Употреба речи цркву у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И Маџарима се сажалило, те из чистог саучешћа запалише хиљаду томашевачких кућа. Ни цркву нису поштедели: нека и она светли синовима православне вере!...

у десници, они ће их лепо дочекати, а у знак своје верности и пријатељства имаће доказа: — Ето, ми вам сачувасмо цркву, куће и имање!...

А да се Срби нису вратили, они би цркву похарали, имање опленили и онај тршчани кров са сиротих српских домова поскидали.

— Због вас је ова страхота, ви бескућници што не верујете у бога, што не долазите у свету цркву! — говораху свештеници скупљеној гомилици голих синова што се, чакљама и будацима наоружани, налажаху на обали дивље

Кад смо се мало вином и јестивом поткрепили, онда ћу га ја понудити да идемо мало до пред цркву, где су момци и девојке коло играли.

Е, учо, милина га је било видети! Кад смо отишли пред цркву, цео народ је погледао у њега, а није само једна девојка уздахнула: ох, кад би јој он у срећу пао!...

Ми смо лакше корачали, бојећи се да не узнемиримо свете калуђере. Кад смо ступили у цркву, стадосмо близу врата. Нисмо се усудили дубље у цркву улазити; чинило нам се да смо недостојни...

Кад смо ступили у цркву, стадосмо близу врата. Нисмо се усудили дубље у цркву улазити; чинило нам се да смо недостојни...

Ето, сад скоро ће доћи Ивањдан, после тога Петров-дан... Ти дођи, џанум, кћери у госте, па, наравно, и у свету цркву; док се дете не навикне сваке недеље и празника долазити у свету цркву... Разумеш ли ме, џанум?...

џанум, кћери у госте, па, наравно, и у свету цркву; док се дете не навикне сваке недеље и празника долазити у свету цркву... Разумеш ли ме, џанум?...“ Она климну главом као да разуме, а после оде она на једну, а калуђер на другу страну.

Оданде сам могао целу авлију, а и унутрашњост ћелије неопажен прегледати. У цркву уђоше два-три човека и неколико жена из оближњих села. То је било све... — Али где је Стана са мајком?

Нећете ми веровати да вам сваког празника иде у цркву, поштује свештенство. Баш пре, кад оно беше свадба врајла-Јуцина, приповеда ми наша госпоја протиница да је у тас

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

сиромаш стару и немоћну (право је да свако место своје бедне прикрмљује); да се уреди општа кутија у коју сваки, кад у цркву дође, по свом могућству и произволенију да што за сиромаш прилаже. Но то знам да не би доста било.

А најпаче кад запопадну по два, по три и по четири у једној недељи празника! Да су неки дни опредељени за поћи у цркву и богу се молити, овај је леп обичај, али не ваља из њега злоупотребљеније чинити.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

з. На свим ти путевима оклопници осванули! Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра!

Кавге заглушују беседу на Гори, козе брсте купину што гори! Да се оће наћи ко, да уђе у цркву! Да разјури волове, голубове, овце! Да распе паре, да испретура столове! Да избаци тезге и трговце!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Цркве и манастири стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за изун (дозволење); пак гради цркву гди хоћеш и колику хоћеш.

Петрову-дне, свега да рекнем 10 пута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и ко пре уђе, жена или човек, тај напред и стоји.

” Ми млађи попови уредимо, и како клепало удари и народ у цркву поврви, а ми по један станемо на вратима, и људе пропуштамо редом, старије напред, а жене враћамо да иду на друга,

стану и наместе се, а жене у препрати, и опет почну се разговарати: шта је ово, какав је ово нови обичај, те нам ни у цркву као досад не даду нови попови улазити?

Један само бимбаша видински затвори се у цркву, и туче се из цркве, а Срби наши опколе га. Кнез Илија Бирчанин узме једно оделеније војске и са прочим отерају

— Онај бимбаша, што се у цркву био с друштвом затворио и из цркве тукао се, није се везиру хтео предати, него преда се мом оцу и побратими га, а он

— Митрополит Стратимировић пошље нам као чадор цркву војену, и пошље сав окрут, као: антимис, путир и проче све за божествену литургију потребно.

Донео сам онда и оно велико оковано евангелије у нашу бранковичку цркву, у врељанску мало помање. Тај дан 14. декембра пођемо из Петербурга (а на три дана пређе дали су нам Руси по 300 #)

Изнесем ја оно велико евангелије пред цркву, и целивају људи. Ја кажем: да је ово свето евангелије послао по мени сам цар Александер, да га целивамо и на њему се

Асан-паша у то време — знајући да је наша ваљевска војска на Дрини сва — с војском дошао у Ваљево, бранковичку цркву и наше куће попалио и околна села.

Ту ми је врло жао било што и ја нисам могао у бој стићи. Но хвала Богу и браћи Србима, Осветише нашу цркву и наше куће. Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву. — Други пут идете боси? — Јес̓, други пут идемо боси.

— Је л̓ те? — Туцнемо је мало па онда. — А опанке кад идете у цркву? — Ја, кад идемо у цркву. — Други пут идете боси? — Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.

Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога... Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву... — Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. — Ено, знам ја пре...

вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се

снове, враџбине, чини и предсказивање, рашта је увек кад се пробуди читао »Сановник«; да пости, иде сваког празника у цркву и прилаже, да се умиљава око власти и да јој у свакој прилици виче: »Хвала!

На сам Петровдан искупила се деца иза школе, иа утрини, крај потока, те се играју док не зазвони у цркву. Једно од њих, чепкајући по шушњару и грању крај обале, што је поток овда-онда придолазећи нанео, ишчепрка попову

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду... Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату? Личи ли страшни ангел с мачем Судији моме или брату?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече. Вечерамо, он тури чибук под леву мишку, задене дуванкесу под појас, па

— Сине, устани да идемо у цркву!... Кад сам ишао лане у Београд по јеспап, видео сам у Топчидеру Перу Зеленбаћа у робијашким хаљинама, туца камен!

— Јес', богами! На Нову годину 1881. ШКОЛСКА ИКОНА И Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију.

На Нову годину 1881. ШКОЛСКА ИКОНА И Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом. Поп је био све и сва!

Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом. Поп је био све и сва!

али поп једанпут, послије службе у петак, стаде пред олтар па поче говорити; да је бог оставио недјељу и празнике за цркву; да се у остале дане човјек радећи моли богу; да се он за све моли кад они морају радити; да је богомрско не радити у

Тако народ, хвала му, мене изабра. Поп се трипут пољуби с њиме. Онда понијеше дијете у цркву, и она се напуни народа Тако се дијете крсти, и надјенуше му име Марија.

Унутра има хиљаду и сто и један дукат. Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.

Мара му поли да се умије, и старац, иако ослабио, ипак сталним кораком пријеђе улицу и уђе у цркву. Али његова подјела имања оста.

, па стадоше пред цркву. Скочи један што сједи с кочијашем, па попа у руку: — Хајдете — вели — поздравио вас господин владика да идете на

Лежао је тако може бити четврт сахата, а кад се диже и окрете, угледа пуну цркву народа. Кад се Нинко послије недјељу дана врати из Биограда, није могао наодговарати свијету.

— А камо се ти, учитељу? — рече поп. — Ево ме! — Знам! А камо те у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјевам! Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Господин попа оде у цркву да крсти, а после крштења иде кући детињој, где га позива отац на ручак. На вратима га дочекује Неца гологлав и мало

А то је било овако. Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била недеља. Он право у цркву на јутрење, кад али још нема попе, а звонило већ. А Господин Владика оде у олтар, па поче да служи.

Ушавши у цркву, поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у

поклони се свима редом по столовима, а није их баш много ни било — неколико стараца и баба које су снаје отпратиле у цркву само да бар једно после подне одахну мало душом — па се упутио за певницу, и то за ону коју је држао Аркадија

Али данас пре подне у недељу он се ни тога није бојао, него је продужавао пут у цркву. А већ је први и други пут звонило у цркву на службу.

А већ је први и други пут звонило у цркву на службу. Чуло се да је нови учитељ дошао, а онда наравно да се надало да ће он данас као гост и Херувику певати, па

луле и турише их у чизме, прекрстише се, наредише у кући шта треба, па се достојанствено поштапајући кренуше у цркву. Пошао свет на литургију, па се све шарени сокак од лепоте.

Све то иде у цркву полако и достојанствено, да се помоли богу, да се поразговори, да поседи мало у порти, да разгледа како је која

да поседи мало у порти, да разгледа како је која обучена — и ко ће ти све знати и овде набројати зашто све иде свет у цркву недељом преко године. Али ове недеље сви су ишли у једној цељи: бабе да чују, а девојке да виде новог учитеља.

Само стара гркиња Соса, она се није кренула у цркву ни да чује ни да види новог учитеља, него да чује своје унуче Савицу, који је ове исте године са две радости већ

Неће баба у труц да умре!« Тако се отприлике јадао Палчика пријатељима, а баба једнако здрава, иде у цркву на сва јутрења, све службе, сва вечерња и све погребе, — па тако и данас тим пре иде што ће њен Савица да осветли

По четир таса се носило недељом, тако да је свет избегавао цркву через тих силних дација, а данас, као што сте и сами видели, само један, па и тај ћемо скоро укинути.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Нарочито око цркве, једно до друго, па и преко друго — као да желе да пробију зидове и уђу у саму цркву — гробови знаних луди, богаташа, хаџија. Свуда упаљене свеће, тамјан.

