Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Гди су стари?“; те лише, што је за веће чудо и сијасет, ово се највише од оних чује који нити знаду (штоно вели Црногорац) мајде ђавоље мрве ни шта су стари ни млади. Пита се: откуд ово произлази?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Није било других до пешачких стаза по кречњаку, преко шиљатих стена и шкрапа. Са ових је путања Црногорац могао изненада ишчезнути иза стене или у какву шкрапу.
Она може остати у кући поред друге жене. Признати јунак се жени само девојком од славног рода и обратно. Црногорац се не устеже оженити девојком каквог арбанашког јунака.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Према Грбаљском законику из 1427. године: „Двије главе женске (вреде) за једну. кокошку.“²⁶ Када Црногорац казује странцу колико има становника његово село или племе, он жене и не броји, него само мушке главе, па вели: „Има
Матавуљ, Симо - УСКОК
А сад је мир, хвала богу! А ви се у граду, да-ти (ваљда), препали, е ударио Црногорац, па трубетате и бубњате и дршћете од страха, а ми, сиромаси, дршћемо овдје од студени!
Ја сам сад добјеглица и ништа више, а стараћу се да у новом животу стечем права која има сваки Црногорац. Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца!
Владика најрадије с њим збори, али насамо. Чух владику гдје једном рече да је овај Стијепо једини Црногорац, у коме нема ни труна кичељиства, а гвозден је јунак, као најбољи!
— Па лијепо, ваистину — прихвати кнез. — Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов.
Насмијеши се помислив да је и он браственик, члан племена, Црногорац; насмијеши се сјећајући се својих дјетињских, па младићких тежња и идеала и сукоба њихова с крутом збиљом.
Кад си већ по своме избору постао Црногорац, ја те примам као да си од моје крви. Је ли право, браћо? — Јесте, ваистину, као и све што ти кажеш и учиниш — рече
Започе: — Ваистину, треба да знаш како се у нас жени и удаје! Ево да ти испричам. Већ си дознао да често Црногорац вјерива сина или кћер још у колијевци. Вјереници чекају вријеме које старији одреде, па се вјенчају, и свршено је!
Бијели свијет! Но, чим ручате, хајте момци да поиграмо. За тебе, Јанко, нико од извањаца неће помислити е нијеси Црногорац. — Ја ћу најприје до кнеза — рече Јанко.
— А да и тебе светијем зовемо, па си обидовао те путове! Угледао се писар на свога господара! — Ја сам друго, ја сам Црногорац! — А и он је кућић и чојковић! Крв је јуначка иста у цијелом свијету!...
— Чуј ме, Крстињо! Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближе гробу но дому, а до сада није Црногорац љепше држао жену, но ја тебе! Заправо и заслужила си да те стимавам, али се ноћас избезуми, па се и ја избезумих!
И ја чувам свој образ, а једно је што се сад у љутини теби чини, а друго је што је истина. Да је Јанко Црногорац, који би оставио своје огњиште и браство, а прибио се на туђе, ради жене, који би се одрекао својих живијех и мртвијех
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У Србији се зове Сарајлија, ван Србије се назива Србијанац, после бављења у Црној Гори — Црногорац. Он је у разним тренуцима свога бурног живота бивао: трговац, војник, писар, чувар баште, учитељ, историограф, песник,
личностима у Русији, али ту има и песама које већ предсказују песника интелектуалног лиризма, као што је химна Црногорац к свемогућему Богу и поетска визија Заробљен Црногорац од Виле.
предсказују песника интелектуалног лиризма, као што је химна Црногорац к свемогућему Богу и поетска визија Заробљен Црногорац од Виле. У томе делу Његош из народне поезије прелази у уметничку поезију, под очевидним утицајем Симе Милутиновића.
У рефлексивним песмама врсте Црногорац к свемогућему Богу, нарочито у песмама Вјерни син ноћи пјева похвалу мислима, Ода сунцу, спјевати ноћу без мјесеца,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Туре бије, Црногорац коси, Туре праа, Туре главу носи, Праа носи да се на њ'га пуши, Главу носи да с' на коцу суши. Гле на коцу главе
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Један мајор, Црногорац, са финим цртама лица, неће да скине темњак Николе И. Вели, у рату га је добио. Једино је командант пука (Живковић)
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук Марковић, један Цуца, један војник, други војник, сват Црногорац, сват Турчин, ђаче, ђаци. СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА.
Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Ђе си, Марко, нагнута делијо? Иако си турска придворица, ал' си опет наша перјаница.
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи! Свагда ће те светковат јунаци! Мрцино нам круну не упушти кад
Половина главе изгубите, не оставте Косу у кавуре; такво воће није за кавуре. СВАТ ЦРНОГОРАЦ Бјеж, Комнене, задрта делијо, кад си такву срну уловио!
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Та то је солдат!“ рекоше у глас она четворица, пошто се Јан примаче и поздрави. „Е па солдат, ускок, наш брат Црногорац посад, ускок Јанко!“ рече сердар и повједи им, како га је срио и довео. Дадоше му да пије.
“ рече полако Оташ. Из горе изиђе, па се устави на крају ледине, један — бркати Црногорац. За њим још тројица. Онај први поглêдаше на све стране; видјело се да некога тражи. „Ево нас Његуши!
Знавао си, ја мним, покојног бјеличког барјактара Радоја?“ „Знао, те добро!... Бјеше као иједан Црногорац! Погинуо је млад на Чеву...“ „Бјеше, валај, соко сиви!“ потврдише она тројица, старији.
Тамо затече овај разговор: „Знао сам ја, знао брата ти Радоја. Бјеше лијепи Црногорац, бог да га прости!“ рече Владика. „Бјеше добар, Господару. Мио добрим људима и они њему...
“ умијеша се Озринић. „Да ли није часније по њ, што је одмах примио црногорско крштење, без којега се ни рођени Црногорац не убраја међу људе? Ако преболи, биће наш, наш као да му је од Косова темељ овдје.
„Једнога већ познаје!“ рече Озринић, сагнувши се и љубећи се с њим. „А како си?“ „Добро!“ одговори Јанко. „Црногорац! Богами!“ рече Спасоје, усхићен. „Чули га како рече: добро!“ „Ама соко, чоче!“ прихвати Озринић.
И наликоваше му лијечак у лицу. Разумије се, (у оно вријеме) бјеше обријан и носаше перчин, као и сваки други Црногорац. Да је какав извањац, невјешт црногорским обичајима, бануо у ту кућу, па видио тога кршног Црногорца, са двије
Ноћ нас ухвати крај твоје куће... Ето, у авлији, кад се ми разговарасмо по њемачки, дође онај Црногорац, Јанко, Јан, како ли се зове и прозбори њемачки, па се изгрли с мојим господином, па умал не паде у несвијест...
„Чујеш, Јоке!“ започе он. „Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближи гробу но дому. До сад Црногорац није држао жену, као ја тебе, а и по сад ћу, вјеруј! Но се човјек заборави.
Што мислиш да ће људи нама замјерити, а Јанка прекорити, то баш нијеси погодила! Да је Црногорац, коме је гроб овђе закопан од Косова, који би оставио своју крсну свијећу и своје огњиште, који би се одрекао својих
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Мартиновић, Црногорац; — у 3адру: Герасим Петрановић, архимандрит и члан консисторије; — у 3агребу: В. Јагић, професор; — у Земуну: Васа
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Други је такође досељеник, звао се Новица, а тврдио је да је Црногорац. Он је живео понајвише у вароши, где је сензалио код житарских и шљиварских трговаца.
— А то је! »Који ће то бити Новица?...« стаде он опет мислити, па узвикну: — Онај што држи магазу... Црногорац? — Нећу, господине, више да ти одговарам. Ако ћеш ићи... хајдемо! — рече она одлучно и устаде са столице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!
Сиромах Јефтан, не знајући како ће потурити, записа: „На ћоси жуте браде и Тома га знаде.“ СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ Пошао некакав странац да испитује црногорски народ.
Затијем га упита: — Знаш ли ми, пријатељу, казати како је име божијој матери? Црногорац се мало промисли, па му одговори: — Марија.
Ћипико, Иво - Приповетке
Издвојито и бистро гледа у Спасојеву прилику и сама мисао к њему одилази. ....Довео га господару неки окошчасти Црногорац; сјећа се, то је било некако пред Божић.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Љуто ли пострадасмо — рече један Црногорац. Један Рус брисаше сузе: — Само да није Кирилов убијен! Око нас свуда унаоколо трештала је пушчана и топовска борба.
