Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” упита цар. А кад чује да он ради за једнога: „Напоље из царства ниједну веру, и ако се игди опет појави, даћу га обесити! Такови би људи упропастили земљу.
на човека читајући историју и видећи колики је немир и вражда међу људе уведена; неповина и праведна крв проливена; царства и краљевства пропала и од варвара опустошена била; наместо небесне слоге и љубови, адска вражда, мрзост и гоњеније
Ти си божји човек! Ти си столп царства мога!” 71 Мрав Кажу да је у древње време мрав био човек земљеделац, који, не доволствујуићи се са својим трудом,
Мирно и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а лукава и зла срца јошт се овде почињу мучити.
Познато је да римски император и росијска императрица за интерес царства својих с Турци војују, но ништа мање, свака благоразумна и человекољубна душа благосливљаће имена њихова, које је
Све историје, откад су људи почели што се год међу њима чини писати, о овој нас истини сложно уверавају: да велика царства и силни народи, док су се словесностију и разумом како надлежи владали и управљали, цветали су и прослављали се, а
своје исто добро, мир и спокојство ваљало би да очисти срце овоје од ове пакосне и општевредовите злобе, која је многа царства и бешчислене народе превратила и упропастила.
пучина која султана заслепљава и не да му у чувство доћи, нађе га једном на дивану међу први поглавари и официри царства, и рече му: „Јошт једну ствар што ти речем, молим те да учиниш, пак ти затим више нећу досађивати”.
Дигне се ребелија на ме, и истерају ме из царства, те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
остане независим у Видину; накупи јошт више војске плаћајући добро на месец; и тако сви зликовци из турског царства искупе се у Видин.
— Рекоше од турске стране два му̓асила (то су од царства и финансије): „Шта је било, било; неће аге одсад онако чинити, и они се кају”. — На то Катић турски рекне: „Баш и неће!
Представимо му каква је молба, и како се може народу помоћи, а колики је интерес царства у том српском народу помоћи; но он каже: „Све то знам, но сад није могуће, таква су опстојатељства и ми сожаљујемо.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И силазећи хучна са црне планине, Спирала зној са чела и крв на сечиву; Шумила песму царства и причу давнине; Хладила косовску рану још незалечиву. Ти љубичицу појиш у шуми скровиту.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: (Овај је луд!) Баш зато и јесте тако велика цена тој масти, што је од царства строжајше запрећено да се нико под живу главу не усуди марву своју убијати, јер би се тако коњи, који су на велику
Црњански, Милош - Сеобе 2
Под великом, разапетом заставом царства, на зиду, испод црних, двоглавих, орлова, на окреченим таваницама, пред столом, пред распећем Господина Исукрста,
Терцини се није надао да ће један официр царства покушати бекство, на такав начин, кукавички и подао. Одбрана је истицала непорочну службу Терцинијеву, у прошлим
Исакович треба да путује у Беч, као и други људи, као официр царства, који је апшит из војске добио, па иде у Беч, чрезвичајним послом. А не на коњу, кришом, лудо, са пиштољима у пасу.
Рођак је пуковника Хорвата. Него, према његовом мишљењу, царства су сва једнака – земља као земља, једна као друга. Ни наш национ, који Павле толико велича, не заслужује сузе човека.
Иако се аустријска пошта, са својим колима (цхаисе де посте), већ возила добро у престоницу царства, сваки се путник радовао да не ноћи у трактиру, или у колима, под ведрим небом.
Очигледно, куће су биле све раскошније, и луђе, што се више ближио престоници царства. Он и његови братенци, богати Исаковичи, били су навикли на простоту и сиромаштво.
Шкргућући зубима, при помисли на Божича – не Божичку – Исакович је понављао да је то национ који не носи круну, као царства. Коме не кују талере, као царици.
варош, царевина, Вијена, Европа, земље по којима су Серби гинули, Оландија, Шлезија, Миланија, али је он, официр царства, задржан између четири зида у просторији једног ормана. Није више могао, ни дању, да нађе сна.
То више нису били ратови за неке далеке, балканске, земље, нити за половину Хунгарије. Сад се радило о границама царства, о императрици лично, о Бечу, о Аустрији, о Европи.
Био је залио, као и народ хрватски, крвљу својом, све те земље на југу царства, а расејао своје кости свуд, по Европи. Још пре дванаест година, кад су се турски ратови завршили, аустријска војска
Стражњицу су, у том свету, глорификовали. Цела та стварност, гарнизона, престоница, официра, царства, у којој се Исакович, и његов национ, дотле, кретао – кроз рококо – распаде се иза Павла, на том повратку из Вијене,
Исакович све нешто тражи по ваздуху, све нешто трчкара по небу. Оптужује царства за нашу худу људску судбину. Напушта војску и све мисли да му је неки Гарсули крив.
Теодосије - ЖИТИЈА
И као што си се у животу земаљског царства апостолских дарова удостојио, и у пустињи украсићеш се испосничким венцима смернога монашког живота.
Молим те, господине мој, нека те због славе царства и због многога богатства не ожалосте моје речи, као у јеванђељу младића речи мојега Исуса којима га је о савршенству
Као сигурно ми говорим ти, и веруј ми уместо земаљског царства, за које — ако мене слушајући оставиш и к нама дођеш — небескога вечнога царства бићу ти посредник.
ти, и веруј ми уместо земаљског царства, за које — ако мене слушајући оставиш и к нама дођеш — небескога вечнога царства бићу ти посредник. Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети.
Царство да учини добро мени и моме оцу, дај нам овај манастир, а ми ћемо га опет као Од нас дати Ватопеду, и милошћу Царства ти нашим предањем назваће се.
И ппетекавши запита га цар: — Да ли је још жив свети старац, отац твој? Одговори: — Још је жив молитвеник Царства ти, отац мој.
си, Богом убеђен, благоволевши нам помислио да нам учиниш савршену и милостиву љубав, учини да по заповести твојега Царства примим од блаженога и свесветога оца васељенскога патријарха благослов и заповест устима.
свештенства и као глава цркве у Бога постављен, потребно је да се и онај који вама влада у Богу миром украси круном царства, а ово је и у вашу част и похвалу, славу и величанство.
жупана Стефана, молитвама и мољењем Богу благословивши га, багреницом и бисером опасавши га и украсивши, и венцем царства часну главу његову венчавши, и миром га помазавши, прогласи га за Богом самодржавна краља српког.
Благочастиви краљ Стефан радоваше се неисказаном радошћу, хоћу рећи — не венцу царства ни многоценој багреници, јер је знао да и то са многим красотама света пропада и пролази, него што је толико мноштво
се не узносе нити да кога злостављају, већ да помишљају на Бога који је над свима и на неприступну висину истинитога царства. Овима говораше да буду тихи према свима и да човекољубиво владају послушнима, као себи равним слугама милостиво.
“ А цар беше у недоумици шта да чини, јер мишљаше као да ће се лишити царства ако се лиши светога, а уз то јер беше положен у његову манастиру.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
рекао ми је: „Ви, Франки (израз којим означавају све Европљане) знате много 'марифетлука'; свега има изван турског царства и ислама, али правог господства и 'кефа' има само код Турака.
XИX века, борили међу собом, као племићи средњег века у западној Европи, нимало се не бринући за судбину турског царства. Као што нису имали народних осећања, тако их није ништа трајно везивало ни за Турке.
Они су дуго одржали наслеђене установе општинског уређења у далматинским варошима, основаним за време римског царства. Од тога времена јадранско приморје почиње вршити своју главну улогу: оно постаје посредник и тумач латинске
Дубровачка република и Пољица су били остали независни, и Дубровник се знатно обогатио за време ратова Наполеонова царства. Године 1807. је Наполеон укинуо републику Пољица а 1808. и Дубровачку. Године 1809.
Србо-Хрвати су продрли у приморске градове насељене старим романским становништвом које је са општинском организацијом царства сачувало и дух латинске цивилизације. Тако је оно могло дуго одржавати надмоћност над снажним словенским становништвом.
обележја, који је у Далмацији из времена угарске владавине а у Истри и Крањској из доба романско-германског светог царства и из доцнијег времена.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴ У средњовековној Србији, задруга је била потиснута продором византијске цивилизације. Са пропашћу Српског царства, када је народ био остављен самоме себи, дошло је до својеврсног „етничког обнављања“, тако да је васкрсла задруга као
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Првосвештенику и властелину судиће се блаже него меропаху, али не у страху од царства ми, и не блаже него што у закону стоји. Кудељници сиротој пред насилником закони моји биће уместо штита.
О ПОКЛИСАРУ Поклисар који хита цару из земље туђе, или од цара своме господару, да је неприкосновен чим у области царства ми уђе, па био Византинац, Латин или Словен.
О ХИЈЕРАРХИЈИ У областима царства нашег све небо звездано, сваки ватрени престо, и небулоза што бескрај плави, до најмањег огња је пресликано.
ЗА ЈЕРЕС Благоразумевање молим за јерес што се шири у пределима царства твојега да свет тек од ње постоји, за јеретика што тврди да пре њега Није било пожара ни вулкана, ни месечина, ни
О ЦАРСКОЈ МИЛОСТИ Да судије пролазе кроз царство широм и буду весници милости царске. Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
с њим могућност бољег света, али остадоше весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи макар и царства пропадала. Ту, лепу реч, песник је удахнуо у завичају; што је изражајнија, изворнија, та реч је утолико завичајнија.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Оће ли бити душановог царства? ЛЕПРШИЋ: Будалаштина! Нема нас двадесет милиона. ГАВРИЛОВИЋ: Али бар славенско царство.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Место идеала »Славјанског Царства« долази идеал »Душановог Царства«, и из панславизма четрдесетих година излази ужи српски национализам.
Место идеала »Славјанског Царства« долази идеал »Душановог Царства«, и из панславизма четрдесетих година излази ужи српски национализам.
Место некадашњих магловитих идеала »Славјанског Царства« и снова о (ЗДЕСНА, У ГОРЊЕМ РЕДУ: ПРВИ — ИЛИЈА ДУШМАНИЋ, ДРУГИ — АНДРА НИКОЛИЋ, ТРЕЋИ — РАША МИЛОШЕВИЋ, ЧЕТВРТИ —
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и би му нешто драго што, ево, остадоше и весело срце и лијепа ријеч, па се можеш разговорити у свакој невољи, макар и царства пропадала. Кад се већ чуда једном отму и провале ограду, онда их ево сваки дан и од сваке руке.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Застанимо пред чињеницом како он решава простор и време у својој радњи. Читаве планине и царства, па и читаве деценије, народни приповедач зна да пређе у једној реченици, често уметнутој; и тај прелаз да буде
и отац још за живота свога преда му царство, а друга два старија сина отера, и тако најмлађи син остане цар у обадва царства.
па ће ји у тим опанцима послати у свет да му траже и доведу вереницу, за цара царицу, са којом ће обадва своја велика царства управљати.
И тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: — Сад још да ми доведеш царску девојку из другога царства из тога и из тога града. Ако ми је не доведеш, на теби нема главе.
Кад цар чу шта је било с толиком војском и таквим војводама, задрхта од страха да му не отме царства, те га позва да се помире. Овај узјаха магарца, натуче шешир, а штап у руке, па право у царски град.
травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари и попови и калуђери да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи доклегођ ти не дођеш; а ти се начини
Послије неколико дана пукне глас да је болесна царева кћи: ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства љекари и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.
и царица као свога сина, па га уведу у ризницу те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога. Послије неког времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већег цара, који је био комшија с овијем.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Производ знаш шта је. МАНОЈЛО: Знам: трава, коњ, камен итд. ДОКТОР: Дакле, природан производ дели се на три царства природе: царство животиња, растенија и минерала. МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно.
МАНОЈЛО (врти главом): Хм! То ми је мало чудно. На пример, коњ се дели на три царства. Коњ није ни за једно царство, а камоли за три. доста му је, сиромаку, што се Земља на њега дели.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
з Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили... Међу царства твога гробницама твојим Ми смо бележили.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца. А злата ми нико није дао да речи своје извезем. Ево се утроба моја са подземљем
На крају сваке приче дароваше ми царску кћер за жену и царства (понегде још царујем). Само кад се родих с потоцима ведар и с птицама загрљен, тад погибоше мисли моје и
Сад бирај, царства ти се нуде, битка се и кроз облаке вуче. Зло је и горе, иза гроба се опет туче и добру твоје сени двојници худе.
Не верује сунце ни само да толико сија себе пресече преко паса сунце на најнижој тачки усред великог царства повукло је из земље лепоту за власи потегло камен дигло стуб до стуба онда се усправља трепће и зрачном својом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тог лета враћен сам натраг у свој пук, у Бечкереку, а одмах затим послат у Галицију. Као сва та, музикална, царства, из XИX века, и Аустрија је имала специјалан начин кажњавања криваца у рату на изглед скоро хуман..