Али Наза још збуњеније наставила: — Е, али ја искам да се венчам. Хоћу у цркву као и сви други. Попа се, одједном, збунио и унезверио, али опет окренуо на шалу. — Е, па добро, добро.

— Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ... — Храбре га они и показују му на цркву чији се крст светлуца из вароши. — ’Оћу ли?

Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај дан напросио за њу, цркву. Али чим уђе у маале, опет се заборави.

торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај дан напросио за њу, цркву. Али чим уђе у маале, опет се заборави. Почне да иде по кућама.

— Није моје! — дере се он на њих. — Па чије? — Господње, Свете Богородице... Њено је! — И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима. Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима.

Њено је! — И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима. Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима.

А он преплашен, бризну у плач и поче да метанише, крсти се, муца: „Света Петка, Света Петка цркву гради Господе помилуј, Господе сажалуј!“ Они још у већи смех.

И тако пажљиво вирећи у цркву, једнако мрачан, не мичући се, годинама је одстојивао сваку службу. Дању се завлачио негде и тамо цео дан и ноћ

негде и тамо цео дан и ноћ прележао да би сутра, ујутру, опет поранио и на време, у почетку службе, дошао да, вирећи у цркву, ишчекује нешто. А некад био добар домаћин. Имао жену и децу већ ожењену и разудату. Долазили би његови из села.

Она ме зове... Чекам Богородицу. — Одгуривао би своје да би и даље остајао да онако непомично, пажљиво вири у цркву. XВИИ Мајка му, некада у своје доба прва, чувена лепотица, а после хаџика, која је с оцем му чак и на Свети Гроб

XX Почетак ослобођења. Пред рат. Цркву почели и по други пут да дижу. Први пут је разорили Арнаути и остали Турци кад видели колика висока и велелепна црква

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Оду у цркву. По часа — па је свему крај. Чекмеџијић је, најзад, ожењен. Сватова је било сијасет. Два дана се јело, пило, певало.

му је свилена у цркви он чита „Оченаш” и „Вјерују”, и то са великим афектом, а лево око му једнако с бока у женску цркву стреља; а кад из цркве изиђу, срећна коју Свилокосић испод руке кући прати.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и прекиде везу па несигурним, ту ђим гласом позва Јуришића и саопшти му да ће сместа ићи за батеријског осматрача на цркву села Б., а да он одмах дође на његово место према примљеном наређењу.

Онда он уђе у цркву. Неки хладан, језиви задах уми његове ропyће образе и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и

ужасним треском срушише једновремено пред црквеном портом, онда мало затим, са парајућим јауком, два друга пребацише цркву. У сред онога ужаса Христићу све беше јасно: црква је била мета.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Сиромах Јања, твоју је срећу црно! Да узмиш штап, да идиш код цркву, да седиш и иштиш крајцара кроз твоју нестрећу. МИШИЋ: А ко ће да чува што је остало код куће?

Црњански, Милош - Сеобе 2

пред вратима Енгелсхофена, међу старим топовима и пирамидама топовских ђулади, али је био отишао на јутрење у цркву капуцина.

А Расцијани ће имати и да приме католичку цркву. Официри ће бити премештени у регуларне пукове. Војници ће бити претворени у сељаке.

на спахијске и „вармеђске“ земље и да раде као и остали сељаци, дајући „на пола“ свом господару, и „десетак“ за цркву. Не смеју, без одобрења, да напусте земљу, на коју се пресељавају.

Само је било дато наређење да се однесу у цркву. Шизматичка црква била је прекопута. Право запрепашћење, међутим, настало је, међу хусарима, и кирасирима, кад су

Ударао је штапом у зидове кућа и тако је пролазио. Обично га је жена водила у цркву. Другде више и није излазио. А свирао је затворених очију.

Не путује он у Росију, без памети. Позлатиће он, дуж мора Адријанског, нашу свету, православну, цркву! Павле му добаци да владика Василије продаје народ у росијску војску. Да за Росију гину! Поп се био на то уозбиљио.

Владика Сава ишао је да моли новаца, за цркву. Василије ће радити на томе да изазове, на целој територији Турске, побуну, гнäдигстер Граф!

Што је било најлуђе, кола су му задржавали и на трговима. У Визелбургу га одведоше у цркву, где му показаше Распетог, који на Велики петак пушта сузу. А у Рабу, у трактиру, умал не погибе.

да ће тужити и њега, Кајзерлинга, што пушта у Росију фамилију која је издајица светог православља, а која је прешла у цркву унијата. Он, Кајзерлинг, желео би да заштити све њих, шизматике, али је то тешко. Много је, међу њима, денунцијаната.

на три-четири стотине корака, а у којој је и прилаз, и улаз био осветљен, као да је неки трактир, или порта у неку цркву. Та школа јахања била је нека врста мањежа и позоришта у то доба, у стилу Паладија, а имала је и куполу.

Недељом је ишла и у, папежничку, цркву. Тражила је од Исаковича да је тамо прати. Жалосно је, каже, да он неће у цркву.

Недељом је ишла и у, папежничку, цркву. Тражила је од Исаковича да је тамо прати. Жалосно је, каже, да он неће у цркву. Ни госпожа Јулијана, ни госпожица Дунда Бирчански, нису знале да јашу и нису јахале.

Теодосије - ЖИТИЈА

Нашавши га, обрадоваше се радошћу неисказаном. И ушавши сви у цркву светог Пантелејмона поклонише се, и грлећи га љубазно га са сузама целиваху, тако да су од радости заборавили толику

Устаде игуман и с њиме младић, и одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx очију.

А кад је дошао празник Благовештење пресвете Богородице, први манастир у Светој Гори, који се звао Ватопед, имао је цркву посвећену овом празнику, те предстатељ и братија часно позваше часнога ради наслађења празничним славословљем и

Ови, дакле, у високим горама настањени с јеленима, небо као цркву, а Христа у души изображена гледајући, колибе тесне травом украшене имађаху, у којима трпљаху, шумом дрвећа и птичијим

А свети одморивши се у Лаври, примивши са игуманом духовну и телесну утеху, целивавши свету цркву и гробу светог Атанасија поклонивши се, врати се кући са онима који су били с њим.

одели ништима, а осталим поче зидати ћелије двоспратне и троспратне, и ту на граду Зигу иза велике цркве поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану латоустоме, а трећу цркву подиже на

и троспратне, и ту на граду Зигу иза велике цркве поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану латоустоме, а трећу цркву подиже на великом пиргу, Преображења Господњег.

поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану латоустоме, а трећу цркву подиже на великом пиргу, Преображења Господњег.

Овога узевши отац самодржац, са свеосвећеним Калиником епископом и са свима благороднима, уђе у цркву светих и првопрестолних апостола Петра и Павла.

Предусретљиво дочекани и часно примљени од игумана и братије, уђоше у свету цркву, и када је била молитва и благодарење Богу грљаху светог старца и у Господу целив му даваху.

А дошавши у Меси, то јест у средиште Свете Горе, у место звано Кареја, ушавши у цркву пречисте и свенепорочне Богоматере, поклонише се и многим сузама како треба целиваше ову, проту и свима који су ту

Када су улазили у манастир, били су од свију лепо предусретани, и ушавши у цркву достојно се поклонише, и целиваху гроб светог Атанасија, а игуману и свима дадоше целовање у Господу.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Из тога је доба значајни Душанов законик. Успели су да великим напорима крајем XИИ века оснују своју независну цркву. У новије су време створили две независне државе. У средњем веку су имали знатну књижевност.

Динарско православље, онако како га народ схвата и врши, представља веру мање формалистичку, мање везану за цркву, више слободну.

Чак су и врло побожни, брижљиво походе цркву, моле се Богу два-три пута на дан, посте средом и петком и све православне посте.

Побожни су: свако село има бар по једну цркву, која се добро посећује. Воле да изналазе рушевине старих цркава: ограђују их или стављају велики камени крст на таква

Тек 1743. године под архимандритом Харитоном Мијаци су га обновили; 1795. године подигли су цркву која и данас постоји. Прва звона му је поклонио 1837. године кнез Милош Обреновић, а друга два 1850.

Мијаци су врло одани православљу. Свако село има по једну цркву коју сељаци брижљиво похађају; нека села имају и по две цркве. Њихова побожност личи на грчко-аромунску.

ће своје земљаке ослободити турског јарма бугарски су се емигранти бацили на пропаганду: на пропаганду за народну цркву и народне школе. Старали су се нарочито да привуку пажњу Русије и западне Европе на жалостан положај своје земље.

Пре него што би се населиле, главне досељеничке групе су захтевале повластице за своју народност и за своју цркву. Најглавније су оне повластице које им је 6. априла 1696. год. дао цар Леополд И.

год. имали са њима заједничку верску организацију, тада основали независну цркву. Срби у Угарској, остављени сами себи у борби против помаџаривања (нарочито под вођством Светозара Милетића), нису

Пошто је ушло у школе, помаџаривање је почело нападати и на српску цркву и на књижевне установе. Али се до краја XИX века јавио међу Србима у Угарској осетан економски полет, који је

године до краја XВИИИ века. Једна врста говора са руским елементима ушла је не само у цркву, у школу и у књижевност, већ и у обичне разговоре, бар код интелигенције.