— О, брате!... Некако бих ја опет волео да се ти вратиш. Црногорац се љутну. — А што, господине, да це вратим баш ја? Мниш ваљаде невјеста сам па ће ме сапријети ова пашија греботина!
— А што, господине, да це вратим баш ја? Мниш ваљаде невјеста сам па ће ме сапријети ова пашија греботина! Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах. — Не, човече, не будали!
Мој Црногорац Марко вели му: — Мотај, вала, Русо, мотај, ма ти ништа не помаже. Рус се искрљешти на њега: — Какъ ничего не поможетъ
Изнели смо чак и једнога убијеног Руса: »да га Турци мртвога не погане« — као што рекоше његови земљаци. Марко Црногорац добио је још једну »пашију огреботину« на бутини.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
МАРТА, жена Ђурашкова ЛЕОНАРДО, посланик венецијански ОМЕР, слуга Арслан-пашин Први, други, трећи, четврти и пети ЦРНОГОРАЦ Први, други, трећи, четврти и пети СЕРДАР ЈЕДАН РАЊЕН ПЕРЈАНИК ТУРЦИ у табору ЦРНОГОРЦИ НА СТРАЖИ ЦРНОГОРСКЕ ЧЕТЕ
га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи овој кô питомији, — Премда је и он — тек Црногорац, Дивије крви, мрка погледа; Ал’ у говору каткад завара, Те ми се чини Венеције је Поноса лепог први ученик...
Не вређај земљу, Не лиј у срце свог љубавника Капљице горке црне очаје — Да шта сам ја? ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорац! КАП. ЂУРАШКО: То јесам!
Син Иван-бегов уме презират Подлости ваше сваку намеру!... ВУКСАН: То беше оштро. МИЋИЋ: Жив Црногорац није слушао Од кнеза свога таке увреде. — Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа!
) Прости, Станиша! А доста ти је, мислим, занавек... (Ђурашка нестане са стене.) СТАНИША: То није Црногорац, Рђаво гађа. Само је леву сису очешô. (Бошко, Богдан и Станојло долазе хитно.) БОШКО: Је ли душман?
Војвода Топузовић истина их је српски дочекâ, али је до сада ваљда погинуо? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац! Стотину пута толико паде Од оштрог гвожђа горских лавова После косовског боја ужасног; А ти од шесет тисућа
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО... 26 КРОЗ ПОНОЋ 28 ЉУБАВ 29 ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ 31 НА ЛИПАРУ 33 ПОНОЋ 35 ЈЕВРОПИ 38 ОТАЦ И СИН 40 ОТАЏБИНА 42 ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ ДЕВОЈЦИ 44 КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ
Ал’, ево, зора свиће, И, ево, прође сан; Ал’ тебе нема, нема — Нема да сване дан! 1862. ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ Ране моје љуто тиште, Мила, дивна Црногорко! Моје груди помоћ ишту, Испаране на бојишту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Хтедох да уђем, али се преда мном испрси један стари Црногорац. — Ђе ћеш... Причекајдер да те пријавим. Кад он отвори врата, угледах неке младе људе како нешто ћеретају.
— Море, не смију они на нас ударит, јер нас се боје! — додаје један Црногорац. Командант се смешка једним крајем усана и врхом прста шара нешто по столу.
Лица им обрасла у браду, образи упали, а уста испуцала од зиме и ветра. Нама у сусрет иде један Црногорац са пушком. Када виде да стојимо на друму, застаде и он. — Помагâ ви бог! — каже и седа на гомилу камења.
Било је хладно, те потпоручник Драгиша нареди поднареднику ордонансу да подложи ватру. Тек Црногорац разрогачи очи. — Ма што збориш, чоче? — То што чујеш... — Али и они је човјек, кâ ти, и што ће ти он ложит ватру?!
А зар ти не би послушао твога старешину, кад би ти тако што наредио. — Е, богуми, никад ни довијек! — Црногорац пребаци ногу преко ноге и завали се на оно камење.
Иако сада нема прилике да се покаже такав јунак, Црногорац је то бар на речима. Он у својој уобразиљи замишља догађаје, види себе како сече лево и десно, те онда и у обичном
И ја верујем да овај искрено говори. Не би био он Црногорац ако то не покуша, ма и у мислима само, па ће после причати како је побио стотину Аустријанаца.