189 19. ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА. 191 20. СВЕТИ САВА И ЂАВО. 194 ШАЉИВЕ ПРИЧЕ 196 1. ПИЈЕСАК И СВЕТИ ПЕТАР. 197 2. КО ЈЕ ТО?
Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи, спреми се и отиде. Кад дође царевој кћери, а ђаво се зачуди, па повиче: „А!
побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е! мој побратиме! (проговори царев зет) не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим, да те питам, шта ћемо сад?
Кад везир отиде и јави то говедару, а говедар га запита: „Какав занат зна царев син?“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину?
“ Везир се упропасти: „Бог с тобом, човече! Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и градове.
Како ће царев син знати занат? Што ће занат цареву сину? Занате људи уче да се ране њима, а царев син има земљу и градове.“ Говедар каже опет: „Е! ако не зна никаква заната, ја му не дам моје кћери.
су мислили, да ће то за говедара бити највећа милост и чест, што му царски син узима кћер; а он пита какав занат зна царев син!
Цар пошље другога везира; али говедар каже једно те једно: „Док царев син (вели) не научи какавгођ занат, и не донесе ми своју рукотворину, дотле нема ништа од пријатељства!
“ Кад се и овај везир врати, те каже, да говедар неда ђевојке, док царев син ке научи занат какавгођ (само нек је занат); онда царев син зађе по чаршији, да гледа какав је занат најлакше
и овај везир врати, те каже, да говедар неда ђевојке, док царев син ке научи занат какавгођ (само нек је занат); онда царев син зађе по чаршији, да гледа какав је занат најлакше научити.
га почне учити, и научи за неколико дана; па онда оплете сам једну рогожину, те је однесу говедару, и кажу му, да је царев син научио занат, и да је то његова рукотворина.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али шта са улицама? Шта са зеленим плочама? Би позван најмудрији царев доглавник, па доглавник доглавника, али није дан од њих није знао где се налази рудник зеленог камена.
— узвикну дворанин. — Опколите воћњак, војници! Стари цар једва још дише. Неко мора владати царством! — Царев изасланик поклони се пред принцем, али овај поче да узмиче. — Поздравите ми оца и мајку! — рече.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА 49 БАШ-ЧЕЛИК 54 СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ
СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА 49 БАШ-ЧЕЛИК 54 СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 90 ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ
ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 90 ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ
Девојка се потом опет претвори у пауницу и одлети са осталима. Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.
Кад буде увече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји. После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре.
Онда ђипи и царев син па повиче: — Шта је то? Кад тамо, али баба под креветом. Он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрадан
Паунице више не дођу на јабуку, и зато је царев син једнако тужио и плакао. Најпосле науми да иде у свет да тражи своју пауницу, и да се не враћа кући док је не нађе;
Али он, једва чекајyћи да види паунице, није хтео ни слушати шта баба говори за своју кћер. Кад буде ујутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић, којим се ватра
А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале у језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев син, сиромах, чујући то, да се убије.
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев син, па пита слугу: — Јецy ли долазиле? А слуга му одговори: — Јесу и поручиле су ти да их још и сутра можеш овде
Кад ујутру сване, царев син устане, оправи се, и захвали пустинику, па пође како му је казао. И тако путујући, наиђе на велике вратнице, и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Говорио је у шали да се то од њега и очекује јер се налази одмах уз царску палату и да је први сусед царев. Срби у Банату нису озбиљно мрзели немачке колонисте, нити су колонисти мрзели Србе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
српску земљу, зато и крши прописе турског султана и у време Рамазана чини све што им је супротно, а онда се на прекор царев правда: "Ако пијем уз рамазан вино,/ ако пијем,/ вера ми доноси".
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У једној приповетки типа »Дер треуе Јоханнеѕ« ‹= »Верни Јохан«› царев син баци преко мора ј., и створи се мост (ЛМС, 145, 106). Теј од ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та то је, нема никакве сумње, Тихо Брахе, астролог и астроном царев. Он се, дабоме да је тако, недавно преселио у Праг да подигне овде своју звездару за коју му је цар дао свој
Тек после великих мука и лутања, доспе у Праг где доби, као царев астроном, астролог и алхимичар, достојан положај. Цар му поклони дворац Бенатек и даде му две хиљаде дуката за уређење
Још док је бир позабављен тим послом, појави се у дворани царев дворски маршал, приђе Тиху и замоли га да пође Његовом Величанству.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати? Ко сејати? Ко жњети? Мислио је и размишљао Царев Први Доглавник. Од силних мисли изгубио је сан Доглавник Првог Доглавника.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ми ћемо поменути само неке. Узмимо, на пример, песму Женидба Душанова. Ту је главна личност Милош Војиновић, царев сестрић, али који живи у планини као чобанин.