год., српски устаници су били најпре узмакли. Тада је један свештеник отрчао у цркву и овако се молио: „Боже! Ако Срби не победе, ти ниси Бог!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

почињао да препознајем: док је била жива баба што је имала нешто мађарске крви у себи, имала је обичај да ме води у цркву. Умрла је кад ми је било три године и од тада нисам прешао црквени праг. Моји су строго свесни.

Они трају петнаест минута. Сасвим довољно, да ми испричају понешто. Зашто си улазио у цркву? - покушавао је да ме гледа право у очи, а теме му се знојило, иако је било свеже. - Зашто си улазио у цркву, питам те?

- покушавао је да ме гледа право у очи, а теме му се знојило, иако је било свеже. - Зашто си улазио у цркву, питам те? - Претпоставимо да сам се молио Богу! - Ти? До ђавола, од када ти верујеш у Бога?

Помислих како би било да сада уђем и у католичку цркву, али ми се нешто није дало. На прилазу једне, од улице зракасто поређаних око трга који је неко из вица, чега ли,

- Она је то само раније била, као и оно како су слуге трчале испред шестеропрега да начине места за њен пролаз у цркву, није измишљотина.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ишли су скупа у суботу на вечерње у цркву, и обојица су појали за две певнице. Господар Софра је биодобар „певац“, бар он се за таквог држао.

Па кад су таком приликом у цркву ушли, дивно их је било видети у „трајдроту“ и долами. После службе господар Софра обично би учитеља на ручак позвао.

— Свети Никола, благодарим ти. Како први пут у цркву ступим, одма’ ћу ти од фунте свећу запалити и сребрно кандило на жртву принети!

— Па ко би ме овде на чарди намалао? — Немајте бриге, село није далеко, онде је баш сад један молер, мала цркву, па ће вас баш сасвим добро намалати. — Па хајд’ нек’ буде. Бирташ одмах седне на коња, те управо у село по молера.

Али кад се мало научи, милота. Већ кад је у Сан-Паолу, посетиће најпре стародревну цркву Сан Гіованні Пауло. Па онда свуд редом пролазио је кроз неколико дана без престанка лагуне, риве, канале, фондамента,

На цркву пет стотина. Пери малу кућу и хиљаду форинти. Натарош пише. Све је готово. Софру подигну из кревета, подметну под тест

Црњански, Милош - Сеобе 1

А када се вратио, беше сасвим измењен, оронуо нагло и чудан. Зидао је цркву насред села. И по изгледу, и по годинама, могао је да јој буде не муж, него отац.

За ћерком му иђаше, по сну, најмилији светац његов, коме су и он и брат Аранђел, хтели да подигну цркву(над очевим гробом, деспот Стефан Штиљановић.

Говорило се, једно време, да погибе и богати Антонович, коме ће темишварски трговци да зидају цркву баш више села, на брегу, према петроварадинским шанчевима.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

дете, обично истог дана (или сутрадан) неко од укућана (муж или нека старија жена) иде са судом и струком босиљка у цркву код попа да узме „водицу“. Вода се узме са текућег извора, а поп је освети.

Мајка га пред црквом предаје бабици, а ова куму који уноси дете у цркву. У Херцеговини дете носи дојиља, а прати је кум.

Дете такође окупа и повије чистом пеленом па у пратњи бабице одлази у цркву да ’вади голему молитву’.“¹⁹⁵ Када се мајци и детету прочита голема молитва, пре него што оду из цркве, мајка запали

⁵ У лесковачкој Морави „кад дете не проговори ни после годину, рано се иде у цркву па је мати детиња отвори. Кључевима дотакне дете у уста, па их премије и оном водом запоји (дете)“.

„Истргну љетораст од ма каквога дрвета, па носе цркви, тај љетораст мећу под црквени праг, прелазе преко тога у цркву и друга чељад, ма не знају за ту шибу. Послије службе излазе из цркве.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ Ко на војсци обори цркву, да се хртови напусте за њим, и да се обеси о првом храсту. Ако се гране на храсту сломе и одреши се везано уже, да

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Полудјела — објасни Стоњанин. – Сирота! — уздахнула је калуђерица оборивши поглед. Откључала им је цркву. – Пита Господа зашто је оставио... рече човек. »Господе, Господе, зашто си мс напустио?« – На ком то језику?

– То су крештала... — исправи га Стоњанин. Калуђерица подиже руку, препречивши пут стјуардеси: – Не можете голи у цркву! Два мушкарца погледаше ноге младе жене као да их први пут виде.

– Ово је онај у три... — рече калуђерица другој сестри. Вријеме је да даш кравама... Четири калуђерице које чувају цркву Светог Михаила рачунају време према авионима што прелећу брдо изнад Стона. – Боинг! — рече сањиво стјуардеса.

Село је било ђавоље, румунско. У највећој кући живео је »накав ђавољи румунски гроф, али га нијесмо дирали!« Цркву, богами, јесу — у ствари, само крст! Са крстом су били раскрстили.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сјети се да су он и кнез Драго легли иза поноћи, да је кнез, газећи лојану свијећу, рекао: „Ја ћу уранити у цркву, а ти, Јанко, спавај до ручка!

или бјеше што друго увртио у главу, не знам, тек он, а кажу и гувернадур обиједише и владику у Русији да не мари за цркву, да је по наговору свога писара Долћија наумио продати Црну Гору Французима, и ко ти га зна што још!

Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху. Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву. Кнез и Јанко попише каву, коју им зготови пристав.

Јанко иђаше за владиком; пошто тако обиђе све гомилице њеколико пута, отиде да разгледа цркву и манастир. Већ у ходнику свратише му пажњу њеколико капитела и основица од ступова, узиданијех међу незграпнијем

Док се облачио, питаше се је ли му и то у дужности да зором иде у цркву. У исти мах привидјеше му се: отац, мати, брат, снаха и поп Фелицијан; учини му се да они са ужасом посматрају како

па као што бива у таквим тренуцима, осјети угодност у дјетињским разговорима, те настави: — Дакле, и ја морам у цркву, Милуне? — Мораш, ваистину, кад господар иде. — Ко ти је то рекао? — Нико. Сâм то знам.

Доста је да идеш у цркву недјељом и празницима и уочи њих на вечерње! Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена.

На то се Бајице машише пушака. — Стојте, несрећници — викну владика. — Јесте ли дошли пред цркву и преда ме да ми покажете како сте кадри газити заклетву и дати зâтку клетвама?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ето нам девојки двадесет друга, па јошт седи. Зар оћеш да плете седе косе? Већ ми је срамота и у цркву да идем; а она се, сирота, искида од плача. Не видиш како се чисто губи у лицу? Није шала, срамота од света.

Ал ја нећу да умрем, оћу да се гојим теби у инат. МУЖ: Добро, добро! ЖЕНА: Отишла сам у цркву, злоудно млада невеста, кад тамо, свака, свака боља од мене. Тек видим како се подмигују.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији? Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати. ЛЕПРШИЋ: Шта, шта?

ЖУТИЛОВ: О том нема сумње. И они су магарци били који су га изабрали. СМРДИЋ: Та знате, што је начинио цркву о свом трошку, па људима остало то у глави. ШЕРБУЛИЋ: Та бом’, лако је правити цркве кад му се пресипа.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

слабо повезаних чинова, или боље рећи слика, изнео како су Немањићи стварали српску државу и организовали српску цркву, како су Срби прешли у Аустрију и како су примили просвету.

Он у начелу потчињава цркву држави, бискупе и арцибискупе ставља у зависан положај према световној државној власти, труди се да у новим идејама

Цар је сузбијао и православну цркву, ограничавао власт владика, извесне спорове преносио на грађанске судове, хтео да у корист школа укине неколико

жена није имала права ни у цркву да иде. Обрадовић устаје против тих жалосних заблуда и тражи да се жена подигне до свесног и разумног живота.

спроводити Јосиф ИИ, уперене у првом реду против католичке цркве, али које су се неизбежно преносиле и на православну цркву, и против којих је устала и материјално угрожена црквена јерархија и прости и непросвећени народ, конзервативан у

Али сваки од њих има право на живот и на употребу, црквени за цркву, богословска дела и учену књижевност, народни за народну и популарну књижевност.

Милићевић, Вук - Беспуће

И журио се кући исто онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и приморати на разговор, и трудио се да

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

7. Пет удари после подне, Скоро празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече, Прекрсти се, шта л' је пече? 8.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ипак је брат Сава на њој упорно видио насликану само цркву и узалудно је било доказивати да је то млин. Откуд се млин може насликати?

— О, мој имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак богу помолиш. Аја, боме, не смијем. Ти би се тамо бечио у светитеље ко теле у шарена врата.

Да опет није заметнуо кавгу? А кавге се за дошљака налазило на коју год страну пошао: у сеоску биртију, у млин, у цркву или у шуму по дрва.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Да је други празник, ја бих радије отишао на турско гробље, да гледам како пуне и пале прангије, него ли у цркву. Али сада, на Божић, то ми ни на ум не пада.

Ошишан, обријан и обучен у том стајаћем оделу, изгледаше као да ће на причест, у цркву. Само су му ногавице на чакширама биле откопчане, јер су и ноге од блиске смрти већ почеле да му отичу.