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Једне године цар римски поче да гони хришћане по градовима и селима, да их протерује из целога царства. Војници тада ухватише и Магдалену и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море
СИРОТИЊСКА КРВ На престолу великог Римског царства седео је у давно време један цар, који беше рђав човек а још гори владалац. Он беше човек прождрљив, грамзив и себичан.
Глобио је народ великим порезима, пљачкао богате покрајине свога великог царства и довлачио благо са свих страна, гомилао га у својим дворовима и никад није могао да се блага насити.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили, Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
На развале царства јуначкога засја света Милошева правда, окруни се слава вјековјечно Милошева оба побратима и лијепе ките Југовићах.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
травку, и пружи је човеку): на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари, и попови и калуђери, да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи, доклегођ ти не дођеш; а ти се
— Послије неколико дана пукне глас, да је болесна царева кћи, ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства љекари, и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.
царица, као свога сина, па га уведу у ризницу, те га преобуку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога! Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим.
од човека;” и тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: „Сад још да ми доведеш царску девојку из другога царства из тога и из тога града. Ако ми је не доведеш, на теби нема главе.
нађе дај | погоди какав биљег има ова ђевојка и на којему мјесту, да ће је дати њему за жену и да ће му дати половину царства свога, а који не погоди да ће се проврћи у јагње или останути без главе.
Ови глас зачу и један младић, сиромах но провртан и домишљат, па се слакоми на лијепу ђевојку и на половину царства, те оде к ђевојци, али не да је проси, него само да је види и да је нешто пита.
и пази добро, ако јој не погодиш биљега, ти си погинуо, а ако погодиш, на поклон ти она и половина царства мојега.” Он се поклони цару и рече: „Евалај цару и тасте мој! кад је тако, она је моја.
Кад је било да му оцијепи половину царства, рече му зет: „На поклон ти царства половина! само да повратиш ове јадне душе какве су и биле.
Кад је било да му оцијепи половину царства, рече му зет: „На поклон ти царства половина! само да повратиш ове јадне душе какве су и биле.
травку, и пружи је чоеку: „на ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари и попови и калуђери да је лијече и да мене ћерају, али ја не ћу изићи доклегођ ти не дођеш; а ти се начини
Послије неколико дана пукне глас да је болесна царева кћи: ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства | љекари и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.
као свога сина, па га уведу у ризницу, те га прео- | буку и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога. Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога већега цара, који је био комшија с овијем.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Лк. б, 21) „Блажени су кротки овде, јер ће тамо наследници бити царства небеског. Блажени су гладни и жедни овде, јер ће се тамо наситити.
„Слава“, глас шести Преподобни оче, глас јеванђеља Господњег чувши, богатство и славу царства ни за што држећи свима повика: Љубите Бога и наћи ћете благодат вечну, и славећи љубав његову, те када дође у
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Људи паметни, и који могу, беже из Турске и прелазе у мирна царства христјанска; а он хоће да децу у Турску води!” Игуман, сирома[х], видећи се изненада у такој фортуни, правдао се како
С временом, кад су постала царства христијанска, видећи поглавари, колико мирски толико и црковни, да множество ови[х] самаца, живећи сваки о својој
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Време је да Златопрста пређе у моје царство — рече једнога дана Царица Источног царства, с чијом се моћи нико није могао мерити.
Решено би да за свирачима крену најлукавије уходе царства. Паде обећање да Же онај ко прокаже или пронађе мале свираче добити триста златника. Него шта!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили; Она, вечно сама, на злату и свили, Везе страшне боле отмене јој душе.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сједијаше, таинственом украшен порфиром, творителном зањат поезијом; к престолу му св'јетломе мирови из мрачнога царства изницаху, ка у ноћи од страшног пожара кроз облаке од густога дима што ројима избјежају искре к своду дивну неба
су ужасне, разљућене највишом крајношћу - студ и огањ, раздути бурама, спровођени страшним олујама, на све краје царства Сатанина страшном хуком хоре непрестано у противне своје вихорове.
кипећим волнама и смолнијем смраднијем пламеном, с ледовима, с ужасним мразима деветстручним окружио вјенцем: полу царства смолним и пламеним, полу царства мразним и леденим.
пламеном, с ледовима, с ужасним мразима деветстручним окружио вјенцем: полу царства смолним и пламеним, полу царства мразним и леденим. Овај грдни многостручни в'јенац ври стравично у своје кругове са љутошћу својом мучителном.
Злост њихова превосходи много сваку острост зуба у тартару, свако жало репа отровнога. Мрачнога је половину царства грозна зима вјечно следенила; тамо мрази у степен највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Александриски Музејон, зборно место научника из свих крајева некадањег царства Александра Великог, био ми је добро познат. Годинама сам прикупљао све што сам о тој ненадмашној школи могао да дознам.
Недостижан као полихистор Аристотелес је, својим списима, спровео први организаторски уређај царства наука и дао му први државни устав.
„За то сам вас из свих покрајина тог некадањег царства окупио овде да у овом нашем граду скујете, прикупите и изоштрите духовно оружје за овај поход.
Јер ви сте, беспрекидним немирима по осталим покрајинама Александровог царства протерани са својих огњишта, нашли овде уточиште, где се могосте, ослобођени свих материјалних брига, посветити
веридба беше мајсторско дело дипломације Филаделфове и камен темељац његових далекосежних планова о васпостављању царства Александра Великог. „Зашто плачеш?“, запита он своју ћерку. „Зато што имам срца!
отац основао, сазда и попуни славну музејску библиотеку и позва у своју престоницу научнике из свих крајева некадањег царства Александра Великог.
последње краљице птолемајског Египта, победоносни Октавијан у Александрију, и Египат поста провинцијом римског царства.
постаде римски папа Никола В, стигоше овамо већ прве избеглице из угроженог Цариграда и из оних земаља источно-римског царства које су Турци били освојили.
Тако се држао и за време царства Наполеон га је тим више ценио и то испољавао сваком приликом. Но Бертоле се није никад понизио до улоге скутоноше.
Живео је од 1769 до 1832 године, пењао се без прекида лествицом, своје сјајне каријере за време прве републике,свог царства, рестаурације Бурбона, па и после јулске револуције; био цењени саветник Наполеона, Луја XВИИИ, Карла Х и Луја Филипа
Проветравања ради, његови прозори су широм отворени, па кроз њих видим музејске збирке, окамењена животињска царства давно минулих векова.
Зато ми је довољно два минута. А и за вас, драги мој, донео сам једну малу успомену из нашег царства“. Он ме погледа љубопитљиво, а ја му пружих свој штап и цилиндер.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па да га песмом, коју он пева као да све оно у њој лично преживљује, опије, опчини и широко раствори за сва она царства осећања, кад оно појуре све сами и све силнији од силнијег валови нове, непознате снаге, кад му се чини да ништа не
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
главе до на крај репа, смрт путује данима и данима, на застанке и одморе, као гласници што носе у дубоке покрајине царства глас о царевој смрти. Смрт припада само ствараоцу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И тако опет наговори цара те дозове момче и рече му: — Сад још да ми доведеш царску девојку из другога царства из тога и тога града. Ако ми је не доведеш, теби нема главе.
травку и пружи је чоеку: — На ти ову траву, те је остави; а ја идем, па ћу ући у кћер тога и тога цара; из свега ће царства доћи љекари и попови и калуђери да је лијече и да мене ћерају, али ја нећу изићи докле гођ ти не дођеш; а ти се начини
Послије неколико дана пукне глас да је болесна царева кћи: ушао ђаво у њу. Скупе се из цијелога царства љекари и попови и калуђери, али залуду, не може нико ништа да учини.
и царица као свога сина, па га уведу у ризницу те га преобуку, и даду за њега своју једину кћер, и поклони му цар пола царства свога. Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већега цара, који је био комшија с овијем.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И да опет дође к'о у доба стара, Да се народ листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе жара, Да пробуди звона с умрлих звонара!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
служе „да се живот улепша“, па су нам онда, закључује се, „потпуно јасни и чисто митолошки мотиви из области вилинског царства“.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
МУЧЕНИК 8 НАША ЗАГОНЕТКА 13 ЉУТА ПРАВОСЛАВКА 18 ДВЕ ЖЕНЕ 24 ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ 28 КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ...
КАД СЕ ЦАРСТВА МИЈЕЊАЈУ... Каљав и тучен целога дана новембарским невременом, стојаше у мраку пред ограђеном кулом Хаџића у Црколезу
добро је ово да видимо — процеди поп дружини кроз ноћну слоту — нејунаци су наши сусједи, кумови и побратими кад се царства мијењају!... Ето, ни на оваквој ноћи не отварају. Видите ли чудо?!..
