Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ступисмо на стазу која у цркви води. Свуда око нас нема тишина коју понекад само цвркут тичица нарушава, а из цркве се чуо дубок глас архимандритов
„Па, џанум, којим ти добром долазиш, Живко?... Хоћеш ли да му дајемо годину?... да га споменемо у светој цркви?... да му држимо 'денија?...“ „Оче, нисам за то дошао“. „Да зашто, џанум?“ прекиде га архимандрит.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Такови би људи упропастили земљу. Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега.
и 30 к., зашто се то мучно трпи. Наше жене за сваку новину што у цркви једна другој кажу, само по грошић ако ставе у кутију, биће сила новаца.
Овде гди су и молитве за новце мора се, моја жено, лагати кад новаца нема. Ти знаш да ко не плати, никада му имена у цркви нећеш чути.” Наравоученије „Δειλή πενίε ήτις κακά πολλά διδάσκει, ψεύδεα τ΄εξπαάτας τ΄ουλομένας τ΄έριδας!
најужасније, и сама проклетства и анатеме таксираше, и почеше их продавати (ваља знати да ту кад један хоће другога у цркви да анатеми преда, од владике ваља да купи анатему).
Ко се год одриче поштених људи, браће своје, одриче се самога бога. Соједињеније, не велим у читању и појању у цркви, — богу је свеједно та ко читао гречески, та латински, он све то разуме, — но оно блажено евангелско соједињеније у
живили, проклињали су се и један другог антихристом називали, а кад по смрти| — обадва свеца, и правила им се чате у цркви. То се зове срећа!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
с Лима и Увца на Повлен и на Маљен, кроз пошту срушену, кроз млин до темеља спаљен, свакој пијаци, свакој цркви, свакој кући, одсечену главу показујући.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад се мени врло необично учини како народ у цркви стоји измешато, нит се зна који је старији ко ли је млађи, нит се зна, где стоји мушко ни женско.
И то кад дођу к цркви о Богојавленију, Задушницама, Благовештенију, Воскресенију, Петрову-дне, свега да рекнем 10 пута или мало нешто више
Ту су измешате жене, људи, деца и девојке, и у цркви диже се разговор и ништа се не чује шта свештеник из олтара чита.
старешине напољу учити и казивати како је боље и за душу полезније, но сваки код своје куће да каже: „Ко год пође цркви, било мушко, било женско, да слуша попове, и како и где попови заповеде, онде и онако сваки да стоји.
Кажемо ми да ћуте, и кажемо им, да су они сви сад у цркви као на небу, а пред олтаром као пред самим Богом, но да стоје, ћуте и слушају шта свештеници у олтару читају и проче.
— Они истина ућуте на мало, но опет, особито жене, почну разговор и вреву. Онда обично мој отац, кад је у цркви, опомене народ и запрети да ћуте.
И то могу слободно казати да у нашој нурији, — сва села која цркви у Бранковину иду — нико на какав други суд није ишао нити је кавге било.
Нас је било у селима која су бранковичкој цркви долазила пет попова, но нисмо делили, него наши нуријаши од нас пет кога првог нађу, зову га, те чита молитву или
као браћа живили, а народ нас је као апостоле почетовао и слушао, тако да су и од околни̓ нурија долазили, и гледали и цркви милостиње као у монастире давали, а свештеници други од нас обичаје примали.
како се вратио из Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови звали су се среским кметовима.
Карловаца, одма је наредио код сваке цркве по једнога главнога кмета над оним селима која год оној цркви иду, а свакој цркви ишло је по 8 и по 10 села, и тако ти кметови звали су се среским кметовима.
Трећи дан одемо к цркви, поставимо страже около, гроб мога оца откопамо, главу на тело наместимо, као што је на живом била и онда опет
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе
По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила. Дакле, да
Вуја је био веома послушан. Слушао је попа и пошу — што му год заповеде. У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила, додавао попу кадионицу, а за невољу и певао
Осем тога Вуја је знао и један занат: укоричавао је књиге црквене. И сад ће се наћи у петњичкој цркви који требник што га је укоричио Вуја. Радио је поваздан као мрав. Био је, додуше, врло пипав, али тек — вредан.
Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свога попа. Нико се не сећа да се икад оженио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. — Е, мој Машо, мој драги брате!... Нијесам ја за ова посла.
Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима. Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. Већ се зајесенило. Ситна јесења киша сипила је...
— сандук за брашно испод воденичног камена навора (нафора) — коцкица посвећеног хлеба који се дели у православној цркви после литургије немиросан — који није помазан светим миром (освећеним уљем у православној цркви) новака (нафака) —
дели у православној цркви после литургије немиросан — који није помазан светим миром (освећеним уљем у православној цркви) новака (нафака) — судбина, воља божја оашлучити се — добити новац за ашлук, трошак овавестити се — доћи к себи,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном долу, Додола та је, сва у цвећу, Играла ту у сваком колу. У касну поноћ кр
Али увек тужно беше срце Деспе... Подари иконе цркви Архангела, Златне канделабре Пречистој код Преспе, Два товара блага и двадесет села Цркви у Леснову...
Подари иконе цркви Архангела, Златне канделабре Пречистој код Преспе, Два товара блага и двадесет села Цркви у Леснову... Склопи очи сетне, У исход уштапа, једне ноћи летње.
ДУБРОВАЧКИ АРЦИБИСКУП Под плочом у цркви окана шарених, У митри, под тешким покровом од злата, Спи млад с грбовима племићским по стени, Арцибискуп Марин,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Само што пришаптах мојој сестри: „Лези!”, па навукох јорган на главу. Управо њих двоје ступају преко прага, а на цркви грунуше звона на јутрење. Громко се разлеже кроз тиху ноћ, и потресе се душа хришћанска.
Ако је Матија однео порез, Радојка отишла цркви, а Благоје да полаже стоци у кући је као у школи одакле је изишао учитељ.
Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници. Она је служила цркви и селу, дакле попу. — Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук.
Он води бригу о цијелом селу. Час је у једној, час у другој њиви, сада у школи, послије у цркви. Имао је свуда посла, свуда је и стизао, и свуда је требала његова памет.
Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што припада цркви и селу, дакле попу. Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе.
Поп је говорио врло често бесједе у цркви. Силне, свете и поучљиве ријечи, да те језа подиђе. Црква је служила сваки дан, а недјељом је била увјек дупком пуна.
Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом изобличи и позове на покајање. Није се никад десило да му се не послушају свете ријечи.
Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви. Љубе попа у руку и честитају. А он се чисто подмладио. Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе,
Једва да је што више знао од онога што је дјеци говорио. Пјевао је у цркви, али гласа готово никаког није имао. Поп га је често дотјеривао, али се за нашег доброг учитеља слабо шта лијепило.
Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља. — Шта ме гледаш? — Ништа! — вели поп. — У цркви се пјесмом слави име божје. — Па кад ти се слави, а ти га слави! А мене немој дирати! Видиш да радим!
дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви. На букви кликће дјетлић, а са ораха му се одзива жуња. Сунце блиста, а облаци се разилазе.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Никола и наредио му да каже Јањи грку да купи цркви трећи полијелеј и да повиси црквењаку плату. Аркадија је баш свакојаких чуда видео: с покојнима се разговарао,
Гром, прави, формални гром из ведра неба. — Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим. Обојица лете право цркви.
— Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим. Обојица лете право цркви. — Еј, наопако ми звонило — хуче поп Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема за трбух, који му је отежавао трчање.
тако од Екселенције не зависим, немам с њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на јутрење! — О, бог ти помогао! — одахну поп Спира.
похвали друговима (јер добити три крајцаре уједаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње, које је по његовом рачуну морало још трајати.
све, кажем вам све, од поп-Спире у олтару па до оне дечурлије што је поваздан на звонари и која, служећи у неком виду цркви и олтару, олакшава службу и Аркадији, и која је стрчала да је све тутњало кад им дође и рече неко да је дошао нови
ове, час из оне куће испадне тек из авлијских врата кита; придружи се гомили, и гомила расте све већа и већа што ближе цркви.
Како је која очешљана, обучена, је ли блеђа или руменија него радним даном — све се то почело да посматра у цркви, а довршило у порти или на сокаку.
— Лепо је младић пита, а она се укипила к’о... света Бóна у шокачкој цркви, па ни словца... — Па кад ме све којешта пита — рече мало јогунасто Јула. — Којешта му и одговарај!
У тужби се поп Ћира бави прво самим собом. Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада у вртограду господњем, гајећи и усађујући у срца поверене му пастве
Јест истина да су ђаци зато да уче, ал’ су и синови наше свете цркве, — кажем ја учитељу, — па зашто да не служе цркви и олтару! А бар да не знам да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже!