А још мање да му је кадгод новаца заискала, сем кад оде у цркву, на гробље, да мртве препоје, па јој треба за попа. Чак ни јело. Да није морала за њега да готови, за себе никад не би.

Ништа друго он није имао да ради. А кад празником оде у цркву, да целу службу тамо одстоји, чека да нафору узме, онда сву родбину да походи и врати се кући и одмах пресвуче у

— кад, као и све остале, почне и она да иде у цркву, у посете, прима госте, с мужем иде на саборе, славе, седења... да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

Царев син кад то чује он одмах шњоме, те дома, па у цркву, вјенча се и до мало времена она остане ђетиња. Ови царев син није имао оца него мајку преко мјере злу жену, која је

Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе. Онда цар немадне куд, него да кћер ономе брату најмлађему, па одмах у цркву те се венчају. Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана.

једном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: — Ти, пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш

Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо

а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она

Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: Ако то све просо не покупиш и ручак не

Пошто њих двије отиду у цркву, пасторка одмах к материном гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела

то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка

Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: И моја кад кува и меси. НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па док се обуче, а оно изишли из цркве. 6. СОФИЈА, ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: А јеси ли се ти, куго, обукла?

ће реке изгубити рамена, пређе ће престати жита рађати се и патити се; пређе лутерани и калвини неће веровати западну цркву. ПУТНИК: А кад су лутерани и калвини прешли опет западној цркви?

! ШАЉИВАЦ: Те би постао језичник. ДОКТОР: Језичници не верују истина никаку цркву и обитавају дивље предјеле, али су опет благше нарави и у њи тињају добродјетељи које цалајући језик чауша непоштено

ВЕЛИМИР: Опет код куће. СТАНИЈА: А што се у цркви поје посљедње целивање? ВЕЛИМИР: Тамо се мртваци не носе у цркву. СТАНИЈА: Тако и Турци чине, и ви нисте бољи. Куку, Стано, ако умрем у погано место!

ЉУБА: Мајка, сад све жене иду гологлаве. СТАНИЈА: А шамија? ПИЈАДА: Е, ста це самија. Зена кад поџе у цркву, метне капу, инаце носи сесир, или иде гологлава. СТАНИЈА: Гологлава, тешко њојзи и мужу јој, што не бије.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Коморџије привезале коње за ограду, а они поседали уза зид, скинули кошуље и требе се од вашију. На уласку у цркву запахну нас мирис тамјана и сагорелих свећа.

— Овај нас уракљи! — Јави команданту да хаубица гађа цркву, уракљени смо. Наше разорне загрмеше око непријатељских ровова... Видимо како прилежу.

— Је ли — Милан нас гурну лактовима — ја мислим да би Милутин отишао право у цркву. — Море, пустите ви мене кући, ја бих знао где бих отишао. — Пуштамо те. И вас двојица га пуштате...

— Докле ће људи да буду тако безумни!... — Војници су га пренели у метални сандук и понели у цркву. Звоно је одјекивало. Свештеник нас одвео те смо целивали икону, а после нас свратио својој кући.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Казао господин управитељ да ће сутра сви ђаци ићи у цркву. И ви да се спремите да идете са вашом децом. »Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три

— Кажи господину да учитељице не морају ићи у цркву, кад је она удаљена. деца ће већ доћи, па нека их он води; и онако није досад био у цркви, одговори она жучно, а

Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати тај срећни дан, кад ће овако исто са својим ђацима ићи.

После дуга путовања, стигоше цркви. Служба већ почета, те они и не одморише децу, него их уведоше у цркву и наредише у једном крају.

Јест, сећа се тако живо... довела је мати, са млађом сестрицом, у цркву. Стоје оне тако у једном крају и ћуте. Мати се крсти, а она гледа у пламичак кандила, што трепери пред распећем на

— Зар још питаш ?... У цркву... венчање... — Како ћу ? Немам венчане хаљине. — Којешта! Још те нису оставиле београдске предрасуде...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 10. Саздаде се бела црква, Ни на небо, ни на земљу, На сред небо под небеса. На цркву су до три врата: Једна врата само од злата, Друга врата од истока, Трећа врата од запада.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Потомци Обилића не долазе у позориште због уметности, него због јунаштва! И у цркву не долазе да виде Христа и Богородицу, него да виде своје свете краљеве, и свете ратнике!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака. А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха Итебеја, Милоша Црњанског, који је умро 1735. И других.

У том Темишвару, о празнику Духова, на пример, сви смо ишли у цркву, која је била застрта травом и имала мирис покошених поља.

За време најсвечанијег тренутка службе, при изношењу плаштанице, у цркву би упадао наредник, са два војника, под клобуком, у цокулама, да смени стражу. Ударили би о патос ђоновима.

Одлазио је да проведе недељу код ње, а она га је терала у цркву, да присуствује миси, па га је терала и да узме свету причест.

Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу. (Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Тешким срцем одлучи да о свом благу подигне велику цркву, па дозове старца да му то саопшти и да се договори с њим. Старац дође.

Цар се смешио од задовољства. — Ето ти рече он старцу — узми блага колико хоћеш па подигни цркву у славу моју и Божју. Старац је ћутао. — 3ашто ћутиш? — питао га је цар.

је душогубац и ђавоља ствар и ја га немам и никад га се не дотичем, па га не бих примио баш да га мени и понудиш, а за цркву...

— Можеш ми, царе, узети и живот, али ја тај новац не могу примити — рече старац мирно. — Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли.

— Ни за цркву?! — викну цар. — Ни за цркву — благо и тужно одговори старад. Цар се замисли. Гнев га прође и он размишљаше, али никако не разумеваше зашто се

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ако пијеш воду — хууу!... Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом. — Шта ти је? — пита стриц. — Хууууу! — беше њен одговор.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Одзвонише на скуп, па кроз пола часа за полазак и напослетку дочекаше пратњу звонима. Онда сиђоше обојица доле у цркву, да се по обичају, нађу око попова.

Обукли се на краљев дан ми сви и одслужили службу. Кад би при крају, поврвеше у цркву официри и чиновници... Звецкају сабље по глатку камену, по неке ципеле шкрипе, а по неки се ђонови јако вуку преко

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

и богобојажљиву жену удовицу, као једну добру душу, која је као таква дуго почаствована била да меси поскурице за цркву и да пере стихаре, а и господин попа се особито хвалио с њом. То је све што се сме тврдити.

у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св. Софију, па рекао: »Соломуне, ја сам те надмашио!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Сав их народ гледа кад одоше; а они ти стубе, те уз цркву: на олтар се од цркве попеше и на њему крст златни метнуше.

СЕРДАР ЈАНКО Ја сам ноћас био у сватове и са булом женио Богдана; у цркву је нашу покрстисмо, покрстисмо, па их привјенчасмо. ТУРЦИ ЈЕДАН ЗА ДРУГИЈЕМ СВИ ОДОШЕ, ЉУТО СЈЕТНИ.

(Није од њих ниједнога жива.) Пуче на нас сваке грдне јаде што у Чеву цркву не градимо Аранђелу, да ни свуд помага. Ондена се мало не покласмо, и сад дрктим од његова страха!

ПОП МИЋО Аманат ми, ја је и не читам, нити ми је књига за потребу, нит' је када у цркву отварам. Напамет сам добро утврдио летурђију, крстит и вјенчати, кâ и друге помање потребе; па кад ми је које за

ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С ДОМАЋИМА ТУРЦИМА. УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ

ВЕСЕЛИ ИДУ У ЦРКВУ ДА СЕ ЗАКУНУ СВИ НАЈЕДНО ДА СЕ КОЉУ С ДОМАЋИМА ТУРЦИМА. УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У КОЛО СТАДОШЕ.

Тежа би ми била но плакање; плакање је пјесна са сузама! Иду да спавају. ДИЖУ СЕ ПРЕД ЗОРУ И ИДУ У ЦРКВУ. СВРШИЛА СЕ ЛЕТУРЂИЈА, ИЗЛАЗЕ. ЂАЧЕ ПРИЧА ИГУМНУ СТЕФАНУ ПРЕД ЦРКВОМ. ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем.

ЂАЧЕ Слушај, ђедо, да ти нешто кажем. Кад су прва звона зазвонила, дигâ сам се да идем у цркву, али јеку нечесову чујем, те ја стрчи брже накрај поља. Иако је лијепо вријеме, мишљах скаче вода у Понору.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало крвника, насилника

Али зато није ни умрла као остале женске. Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.

Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила

А не би вас било срамота да ја идем пред цркву, у амале, у Шарени хан, да тамо дочекујем турске трговце, моје познанике, пријатеље, који се некад за срећне сматрали

Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

тога, препородитељ Црногорства бесмртни Данило (први из дома Петровића) тијем истим камењем, сазда нови манастир и цркву под Орловим кршем, гдје је данас.

Људи, један за другим, сиђоше низа степенице и уђоше у цркву. То бјеху они Црногорци за које је јутрос Господар ђакона питао. Било их је осам.

„Зар то би гроф Павле! Тај страшни вјештац што никада у цркву не иде, о коме се свашта причало — како очима може устријељити и марвинче и човјека, како нико му никада није видио

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби.

свакоме упаљену воштану свјећицу на леђа, пусте их ноћу по порти да би поплашили калуђера који је врло ранио у цркву и није им дао спавати.

Кад калуђер, поранивши по свом обичају у цркву, види по порти упаљене свијеће ђе иду, он се стане крстити и говорити: „Анатемате ђавола и његова имена!

Не гледа бог на каљаве ноге, већ на чисто срце. — Казао некакав који је харајући цркву стао каљавим ногама на часну трапезу да дохвати кандило, па га друг опоменуо на то. Нек’ носи бисаге, кључ је у мене.

— Богу је свеједно: или звонило на вашу или на нашу цркву, пошто су обје његове. 3 Питали Бошњака кад се вратио из Херцеговине: — Има ли онамо земље?

браћу и дружину долазио, мјесто му чинили, част му наносили, нека би пријатељ имао гајрета; да би наш брат домаћин у цркву ходио, праведно се Богу молио, да би задужбине дијелио, прилоге остављао што би јак био, све од својега труда, а од

О чем гођ радили, ода зла се бранили. Бога се бојали а душе не огријешили, у цркву одили, православну летурђију служили, живе помињали а мртвијем спомен чинили; четворо поста ришћански препостили;

и још томе сиротињи кувао колаче, да на те не плаче, и у цркву лијепе летурђије, да ти поможе господ Бог и свети Ђурђије и сви свеци, те прогледали слијепци!

Шуба му до пете: нити је раздрô у цркву ходећи, ни богу се молећи, већ по трњу се верући и срдобољом се... и! Убио га господ Бог стријелом кроз плот!

Бога се бојали, душе не огријешили, у цркву ходили, српску службу слушали, живе спомињали, мртвијем спомен чинили. Људима се не омразили, а образа не оцрнили.

Они су излазили први пут на Сретеније, и по томе свакога свеца до часнога поста; први дан су пролазили и кроз саборну цркву, а на светога Влаха (3 фебр.) излазили су и пред кнеза.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Цар који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

доведе бербере те га обрију и умију, па онда изнесе госпоске хаљине те га преобуку, па седне с њим на кочије и отиде у цркву те се с њиме венча.

Кад ујутру, а то на лози онога сиромаха грожђе. Онда цар немадне куд, него да кћер ономе брату најмлађему, па одмах у цркву те се венчају. Пошто се венчају, анђео их одведе у шуму па их остави онде и они стану живети у шуми за годину дана.

ПОБРАТИМСКИ ДАРОВИ. Причају људи да је у стара времена био некакав силан чоек који се никад Богу не мољаше, ни у цркву идаше, нити се по закону исповиједаше ни причешћиваше, него у свака безакоња упадаше, да је цијели град од њега на

Једном у неђељу маћеха опремивши се са својом кћери у цркву проспе по кући пуну копању проса па рече пасторци: „Ти пепељуго!

ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш док ми из цркве дођемо, убићу те.” Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо

узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.” Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и

” Она весела узме прве хаљине с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она

Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући па каже пасторци као и прије: „Ако то све просо не покупиш и ручак не

” Пошто њих двије отиду у цркву, пасторка одмах к материну гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела

а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: „Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

” Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

игуманство, онда да се изаберу иконом и еклисијарх, и од братије до десет или дванаест који су најстарији, и да уђу у цркву и да промисле себи игумана, који ће им отворити не само телесне очи, него и душевне, кога зна сва братија да је у

И изишавши отуд објавите га свима. И на овај начин да постављате игумана. Пошто сви ви уђете у цркву, и узевши овај типик и положивши га на свету трпезу, и штап прислонивши уз свету трпезу, заповеда се да изабрани уђе у

ГЛАВА 28 О онима који не устају у цркву, како их треба казнити Овима заповедамо да увек неослабљено буду на свакој црквеној служби, молећи се за себе и за

Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека се поклони сто пута.

И када уђе у цркву владар и сви ови са њим, да се посаветују и изаберу човека преподобног, који ће бити архимандрит међу свим игуманима и

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква празника само њему за [х]атар морао у цркву доћи.

Ово смо овако били одредили за заметнути трагове. Моја мајсторица била уранила, да у цркву пође. Слажем њојзи да ћу с Ником цели дан на удицама рибу ловити.

Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у цркви, намештајући тако да његов старац весма је с њим задовољан био.

пак почне псовати и ружити калуђере, вичући да ако јој нама[х] дете њено не даду, да ће тај час сажећи манастир, цркву и калуђере, говорећи да ако су калуђери ради децу имати, нек се жене ка и остали људи, пак нек рађају и [х]ране децу.

” „М’ ’ајде, калуђеру, светао ти образ!” — отвешта мајор и пођемо у цркву. При поласку одавде нађу ми корабаљ за Мореју и опреме ми један велики александријски сепет пун финога венецијанскога

и анатеми предали, нимало на то не сматрајући што су Василије Велики и Григорије Назијанзин с Оригеновим списанијам цркву и благочестије заштиштавали.

” О, људи, што вас је год на свету, докле ће се којекакви[х] пустињика и монаха закони за цркву држати? У Цариграду и у Смирни очима сам мојима гледао да црква и патријарси за много мањи узрок дозвољавају женам за

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву. Бакоња се поврати у ђачку трпезарију. — Ма ти кâ да не бегенишеш ово наше вино — рече онај ђачић који га је и дотле

Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице

но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану. Еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.

Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му на поређе, почеше чатити бдјења. Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца.

— А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити? — запита Грго. — Причекај, па ћеш!

Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву. — Е, ајде се помоли богу кâ прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана. Е, ајд, ајд!

Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху.

пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља што за десетак лаката везује цркву за кујину. Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави. — А ди је оно?... Знаш?

у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву. Из цркве слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила.

постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.

Слуге пођоше гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира. — Ајте ви отворите цркву, јер није разлог да јутрос не буде службе! — рече Дувало ђацима. — Ово није могло бити без домаће издаје!

— рекоше пошавши к цркви. Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао. — Поарало цркву, дуовници. — Поарало цркву! Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

у Манасији, украо манастирско злато, нешто проћердао а нешто Ђорђе скло— нио себи, јер, кажу, никада не одлазим у цркву и никада се не крстим кад пијем ракију.

конаку и споро клима главом, па Аћим не зна да ли га то поздравља, или се чуди, или ликује што му је противник дошао у цркву.

Поп је промукао од читања малог опела јер за велико нема времена. Мртви не могу да дођу на ред да последњи пут уђу у цркву. Ми, још живи, не можемо да стигнемо раке да ископамо и четири даске за сандук да им склепамо.

Он се довуче до врата, стаде, окрену се, и из њега провали: — Кажи ми сад, пред Бога ћеш, цркву ћу да ти подигнем, чији је? Она га погледа издалека, закрвављено. — Твој — рече тихо. — Закуни ми се. — У шта?...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' то момче лептир беше, И њу презре, срца ледна: Другој моми руку даде. Била једном ружа једна... У цркву се свати крећу, Разлеже се песма медна, А са цркве звоно јеца: „Била једном ружа једна...“ М.

Немојте ме у цркву носити Јер кад год сам у Бога молио Да ме спасе невоље очајне, Он се свагда молби оглушио. Већ ме право гробљу

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ „Ама, разуме се само по себи!“, рече Коперник, мислећи да ће опат поћи у цркву, у славну старохришћанску базилику манастира. Али опат крену у манастирски економат.

Упутисмо се у примамљиву гостионицу на доминиканском бедему, баш уз саму доминиканску цркву. Та црква сасвим је нова, једва довршена; радници раде још на њеном крову.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А кад је било време јутрења одосмо у цркву. Сећајући се и сад оних свечаних тренутака церемоније, једне од највећих и најсвечанијих обавеза коју човек може

— Ама где ћеш, несрећниче? — Где? То не знам. Али одох, знај од-ох... Прођосмо цркву и скретосмо у његову улицу коју сам познавао. Велике, црне сенке липа покретале се на земљи потајно као утваре.

— Куку, проклети да су! Па како су могли, антихристи ниједни, цркли да Бог да... светињу... цркву..., са чим да преместе? — Са чим? Па са електриком, са чим би другим? — Са електриком? Је л’ са оном Теслином?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Још као дијете показивао је склоност за цркву и све што је црквено: на импровизованом олтару, у сјени шипкова стабалца, целебрирао је небројене мисе, заогрнут преко

Жена готово није ни излазила из куће у друштво, у кавану, у цркву, већ једино на тржницу, а и тад неуредно и аљкаво опремљена.

кочија којом се служила судска комисија за обдукције по селима и којом су се црно-бијели парови младенаца возили у цркву на вјенчање и из цркве на пароброд.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Стар сам, па не могу сам... Радован га услужно скиде с коња, па се одмах упутише сви у цркву. Пред иконом храмовном светлуцаше »неугасима лампада«, те својом слабом светлошћу придаваше још суморнији изглед

— Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе. — Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка.

Шта је узрок, велим ја, те човек, који може онако да осећа, који може да воли, који тражи свету цркву да благослови његов брак, те такав човек, велим, чини онаке покоре и злочинства и на ономадашњој и јучерашњој похари?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Цар, који је све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.