Дрежде озебли и уморни. лупају и вичу. а нико се не одзивље. Изгледа да је тако суђено. Није шала кад се царства мењају, болно помислио поп, па поново кликнуо: — Хеј, липова бесо, отварај ноћас!..
Повратак!.. Зар је то могућно? Арнаутин, мус– лиманин, да се поврати из својега царства? Додуше царства без султана, али опет својега, турскога? То је за свакога чудо, па и за њега.
Повратак!.. Зар је то могућно? Арнаутин, мус– лиманин, да се поврати из својега царства? Додуше царства без султана, али опет својега, турскога? То је за свакога чудо, па и за њега. Знао је он ту ствар врло добро.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
јаук пратити; Те кад се споје наши гласови, У буни ће се земља трзати; Мислиће да је црни пакао, Те престо руши царства подземног. СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Срби! »Нек вам буди извјестно, што Мусулмани и не-Мусулмани, све поданике без исклјучења су чада царства. Нема у овоме свјету човек, кој би желјо зло својим дјецама, дакле, кад Висока Порта шиле војску, она нема намерење
»Поштовани и добри грађани, муже и жене, мали и велики, и сви жители су пода заштитом царства, и Висока Порта никад није изменила, нити ће изменити добрих својих расположења и саобрашћења спрем србскога народа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
времена — са изузетним случајем сасвим изузетнога Његоша — зачела, развијала и живела у културној сфери Хабзбуршкога царства. Тиме је већ много шта речено.
Гледајте како царства сограђани На пољу свога језика ревнивим Борењем спеше к светој цељи. Сербљин међ первима бити може!
14. Питаш гди су градови, Гди су царства многа, Куд толике престоле Судба врже строга? Питај боље гди је мир, Гди је срећа стална, Гди не стиже несрећа, Бледа
У Лазаревог царства бурном стању, Где разуздане страсти многих зала, У личној борби и худом незнању, Слободу руше, а ланце вазала И
“ Преславна Сербије, кто јешче смушчајет, зјело оскорбљајет, отвјешчај на сије? „Сији мене зло смушчајут, иже царства не вручајут, сији оскорбљајут.“ Преславна Сербије, кто тја прослављајет, зјело величајет, отвјешчај на сије?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Реч ти узедох; — Ал’ и ја клањам према истоку И метанијама богобојазним Поглед повраћам свесаздатеља На развалине царства нашега; Али пропасти славе негдашње Црни је ђаво био виновник!... ВЛ. ВАВИЛА: Не греши, сине!...
Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо!
гледи посвећена сени Последњега од српских царева И у сану витешке вечности Вам’ аманет на душу полаже, Осветници царства његовога, Да му круну независимости На грудима овијех кршева Својом крвљу сачувате верно...
изгину — Ал’ у подножју овог престола, Бранећи груд’ма камен студени, Што тамом својих црних гудура Светињу чува царства пропалог... Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај!
Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима пушчаног; Тако ми бога,
Безбожницима, мрким вуцима! Рушитељима српске светиње, Слободе свете, цркве Христове, Упропастиоцима царства нашега, Храниоцима рана дубоких, Што их на овима груд’ма несрећним Као аманет сјајне освете За пород чувам срца
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Промена је настала у другој четвртини 18. века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18.
Српски владар није више брижан отац Немања, него моћан владар једне државе на прагу царства. Сакупљене у једном зборнику, ове три биографије чине ширу верзију историје Милутиновог доба, што представља значајан
Српска проза се тако постепено усмерава ка витешком роману. Али, пад царства зауставио је овај процес секуларизације српске књижевности, а Душанови наследници нису имали времена и амбиција да у
привржености хришћанском идеалу која иде до свесне жртве, тема предности духовног над материјалним, небеског царства над земаљским царством. Али није само кнез хришћански херој. Подвижници су и његови витезови који гину заједно с њиме.
Појам царства небеског, за које се опредељује српски кнез, идејна је подлога свеукупне ове поезије. То је мисао јеванђељска, али и
Тако Вукашин Мрњавчевић остаје убица "нејаког Уроша", сина цара Душана и престолонаследника српског царства, а Вук Бранковић - појам издајника.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Стефан деспот, најслађем, најљубазнијему и нераздвојном срца мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме, љубазан у Господу целов, и неоскудно с тим милости наше даровáње.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
су им само зуби блиставо бели, и беоњаче, остало је, вели, црно као ноћ, да је тамо црква, у престоници Византијскога царства толико велика да у њену лађу могу по висини стати три црквице вратимљске кад би их неко поређао једну на другу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Тако је! Мирно дрема бог, Просуто лежи вино, Под гордом круном царства свог Немирни дан је синô И све за благи одмор зна О, мени бруји глава; Спокојства, мира хоћу ја!... Мени се јако спава.
