Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Газда Рака узе већ да се смеши онако враголасто, па поче: — Нуто, нуто, пораниле цуре! Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла... А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... 2.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
витла се, крши, меша, ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Погледах на свој сат, али тај као и увек није радио тачно. На њему је било два минута до звона. Цуре су већ почињале да удешавају косе, јер је после руског био час математике, а дугачки Влада Хаџи-Николов личио је на
Рашида је дисала кратко и брзо. Тома Црни је говорио да су цуре зреле, зна се већ за шта, кад дишу брзо и кратко, да је потребно искористити тренутак.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
лутку, лепо је обуче и обеси у прозор с улице; ако има две девојке, онда се истакну две лутке и непрестано висе док се цуре не испросе.“²⁰ Девојке и својим понашањем показују да нису више девојчице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Крстиња је чекала неће ли ко од људи што још додати, па најзад рече ова: — И биће најпослије покора због ове наше цуре! Но да је удамо у њеки добар дом, док смо на вријеме! Милица побјеже у колибу. — Нека, жено! — викну кнез.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мусто оде, а остаде Фата, На срдашцу оне љуте јаде, Ох ено је, ено цуре јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли
А сунашце тону у запада: Дође доба да се иде дома; Зову цуре своју другарицу: „Устај, друго, устај, наша туго! — Ма што јој је те се не одзивље?
69. Цуре неста, већ замаче, Мама оста код момчета, Реч настави, питат заче, Де је био, куда шета, Те придаде штошта друго,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
уздахом којим казујеш да си нарастао до неба, да си стигао до посљедње млаке логе у овој ноћи, да си такао тврде прсте цуре жетелице. А откуд би све то ишло и слатко било без камарата?
коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо пред кућу — нема ту ни цуре ни хајдука, него нешто ...нешто ...
А ти, који ћеш оно ти бити? — Е, Раде, Раде, зар се више не сјећаш Драгиње Кечине, хајдук-цуре из дренове Увале? — одврати путник новом загонетком.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На полици се сјаје сахани; уз зид прислоњене софре и тепсије, да се што пре оцеде, жуте се, и од њих цуре млазеви вреле воде, од које се још диже пара.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Узми Сару, имаш злата, а лепотом вреди млада филишћанске цуре три!” „Израиљке? — Некад беше, док ме славе не понеше, не знајући своје сеше, просио сам једну ја.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ханџија сад остане весео чекајући кад ће цура оне ствари донијети. Али му буде узалуд, јер нити би цуре нити ствари.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Бојлер не ради већ три месеца. Врата од балкона су се расушила. Тапети у предсобљу начисто отпадају, славине цуре. Долази ми да узмем дете (то, мене) и да одем код тетке Бисе у Врњачку Бању ...
Због зашто? Због зато што обожавам цуре које седе саме у парку и читају књиге, а мрзим из дубине душе задригле манијаке у карираним панталонама!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Цура сађе у поље зелено, Сунце скочи на брдо високо — Од сунца је гора усахнула, А од цуре срце у јунака. 150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бабе, страшно сасушене, излазиле су, и, са очима што цуре, зуриле су у мене зачуђено. Кад сам пошао доле на обалу, викале су за мном. Тек кад сам сишао, видео сам шта је.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Но већ и цуре се умирише. А чега да се плаше, кад нема ништа страшно! Па што баш, ако нечија рука и залута, те опроба: је л' кошуља
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Једног јутра — врт бејаше процвао — Веска реши: „Напустићу посао, И поћи ћу, куд и цуре толике, Тамо где се хлеб једе без мотике...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И пошто овај, дуго пијући и ронећи у корито, подигне главу мљескајући масним брњицама, из којих с обе стране цуре млазеви воде, и почне гледати газду својим засићеним очима, овај би му онда, забацујући узду више главе о ункаш,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Што је било, било! То је свршено, нити се ја за то кајем, вјеруј ми, но ми је жао оне несретне цуре и оног доброг поштеног старца, што их више нећу видјети... Фала нек је Богу...
Да се ја препанем од његовијех ријечи! Бестија!“ Јока се прекрсти и уздахну. „Биће покора најзад, око ове цуре!“ рече Јока гледајући Стану. „Но да је дамо у неки поштен дом, док смо на вријеме; а ишту је ето! Баш и јуче долаз...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
све више умире тихи жагор и све већа тишина осваја, па се жуборење лимених олука све боље чује, и како са стреја цуре млазеви, и све више седам црних павиљона тону у глибу.