Једном у неђељу маћеха, опремивши се са својом кћери у цркву, проспе по кући пуну копању проса, па рече пасторци: — Ти пепељуго, ако ово све просо не покупиш и ручак не зготовиш

Пошто оне отиду у цркву, ђевојка сирота стане плакати говорећи у себи: „За ручак ми није бриге, ласно ћу га зготовити, али ко ће толико просо

а на заклопцу његову два бијела голуба, па јој реку: — Маро, узми из сандука хаљине које хоћеш, па се обуци и иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

Она весела узме прве хаљене с врха све од саме свиле, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она

Кад буде у другу неђељу, маћеха се са својом кћерју опет спреми у цркву и на походу проспе још више проса по кући, па каже пасторци као и прије: — Ако то све просо не покупиш и ручак не

Пошто њих двије отиду у цркву, пасторка одмах к материном гробу, кад тамо, а то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела

то сандук опет отворен као и прије и на заклопцу стоје два бијела голуба, па јој реку: — Обуци се ти, Маро, па иди у цркву, а ми ћемо просо покупити и остало све уредити.

Онда она узме из сандука хаљине све од чистога сребра, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се опет зачуди све још више него прије, а царев син очију не сметаше с ње; али кад буде испред свршетка

Кад буде у трећу неђељу, оне се опет спреме у цркву, па на походу маћеха проспе још више проса по кући и каже пасторци као и прије: — Ако ово просо све не покупиш, ручак

к материну гробу и нађе опет сандук отворен и на заклопцу два бијела голуба, који јој реку да се обуче и да иде у цркву а да се не брине ни за што у кући. Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву.

Онда она узме из сандука хаљине све од суха злата, пак се обуче и отиде у цркву. У цркви јој се сви зачуде још већма, а царев је син био намислио да је не пушта као прије, већ да је чува да види

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Најтеже ми је било недељом, када сам морао лепо да се обучем и да идем у цркву. Тамо ми се догодило нешто од чије ми се и саме помисли касније ледила крв у жилама.

У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву богато искићена, обучена у хаљину са огромним шлепом и бивала је у друштву много људи.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

године јер је тражио националну демократску цркву за Чешку. Дао ми је и једну књигу о Хусу и Хуситским ратовима и једну о великом једнооком хуситском генералу Жишки.

Сутрадан била је недеља и ја сам пошао у цркву у делавер Ситију. Појање у цркви није ме много импресионирало, а сама служба још мање.

У овоме сам видео њен покушај да ми покаже колико цени мој обичај да идем у цркву и да ме охрабри да у тој навици истрајем.

Сваке недеље морао сам са његовом породицом да идем два пута у цркву и тамо да седим између женских чланова породице. Имао сам утисак да сви верници сматрају да г.

Поред мене је пролазило много младића који су изгледали као студенти. Они су одлазили према згради која је личила на цркву. Један од њих се зауставио и, посматрајући како једем са апетитом, упита ме да ли би ми пријао италијански сир уз хлеб.

Џим, који је био велики презбитеријанац, радовао се што сам изабрао да посећујем баш конгрегационалну цркву. Стари Луканић ми је признао да се може десити, уколико наговорим његову децу да иду са мном чешће у Плимутску цркву,

Стари Луканић ми је признао да се може десити, уколико наговорим његову децу да иду са мном чешће у Плимутску цркву, да они напусте римокатоличку веру својих предака.

Мислим да су он и његова породица припадали унитаристичкој цркви, али су често долазили у плимутску цркву да се диве Бичеру. Породица доктора била је, по мом мишљењу, породица светаца.

” Поменућу сада још једну ваншколску активност. Она се односила на редовно одлажење у плимутску цркву и ја сам то сматрао једним од најважнијих задатака ван школске клупе.

Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св. Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом.

тако касно роди, мора се, да би дуго живело, дати кроз прозор првој особи која прође поред куће, која ће однети дете у цркву и одмах га крстили. Тако је један сиромашан и обичан сељак постао мој кум.

Враћајући се кући свратисмо у цркву где сам пољубио икону свог заштитника св. Саву и упалио две свеће које је мајка понела собом.

Ћипико, Иво - Приповетке

Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на крај вароши. Али нигде је не зауставише, чак се неки на њу окосише, веле јој: — Што ће нам радници пред

Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода

Диже се и пожури кући, да часом навуче на се црно одијело, па пожури у цркву да замијени друга гробара што стражи гроб укопана Исуса пред изложеним светим отајством.

Навече пође као и обично у цркву на проповјед. Језуита, нарочити мисионар, дијели ријеч божју сакупљеноме народу. До њега, на проповједаоници, стоји

Долази и жупник, тежак, задихао се, таре зној са чела и унилази равно у цркву. Зазвони други и трећи пут, и започе света миса.

—Ја не разумијем кад ми што говори, једнако нешто ђамори... —Шваба је! . —Па, бога ти, што му дадоше да ради нашу цркву? —Ко пита данас како се крсти!

—Ово је тридесет година, обикао сам... —А зашто те гоне? —Срушиће све околне куће за нову цркву. —Све руше! — рече она јетко.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Када Исус каже Јеврејима „развалите ову цркву [јерусалимску] и за три дана ћу је подигнути“, они зачуђено одговарају питањем „четрдесет и шест година грађена је ова

“ Следи алегористичко тумачење које даје сам аутор Јован: „А он говораше за цркву тијела својега. А кад уста из мртвијег Штри дана после смртиЋ, опоменуше се ученици његови да ово говораше“ (Јован 2.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Убијеш човека – наћи ћеш у закону ма какву олакшавну околност; опљачкаш цркву – наћи ћеш опет у закону какву олакшавну околност; упалиш суседу кућу – и за то ћеш наћи у закону какву олакшавну

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Станковић тачно тако приказује просторне односе: „Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су гледала на цркву и варош, као и ова друга два супротна, која су гледала доле, на поље, баште и друм, још свежијом и пространијом чинила

довођење у цркву пред олтар Софка доживљава као сопствено приношење на породични жртвеник. У XИ глави, после ноћног разговора с оцем,

црквеног простора за време венчања: „Тада први пут у животу, тако пред дверима, у средини цркве, осети она целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, особито њене високе сводове као чак у небо, са почађавелим тамним сликама, све из

Углавном овако: (ВП) у средини цркве осети целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, високе сводове, чак у небо; (МП) овамо испред ње, до самог лица јој, издизао се

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

да би иза какве букве нашао нешто места да седне п одмори се после службе божје и дугога чекања да дође на ред и уђе у цркву. Одакле све није. Из Пећскога Подгора, из Пазарске Нахије.

“ Иде он озго још младалачки и раширио се као орлушина. Хоће право у цркву, крај чијих ће врата, по свом обичају, оставити оружје док се само причести, иако је баш тога тренутка гласник

Никад без осмеха, вазда пређе готов да пође у потеру и пушкарање но у цркву, тај човек је био оно што је Турчин уклесао у заповед за себе: „Чувај се од очајне пушке српске“.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Има л’ се куда? — Ако имаш крила Жено, што бледиш? — Где је дете моје? У цркву хрли! — Срушила се већем. Болници беже са постеље своје...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Записала си име Злаћаном руком ту, И скинула си тиме Ту страшну уклетву. И подигла си цркву Кô тврди неки град, Оживела си веру, Пробудила си над.

Гроб је и то, ал’ на њему Душа моја цркву зида. Гроб је и то, и на њему Од бола је пирамида. Кад ја умрем, бол ће пасти, Ал’ ће с’ бршљан ширит’ јаче, — А

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Он се налазио увек у трупној комори и тамо је водио администрацију. Био је слободоуман. У цркву није никад ишао, а нама се стално подсмевао кад се прекрстимо. „Мањ то ако вам не помогне!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Никола Боројевић ПОКЛАДНИЦА Госпоја Персида Носи штехер леп, Краткога је вида Кад огледа џеп; У цркву оклева И на пети звон, У глави јој сева Да је то бонтон.

33: На празник Св. Илије Милица је забележила како су јој тога дана мати и сестра отишле у цркву, оставивши на њој бригу око доготовљавања ручка.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

— Кад грдним носом кине гароња, И из недара стане сипати Ужасне свадбе црну јабуку, Лубарде бојне и баљемезе — У цркву ћеш се, оче, сакрити... Црн женик да те нигде не види.

Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Слободу, народ, цркву, светињу. ПРВИ СЕРДАР: И право има! ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Какав је да је, наш је! Драг нам је. С ону страну цркве чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло сведеног кубета.

Туј ће, поговора се, у'ватити конак, вечерати, шенлучити, па онда, управо пред зору кад се дијели дан и ноћ, запалити цркву и кренути на Бању Луку.

Све наоружано до зуба, дошло да брани од мрски' Агарјана ову свету цркву. Покојни Партенија — и у гробу му 'вала! — изваља цијело цјелцато буре ракије из подрума да се народ мало ослободи и

Да, да, дјецо моја и Србови моји, млого сам ја црни' и мучни' дана претурио преко ове сиједе главе бранећи ову свету цркву од немилостиви' и без божни' Агарјана, те вам је и ово кô једно историческо збитије!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Па и сам господин капетан кад наиђе на оловни грош, одвоји, вели: „Ово је добро за тас кад идем у цркву”. ВИЋА: 'Ајд', дај ми те твоје грађане! ЖИКА (звони). ЈОСА (на вратима).