А сетио се и својих избавитêљâ, Аркадије и поп-Олује. Аркадији је купио високе ботуше, у којима ће служити у цркви, шал од три сребра и лепу стиву лулу са дугим камишем од тринаест сребра, за спомен.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав? И плаче се док год траје служба у цркви. И зато, што ближе крају служба, тим јачи, ужурбанији плач.
А нарочито тада, на задушници. То им је као неки њихов празник. И док траје плач, служба у цркви, Док не почне да се препојава и раздаје сви су они тамо, на улазу, око порте. Ту Менко, Таја, Наза, Стеван, Љуба...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Коса свилена, бурмаста као у циганчета, а с два прста брк зашиљи. Име му је Свилокосић, а коса му је свилена у цркви он чита „Оченаш” и „Вјерују”, и то са великим афектом, а лево око му једнако с бока у женску цркву стреља; а кад из
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она опасна, безумна одлука која му је пала на ум и коју је донео после примљеног наређења да иде за осматрача на цркви, умиривала га је донекле и он је чак осећао задовољство што се најзад, свршило са оним грозним душевним мукама,
— Па зашто га не оставите ту, стара? Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Пи, пи, пи! То је мајсторско план! Тако може и да си носи за мене једно тас по цркви. да кажу људи: „Пострадо кир Јања, ајде да го помогнимо!
Видите, откад нисам и ја аљину променула, пак не протестирам. ЈУЦА: Кад си луда. И одономад мије кума Перса у цркви преговорила да смо већ последње готово у вароши. Гледим друге, боже мој, накићене!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.
је немачки језик, којим је рескрипт био написан, али као што су паписте, међу њима, разумели латински, у католичкој цркви.
Није питао Павла чак ни то, у којој ће цркви децу, из тог брака, крстити. Стало му је било само до тога да се своје, сиромашне, рођаке отараси.
Шмерц је био вид толико упропастио у цркви у Рабу, да је ходао као ослепео. Ударао је штапом у зидове кућа и тако је пролазио. Обично га је жена водила у цркву.
А фратри су им послали по један розарио. Варвара се чинила скрхан, љиљан, у цркви, при венчању. А Павлова се млада појави као право чудо.
А пошто фамилија Исаковича није била видела, никад, лава, осим на иконама у цркви, сваки је замишљао Кајзерлинга, према својој уобразиљи. Павле им каза и то да му се учини као неки, росијски, Гарсули.
Са њене постеље се лепо види. И заиста, хтео, не хтео, Исакович се, тог четвртка – који је у цркви био дан успомене на Прохора, Никона, и друге мученике и испоснике – спремао, од раног јутра, да госпожу Евдокију
Да росијска царица дозвољава уселеније само у цркви венчанима, а не дозвољава швалерима? Трифун, сиромах, сасвим озбиљно, поче да прича како се у Генералкоманди чује,
Када Аустрија није дала да се из цркава, при селидби, у Росију, носе утваре, мошти, иконе, јер припадају цркви, једна гомила исељеника у Росију викала је: „Људи црква јесу. А црква зидине!
Теодор Филипович, рођак митрополитов, био је, напротив, сушта нежност, млад, леп, као што су у цркви ђакони. Био је стално насмејан, а имао је плаве, детињасте, очи.
подлац, а виђао је, и у своме свету, мржњу, и брата, на брата, али у његовом свету, све се то збивало, као што се, у цркви, папежничкој, тихо, преподобно, чита молитва. И шири благо рукама – а празнина затим склапа.
Као што је, међутим, и императрица Елисавета Петровна имала обичај да, у цркви, употребљава оне исте, украјинске, певаче, који су јој певали, дотле, циганске песме, и Костјурин је, после цркве,
Теодосије - ЖИТИЈА
је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима службама стоји.
Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx очију.
читање довршило, и када су сви устали, потражише чувари го сподара својега, и гле, нигде га нису могли видети Свуда по цркви и у манастиру тражећи га и узбунивши се, и не нашавши га, стадоше грдити игумана и бити монахе.
А к благородним (момцима) рече: — Монашког се образа не постидесте, како се Бога не убојасте? Зар вам доликује да у цркви са оружјем нападате на такве људе? Какво су вам они зло учинили? Ако ли мене тражите, ево ме где сам.
злата, више него први пут, а приложише засебно и манастиру Ватопеду, где је син њихов одлучио да живи, злато много, а цркви свете сасуде, златне и сребрне, и часне завесе, златом извезене.
Свете сасуде златне и сребрне, и скупоцене завесе принесоше, а са овима дадоше цркви и велику сребрну зделу пуну сребра, и уписаше себе у поменик са благочастивим царевима, са овима и самодршца Стефана.
Ту принесоше Божјој светој цркви велике дарове и почасти, више него у другим манастирима, а игумана и братију обдаривши и много злато давши, записани
царским писмом и својим златним печатом утврдивши, и даде му цар својом руком жезал, и заповеди да се овај чува у цркви, и када братија поставља игумана да овај имају посред себе уместо цара, и да се сматра да се игуман поставља као од
извесног времена благоизволи, скупивши јадног тела грешне моје кости, пренећеш их у земљу народа мојега, и положићеш у цркви од мене сазданој, која је у месту званом Студеница, у манастиру Пресвете Богородице.
Имајући унутра у цркви пресвете Богородице гроб украшен. мраморјем, положише га у манастиру који се зове Хиландар, славећи Оца и Сина и
узићи да на пиргу на своме језику свршим јутарња славословља, а ти, оче свети, са свима својима овде у великој цркви код гроба оца мојега отпојте јутарња пјенија прикладна спомену, и молим се да се молите за његов покој.
“ Када је дошло време јутарњег славословља, док су ово свршавали прот и сви који су били с њим у цркви, и док су појали установљено за спомен светога, молећи му од Бога олакшања и места покоја, наједном се црква благодаћу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Шјор ради мало и са малим је задовољан, живи мирним животом уживајући поштовање својих суграђана и има почасно место у цркви или у поворкама.
од ових Аромуна били су у том смислу погрчени што су знали грчки, били у византијском смислу јако одани православној цркви и поносили се грчком мудрошћу и јелинском и византијском историјом.
То се нарочито показује у спољашњим изразима побожности: у цркви живо и енергично метанишу слично Турцима; има их који падају на колена тако снажно да под одјекује.
поменути да су се око манастира и у турско време држали народни сабори и да се око њих налази у народу на вишу оданост цркви и српској народности, на боље опхођење и на неку нарочиту питомину.
Пао ми је у очи Санзовинијев венац, који је талијанског порекла. Мијачки су мајстори радили и дрворез у цркви Св. Спаса у Скопљу. И по другим црквама западне Македоније има њихових дрворезачких радова од веће или мање вредности.
Кад се и њима хтела да наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру.
Румунски научник Ј. Барбулеско је вршио темељна проучавања о Србима у Румунији из овог доба.* По Барбулеску они су у цркви и у држави заузимали прва места и водили политику Румуније.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
о мом несоцијалистичком васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака из мађарског краја.
Засени ме полутама у цркви и мирис тамјана који сам почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала
је густ и златан млаз светлости и Недина глава, ухваћена њиме изгледала је као Предићева Богородица у карановској цркви. Мало је требало па да се прекрстим пред њом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Господар Софра” — тако се звао у послен дан — свецем и недељом, у цркви или каквој црквеној седници звао се „господар Софроније Кирић”, и тако се и потписивао.
Кад настане претпоследњи дан, дали су у цркви за себе у „тишини” службу божју отслужити, и ту је појао господар Софра са Чамчом, па после свршетка исповедили се и
Лако ће их познати. Од никуд се не одзива. Дају се цркви молитве читати, дају се службе, — ништа не помаже, нико се не јавља, нити ко пише.
— Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера. Нашао га баш у цркви где мала. Када је молер чуо каквог мужа има малати, обрече да ће одмах сутрадан доћи, само нека му кола пошаљу.
Па је онда купио од једног руског златара лепо сребрно кандило светом Николи, које ће висити у цркви пред његовом иконом. На том красном кандилу израђени су светитељи, међу којима главно место заузима свети Никола.
У мушком друштву, где није било ни једне даме, није се дуго бавио. У цркви, и ма где, знао је описати тачно како је која дама обучена, какве је имала хаљине, шешир, рукавице, ципеле, али све.
он у тој конкуренцији заборави на женидбу, па с њима „штрика“, „хеклује” и приповеда како је била ова или она у цркви обучена. Код њега је била љубав неки „Спорт”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло.
Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда. карбонари одело (итал.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Чинило му се да га, мада је и он био дарежљив према цркви, презиру. Учини му се да, при једном прозору на спрату, виде лице митрополитово, са до грла и ушију зараслом брадом,
вече, слуге повезле кући пијаног, што му се давно не беше десило, чуле су само толико да ће све своје имање завештати цркви, што уосталом и они треба, на самрти, да учине, јер је живот најлепши на небесима, и да ће, одмах сутра, имати да возе
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете се, по правилу, крсти у цркви, а ретко, ако је болесно, крсти се код куће. Обред крштења може се обавити и под записом.
⁶¹ Мајка не учествује у самом обреду крштења који се обавља у цркви. Она дете лепо опреми, а пре поласка мало га по челу нагарави угљеном, да га не би ко у путу урекао.
⁶³ Хришћански обред увођења детета у веру изводи поп у цркви. Док се дете свечано купа, отац или мајка ваља да раде онај посао који би волели да њихово дете ради када одрасте.
Тако, рецимо, у Гњилану мајка, док се у цркви обавља крштење, чита неку књигу да би јој дете било паметно и учено. У Хомољу мајка шара по земљи (тобож пише) или
обичаја који се врше о крштењу, постоји читав низ паганских обреда који се упражњавају после хришћанског обреда у цркви.
када дете не прохода и после навршене године дана, чине следеће: „Истргну љетораст од ма каквога дрвета, па носе цркви, тај љетораст мећу под црквени праг, прелазе преко тога у цркву и друга чељад, ма не знају за ту шибу.
„роди сего светаго њтрока“), али и роба (слугу) „који је сједијо на земљи црквеној или властеоској и дужан био радити цркви или властелину“, каже Даничић.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ВАЖНЕ 29 ЗА СЕДАМ ГЛАДНИХ ГОДИНА 31 О ПОРЕКЛУ 33 О ЖЕНИДБИ СИНА 35 О ДРЖАВНОЈ ИМОВИНИ 37 ЗА ЖИР 40 О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ 41 О ОЛТАРУ 43 О ЦАРСКОЈ МИЛОСТИ 44 О ПТИЦАМА НЕБЕСКИМ 46 ЗА КАЛУЂЕРА 48 ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ 50 ЗА НЕСХВАЋЕНЕ 52 ЗА
О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ Ко на војсци обори цркву, да се хртови напусте за њим, и да се обеси о првом храсту. Ако се гране на храсту сломе и
За помиловане робијаше којима нико конака не да, којим хлебар неће хлеб да прода, с којима ни у цркви људи не воле да читају заједно оченаше, с којима слободно разговара само ухода.
Матавуљ, Симо - УСКОК
То га је, доиста, и увело у браство. Не чујући никаква шума, помисли да су домаћи у цркви. Тада му изиде пред очи поп Марко.
— И неће бити друге службе данас? — На што друга?! Напојали смо се бога од прије зоре досад! — Бјеху ли у цркви сви из куће? — Нико осим кнеза. Пристав је имао посла око пецива. Ја сам им ове године полажајник. Сутра иду женске.
и говедара, дакле, доста ти је још двоје дјеце да окрећу пецива, и то да окрећу на поређе, да их је што више у цркви! Тако, шјор капетане!
Већ у ходнику свратише му пажњу њеколико капитела и основица од ступова, узиданијех међу незграпнијем каменима, у цркви тесано четвртасто камење, а на олтару, позади, лијепо израђен двоглави орао Црнојевића; знајући за постање манастира,
шизматични владика превео у „источну шизму“, да је обред извршио са великом свечаношћу, у којој је било увреда њиховој цркви! Међутијем дотле му нико не помену штогод о вјери, а камоли да би му ко о њој поповао.
И потада се више не меће. Тако стигну у своје мјесто, гдје младожења чека у цркви. Из цркве иду кући, пред којом чекају браственици и својта и свекрва са мушким дјететом у наручју; пред вратима је
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
У цркви стани му на ногу, а ми ћемо уватити три жабе, пак ћемо облепити лонац и кувати, докле се год из цркве не вратите.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У српској цркви било је родољубивих и моралних првосвештеника, који су са народом делили свако добро и зло, али било их је, и то више,
ђакона, па и одраслих свештеника, који су научили словенски и нешто латински, и који су својим знањем одскочили и у цркви и у школи. После смрти митрополита Мојсеја, 1730, Суворов буде од свију напуштен, и школа тавори до 1731.
у руске службе, нарочито војну и црквену, и није мало Срба који су заузимали висока места у руској војсци и у руској цркви. Број Срба официра у руској служби нарочито се повећао после српске сеобе у Русију 1751. године.
сигурности што више приближе Русима, да се готово изједначе са њима, и главна последица тога је била да се у српској цркви и књижевности напустио старији српскословенски језик и да се усвојио рускословенски црквени језик, па чак почео се
Све то угушено је појавом рускословенског језика у српској цркви, школи и књижевности. Главни узроци за то били су верске природе.
Не само да се тај језик сасвим одомаћио у цркви и школи но зато што су цели нараштаји учили школу на њему, зато што се на њему проповедало и књиге штампале, што се
Док се у црквеним круговима руским Петар Велики, због својих напредних рефорама у цркви, проглашавао за антихриста, са друге стране имао је обожавалаца, и међу њима је и Орфелин.
идеја, он је обожавалац Петра Великог, и, пре Доситеја Обрадовића, истиче се као противник калуђера и злоупотреба у цркви. Сам Доситеј Обрадовић га је зато јако ценио, и 1786.
Рационалистичке идеје, које је тада у цркви и држави одлучно спроводио цар Јосиф ИИ, називају се у аустријској политичкој и књижевној историји јозефинизам.
И зато је он штитио Србе од мађарских жупанијских власти и спахија, чинио уступке православној цркви и мислио да још већи број Срба са Балкана преведе у Аустрију.
Мушкатировић пише нарочиту књигу потив празника, правдајући цареву наредбу о укидању силног празновања у православној цркви.
све до краја XВИИИ века, када се и државна власт у њих умешала, али више из непријатељских осећања према православној цркви.
Милићевић, Вук - Беспуће
и весеља за животом, па предавши се сав слатким сновима из дана што су прошли, облачио се, изишао из куће и упутио се цркви.
Манастир је оставио цркви само своје име и у њу долажаше, сваке друге недјеље, један калуђер из Босне да служи литургију.
Узалуд застајаше у празној цркви после других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Максиме! Максиме! Пре си се млатио само по цркви, а сад се млатиш и по школи! БУРИ И ЕНГЛЕЗИ СЛИЧИЦА ИЗ СРПСКОГ ЖИВОТА »Симпатије према Бурима велике
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
6. Напољу се милост поче Крај дућана на улица, У цркви се туна роче Жељан момак и деклица, Докле једно од њи двоје Враг не прими међу своје. 7.
31. То би синоћ, ништа више, И то кажем да све знате; А у цркви отоич бише, Ако с' јоште осећате, Бише док се не састаше, Па с' из цркве одма даше. 32.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Томе се, наравно, успротивио сам предсједавајући, мој дјед: — Зита је помињана и у цркви, с олтара, греота би било да се парипче тако крсти.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А унутра, у цркви, само се виде људске главе, између њих светлуцају пламени свећâ од којих се дим полако, вијугаво диже, стапа и губи
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти! Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се слика у тресу све
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда
Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије,
Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као и прије, већ да је чува и да види куда ће.
Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истим хаљинама у којијем је трећи пут била, само без папуче на десној нози.
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и
Има ли који јунак мећу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви? Један вели: — Ја нећу. Други вели: — Ја не смем.
И он вративши се натраг привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Ако ти мислиш да је добра жена она која мужу помаже да зло чини, то се вараш. МАКСИМ: Ниси ли ми се у цркви заклела? СОФИЈА: Јесам, али не да изгубим моје поштено име. МАКСИМ: За мужа треба све да учиниш, зато си жена.
Све твоје другарице како тако, ал ти довека у ђубрету. Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Свако живо доспе, само ти не можеш. Еј, тешко мени!
ПУТНИК: А кад су лутерани и калвини прешли опет западној цркви? ДОКТОР: Но мене су цалајући предмети одвели од праве ствари.
Срамота добога, него скини, па баци у ватру. ЉУБА: За то смо дали три талира, мајка. СТАНИЈА: А колико си дала у цркви? ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5.
СТАНИЈА: А колико си дала у цркви? ЉУБА: Па ти знаш да девојке не дају ништа. СТАНИЈА: У цркви не дају, а за срамотне иконе могу да дају, јел? 5. ВУЧКО (доноси кафу), ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево кафа, ама за ћеф.
ВЕЛИМИР: То може и код куће бити. СТАНИЈА: А да се целива? ВЕЛИМИР: Опет код куће. СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву. СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Морамо се прокрасти: да не чују ỳ школи да сте били ỳ цркви. - С дувара се откине перјаница радосна пламеновог зумбула. Спремамо се, журимо.
