Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Велики се број Црногораца школује у Србији, чак и на београдском университету. Одлажење у Америку расте, али се већина враћају у отаџбину.
већином католици (мада међу бокељским католицима, који чине нешто преко четвртине становништва, има и покатоличених Црногораца). Остало су досељеници, и то 325 братстава из Старе Црне Горе, а 288 братстава из Херцеговине (Ј.
Ердељановић: „Етничко сродство Бокеља и Црногораца“, Глас Српске краљ. академије XЦВИ). Најјача су црногорска братства. Црногорци су се насељавали постепено, од Хју и Ху
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
О томе нам говори и чињеница да је заклетва у дете најсвечанија и најтежа заклетва. Геземан као „тешке клетве“ Црногораца спомиње ове: „Тако ми се крсна свећа не угасила!“ и „Тако ми се кућа не ископала!
С., Живот и обичаји народа српскога, Просвета—Нолит, Београд 1987, с. 206. ²⁷ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 156. ²⁸ Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900; Ђаповић, Л., исто, с.
, „Неколике опште појаве у старој српској религији“, у: исто, с. 259. ¹³ Геземан, Г., Чојство и јунашшво старих Црногораца, Цетиње 1968. ¹⁴ Миљанов, М., Примјери чојства и јунаштва, Рад, Београд 1976; Павићевић, М. М.
³² Караџић, В. С., Црна Гора и Црногорци, Нолит, Београд 1987, с. 343. ³³ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 134. ³⁴ Марковић, С., исто, с. 57; Грбић, С. М., исто, с. 303; Тановић, С.
291; Тановић, С., исто, с. 270. ³⁹ Медаковић, В. М. Г., Живот и обичаји Црногораца, Нови Сад 1860, с. 136; Јовићевић, А., „Народни живот (Ријечка нахија у Црној Гори)“, ЗНЖОЈС, 4, Загреб 1910, с. 44.
³ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње, 1968, с. 134. ⁴ Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962, с. 142. ⁵ Филиповић, М. С.
, „Једном мртвом песнику“, Зборник у славу Филипа Вишњића, Београд 1936. Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968. Гете, Ј. В., „Српске песме (1825)“, у: С.
Меад, Маргарет, Гроwинг Уп ин Неw Гвинеа, Пелицан Боокс, 1963. Медаковић, В. М. Г., Живот и обичаи Црногораца, Нови Сад 1860. Мечанин, Радмила, „Не ваља се (из Драгачева)“, Расковник, 26, Београд 1980.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ Па се свијет поче згледати. На каменој клупи, недалеко од градске капије, сјеђаше пет Црногораца а четворица их сјело под клупом, на голу земљу.
Од Црногораца највише је привлачио погледе Примораца онај главар на клупи. Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што
Ама чуда да нема више Црногораца, као на данашњи дан! Од Црногорака није само пажњу привлачила, него просто очи плијенила једна од оних двију
Његуши се уредише у поворку. Први пође поп Марко Пунишин, човјек средовјечан, ни по чему не различан од осталих Црногораца, јер у оно вријеме њихови попови не ношаху ни браде.
уз то, у вечерњим посијелима код владике, бјеше прикупио доста знања и о „свјетским работама“, о којима велика већина Црногораца, особито његових вршњака, ни чули нијесу, те у сијелима, у браству и свечаником пред црквом племеници не могаху га се
Ратнијех бродова могло је бити око двадесет, редовне руске пјешадије до дванаест стотина, Црногораца и Примораца око четири хиљаде момака. Француза је било око три хиљаде, а оружанијех дубровчана толико.
све до Ваведенија, а тога дана увече скупи владика све наше главаре, те им рече да Сењавин тражи сто педесет биранијех Црногораца и Примораца, који ће с њим поћи низ море, негдје у Далмацију.
Пет-шест дана доцније, довезе се још стотину Црногораца, али након њеколико дана вратисмо се у Котор, а Сењавин, оставивши само три брода, с осталијема отплови њекуда у Грчку.
Од њега налијево, наовитак, сјеђаху исто тако још тројица оружанијех младијех Црногораца. Иза њих, у углу камене клупе, бјеше прислоњен сноп дугих пушака.
Из Приморја: Крсто Калућеровић и Вуко Ивановић. Ђак додаде: — Уз главаре је дошло доста Црногораца и десет војника који ће остати у манастиру.
И тога часа први пут му се истаче широка, невјеровна вјерска трпељивост Црногораца који су веома приљубљени својој вјери и својим обичајима. Та необична појава обрадоваће веома ујака Вацлава.
У првоме јављаше которски окружни начелник (циркуо), да су Побори пуцали на царинске стражаре и да је међу њима било Црногораца, те се владици скреће пажња на то; у другом бјеше тужба на његушко племе, због кријумчарења; у трећем се јавља да је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Сјутра је, господине, Божић грчкоме закону. Данас је народ дошао да пазари. Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех.
Једино озбиљно бјеху „пушке! дуге пут небеса што се коче“, пушке, вјерне друге Црногораца (а у оно доба и Примораца). Неко из народа повика: „Та отварајте забога. Хоће ли овлики народ ваздан чамати овдје?
Ђурђев данак ’ајдучки састанак... Осам јутара пред његов дан, зора затече петину Црногораца у планини. Затече их под Злоступом, на лединици једној.
“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?“ „Не ја, јер говораше њиховијем језиком.
Сви се нагоше да га виде. Чудан тај призор, достојан вјеште кичице, како гомила Црногораца стоји око рањеника, а женска им лучем свијетли. Док су се они тамо бавили, Стана је гледала слику.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пруговац је пао. Турци продиру Шуматовцу. Војска мајора Ј. Петровића распрштала се. Са дваестину Црногораца и неколико народних војника покушао сам на своју личну одговорност да заузмем пруговачки шанац.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
песме садрже и родољубиве и националне мотиве карактеристичне за епоху романтизма: балада „Мрве хлеба“ опева бој Црногораца са Турцима и садржи епизоду са слепим дедом који, опремајући унука Мићуна у бој, саветује унука да сакупи мрвице по
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Врата се отворише. Кад уђох у собу, затекох неколико младих Црногораца. Старији су сигурно у рату, а остали су једино ови дечаци.
Пред сваком радњом застајемо. Задивљени смо... А кафане препуне официра, чиновника, војника, Црногораца. Пије се и пуши, ларма, познаници се поздрављају, препричавају новости и са усхићењем се говори како ћемо са првог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
). Улазећи у XВИИИ вијеку у фазу борбе за независност, ослободилачки покрет Црногораца морао је појачати нужност стварања јачег јединства Црне Горе, рушења племенске изолованости и свих оних манифестација
Има песама и о Шћепану Малом (1767—1774); њихов су предмет срећни бојеви Црногораца кад су Турци и Млечићи на њих напали. Више је песама о великим догађајима под владиком Петром (1782—1830), о многим и