Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Опростите што смо тако слободни! Ја сам Љуба Чекмеџијић. — А ја сам, опет, Гавра Церић. — О, драго ми је особито! Ово је моја другарица. Изволите сести.
— Драго ми је особито . . . Изволите се послужити . . . — Ово је моја кћи, а ово су господари, — госпо’р Гавра Церић и госпо’р Љуба Чекмеџијић из О., — рече отац. — Драго ми је особито. — И нама особито. — Изволите сести.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Глава ме је заносила. Била сам као у бунилу и гледала као кроз маглу. Несвесно сам понављала: кафана... речица... церић. Боже, да ли ћу га наћи! Стадосмо баш пред кафаном. Ноге као да су ми биле одузете... Ту је он... мој брат, мртав...
Можда невољно. Трагови коњских копита видели се на свима странама. Неко је исекао онај церић... Ваљда је, међу овим гробовима, остао неки пањ. Војници су копали овде-онде. Застадоше, договарајући се нешто.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
шешир, којим би могао покрити три пиљаричке корпе, а батина његова подсећала је на ишчупан, преломљен, неотесан церић... Пио је као смук, пушио као Турчин, улагивао се око женскиња као Грк, лумповао више него што је живео...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Остајао бих знојав на мразу од кога пуца церић, у танкој кошуљи, све док се не бих смирио, а то је знало да потраје и да потраје, па ипак никада ни кијавицу не бих