У доба поста Христос је маслачак. По церов-горју гдегде врана, гачак. ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА У цркви липе липов бог се светли, а дружба пчела, приљежно, у срху, имање тече.
) По пелуд-царству стадо пасе, гуди што службу чини просјаку и луди. У цркви липе липов бог се светли, а саће јуна као квасац буја и попак жеже, и жубори гуја.
), кроз свето руно (блажен, душо, лан ти), у сабор-коло с пропланка упламти. У цркви липе липов бог се светли. КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У ИСПОСНИЦИ Шљивике гужва рачваст налет ветра.
Шта рећи себи, док још траје служба? Угаси светло, радио искључи, да заспи слово с вином што не бучи: у цркви смрти свет је божур-журба, што бојом држи ритам нестајања, а радост своју не стиже да сања.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Ја сам био шест месеци у Мадриду. То вам је варош! Шта је Беч, Париз и Лондон! Има шесет хиљада само цркви; сто тридесет и пет пијаца велики, осим мали, које се не могу ни избројати.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим. Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв.
ОПЕТ ТО На причешћу су били лењи, Турци их нападоше још у цркви! Па сада крени с њима у одлучни бој. Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети
Планина никад није била голија. Тишина тихост наших гора песма је прошла на цркви се затворила врата ветар се слегао у неки пањ исклијало је оно што се спремало на сусрет са сунцем лишће је нашло
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Кажи, сестро, кажи! СИМКА: Да остави једној ванбрачној девојки. ТРИФУН: Па оставио је и цркви и просвети. СИМКА: Оставио је нешто, колико реда ради и да покрије срамоту, али све остало њој: кућу, виноград,
ТАНАСИЈЕ: И онда, 'ајде њој, што кажу: ћерка му је, па каква је да је, али што остави цркви и просвети толике паре? Зар није боље било да се ја извучем из стечаја? Црква и просвета нису под стечајем.
Црква и просвета нису под стечајем. ГИНА: Па јест, пријатељ-Танасије, ал' опет, што кажу: боље цркви и просвети него једној незаконитој девојци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Танасије дохвати телефон. Нагрнусмо на врата, једва их отворисмо од набацаних цигала. У цркви се од прашине није ништа видело и, тетурајући, испадосмо у црквену порту. Муња свитну и загрме.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а образи пламте, црвене се као крв... Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито.
Милина, не може човек сит да се надише!... После дуга путовања, стигоше цркви. Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.
На средини цркве, око иконе, стоје читави бокори зрела и зелена босиљка... мирис од њега простире се по свој цркви, и она помишља да то мирише божја душа. И гле, то исто сада!...
Он њега и држи. Гојко се поздрави, па оде журно. Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.
Тако некако дођоше цркви, и она види себе у белој сјајној хаљини, са венцем на глави а поред ње покуњио се њен будући муж, Гојко учитељ, па
«... XXИ У трећем месецу по смрти Гојковој, одмах по новој години, венчаше се Влајко и Љубица. У истој цркви, у којој се пре девет месеца венчала са Гојком, пред истим свештеником и старојком заверише се нови супрузи на верност.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ми је црква Грачанка; Што ми је лишће зелено, То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у цркви. 12.
То су ми књиге црквене; Што ми је цвеће црвено, То ми је причес у цркви; Што су ми челе попале, То ми је народ у цркви. 12.
Слава и част домаћину! Тебе на част, господине! 15. Уранила, коледо! стара мајка, коледо! Светој цркви на јутрењу, Сусрете је свети Петар На јелену златорогу, Златорогу и парогу: “Врн’ се натраг, стара мајко, Ево су
Црњански, Милош - Лирика Итаке
она ми је рекла да је сад рат, да је Бог један, и да би моје одбијање могло да се тумачи као демонстрација у цркви. Ја онда пристадох да исплазим језик, на који ми је спуштана хостија. Ствар је била јако церемонијална.
Чим сам ушао и видео голуждраве анђеле, голе лепотице на рељефима у цркви, разумео сам све. Кад бих могао целој словенској души, свој нашој такозваној „рођености за патњу“, да дам једну једину
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао. А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Више неће никад бити његова »чреда« за вечерњу и јутрењу, и то је све. Али ће се и даље вечерња и јутрења служити у цркви, а он ће, као и до сад, малим звоном, објављивати рујну зору и сјајне заранке...
А ко је умро, дознаће сад од најстаријег црквењака. Што има да нагађа?... Кад доврши посао, упути се полако цркви. Врата црквена затворена; он окрете уз степенице на звонару.
Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!... Или ме отац Сима затекне у цркви, па одмах промени лице: начини се љубазнији...
То беше свадба Кајина. Око подне зазвонише звона на цркви, стадоше распитивати за узрок и најзад чуше да је се капетан М... упокојио.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви. Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!
Цариници га држе на Царини? Изгубио се у чарним горама? Или је већ ту, крај постеље вреле (Не баш у цркви, него у припрати)? Ноге га жуде и руке га желе Ал глава неће да га прихвати! Сазрели су неопходни услови!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану и белу; И
И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У цркви имали су свој сто, а на гробљу своје гробове. Гробови све од мрамора а једнако, и дању и ноћу са запаљеним кандилима.
Али зато је онда морало златно кандило њихове куће пред распећем у цркви једнако да гори, а онај сто, одмах до владичиног, само њихов да је, и нико сем њих не сме у њ да уђе и одстоји службу.
У то време дошао неки нов учитељ, Николча, чувен са свога певања и несравњеног гласа. У њега се она ту, у цркви, слушајући његово певање, напослетку и загледала. Ко зна како се упознали, како и где састајали.
И на свакој служби у цркви и на сваком веселу, игри, увек их је било. Чак нису изостајале ни са сабора по оближњим селима и црквама.
А што се више приближавала крају улице, прилазила самој цркви, света, гужве све је више бивало, све се више око ње стешњавало, црнело.
Али у самој цркви јој би боље. Ваљда што | она врева и свирка преста, а она, одведена пред двери, оста сасвим сама. Тада први пут у
Дакле прође и то што је било најгоре, најтеже за њу, то излагање пред светом у цркви, на доглед, подсмех свих. И што је још више охрабри, то је што осети како Марко сада иде одмах иза ње.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви. Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе.
А, богами, и сметенила има свуд! Причајте о чем другом!“ звони!“ „Прекините ви сад свако причање, па ајте к цркви. Ено већ „Хоћемо с помоћу Божијом. Ајтемо соколови!“ рече сердар и први се диже.
Медик, који не мога оставити рањеника те поћи к цркви, сјеђаше опет, као оно у очи тога дана, мало подаље од огња, па се шаљаше са малијема пеци-бравима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); б) едификативну (грађевинску) (о зидању градова (Град, Градиште, Градина), кула, цркви, манастира, џамија, ћуприја (мостова), воденица и др.); в) метеоролошку (о дуги, бабиним јарчевима и др.
— Кажу да рече калуђер кад ко каже да је туча побила или да ће побити — винограде. По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару.
9. О СВЕШТЕНИЦИМА 1 Питао неки сељанин попа дубровачкога: — Дум-Ловре, у којој се цркви бог моли а ништа не плаћа? — У оној, синко, у којој се миса не служи.
Највише му мисао била од пшенице просуру ми правити, а од вина пуне чаше точити, цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје пређе спомињати, да га бог спомене у царство небесно!
(Свећа) 351 — Шта се водом пали? (Креч) 352 — Шта се пече, а не може се испећи? (Црепуља) 353 — Шта стоји у цркви на глави? (Ексер на обући) 354 — Шта треба једној доброј чизми?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда
” Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије,
Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата пак се обуче и отиде у цркву. у цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као и прије, већ да је чува да види куда ће.
” Царев син чувши то, потрчи брже боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истијем хаљинама у којијем је трећи пут била, само без папуче на десној нози.
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци који су нечије дворе били похарали, и много благо и рухо и оружје били задобили; и
Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви?” Један вели: „Ја не ћу,” други вели: „Ја не смем, трећи вели: „Ја бих волиј ударити на десет живих него ли на једнога
И он вративши се натраг привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви | побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А полуноћница се пева у цркви са „Блаженима“, и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да
Ово овако држимо када не појемо „Бог Господ“ на јутрењу. Ако ли је „Бог Господ“, ово треба чинити у цркви: три низа поклона и у себи говорити као напред речене молитве.
А коленопоклоњења треба само у цркви неговати када се поје „Бог Господ“, као што горе писасмо. А у ћелијама вашим коленопоклоњења да буду док се молите.
