Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сто је био сав мокар, и с његових крајева капала је вода с мрвицама од духана и пепелом од цигара, који сам ја отресао на свећњак. Ја исподизах књиге којих се хартија на корицама беше потклобучила од воде.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Устао је и натоварио своје пруће на плећа, одбио да узме новац који су му нудили, није узео ништа друго до неколико цигара и тада се окренуо професору, рекавши: — Када те задеси каква невоља, господине мој, не тражи никада лијека далеко од
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У животу уопште и у дечјем посебно, има ствари које не иду, које стоје К'о што стоји Кржљавићу љуби Цигара у зуби! Према пустом Пура-Моци, лењом Гаши, и сличнима, милости није показивао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја и домаћин, после онако добра ручка, пушимо и сркућемо по мало руменике... Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се тешко бранити... — Перо, причај штогод, да не заспимо.
Иде лагано, кашљуца, и мршти се, кад опази на степеницама огриске од цигара. Отвори врата и уђе. На средини стоје четири дечака, и сваки држи по једно уже.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПУШИ Кад над земљом затрепери јара, Кад Вардар са свим притокама пресуши, А сунце, далеко од града, остане без цигара, Шта оно тада пуши? Стари пушач будући зле воље, Запали у бесу, цело дуванско поље.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
време да му се донесе она његова ракија, коју је још од јутрос наредио да се хлади, и много дувана, и то прављених цигара, јер неће имати када да их савија, а мораће да пуши много, брзо.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан да купи свиленијех рубаца.
Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше. Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Свануће га је затекло у оделу на миндерлуку у његовој соби. Међу прстима му је била угашена цигара, а поред ногу гомилица згажених опушака. Он осети њихов хладан задах.
Нема другог. ...Аћим седи у мраку своје собе и пуши. Заборављена цигара често му опече усне. Мајка је донела вечеру његовом оцу воденичару, причала је више пута, хвалила се како је он,
Аћим седи опружених ногу, наслоњен на зид поред самих врата, цигара гори у бусену његове главе, крцкање траје, жишка се миче и подсећа на горење суве траве.
Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и нечујно расту навише.
— Ја сам, Ђорђе — промуца. — Откуд ТИ овде?... Да бог сачува — говори цигара љутито, чудећи се. Дуго ћуте. Он зна, мисли Ђорђе. Срце је кртица што хоће да се урије у земљу. Не сме да пита.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
возит ћемо нешто полаганије! И тако, посједали су у кола, Виктор је сјео за волан, припалио цигару, и цигара није још ни догорјела, а већ су били ту... Али гдје је Звонко? Увијек он некуд шмугне! Но, сигурно је доље, код кола...
И цигаре им понекад, ваља признати, нису лошије од цигара реномираних духанских кућа. Али то су свакако споредне државне дјелатности.) И куд онда?
Кад је након побједе опет прорадила комора, жудно је посегао за кутијом цигара. Али је смјеста закочио своју кретњу: не, још ћеш двадесет и четири сата постити! — Па што онда? помислио сам.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кмет опет уђе у кућу. Прође пола часа. Писар попуши неколико цигара, па устаде и обиђе сву кућу унаоколо. Иза куће стајаше нека стара вајатина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
као и његов отац, да се „једно његово зна”: чаша, боље две, три чаше пива недељом и празником, и дебела дипломатска цигара: „пушиш, пушиш, и не можеш да попушиш”.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ако гу он не буде екимин и доктур и не опраји гу, оћу си баталим и дуван, зашто цигара-пушење без овуј мушљику не бива!... Лезет, тај слас’ нема!... — Фала, фала, чорбаџијо, за тај чес’ и речи тија!