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Православну цркву је на мучан начин спутавао недостатак црквених књига неопходних за богослужење и за верско образовање свештенства.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба Стана оде. Оде на колима. Обучена у стајаће одело, забрађена, са свећама, босиљком. Оде казујући да ће у цркву тога села. Село је близу. Одмах иза долине. Кад је муж гледаричин виде, позна, он од изненађења, радости, побеже.

Да није имала нешто у аманет да остави. Да нисте о томе говорили, па имала какву оставу за цркву да остави?... — Не — одговори — него тако. И пре док је [лежала], она је увек или тебе или оца позивала.

После ће у цркву. И тамо, у цркви, морало је бити као код куће. Све је морало бити у реду, на време. И попови, и клисари, сваки да је

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

За ово идентификовање говоре извесне чињенице: 1) богиша бере се, и носи у цркву на благослов, на Спасовдан, а тај дан (или неки из те сезоне) могао је некада припадати Перуну; 2) у Дубровнику

(Даница, 7, 1866, 399). Стари Срби и Српкиње, кад иду у цркву, и данас носе киту б. (»стегла као стрина б.«, с. н. посл; в.

Бреза. 1. Бреза има апотропајску моћ. Од ње се плаше вештице (Софрић, 46). Кад сватови полазе од куће у цркву, они прелазе преко брезове метле — очевидно у намери да брезова метла задржи уроке и зле душе (обичај виђен у

У Херцеговини се понегде о Божићу ките куће б. (ЗНЖОЈС, 6, 302). На Цвети носи се б. у цркву на благослов, па се после да стоци да га поједе (ЗНЖОЈС, 18, 73). Ко почне на дан Свете Луције (13.

Празник г. је Преображење. Пре Преображења не ваља га јести, а тога дана носи се у цркву и освећује и први пут, као причешће, окуша, и даје се болесницима (ЖСС, 140; Беговић, 30; СЕЗ, 14, 71; 40, 74; ЗНЖОЈС,

Д. гранчице бране и од грома. На Цветну недељу носи се свежањ д. грања на благослов у цркву, па се онда меће у собу или на кућни кров, и у случају непогоде баца у ватру као утук за гром (ЗНЖОЈС, 7, 183; 18, 73;

У једном делу Славоније о крсном имену издуби се каква велика ј., метне у њу кољиво и носи у цркву (Беговић, 42). Колеђани у Приморју на своју заставу набадају ј. (ЗНЖОЈС, 22, 15). Ј.

Због к. жене не раде па Бели четвртак (СЕЗ, 19, 7). Да би била добра пређа, даје се прво повесмо к. у цркву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 185). О демонској снази к. сведоче и различите забране с њом у вези. К.

Ово је, по свој прилици, жртва крушки. У причи СЕЗ, 50 ‹193› краљ не иде у цркву да се моли Богу, него под к. (»крушчица је моја црквица«) и молитве му помогну, јер се посвети (постаје »краљ Давид«).

извора, код Трстена (околина Дубровника) нађена је икона Богородичина: неколико пута се покушало да се икона пренесе у цркву, али би се она увек враћала на своје старо место, у купину (Караџић, 2, 1900, 205).

Марзелл у Хандw. ДА, ѕ. в. Леін). На Сретење (2. ИИ) донесу жене у цркву по шачицу л. семена, па се ту после службе благослови, н онда ће боље рађати (Беговић, 105). Л.

У јужној Србији, уочи Светог Симеуна (11. ИX), мећу п. под бакрач, а сутра је носе у цркву, и после то помешају са семеном за сетву, да би се п. сачувала од »ламње« (града, СЕЗ, 17, 140). Црвеним (магичним, цф.

Ћипико, Иво - Пауци

И Петар премишљаше шта да учини. Одлучи да пође газда—Јову, да се с њиме посаветује, јер без новаца не може се ни у цркву.

„Швета Марија” остаде у ушима Ради, и путем оно „швета” зуји му у ушима. Лутајући по граду, напокон нађе цркву у једној тијесној, загушеној улици, и — уђе. Разгледа се по цркви и застајкује.

Опрости ми! — Бог да нам прости! — рече у плачу Маша к крене низ цркву. Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се богу, остаде у исповједници. .

Те исте недјеље, након молитве, јавио је жупник пуку с олтара да ће из Млетака стићи до који дан оргуље наручене за цркву. С њима ће доћи мајстор, да их намјести. И закључи: — Ето је трошка и биће га, ма и село имаће се чиме подичити...

Жупник се изнебуши и застаде, загледа се у њ и стаде га мирити: — Имаш донекле и право... Ну за цркву је... А да знаш, твој је отац тако желио, па хоћеш да се ја противим? А нека, болан, биће црква пунија!

* Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из Млетака. С мора до у село ваљало је да људи на рукама носе комад по комад, да се не би штогод покварило или

А шапатљива ноћ тајанствено гласа се, мирише — тражи миловања! Дође пред цркву. Мирис тамјана и воштанице и кихот раштркане дјеце трже га из снатрења; помисли да причека, да види литију.

— Фала! Колико имате ученика у школи? — Око... да, око двадесет... Сви су на окупу. — Најпрво ћу походити цркву. Има ли каквих знаменитости? — Стара црква... Господин жупник чека.

стране владине за поправак старе сеоске цркве, још из млетачке добе, и, шкропећи пред њим светом водицом, уведе га у цркву.

Господин жупник хтједе да још једном у задњи час препоручи за поправак стару цркву из млетачка доба, али његова пресвијетлост очито уморна, мјесто одговора, лако се наклони.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Лако је брбљати. Речи су ништа. Нигде не остављају трага. Ретки луди, као што је Прохор, корисни су за цркву. Баш зато што су спремни на подвиге којима се обичан људски ум опире као нечем неприродном, они натерују људе да их

Остали леже. Послао сам Никанора у манастир да скупи меропхе и припреми манастирски конак и цркву за наш повратак. Најкасније за недељу дана вратићемо се доле. Причају о неком разбојничком нападу.

Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света.

Не рушимо! Срушимо ли у блато само једног монаха, почели смо да поткопавамо темеље наше цркве, начнемо ли цркву, начели смо темељ на којем почива наша држава.“ Кришом сам гледао грбавог Димитрија док је Макарије говорио.

Доле је било све спремно за њихов повратак. Манастирски меропси су поправили и окречили цркву и конаке, изнели муљ из дворишта и покосили травуљину што је ижђикала око зидова.

Ако наиђемо на тек саграђену цркву којој недостаје живопис, тада ћемо сви бити живописци, ја главни а они помоћници. Димитрије каже да смо сви ми

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи. „Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.

Лавеж се и граја диже, Што путем праћаше кмета, све докле пред цркву стиже. Храм беше затворен јоште, те Амор двориштем сађе Да вајат клисаров гдегод и њега самога нађе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Али кад нашу драгу господарицу хришћани нападоше на улици, одвукоше у цркву и онде каменоваше, узе нас један њен ученик у свој дом да нас сачува од пропасти.

Свирка умукну, гости се разиђоше. После напрасне смрти Тихо Брахеа, кога положише на вечни починак у цркву Св. Тина у Прагу, постаде његов помоћник Кеплер дворски астроном и царски математичар.

Један од тих кипова претстављао је архитекту Фишера Ерлашког, како посматра своје главно дело, Карлову цркву, коју и ми одавде видимо.

Они не мисле улазити у цркву кроз торањ. Нашто ударити путем преко самог Сунца да дознамо шта се на Земљи дешава, када на њој самој имамо неколико

Станковић, Борисав - ТАШАНА

улици једног пролазника): Чорбаџи Стојане, причувај Парапуту од деце, док ја стигнем да га узмем и одведем код мене у цркву. (Одлази.) ПАРАПУТА (одлазећи): Земља сам, и ти си земља. Сви смо земља. И сви ћемо бити земља.

Наредио клисару да га сви испред цркве чекају. Јер казао: »Ко хоће живе људе да закопава тај ни у цркву не сме да ступи.« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу.

(Обрадована): И боље. Јер ћу тако од сада моћи, увек, свако јело и све што треба, свако вече, слати код тебе тамо у цркву! МИРОН (прекида је, одбија, чисто уплашено): Не, не! А особито у вече, твоје јело, твоје пиће... Не то!

То бих ја волео. Волео бих, јер, кад од старости и изнемоглости не могнем више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе,

И она у њену цркву, ја у моју џамију. Ох, а иста река тече, у коју се купасмо и брчкасмо, исто трепере и шуморе тополе под којима смо се

Их, их, колико си покварен, Мироне, и то душа ти покварена! И сад куда? У цркву не, пред распеће не, са амвона придике не!

Улази Мирон. МИРОН (Ташани): Иди тамо. ТАШАНА (одлази у своју собу). МИРОН (једном трговцу): Иди у цркву и кажи клисару да ми доведе Парапуту. ТРГОВАЦ (одлази). МИРОН Знао сам ја то и зато потрчао.

МИРОН Проклећу вас, што веру и образ у крв претварате. Проклећу вас, да вам ни чукун-унуци главу не дигну, у цркву не уђу, у столове не седну.

донесе ми на гробље, да му предам рачуне, јер одавде право на гробље идем, гробљански да сам свештеник и чувар, јер у цркву више не смем. ХАЏИ РИСТА и ОСТАЛИ Не дедо, не! МИРОН Свршено је. Мртав сам и идем међу мртве.

(Хоће да га посади на миндерлук): Не бој се. Седи. Ја идем на гробље и од сада тамо ћу једнако бити, и зато ти у цркву више нећеш моћи; неће имати ко да те чува, већ ћеш овде. Слушаш ли, разумеш ли ме?

МИРОН (дрхтећи, поклецујући): Осећам, осећам, синко, да сам ту. И сада иди ти у цркву до намесника, па види да ли има што да ми нареди, поручи за гробље, и онда се врати да ме водиш натраг.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Постаде везиља. „Треба само да почне вести за цркву, и онда се зна да ће плести седе.” Сети се једнога дана мајсторица Ристана — „Дошло ми као у сан” — неког лековитог

Наравно, скреше оштру реч коме треба, али удели. Боже прости, тако је и с поповима радила. Цркву воли, попове не воли, и зачас им добаци неки прекор, али цркву гледа и поклања јој обема рукама.

Боже прости, тако је и с поповима радила. Цркву воли, попове не воли, и зачас им добаци неки прекор, али цркву гледа и поклања јој обема рукама. „Да дате оправити оне рипиде! Зар је проти свеједно што носате по цркви оне мотке!

Пожури да заврши посао, гурне своју фабричицу уза зид, улази у цркву и он, и остаје у њој подуже. Тако завршава дан и рад редовно.

Али жене су волеле стас и косу господин жупникову, а оне су, поручено је у бискупију, углавном пуниле цркву. И тако је бискупија зажмурила. Црква је жупнику одиста увек била препуна. И није било тачно да су је пуниле само жене.

Просто је изневерио и господин жупника и цркву. Седи и као жедан слуша шта госпа Нола говори, и кад она каже нешто згодно, он тапше рукама или скаче у месту као

А увече у цркву. Жена његова, кад сврши домаће послове, 'ајд у цркву и она. То им је сав програм. — Претседник се слатко смеје.

А увече у цркву. Жена његова, кад сврши домаће послове, 'ајд у цркву и она. То им је сав програм. — Претседник се слатко смеје. — Смешно вам, о чему све ја бригу водим.

сад црна кафа, него што је то да и шеста недеља прође од венчања, и ништа, баш ништа: ни свадбени пут, ни млада у цркву, ни похођани. Доктор Мирко, ко и да није жењен; а Јулице нема нигде.

хвалисао богатом женом и наследницом госпа Нолином — ено га сада трули као губавац, и сипа непрестано хулу на Бога и Цркву. Господин Јоксим жмири и цеди: — За пакост, неће да грди и попове, било би сиротој госпа Ноли мало лакше.

У кући је почела да штеди непријатно; плашила ју је дуга болест Милушићева и даља судбина Јуличина и њеног детета. У цркву је престала ићи. Прота дошао да је посети, и да запита што је нема, да није пала у грех да на Бога жали.

А у цркву не долазим просто зато што сам немирна. Ниједно место ме не држи. Једнако ходам. Не бих вам сад могла стати у онај сто

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Причај ти то, пријатељу, другоме коме. — Одиста ти кажем. — Чудо не кажеш, осуђен си што си ишао у цркву на службу божју. — Ако хоћеш, веруј ми. — О, мај, то сад први пут чујем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

По својим осећајима, ја сам побожан човек... — Видео сам га на Велики петак да мрси... — Море, никад у цркву није ишао... ... и у свештенику овога пука, нарочито у овим тешким данима нашега страдања, гледам једину утеху.

Дах пролећне ноћи испуњен је мирисом тамјана и измирне. Војници напустише логор и одоше за поворком у цркву. Без дозволе. А нико им не би ни забранио. Нека се моле, и нека се надају...

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Мајка родила, очувала, па мајка и да ожени, да снаху, одмену добије. Да и она, као и све њене другачке, са сна хом у цркву пође, у свет изиђе, у госте да оде; па и она госте у кући да дочека, испрати. Да јој је кућа, синко, с тобом отворена.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

За његове владавине процес феудализације у Србији прилично је одмакао. „Ослањајући се на цркву и подижући нове манастире, Немања им је додељивао простране поседе.“ Умро је у Хиландару 1200.

ове песме и из неких других песама видимо и то да народни певач — с очигледном побожношћу — истиче црквене личности, цркву и њено учење. И то је потпуно разумљиво.

А затим беневреке од домаћег сукна или штофа. На ногама опанци. — Оружје су одлагали само кад су улазили у цркву, спавали на дому или се бријали. Иза појаса су увек претиле кубуре, наџак и ножеви.

испусти“, „Бог му дао у рају насеље, нама, браћо, здравље и весеље“, „Нас лагали, ми полагујемо“, „Одведе је у бијелу цркву, покрсти је и вјенча је за се“.

који тлаче слабијег и теменају пред јачим) — кад скидају кале и смерно се клањају пред Марком они исти чауши који су у цркву коње нагонили и бичевали протопоп–Недељка; или она кад Милош Војиновић даје шићарџијама коња „на размјену“; или она

Кол'ко с' силни огњени чауши, колико су силни од силнијех, те не кћеше коње одјахати, но у цркву коње нагонише, потегоше плетене канџије, ударају протопоп-Недељка: „Брже хајде, протопоп-Недељко, брже хајде на Косово

Тако су се они узмакнули. А кад закон божји савршише, изљегоше пред бијелу цркву; тад говори протопоп Недељко: „Ђецо моја, четири чауша, ја сам св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, ал' га

У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију пију. Марко узе књиге староставне, књиге гледа, а говори Марко: „А мој бабо, Вукашине

Готово га бјеше сустигао, ал' из цркве нешто проговара: „Бјеж' у цркву, Краљевићу Марко! Видиш ђе ћеш данас погинути, погинути од свог родитеља, а за правду бога истинога!

“ Црквена се отворише врата, Марко бјежи у бијелу цркву, за њиме се врата затворила. Краљ допаде на црквена врата, по диреку удари ханџаром, из дирека крвца покапала.

Високе Дечане, баш Дечане више Ђаковице; Паћаршију више Пећи равне, у Дреници бијела Девича, и Петрову цркву под Пазаром; мало више Ђурђеве Ступове, Сопоћане наврх Рашке ладне, и Тројицу у Херцеговини, цркву Јању у Староме

Девича, и Петрову цркву под Пазаром; мало више Ђурђеве Ступове, Сопоћане наврх Рашке ладне, и Тројицу у Херцеговини, цркву Јању у Староме Влаху; и Павлицу испод Јадовника, Студеницу испод Брвеника; цркву Жичу више Карановца, у Призрену цркву

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках, штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне и нашу цркву раде да потопе. И тужимо се на њих пред светитељем што се из Тебе родио: »Спаси ме Боже, јер продреше воде до душе

У кућу на вечеру к теби, У цркву свету, сваку жртву претилу Донети ћу преда те: Самога себе и с душом и с телом дати; С кадилом да се исправи моја

именом Зоровавел, израиљски цар, што пак изведе из ропства вавилонскога род израиљски к Јерусалиму и понови град и цркву Соломонову. Он је то запросио од цара персијскога и достаде.

А како виде да не би хвајде, и поведоше га са суда на смрт, — врло се раскаја. Оде пред њихове жреце и баци им у цркву на патос пред њих оне талире. »Најте вам — рече — новце ваше, аратос их било што сам за њих згрешио.

СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ Премудри Лав, грчки цар, унутра у Цариграду, прам апостолске цркве наблизу сазида голему и дивну цркву.

Ал' понапре, како се о томе исказује, бијаше он својој жени Теофани царици започео ту цркву правити, кад виде је како се сасма била Богу угодила и посветила се је с телом за велико чудо код мужа и у царству

А он домисли се и учини саборно договор са свом црковном наредбом и ш њиховом вољом ту велику и красну цркву докона, те је посвешта на име скупа свим светим нека буде за почаст.

та и рече му: »О, лукави блудниче, црковни ругатељу, ниси ли ти тај безаконик, штоно се узроком чиниш да ходиш у цркву на јутрењу, а ти, један злочестниче, око поноћи раниш, те на своју јутрењу сотонску идеш пробирајући по домови туђе

Сазида на његово име лепу цркву, и с десне стране супроћ олтара, у дувару начини му место. Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи стајати

Пак у спасов храм, свету Софију, патријаршаску велику цркву метну нека онде стоји. У припрати од истока на левој страни како се улази у цркву лепо намести за спомен, да свак то

У припрати од истока на левој страни како се улази у цркву лепо намести за спомен, да свак то види ко год у цркву ону долази. ШЕТАЧИ ПО МОРУ Чак у трећу стражу ноћи посети их.

У припрати од истока на левој страни како се улази у цркву лепо намести за спомен, да свак то види ко год у цркву ону долази. ШЕТАЧИ ПО МОРУ Чак у трећу стражу ноћи посети их.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је пространа авлија, а иза ове дубока башта с капиџиком у црквену порту, кроз који капиџик пролазе чорбаџи-Замфирови у цркву на јутрење и на краће молитве.

— одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке-Јевдо! Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...

да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!...

— Мори, при деда-владику ћу искочим на давију. Како ти то мислиш?! Зар да скудиш девојку, па да си капче накривиш?! Цркву побоље да си батисаја и огањ у њу фрљија и запалија гу него што си скудија девојку...