причешћа, осим са игумановим знањем Треба рећи и о божаственој литургији, коју по дужности свагда треба одржавати у цркви.
и раздавши свима свеће, подиже и вас на полуноћну службу, коју и он сам поје, палећи, како је прописано и свеће у цркви.
или ради неких ових ствари, то нека се поштује у манастиру као и први брат иза игумана, и нека има стајање и седиште у цркви као и за трпезом и на осталим скуповима, а у јелу и пићу и у свему нека живи са онима који су у општежићу.
да не праве метеж уставши од трпезе, него да побожно иду у своје ћелије Такође да надгледа игуман на појањима у цркви и при уласку у трпезарију.
и сасудима часним, и књигама, и ризама и завесама, и што је писано у златопечатној повељи његовој, а још је и у цркви написано на зиду, и са клетвом и са обавезом да нико не измени његова предања, као што слушате и у књигама овим напред
радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и положише га са великом почашћу у овој светој цркви, у одређени му гроб, који беше блажени себи сâм раније начинио. А ово беше месеца фебруара у деветнаести дан.
Просветли, богоношче, од Тројице светлошћу духовном облиставајући срца верних, таму неверја прогнав, цркви православној веру држећи, веру као оклоп, крст као оружје, љубав као штит, као мач реч Божију, Симеоне, појаше: Децо,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НАЦА (долази с десна иза куће, кроз воће, отрчи под степенице): Тетко, је ли истина да је бата дошао? Отац био у цркви и тамо чуо, и послао ме да видим... МАРИЈА (маше јој руком да не ларма): Дошао је, дошао.
ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов! Теби не треба. Бог ти је и иначе дао све што желиш. Него, ја, јутрос, у цркви, за време службе, чух, па ево. (Седају на миндерлук.) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео.
Падни му пред ноге, стопе да му љубиш, моли, преклињи, да их венча одмах, одмах, преко реда, без реда. Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А притом, имајући неку природну склоност што ново научити, кад би[х] год био у цркви, сакрио би[х] се у олтар, дочепао би[х] се влашког казанија илити поученија, пак би[х] читао до савршења црковнога
Никад довека јутрења, вечерња и све што се год у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква празника само њему за [х]атар морао у цркву
би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х] чуо да у цркви бива венчање, ишао би[х] га гледати с таким умиљенијем како год свету литургију.
Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у цркви, намештајући тако да његов старац весма је с њим задовољан био.
што овде дужан, а не можеш исплатити, до 5 или 10 фор[и]нти, ја ћу ти дати и за то ћеш ми помагати ови велики пост у цркви до воскресенија, а потом почеће се време наше године”: Благодарим му и да имам чим платити - кажем.
Не знам ил’ ми је згадније било старога погрбљена, гди по цркви кашље и циганчи, гледати, или његова беднога дијакона, здраву момчину, углађену, с дугим перчином, који му сва леђа
У милом Семартону, предрагом селу и месту рожденија слатке родитељнице моје, отидем нама[х] к цркви с попом Радулом, парохом села, којега сам јоште у детињству ту познавао.
— кров полезан - користан полза — корист ползовати — користити полијелеј — врста великог свећњака у православној цркви; врста православне црквене песме (псалм) Полонија — Пољска получити — добити, постићи поне — бар понеже — јер,
предваравати — настојати, отклањати предваритељан — претходан предел — граница предика — придика, беседа у цркви предисловије — предговор предрасуђденије — предрасуда, заблуда представити — показати представљеније — предлог,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па мало-помало, утоли сасвим, онда се поврати склад и у цркви. Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.
се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он (Шкоранца) не отпјева мису у манастирској цркви. А то ће бити ноћу. А биће кад се наврши вријеме које би протекло, да је жив, до „младе мисе!
Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: — Мој липи свети Вране! Ослободи ме овога пута, па јево ти се за...
Ђаци бијаху разврнули врата и ушли. — Који је враг јопет?... Шта то јопет може бити? — рекоше пошавши к цркви. Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао. — Поарало цркву, дуовници. — Поарало цркву!
ВИИИ УЖАС Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. — Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас.
је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!...
потребу тога обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.
Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц... — Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви? — Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један
— настави Бакоња. — Однија и’ враг зарана. Прије него шта смо принили мртво тило, били су у цркви и записали све... Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!
Бутре би, истина, савјесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (боже опрости!) прегризла; послије доручка фратри би одмах у размет без збора и договора; Балеган
Бакоња, па, и не чекајући даље, зажмури, прекрсти руке и рече: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства црнориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...
Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу. Дувало мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви. Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, иако је често одлазио преко воде.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
молитве над њеном главом, отац Методије отпустио и рекао калуђеру који их је довео к њему да је одведе до гробнице у цркви.
Али, Аћим му је наредио да звони. Још један грех пашће на њену кућу. Симка пожури ка цркви, мислећи на јучерашњи разговор с АћиМом. „Видели су га неки у чаршији. Кажу, лумпује“, морала је да му саопшти. „Он?
Бог све зна. Свуда је он. И у ветру. Иако је последњих месеци сваке недеље по целу службу одстајао у манастиру, не у цркви попа Величка, и то је светогрђе, и по динар стављао на издужене Христове слабине, ноћас је почело извршење оне велике
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И док, постепено, свуда пада тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема... М.
И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу, Док мирно сносиш судбу твоју грубу, Гледам те тужну, свечану, и белу; И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Весела и поносна што су са својим великим братом изишла, причаху на дугачко и на широко како је било у цркви, кога су онде све видели и шта су људи говорили. У таквом разговору прође им време до ручка врло брзо.
Сахранише га у крунидбеној цркви енглеских краљева уз почасти које се иначе чине само члановима краљевске породице. У ЛАБОРАТОРИЈИ ЛАВОАЗИЈЕА Већ
светског гласа Хексли, Хукер, Лабек и Волес, придигоше његов ковчег кад је био полаган у гроб у вестминстерској цркви, у близини гроба Исака Њутна.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али кад сам погледао кроз прозор и спазио велики жут крст на цркви, учвршћен на кугли исте боје, учини ми се: као да видим насмејана огромна уста над страшно отеченом гушом.
га под руку чим би га сустигла; што се није усуђивала да чини све од саме свадбе, још кад су се венчали у Вождовачкој цркви, тамо на Душановцу, једнога дана чим се опаки рат завршио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Отада сам често доживљавао такве сутоне. У један такав залазак сунца — мајка је била негдје у посјетама, тетке у цркви на вечерњи, а дјед је са својим пријатељима сједио пред читаоницом — остао сам сâм с дадиљом у кући по којој су већ
оперног репертоара, наслушао се цантабилâ и аллегрâ, молитава и романца, стреттâ и цабаллетâ сцена у судници и сцена у цркви, тријумфалних и свадбених и крунидбених маршева, и пеззи д'ассиеме, и финалâ, и великих финалâ.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А вала неће ми побећи, па макар га заклао овђе у цркви« — помисли он, па стаде да мотри на сваки покрет ђаков. После дугога читања, отац Симеон, држећи у рукама воштаницу,
Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова... А у цркви стојимо овако нас двоје, и видим пред собом мајку и сестру како ме весело гледе и смеше се од радости, а око нас
То ви мени реците... А ја, у колико могу да мислим, рекао бих, да ће томе бити узрок наш крајњи немар према вери и цркви, рекао бих... — Пардон! — викну апотекар.
не сећа се цела пута, али зна да су ишли цркви. Па онда се сећа сјајног и златног одела свештеникова, од кога није одвајао очију.
сјајно, светло, слатко... И никад га више не одведоше цркви и не причестише. — Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом.
сјајно, светло, слатко... И никад га више не одведоше цркви и не причестише. — Јеси ли често бивала у цркви и на причешћу? — запита је он мекшим радозналим гласом. — Како да нисам, кад сам се бројала у људе. А ти?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ 292 ЉУДИ ДИЈЕЛЕ ЖЕНЕ 293 ЗАШТО ЛАТИНСКИ
Она весела узме прве хаљене с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда
Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка летурђије,
Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као прије, већ да је чува да види куда ће.
Царев син, чувши то, потрчи брже-боље ка кориту те га дигне, кад тамо, а то под њим она иста ђевојка што је била у цркви и у онијем истим хаљинама у којијем је трећи пут била, само без папуче на десној нози.
Кад ова то чује, отиде кући, па кад је дошла ноћ, оправи малога тамо. А поп је имао баш тада мртваца у цркви, па га изнесе под звоник те га некако наравна да стоји, а у руке му уклепа штрикове од звона, па га тако остави.
И тако остане у цркви. Ону ноћ ударе онуда некаки хајдуци, који су нечије дворе били похарали и много благо и рухо и оружје били задобили;
Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви? Један вели: — Ја нећу. Други вели: — Ја не смем.