Онда стављам руку на његово раме и тек тада осврће се он тужно и вели ми: „Умрећемо овде од досаде.“ Ћутимо. Цуре стреје. Заиста ћемо умрети од досаде.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сабиралишта, ту се на брзу руку филтрирају и регенерирају, пумпама поново тјерају горе, па одозго опет точе, циједе, цуре... А ако је тако, тад збиља, ван неког непредвидивог квара на стројевима, нема спасења!... А Крезуби је причао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Боже, трчи лисица, трчи да се све вија прашина за њима, док једва једном стигоше до царскијех двора. Жао момку дати цуре, ал̓ шта ће: ако је не да, неће добити златнога коња, а по томе неће доћи ни до очевог трса.
Идући тако, ударе поред једне касарне, а ту су баш солдати чистили робу, па кад виде цуре да скачу, ухвати сваки своју за груди, и одмах и њима руке приону те и они почну скакати уза њих.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али откада се оженио, не одлази више на рад, а оженио се, и преко воље, морао је, јер још коју годину, па га цуре не би хтеле; он се тек оженио, а његови врсници већ деце имају.
Али се Марко зажели песме, као и цуре и вина, па поведе жене подаље од врела, у окрајак дубраве, на чистину, на сунце.
Стара Стана чучећи запази га, јави се деци и диже се на ноге... — Нека их,— одговори Марко, не испуствши цуре из руке, ми гледамо нашега посла! — Не, Марко, —моли стара Стана. — Ја их познам, старија сам... Љути су као љути пси.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
Ћипико, Иво - Пауци
Али још није чисто одлучио коју ће: одумиће задњи час, кад му догори. И сада, газећи блато, мислећи на цуре, јари се, страст га заноси. —Неће друга побјећи, — помисли, — неће, бога ми!
Мисли: биће неког да заметне коло, али код сеоскога бунара нема никога. Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!
Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио. Њу је понајвише у сну миловао, а на јави у гоњању, најјаче му се
У пећини се купе чобани, једу украдено месо... А погдјекад и цуре гоњају, ако која до руке дође... Што не би чобанче урадило? —Охладно је, — опази жена.
Гледај, ишаране стијене, гледај, залеђене комаде: изгледају као глава цуре, дјетета, живине... чујеш ли како вода доље отиче? Чудо! Нико не може да ње... До салеђена снијега може се.
— и безразложно стаде га вика да пусти цуру. Часом наста трка и свјетина скупи се око њих. Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.
Радивој не пушта цуре и, онако обгрљен, хоће да мимо свијет прође. Петар му пријечи, а помажу му неке комшије, ради цуре пизмени на Радивоја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па онда, не знам право ни какве је вере. И тако, јесте, ја јој отписујем, али мислим к'о сви момци за којима лете цуре: „На тај ваб неће Јово поћи.” — Кад одједаред дошла диференција.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Понекад застану наслоњени уза стену или дрво, са којих цуре танки млазеви воде, као сузе, и тек подигну главу. Преко оштрих серпентина Трешњевика, под собом, и горе изнад, виде
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гранчици попут месец се млади љуља, Под ризом цуре трепну појка славуља, Затрепта Лоренц јуноша, бесно јеца: Сага, о сага, о цара гіовінезза.
падне велика, ведра, Да тихом ноћи најзад покријемо недра И пролеће, које нам данас срца пробуди, Као кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У засједи цуре чекале су момке: Нанула се клепет чуо по сокаку, Падале су груде по сваком јунаку, Уз дрхтави смијех и радости
Већ грабље грабе и дижу се виле — Са навиљцима злата изнад чела Ступају цуре. Радосне и миле, Плодове жетве, слатку храну села, У стоге слажу.
Сјећа се младости, — баште мирисаве, И ђогата свога, и уских сокака, Гдје су цуре лаке из свих мушебака На њ бацале руже и зумбуле плаве...
Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где се јави Све цуре кикоћу с бока. Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
читају — рецимо, о руху и оружју војводе Кајице, о мегдану између Страхинића и Алије и између Марка и Мусе, о лепоти цуре Љепосаве и сестре Љубовића. Наравно, то утолико више вреди за описе који нису општа места, и којих има у великом броју.
Такав је код нас, између осталих, опис цуре Љепосаве: Чудо људи за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга