Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар ми у Бога верујемо мање него куварица у пијачну вагу? Зар је наша нада у Господа мања од наде рибара у црва? Колико вреди наша тврда вера? Литар уља? Кило соли? Товар дрва?
крушке из водњике, лубеницу из сандука зоби, из подрума доносе ракију, с тавана скидају буђаве шунке, сиреве пуне црва.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада га Бог шаље, те да му „са дна мора“ доноси и разбија камен, и унутра су два жива црва. — „А ко се за њих стара?“ пита Бог. — „Ти, Господе!“ одговара аранђео. — Ту се цакле очи моје матере.
звонким гласом и испруженим кажипрстом понавља тежину, „морал“ приповетке: „Чујеш“, каже „ко се стара за ова два црва?“, а аранђео се узврдао, поцрвенео, гледа преда се: „Ти Господе! Ко, него ти?
величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га!
А ко се стара за она два црва!” О Божићу, 1886. ПРВИ ПУТ С ОЦЕМ НА ЈУТРЕЊЕ „Било ми је, вели, онда тек девет година.
Ја сам слабији и нижи од црва. Вечно сам те уверавао да ћу прекинути све с њоме, па ипак... Него боље с почетка Све ћу ти испричати.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Промислићу се. Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је господар-Софри црва у главу; неће дуго трајати, па ће се одважити. Сад се господар Софра дигне, време је већ, мора кући. Оде.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷ Неке несрећне жене из околине Шапца пронађу црва у лесковом дрвету или у шипку и поједу га, не би ли тако затруднеле!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Горе, доље, траве, дрва, Лава, орла, а и црва, Ти сатвори, драги Боже, Ко овако јоште може? Осим друга овде свега, Мене створи из ничега, Дуом твојим ти
задојило, Клону рука што да вас однија, Пода мноме већ земљица зија, Па и скоро заронит ме ладна, Да нарани мноме црва гладна, Па за нешто краткога времена Нигде мени више ни спомена.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ви сте сами, никога свога немате, а ево Господ вам даде ово пиленце, овога црва... па немој синко!“... А он само удри, псуј, вичи. Мене већ што...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
испод површине, Реквизит данског краљевића, прва Сцена у петом чину, што је краја Почетак; коштан отпад гозбе црва, Та неправилна калота, то кубе Покретне цркве, што истура зубе Да нит прегризе што светове спаја. 2.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти будиш веселост, што је некад била, кикот, ту, и у мом крику, вриску, и вапају. У Теби нема црва, ни са гроба. Ти блисташ, као кроз сузе људски смех.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Г) БАЈАЛИЧКЕ „БАСМЕ“ Бајаличких „басама“ има противу разних болести, које се тајанствено појаве — било посредством црва или ветрова. „Од оваквих болести се редовно баје, тј. бајалице шапућу неке врсте молитава, преклињања и слично.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ме се тиче; али док сам ја измишљао најстрашнија мучења за њега и замишљао како бих га раздробио, растргао, згазио као црва и растрљао да трага не остане од њега и оног пакосног ока, врата наше собице понова зацврчаше.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њихово је плаветило било замућено, а у средини као да се назирала рана, попут црва у срцу јабуке. Ми дјеца говорили смо да је у њима убијен живац.
Однекуд из угла — нисам могао тачно одредити правца — чуо сам марљиви рад црва. Мало послије — ко би га знао зашто — он је престао; имао сам осјећање да нас невиђен проматра.
Ускоро се јавио рад црва. Помислим: колико дуго живи црв? Је ли ово онај исти, негдашњи или можда његов праунук? Одгурнуо сам ствари с угла
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Док је изједа, он се по њој креће. Али не питајте црва како јабука изгледа! Сви смо ми у матерњем језику – црви у јабуци.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се други, лежи полеђушке, и он је полунаг, надуо се, кожа му на трбуху пукла, те и утробе гмижу хиљаде крупних, белих црва, очи испијене, уста широко разјапљена, а из њих и у њих куљају ројеви мува; на слепом оку види се црна мала рупица
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Да је — боже опрости — баш и Христова, Кад као стрела једном појена Народу целом груди раздире, — Кô слабог црва бих је згазио... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха! Буди муж!...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Расточи о расточи раба. Дубље дно души но страдáњу, без дна реч ова смерна у вечерњу. Корен је ово, црва ми, оче, у нагризáње, расточи о расточи раба. Јер и пакао је твој, и пропоје. Залапим топло из ове опорине тела.
Дедаци, не знате зар, У сну се заметне плод! Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино. Аи, да смешне работе, Бан ја, унук ми црв! Пст. Грицка Белу из утробе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
колач хлеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сутра ујутру копају под јасенком и шта нађу (нпр. црва или какву бубицу), оно дају болеснику те поједе или у води попије, као лек који му је вила оставила (Вук, Рјечн., ѕ. в.
Жена која поједе црва из л. дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188). О постанку л. прича наш народ како је беспослена баба молила Бога да јој да
Тројановић, Ватра, 238). Народ верује да је она лек од црва код стоке. Њен врх савију к земљи, притисну га каменом и говоре: »Ја те ево рештим (затварам) и нећу те пустити док не
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Можда је мислио да и не заслужују друго до пољских мишева, црва, печурки и купина, чега сада у шуми има у изобиљу. Оно што је он пристао да им да то су три нове тежинове кошуље и три
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне. Ја сам ишô вису гдено бесконачне Подижу лепоте своја царска жезла.