Векови су прошли и времена дуга, Многа царства пала, а многа се дигла; Али моја сумња, кô и моја туга, Још никако није своме крају стигла.
3. Па и овај спомен, где замишљен стојим, Јесте неми сведок о витешкој сили... Међе царства свога гробницама својим Ми смо бележили. 4.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
наше преписке указати згодна прилика да Вас, драга пријатељице, упознам са најзанимљивијим личностима овог духовног царства, а сада бих само хтео да са достојним признањем напоменем два нарочита украса моје собе за рад.
Чудна игра судбине! Када је Константин Велики начинио 330. године Цариград престоницом источног римског царства, назвао га новим Римом и учинио хришћанство државном религијом, онда је смрћу грчких богова изумрла и грчка наука.
Они, су у већим варошима тога царства имали своја трговачка стоваришта, базаре, ханове, цркве, па и своја купатила. Дубровачка република стајала је и са
Сви остали чланови овог царства џинова, колико год да су огромни, заостају далеко иза њега. Па и онај мамут од којега видите овде његов зуб, дуг преко
У наносима и талозима прастарих времена открили су геолози окамењена и поугљена животињска и биљна царства, одредили њихове особине, начин живота, и ред по којем су једно друго одмењивала на Земљиној кори, која је такође без
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
бити и жене млака срца, да би се сачувале од много човечних и националних реакција према разним „народностима” великог царства, и животима тих народности. Године су одмицале. Између помајке и поћерке долазило је до малих размимоилажења.
Престравила се паланка од себе, од царства зла у себи. Неки стари људи се најзад, као на прстима, извукоше кроз капије, које су нечујно отварали и затварали за
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Онако, отприлике, као што у историји Срба време од досељења на Балканско полуострво до пропасти царства на Косову чини један велики период са много потпериода.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зар му нису због тога наденули име Мики-Но, што на језику Царства значи: »Велики и највећи?« Зар му нису, касније, доглавници то име заменили са Микики-Мики-Но?
Па Доглавник Доглавниковог Доглавника стави прст на чело. Шта да се ради? Оде ли Цар — нема Царства! Оду ли поданици — ко ће хранити Цара и Цареве доглавнике? Ко орати? Ко сејати? Ко жњети?
Чим би Цар отворио уста да нешто каже, доглавници би углас викнули: — Аварди, Микики-Мики-Но! На језику Царства то је значило: »Тако је, Највећи од Највећих!« Поданици су убрзо схватили да није паметно отварати уста.
Деца су била још мудрија: рађала су се без језика! Срећни живот Царства текао је у потпуној тишини, сем што би Цар, понекад, нешто прошушкао, а доглавници повикали: — Микики-Мики-Но!
слатком звоњавом њихова гласа Цар заборави шта је то што је хтео да упита, па мало замишљен продужи обилажење Царства. Стазе су му се под ногама угибале, а главе поданика биле савијене до земље.
ЦАРИЦА И ЗЕВАЛИЦА У време када су реке одлазиле у небо и постајале шарене небеске дуге, Царица Плавог царства била је најсрећнија на свету.
Од пустиње Калахари до Северног поларног круга, од Плавог царства до Седмог небеског венца није било сликара који то није знао.
— Зар на овом двору има и таквих? Отерајте је да не кужи ваздух нашег срећног Царства... — додала је, а доглавници и саветници збуњено су погледали један другога, али већ сутрадан из двора и из срећнога
додала је, а доглавници и саветници збуњено су погледали један другога, али већ сутрадан из двора и из срећнога Плавог царства нестала су огледала.
— рекао је. — Све док постоји цвеће.. — Е па, неће више бити цвећа! Царица Плавог царства пљесну дланом о длан и рече доглавницима: — Дајем вам три дана да из мог срећног Царства истребите цвеће. Све!
Царица Плавог царства пљесну дланом о длан и рече доглавницима: — Дајем вам три дана да из мог срећног Царства истребите цвеће. Све! Сваки цветак: од руже до маслачка! — То је немогуће, пресветла Царице!