Оно није Страхинићу бане, већ је оно царев делибаша; к мене га је царе оправио, јал' је царе, јал' Мемед везире, да ме царе зове на Предају, да ја војску цару не
му не зва добро јутро, нити турски селам називаше, но му грдну ријеч проговара: „А ту ли си, један копилане, копилане, царев хаинине! Чије ли си дворе похарао? Чије ли си робље поробио? Чију л' љубиш под чадором љубу?
Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара. Алил-ага беседио Марку: „О јуначе, Кралевићу Марко, ајд' на мејдан, да с'
Тад се беже безистену врати, оде Марко с агом на кадију. Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под колено: „Ефендијо, ето ти
Кад дођоше на мејдан јуначки, а беседи царев Алил-ага: „Делибаша, ајде мећи стреле! Ти се валиш да си добар јунак, и валиш се цару на дивану да застрелиш орла
Када Марко сићан ферман прими, и кад виђе шта с' у њему пише, он говори царском татарину: „Иди збогом, царев татарине!
Књигу прими Краљевићу Марко. Када виђе што се у њој пише, он говори царском татарину: „Иди натраг, царев татарине! Иди кажи мојој поматери: ја не смијем на Арапа доћи; Арапин је јунак на мејдану, скинуће ми главу са
даћу ти сабљу оковану, на којој су три балчака златна и у њима три драга камена, — ваља сабља три царева града; још ћу царев печат ударити: да те везир погубит не може док честитог цара не запита“. Посла Марку књигу по татару.
ноћи као у по дана; послаше му сабљу оковану, на којој су три балчака златна, и у њима три драга камена, и међ' њима царев печат Стоји: да га везир погубит не може док честитог цара не запита; све послаше Краљевићу Марку: „Ето, Марко, блага
Недоследан у приказивању Мусе, народни певач не мотивише ни Марков пристанак да дели мегдан с Мусом. Марко је царев сужањ, три године заборављен у тамници, поцрнео као камен, аветињских ноктију и косе. Очевидно, цар га је тешко казнио.
Међутим, Марко то не чини. Он одмах прихвата царев позив, и припрема се веома дуго и свестрано. Зашто Марко тако поступа, о томе народни певач ћути.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА ДВОСТРУКОШЋУ ЧОВЕЧИЈЕ ПРИРОДЕ 412 ЦАРЕВ КАПИЏИЈА 413 РАСПРА 415 УЧИТЕЉИМА 416 О НЕДОСТИЖНОСТИ САЗНАЊА 418 СВЕТЛОСТ КОЈА НЕ СТАРИ 419 О ЗВЕЗДАНОМ
СВЕТАГО АНДРЕЈЕ ЈУРОДИВОГА Ходећи по Цариграду светому Андреју онако ка сулуду, голу и одрпану, сукоби га неки велики царев бољарин, и кад га виде, та и згрози се од њега и пљуну на њега сиромаха знајући га од пређе како је у великом поштењу
Онда би их стерао у царев двор. И нитко за њега и не мараше, ни га ко чуваше, куд би ходио, да би ходио. Ето ти једанпут, несрећом, случи се
И како апостола затворише у тамницу, те се ноћи разболе царев рођени брат и већ до смрти би скоро на издаху. Тај посла по цара, свога му брата, да хитро скоро њему дође и рече
И узбоја се од њега видећи да је он царев човек и судац је. И ништа не ктеде ни јести ни пити код њега. И он много кани и нуди је и ништа не ктеде ни окусити
тога, чак и на годину, би нека гунгула од људи на тога десечара и оклеветаше га код цара да је изгубио и потрошио царев доходак. И посла цар по њега своје људе, те га доведоше у Цариград, и затвори га у тамницу.
изађе пред њих на сретење кано к неким обичним познанцем, царевим коморником, што су од цара дошли и хоће да му искажу царев хабар и уговор штаради су послати к њему.
Љубав до Бога и к своме комшији имај! Који то војак спавач и лежак (царев војак!) неокретан на боју кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би?
Двема путови се не може ходити; једва једним да тко може право. Који то војак спавач и лежак, царев војак неокретан на боју, кад од цара на глас изађе, похваљен и обдарен би? Гости ме — частићу те.
живо види се и зову се живе књиге, којено су незаборавне и свашто распознају, те двоструко и многоструко ли кују. ЦАРЕВ КАПИЏИЈА Кад негде дањом, ноћом ли чују се многе свирње, клепет, скака и игра, злочесто ломно срдца танковито женско