Ћипико, Иво - Приповетке
— понови он, и, као да му паде нешто на памет, нагло се диже и погледа у страну. Боји се цурске лепоте, јер полази на завет, а у туђем, непознатом месту није згода за ашик... Ухвативши је за руку, похита пољем.
Ћипико, Иво - Пауци
Радивој каза једном Цвијети да ће је цурске недјеље у вароши из кола са собом повести. Већ вријеме је, јер, откада му је мајка умрла, у кући живе као живине: нема
—А ја ћу по њихову, — прекиде сестра. — Један је бог! Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити! Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; унеке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.
Цвијета прихватила се посла као кад је цура била, и да јој није на глави, мјесто цурске капе, коврљака, не би нико посумњао да је Радивојева жена.
не бих, па ето... —А што то свијет вели? — упита Павле, оно одуго момче дугих коса што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт. — Веле, — прихвати Петар — а ни лијепо о томе при људима ни говорити.