И он, вративши се натраг, привуче се полагано под црквени прозор еда би што чуо, а у цркви побратими поделили све хајдучко благо и рухо и оружје, пак се најпосле око два новца свадили и готово почупали.
): — Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња, да не иде пјешице. ЕРА У ЦРКВИ Уђе Ера у цркву са торбом о рамену, па како је научио да у свакој кући, у коју оде, обеси торбу, тако се и овде поче
Онда га отац почне ћешити и казивати да то тако ваља давати на славу божју цркви и манастиру, али дијете рекне: — Ма како га не би стид и страх од бога да нам од петоро однесе једно?
— парница деверати — некако живети девлет — завичај дегати се — препирати се денија — бденија, ночне службе у цркви дењиз — море десетак (суд) — бачва диван — веће, скупштина; разговор; кућа или одаја у којој се чини диван дивит —
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Била је то моја друга пустоловина у цркви. Мало пре тога био сам целе ноћи жив сахрањен у старој капели у непроходној планини, коју је народ посећивао само
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Земља која им је дата постала је њихово власништво. У нашем селу ми смо се сами бринули о својој школи и цркви, а свако село је бирало своју сопствену управу. На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак.
Сутрадан била је недеља и ја сам пошао у цркву у делавер Ситију. Појање у цркви није ме много импресионирало, а сама служба још мање.
Није било хорског певања у цркви у Делавер Ситију, није горело много свећа и није било пријатног мириса тамјана, није било складних звукова црквених
је ”вилина” мајка желела да одбацим српске обичаје и прихватим њихове, америчке, који су, бар што се тиче службе у цркви, били за мене мање интересантни него српски обичаји.
“Вилина” мајка навали на мене да треба да са њима ручам исто тако као што сам са њима присуствовао служби у цркви. У овоме сам видео њен покушај да ми покаже колико цени мој обичај да идем у цркву и да ме охрабри да у тој навици
То после подне ”вила” ија смо шетали кроз воћњак и тоје била нека врста награде што сам био у цркви. Ко није видео делаверске брескве у пуном цвету, када је у мају земља застрта загаситим зеленим сомотом и када небо,
Једне недељне вечери, после вечерње посете цркви, фармер Браун представио ме је неким својим пријатељима. Испричао им је да сам српски младић који још није осетио све
Необично је личио на св. Саву на икони у нашој цркви у Идвору. Исти снежни праменови косе, румено лице и блажен поглед који је зрачио из два сјајна плава ока.
проповеди што сам их слушао по црквама у Делавер Ситију, Дејтону, Њу Џерсиу или Бауери мисији или у ма којој другој цркви у које сам до тада залазио у овој земљи.
додаде још и ово: ”религија римокатоличанства јесте религија цркве којом господари црква и која искључиво служи цркви” и да је то стварни разлог зашто Билхарц, васпитан у том духу, никад неће разумети америчку демократију.
Иако су били добри католици, они су пристали да иду са мном када сам ишао да слушам Бичера у Плимутској цркви, где сам први пут у животу видео тог великог беседника.
Пре четири године први пут сам присуствовао служби у једној америчкој цркви у Делаверу и понео утисак да је, у погледу јавног богослужења, Америка била испод нивоа српске цркве.
Ћипико, Иво - Приповетке
Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и ниже пада на слику светога Антона, а
Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу. Испрвице брани се, а послије не може да му одоли: данас у цркви добио је на њу право, и пушта да је милује.
” Још дуго би се тјешио том надом и не би с мјеста кренуо, да није опазио да и на жупној цркви, махом, затварају капке. Испред очију нестаде и пошљедње свјетлости у селу. „Није друге, свако жив тражи лиго!
долазе му на памет божје ријечи проповједаоца Италијанца, језуите, што сваке вечери ове Страсне седмице проповједа у цркви, и, дирнут божјом милости, одлучно одриче се Морачине гријешне љубави.
— Исусе мој, милосрђе! — часом разасу се језиви усклик по топлој, скрушеним уздасима орошеној цркви. — Исусе мој, милосрђе!
— оте се и њему из кржљавих груди, панувши му на памет гријешна мисао на Морачу, мада је се клони и неће да је ни у цркви види, јер је тврдо одлучио да ове Страсне недјеље не сагријеши: ни мишљу, ни рјечју, ни дјелом! —Исусе мој, милосрђе!
Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош. Навлаш чувао се да прође поред судбених тамница, да та жена не би опазила, нека не мисли да је.
Гледају и посматрају уоколо, чуде се овом новом селу усред поља. Пођоше прама цркви посвећеној светоме Року, обазриво улегоше да се помоле.
И литија суче се издржљиво, побожно, полако напред, уоколо ка цркви... Жупник, у сјајним одеждама, наоко миран, у сав глас запева светачку песму. Мајка и кћи простреше се по Марку.
У путу са друговима ка цркви, миришући их, зажелио се да окуси комадичак од тих колача, иначе један, мислећи да исповедник неће то опазити.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Што су им листи зелени, То су ми књиге црквене, Што им је цвеће црвено, То ми је сабор у цркви. Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или бар причешће, него сабор у цркви.
Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или бар причешће, него сабор у цркви. Али сабор у цркви, а не пред црквом, то је сабор причесника, који очекују нафору и црвено вино.
Није, додуше, речено да је црвено цвеће причесно вино или бар причешће, него сабор у цркви. Али сабор у цркви, а не пред црквом, то је сабор причесника, који очекују нафору и црвено вино.
народни песник у првом лицу, то су мени листови црквених књига, и што је за њих црвено цвеће, то је за мене сабор у цркви, па отуда: „што су им – то су ми“, „што им је – то ми је“.
јесте црква Грачанка, А што су лисја широки, Све то су књиге попове, А што је цвеће црвено, То јесте причес у цркви, А што су пчелке попале, Све то су људи у цркви.
то су књиге попове, А што је цвеће црвено, То јесте причес у цркви, А што су пчелке попале, Све то су људи у цркви.
Нема потребе да се овде говори о путевима ширења Новог завета у народ, упознавања с њим, почевши од његовога читања у цркви. Али се зато ваља осврнути на природу слика из Откривења, које су прешле у народну лирику.
Нови завет се, истина, као што је поменуто, читао у цркви. Није се, међутим, читало и не чита се и Откривење зато што се у богослужењу дају објашњења, а њега је тешко
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Његови се разговори у чаршији углавном помињу, не описују, као и њетово бављење јавним стварима, у цркви, меџлису; али се зато у кући чак и лаки покрет руке даје као догађај.
и леђима према „ова друга два супротна”, што значи да је у ускршње јутро испијала кафу гледајући у прозоре према цркви и вароши.
преломљено у доживљају лика, управо и даје део потреснога дејства можда најснажнијим призорима у роману - венчању у цркви. довођење у цркву пред олтар Софка доживљава као сопствено приношење на породични жртвеник.
Призори у цркви - сви, и потпуно - потичу из Софкиних напрегнутих, узнемирених чула. Зато има тако много ситних а упечатљивих
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском. Доле на реци у општинској судници застао је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Гром га прати, а он лети; Куда лети, куда бега? Оде цркви, пак ту сруши Крст са храма Божијега. Шта то чиниш? питали га А он шапну, кад се стишô: „Ко би чуо моју тајну,
Ова речца, коју давно Не чујем у груди, Ова речца, омладино, Сад се живље буди. Тај аманет шаљем данас Цркви ваших срца, Да видимо, може л’ да се И стварно отрца.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А баш би после оваквих мука лепо пристајала!... Е, да ми се откуда истекар родити! А волео бих ма у којој цркви на ватру звонити, него у овога звекана служити!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мрзим попове. Сви су ти нека пренемагала и шерети. Кад га чујеш у цркви како изнемаже, мислио би тај ће се сутра посветити, а кад изађе у село, он се свађа и грди с људима као циганка,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Само још у цркви мали жижак тиња. Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову? Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу
Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора
Гром га прати, а он лети! Куда лети, куд ли бега? Оде цркви, па ту сруши Крст са храма божијега. Што то чиниш? — питали ли га, Кад је клонô, па се стишô...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Стиже ли једном у Рим? — Угледао сам наједном огромну варош... Прво што ми је пало у очи била је купола на цркви Светога Петра. — Слушај, немој да се љутиш... Те описе можемо наћи у разним путописима... Него причај онако...
Дан је био ведар, али хладан. Ветар је ковитлао, натерујући нам ситније камење у лице. — Видите, како се на цркви искривио крст од ветра! — показа нам један војник граничар. На улазу у црквицу застали смо.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела, светог и краља. 1838.