За дукате је потребно пронаћи златну жилу, а деца не престају да се рађају. Живот Царице Плавог царства био је већ на измаку када је зид, коначно, био завршен, а цвеће истребљено, или готово истребљено...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но ја застирем окна Застором црне чоје; На посету ми стижу И обдан авети моје. Стара се љубав јавља, Из царства смрти се буди; Уза ме седне и плаче И моје гане груди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА 253 15 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА
са симпатијама на крала Вукашина као на учесника у боју на Марици, али га без милости оптужује као разбијача Душановог царства.
Додуше, представа о снази Душановог царства у песмама је врло магловита. Налазећи се на челу српске државе од 1331. до 1355, Душан је освојио многе нове
Налазећи се на челу српске државе од 1331. до 1355, Душан је освојио многе нове територије (јужна граница његовог царства ишла је „од Волоса до улаза у Коринтски залив“), подигао архиепископију на степен патријаршије, дао Законик и спремао
У вези са том политиком је и његова осуда душановог проглашења царства и патријаршије. Он је предлагао Цариграду савез против Турака и нудио му и новчану помоћ, а као први корак ка
ка косовском циклусу представљају оне песме које приказују Лазара у служби Душановој и као наследника Душановог царства. У њима се налази и један од елемената косовске легенде, тј. да ће српска држава пропасти по божјој вољи.
Овакво схватање небеског и земаљског царства настало је у свом првобитном облику још у родовском друштву, пре много хиљада година, кад је рат био један од основних
“ Код Константина Филозофа до небеског царства такође се долази кроз борбу, али кроз борбу која мора да се заврши поразом.
Напротив, он их је приказао у потпуној противречности. То се најбоље види из песме Пропаст царства српскога. Дазар каже ова песма може да бира борбу и победу (тј. земаљско царство) или пораз (тј. небеско царство).
То су, углавном, схватања о држави и цркви. У песми Урош и Мрњавчевићи Марко иступа у улози чувара Душановог царства. Он с огорчењем устаје против својих најближих рођака који се отимају о царство, или тачније речено: који комадају
То не био соко тица сива, веће био светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу од Богородице... (Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје?
(Бановић Страхиња) Све је свето и честито било, и миломе богу приступачно. (Пропаст царства српскога) Спомиње се Краљевићу Марко као добар данак у години.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зато Бог скоро га изметну из царства и смрти га крвничкој предаде. Једанпут, у својих му полата частећи се с господом, седећи им за асталом, теке пусти се
Каде из ропства од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону морску и таки разступи
МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА По прорицању Језећила, што му Бог заповеди за приповест пред Жидови учинити, за Јехонијева царства, рече му: »Ти, сине човечији, узми врло преоштрен себи мач ка бријаћу бритву, пак узми четири рифа платна, те насред
је цар Давид, где његов најмилији му, хубави син Авесалум дугокоси, узе на свога рођена оца војевати, да га истера из царства, ил' га убије, еда би се он скоро оцарио!
Изпосатира он око себе она поганска царства мучитељска с частним крстом: понапре како преузе од Магненција Рим та онде се и оцари, после тога опет не свиде му се
МОШТИ ЛАЗАРЕВЕ После, по дугом времену, за грчкога царства, кроз неко привиђивање, премудри цар Лав, пренесе му одонуд частне мошти у Цариград.
Ама допосле како супроћ Бога сташе неваљало чинити за царства израиљска у Самарији цара Факеја, с божијим попуштањем дође с војском сиријски цесар Ваглафаласар, многе градове
До двапут тадар што их хараше докле их покорише под данак себи. Али царски град Самарију не узеше. После пак, за царства Јосиина, дође сиријски цар Саламасар, те и то узе под порцију; Јосија подложи му се под данак; донекле дава, пак
Те сви широм свероваше да је то доиста Христос месија... После, за грчкога царства, Јустинијан цар онај камен на ком но је Христос одмарајући се код бунара седио, и оно грло — бунарско ушће, скиде, те
Шњега започе се велика смућња мећу римском и грчком црквом чинити. За царства трећега Тиверија, али после, променом папа, пак једни првим су се начином држали.
Ама од рока Христова рожденија 1017-га лета, за царства грчкога другога Јустинијана, при папи осамдесет четврттом Сергију Сирјанину, како се коначно цркве разделише, те
И како к њему yђе та му и рече: »Брате и цару, ја то без усумњивања држим да и пô царства твога не би пожалио издати изаради мога живота.