чутуром накићеном; За њима су енђебуле Са везеним рукавима, И сватова ред дугачак; Подигли се бели свати Светој цркви насред села, Гди венчаше младо момче Са лијепом Цвет-девојком.
је 1883, полемишући са напредњачким Виделом и једним очевидно Новаковићевим чланком у њему, писао како Новаковић „о цркви и држави има онолико исто појма колико има о Канту и Раићу, те познати Рајићев „кант”, песму, трпа у рад философа
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: И хоћемо, — Кад је и господ томе каио!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сед’ оче! И о цркви сам светој мислио. ВЛ. ВАВИЛА: Мудар о свему — А христијанин Спасења свога свету храмину У души својој носи вечито.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
војска; овде: без залиха роспија — проститутка рубина — кошуља; рубље сакрамент — света тајна (у католичкој цркви) сараорина — кулук, тј.
која се обавља пет пута на дан у одређено доба синђелија — службена исправа; синђел — свештеник у православној цркви совра (софра) — „низак округао сто за којим се јело садећи на душецима; сто, трпеза уопште“ субаша — помоћник или
Петар чатити — „читати, обично у цркви и при црквеном обреду“ чемер — жуч; отров; горчина, горак укус; огорчење, јад чивит — модра боја чован — чохан, од
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Апотекарски помоћник? ВИЋА: Па тако он каже. КАПЕТАН: Па дабоме да он тако каже. Он може рећи и да је певац у цркви Светога Марка – ал' смо зато ми ту да ценимо његов исказ... Апотекарски помоћник.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У двојној композицији Немања свој владарски подвиг излаже набрајањем ратних успеха и старањем о цркви, а морални подвиг кроз изнијансирану исповест о својој души и одлуци да се замонаши под именом Симеон.
Тако се, на пример, у бајци о Пепељузи сусрет с царевићем догађа у сеоској цркви за време "летурђије". Типска структура бајке о одласку главног јунака у далека пространства, где треба да изврши
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ал’ шта се забеле у горскоме мраку? То је бела кула на цркви Горњаку! Раширила крила лабудова бела, Белоћу је снега на себе узела; Крст се на њој блиста, сунцу одговара И по
Сама у свом страху природа се грози, Страховите тајне нема поноћ носи... Уздрма се кула, звоно се занија, У цркви се чује молитвица тија, Ужегу се саме погашене свеће — Кроз немо двориште неки дух пролеће.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.
После ће у цркву. И тамо, у цркви, морало је бити као код куће. Све је морало бити у реду, на време. И попови, и клисари, сваки да је своје свршио и и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ко такав б. л. носи за капом, или под језиком, или у амајлији, моћи ће [на Ускрс у цркви] познати вештице (ГЗМ, б, 1894, 672; ЖСС, 98; Караџић, 4, 1903, 195), и на њега неће смети никаква авет ни анђама
извалила непогода, сељаци су корен и један део стабла вратили на своје место, а остало дрво резервисали за иконостас у цркви (»Време« од 7. јуна 1932).
: то је Свети Макивеј (1. август ст.), и јесени Крстовдан (29. август). Тих дана б. се у цркви освећује, и после чува за религијске потребе и за лек. У митологији и легендама спомиње се б. врло често.
децембра) да прави сточић од б. дрвета, и радећи свакога дана помало доврши га на Бадње вече, може те вечери у цркви, стојећи на њему, познати све вештице (ЗНЖОЈС, 10, 55; Шневајс, 8).
освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом. У околини Ђевђелије тога дана од в. гранчица у цркви добијених плете се венац, и веша
освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом. У околини Ђевђелије тога дана од в. гранчица у цркви добијених плете се венац, и веша поред иконе.
Девојка треба да нађе д. од четири листа, и да је сакрије под часну трпезу у цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око себе три пута, и метне под прстен: кога момка тим
, па је сваки дан помало гризу до Бадњега дана, и оно што остане, баце у цркви међу момке, па на кога падне, тај ће јој бити муж (ЗНЖОЈС, 1, 245).
Нарочиту снагу има л. шибљика која је на Цвети била у цркви. Ако се она метне у челињак, челе ће напредовати (ЗНЖОЈС, 19, 168); ако крмача хоће да пождере прасце, треба је
Ко би на лесковом штапу свакога дана од Свете Луције до Божића зарезао по једну црту, тај би на Бадњи дан могао у цркви познати све вештице (ЗНЖОЈС, 19, 158). Л. има велики значај и у култу; »Л. је дрво благословено« (С.
М. гранчице благосиљају се о Цветима у цркви; њима се после кити чељад, ките се куће (ЗНЖОЈС, 10, 44; 20, 44); носе се у купусиште, »па купус неће јести црв«
ПАЛМА Палмзwеіге ‹рамі палмае›. Палма ‹тј. палмове гранчице). Благосиљају се у цркви на Цвети (ЗНЖОЈС, 10, 44). ПАМУК Баумwолле ‹гоѕѕyпіум›. Памук. Бере се 1. септембра (по ст.
Ћипико, Иво - Пауци
Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна.
Друм дан Божића родитељи и сестра пођоше цркви. Раде, посједавши, заложи се, положи благу, и осјети се сам — и испустан. Куд ће сада?
Не бијаше му доста што прве недјеље иза Радине женидбе, по његовој наредби, брецаше у мртвачко звоно, у цркви завио прилику Мајке божје у црно и не отпјевао велике мисе, већ тиху, као усред коризме.
Право хришћани у цркви пјевају: „господи подај!” — слатко се томе насмија. Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се.
Бискуп са поп—Враном очата неколико пригодних молитава, и затим наступи проповјед. Раде се сјећа како чељад у цркви уприје поглед у бискупову прилику на великоме отару; у одбљеску воштаница, у ишараном, злаћаном светачном одијелу, са
— И престаде часом, да одуши. Раде и чељад у цркви претворили се у уво. .. Бискуп настави: — Био сам у Риму и свети отац папа удостојио се по мени послати вам свој
Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује.
по банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима, а на високим прозорима тек се назире јутарња свјетлост дана, као да оклијева
Иза велике мисе, разилазећи се, свијет шапори о Ради, али нико ни цигле ријечи не рече попу Врани; он је господар у цркви, па може како хоће!
Поп Вране, кад кући дође, премишљајући о ономе што се у цркви догодило, зажали у себи што није могао уздржати се. Јутрос Маша му чисто казала да воли Раду мимо цијели свијет, а
Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам са собом. У одблеску разних боја од стакала на прозорима, у оној тајанственој прошарици,
И Раде бијаше по свему заборавио на увреду нанесену му у цркви. Али једнога дана, кад је у вароши био, зовну га из дућана газда Јово и, увевши га у дућанску писарницу, упита га што
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Недељне службе обављају се у празној цркви. Прохор је лукав. Тачно погађа оно око чега се и Макрије двоуми: да ли манастир да претвори у стециште кужних и
Ћелије су загушљиве, водене капи висе с таванице и капљу по поду. Цеде се низ зидове. Малтер у цркви се подлупио. Почео је да прска. Ако се вода не повуче, ускоро од живописа неће остати ништа.
Стикриос је, како ми се Јакос јадао, рекао за тај призор да је најлошије насликан од свих фресака у цркви и да би га свакако требало поново радити да срамота и лош глас не падну на читаву групу.
Не знам како се обрео у Вратимљу. Чуо је од некога, ваљда, да старој цркви, бело окречених зидова, недостаје живопис, па је дошао да га наслика.
Из тога бих могао закључити да је Прохор видео Христов лик у ариљској цркви, али је од њега узео само незнатно. Но, оно што разликује Прохоровог Христа од осталих које сам видео, пре свега је
Било би ми много удобније кад бих се у свему покорио Лаушу, али ја не могу да будем ја, не припадам самоме себи већ Цркви, а Црква не сме ниједног тренутка попустити пред Државом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Али када је султан Мухамед ИИ, Освајач, ушао 30 Маја 1453 у Цариград, и када је тако ми бар причаше услужни чичерон у цркви Свете Софије тај султан ударио својом шаком, а његов коњ копитом, један мраморни стуб те цркве, онда се семе грчкога
Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из породичног архива, успомена и предања које се преносило од оца на сина, саставили су мој отац и стричеви родослов
Њега спомињу, на једном месту, како ми причаше један мој рођак, записи крштених у даљској цркви као крштеног кума. Са његова два сина, Јевремом и Марком, рачва се наше породично стабло у две гране.
Али када је јутро свануло, на цркви доминиканског манастира Ала Минерва зазвонише звона. У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца, висока чела, дуге
Осуђујем их и проклињем, искрена срца и непретворног веровања, све моје заблуде и јеретичка учења и сваку ину светој цркви непријатељску науку, и заклињем се да у будуће нећу, ни усмено, ни писмено, ништа више тврдити због чега би на мене
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Знаш ли, снашке, причају да их је позвао, они сви дошли и затекли га где служи у цркви. Он никога од њих не погледа. Са Ристом ни да се здрави.
РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте! Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча.
(Задубљен у мисли седи на миндерлуку.) Улази Младен са братственицима. МЛАДЕН Дедо, тражисмо те тамо у цркви, па када те тамо не нађосмо, дођосмо овамо, јер знамо да, по обичају, свраћаш овамо да децу видиш.
МЛАДЕН Дођосте ли? СВИ Дођосмо. ХАЏИ РИСТА Како да не дођемо, кад нама више ни у чаршији, па чак ни у цркви места нема. Кад ви, а највише твоја кћи, толико нам образ зацрнисте, да не смемо у чаршији трговине да отворимо.
С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«? Па у цркви сваки дан слушамо како се говори: »Љубите своје ближње, као самога себе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Да дате оправити оне рипиде! Зар је проти свеједно што носате по цркви оне мотке! Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве.
Том ћу приликом мало и тог оца претрести. Све ми се чини да он од мог дара цркви одваја за себе... Све су краћи и краћи рокови његових нових потраживања... „Не ваља зејтин, госпа Лазарићка!”...
„Не ваља зејтин, госпа Лазарићка!”... Не ваљаш ти, мој брајко. К'о сви црквењаци, више је у биртији него у цркви. Жена у гробу, а ћерка, место да мајку замени, келнерише...
Одређен је био да крсти Паулино друго дете. Прво дете, крштено у католичној цркви, девојчица, умрла је. Друго дете, синчића, госпа Нола је, мало законом, мало својом елоквенцијом теслимила очевој
Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у швапској цркви; то не зна чисто мој језик; то лудује за тиролским шеширом. Шта ћу, волим га, и све што јесте као и да није.
Једног дана, у великом друштву, Павле је рекао: — Да, моћ новца у политици, у држави, у цркви, у животу сваког човека, огромна је. Ја верујем безмало у мистичну моћ новца.
Звали су га грађанином, и оцем у селу. Звали су га и свецем у цркви. Да ли је побожност његова била одиста неко светаштво. или само врста дисциплине и неке естетике, не зна се.
Марија Стефана Влаовића имала је право да мужу казује шта опажа у кући и на имању. Имала је свој сто у цркви, није стојала за степен ниже крај мужевљева стола и кад муж не дође на службу. Кућом је управљала она сама.
Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине и рубље, у њеном столу у цркви, у њеној бунди кад пролази улицом и сви јој се клањају.
Бацио се био и он на под цркве, и није више устао. „Умро у цркви, ко стари патријарси” — говорили су људи. „Опростио му Бог пиће за доброту његову.
Иначе, знаш, могао би да се понови онај почешћи случај у лекарској пракси, да отац умре у цркви, а син тамо где је отац требао да умре. Мија је одувек радо шеткао по разредима, а сада нарочито по четвртом.
У кући је радила као роб. У цркви стојала као жалосна врба. Скупљала је читав мали музеј дечакових ствари: „Мама твоја то мисли на тебе.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
На свадби и на даћи, на сокаку и на сонмишчу, а и у цркви она се указује; објављује шта се којегди случило, лаже и домеће, да би јој повест пријатнија и веројатнија била.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тачно у 2 часа и 17 минута отпочео је напад. Не знам баш да ли је толико сати било али кад је на цркви избило два, кренула су у виноград кола са суседовом породицом и одмах, мало затим, ми смо прескочили плот, пошто је
вероватно отуда што нас је катихета, који нам је тај предмет предавао, тако нехришћански тукао да се ја и дан-данас у цркви, кад слушам проповед о хришћанском милосрђу, осврнем на све стране, зазирући да ме не звизне митрополит патарицом или
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да
Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако. Неко плаче у мени ко хорови у цркви, Ко анђели пред богом неко плаче у мени: ”Има много мостова до раја!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То су, углавном, схватања о држави и цркви. У песми Урош и Мрњавчевићи Марко иступа у улози чувара Душановог царства.
и језиво леп: Сење је притисла тама, небо се проломило, месец пао на земљу, звезде прибегле крају, Даница крвава, на цркви кука кукавица.
Састаше се четири чауша у Призрену, граду бијеломе, код дворова протопоп-Недењка, али прота дома не бијаше, но у цркви бјеше на јутрењи, на јутрењи и на летурђији.
“ Сузе рони протопоп Недељко, сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, док у цркви закон савршимо, знати ће се на коме је царство“. Тако су се они узмакнули.
Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење. У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију пију.
Хоћу градит цркву Раваницу у Ресави крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви саградити платна, саградићу од сребра бијела, покрићу је жеженијем златом, поднизати дробнијем бисером, попуњати
намастире, обориће цркву Раваницу, — ископаће темељ од олова, слијеваће у топе ђулове, те ће наше разбијат градове; и цркви ће растурити платна, слијеваће на ате ратове; хоће цркви покров растурити, кадунама ковати ђердане; са цркве ће бисер
у топе ђулове, те ће наше разбијат градове; и цркви ће растурити платна, слијеваће на ате ратове; хоће цркви покров растурити, кадунама ковати ђердане; са цркве ће бисер разлизати, кадунама поднизат ђердане; повадиће то драго
Видиш нашу цркву Димитрију, какова је и колика ли је? Ви нејмате таковијех цркви“. Вели њима војвода Милошу: „Ви сте мудри, господо латинска, јесте мудри, ал' зборите лудо: да ви знате наше
Оде пошта бијелу Прилипу, у њег стиже у свету неђељу, када Србљи у цркви бијаху; стаде пошта пред бијелом црквом, докле Марко изиђе из цркве.
Дај ми вранца Вуче џенерала, што га јаше једном у години, када иде у Текију цркви, опреми га како г' Вуча спрема, да поиграм преко Њемадије; и дај мене од злата каруце, и у њима дванаест вранаца, што
Љуто тужи млада Павловица, па говори своме господару: „Ој, чујеш ли, Павле господару, води мене заовиној цркви, не би ли ме црква опростила“. Кад то чуо Павле господару, поведе је заовиној цркви.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Бојим се ногама: нисам на правици постојан, нити у цркви, Бога нашега дому, са страхом тврдо, него често из цркве пропадам и залудње мисли мислим.
МОЛИТВА ПРОТИВ ТУРАКА У ових садањих злих времена сметеници у вери и у закону досађујући христјанској цркви, и варвари Турци, своје безумно господство печате знаком Месеца.
посуђе преузео, те уједно са својом господом из њих пијући и једући, подругивао се је израиљскоме богу и сионској цркви. Зато Бог скоро га изметну из царства и смрти га крвничкој предаде.
леђа, и скидали су с њих воду, те су тако уносили и сипали онамо, где су испирали црева и бураге од оваца, што су у цркви Богу на жртву доносили. И рад тога, камилу и та врата »иглене уши«, уподоби Бог богатим људма и царству небесному...
После врло се наду и распаде се. А они попови изнесоше из њине цркве новце напоље; рекоше: »Не достоји се стајати у цркви крвничким новцима.
један злочестниче, око поноћи раниш, те на своју јутрењу сотонску идеш пробирајући по домови туђе жене кад су људи у цркви. Они се моле Богу, а ти куће поганиш. Ама ево ти је већ приспео твој рок да преузмеш за то плаћу што си досад чинио.
А свети мученик Меркурије лежаше у ћивоту у великој цркви, и његово бојно копље више ћивота му стајаше преко чивија обешено.
Ето ти једношт тек смотре свети велики Василије где дође Богородица у цркви пред ћивот мученика Меркурија, те му рече да иде убити цара Јулијана.
Рекоше му они: — Ако би имали где местанце за ноћиште, остали би до сутра да будемо ту на бдењу у цркви ноћас. Рече игуман, те их одведоше за спавање у припрату црковну. Пратећи их, запита како су им имена.
То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога сви манастирци о тому
дозивљућим ју помоћница, [то учини] те снапоља прва грчка стража што стајаше у бусији по наредби Патрићија скривено у цркви свете Богородице названој Пићија, изненада посукаше се одонуд на Татаре.
Стиже у своју му онамо земљу, дође у Илирик. И у оној, од њега сазидатој на име Димитријево, цркви частно онај ћивотић с оним чудотворним светим окрутом намести где ће се целивати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и стваралачка моћ; то се одмах опазило на једној компонованој „Херувици“, која је само једаред отпевана у цркви, а после је следовала оштра опомена његовог високопреосвештенства свештенству: да ће их све обријати ако се само још