Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и не смеде преко ваљевске нахије проћи, куд су се људи млоги већ били узрујали, због исечени̓ кнезова, него седне на чамац и низа Саву у Београд побегне. ИИИ Ја и стриц Јаков нисмо се имали шта дуго промишљати.
Видимо да је мало, али — шта ћемо? — и то кабулимо. Сад са Живковићем уговоримо у који ће дан послати нам чамац и возаре, које смо му одавно наручили, да буде готов кад заиштемо. Стева се обећа послати нам.
Дође уречени дан за полазак, и дође и чамац са три возара. Кажем ја сад Јакову да је дошао чамац и заиштемо новаца, он ми каже: „Иди Сими, нека он даде!
Дође уречени дан за полазак, и дође и чамац са три возара. Кажем ја сад Јакову да је дошао чамац и заиштемо новаца, он ми каже: „Иди Сими, нека он даде!” Одем Сими. — „Иди Катићу, нека он даде!
В Ја зовнем Чардаклију и у два сата ноћи 1. септембра месеца 1804. године на Сави више Топчидера у чамац седнем и рекнем: „Збогом, земљо и завичају, већ у тебе јали доћи јали не доћи!” И тако возари повезу живо.
Шта ћемо наћи? — Сира, ̓леба и грожђа. Кад седнемо опет у чамац, онда се сетимо како смо паметни: идемо у Русију, а изађосмо међу Турке!
или други дан возили смо се у захожденију сунца близу краја, док ето из куће човек сиђе поближе Дунаву, запита чији је чамац. Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”.
Возар одговори: „Наш је̓. Он кад нас добро -разгледа повика: „Гони чамац крају”. Ми изађемо из чамца, и назовемо му „добро вече”.
Ми се вратимо у конак, и док ми фруштуковасмо, дотле и шарана зготовише. У име Бога пођемо, седнемо на чамац, и кад се повеземо, рекнем ја: „Овако се навезао Колумб са својом дружином на сиње море, да нађе Америку и упознаје са
” — Путујемо мало док Живковић поче као сам да руча, пак онда рече: „Дајте чамац до чамца, па заједно да ручамо; ја имам добра вина, кад ви имате рибе; а слађе се у друштву и руча”.
А што не би̓? То није муке, а они су то и дужни чинити”. — Сад дођу думенџије и узму сваки свој чамац, и путујемо неколико низ воду. — Чује се нешто где хучи! — Пита мене мој побратим Протић: „Чујеш ли, побратиме, штогод?
, удес, судбина КТО ЈАКО, слон., ко као ЛАВКА, рус., дућан ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр., потпоручник ЛОДКА, рус., чамац ЛОШАД, рус., коњ ЛУЧШЕ, рус., боље МАГИСТРАТ, МАЋИСТРАТ, суд у Карађорђевој Србији МАЛ, тур.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... А у ваздуху мир...
Африка
Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце
Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце у кратким чакширама, тесним енглеским блузама.
Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку.
Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума. У два по подне дизалица са брода искрцала нас је корпом у чамац, а дизалица гвозденог мола извукла корпом из чамца па пренела на обалу.
Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа. Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница
Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која
Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу. Још једном гледам Сале, бљештаво, сјајно и коцкасто.
Кроз тесне уличице, кроз странпутице, избијам на пристаниште. Погађам хоће ли ме моторни чамац пренети до брода, пошто је ноћ већ одавно пала.
Теодосије - ЖИТИЈА
И ако је ко стран или из пустиње био у недостатку неке потребе, или да чамац направи, или да кућу сазида, или сиромаштву покрова и помоћи, или му је што у нечему нужном требало, сви бацани
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Многобројни су они који имају само по један угао врта, две или три козе, чамац (барку) и пар мрежа за риболов. Други чине групу шјорова, сињора, старих властелинских или трговачких родова, који
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
лаф, али он то није хтео да буде н тако смо сат или два гацали између поплављених врба, све док Рашида није приметила чамац завезан за водомер и увукла се у њега.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
гондола) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор горгонцола — чувени италијански сир из Горгонзоле код Милана грација (лат.
гондола) — узан венецијански чамац с веслом, речни чамац за уживање и одмор горгонцола — чувени италијански сир из Горгонзоле код Милана грација (лат. гратус, итал.
Црњански, Милош - Сеобе 1
једној старој, насуканој скели, под стрмом обалом, међу мрачним, великим жбуњем, он је у тами једва могао да распозна чамац и људе, кад се отиснуше са супротне обале.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
, стила — крокодила –тила – мастила , дара – квара – нара , одмара , розе –позе , поза- нервоза , оловку –мишоловку , чамац – мамац , смејалице – грејалице , шатор – матор – навигатор – радијатор , лудака – будака , пробали – обали , ледине –
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Онда идем реци таки, Па одрешим чамац лаки, Па се весла млађан латим, Па полегнем, па заватим. Шикће вода око чуна, Матица је веће туна, Страшне
понајслађе певну, Север дува, водом пољуљива, Вода бурна у чун запљускива, Вал за валом у часак нагрну, Лати чамац па га и преврну, Све у воду — ао красне муке!
је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал' кад књига понајвише тишта, Латисмо се красна шуровишта, Или чамац лагани узесмо Па с' на дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у водицу чили, Опружисмо
тако без престанка, Без престанка док трајало данка, Па кад беше сунце веће село И дан лице посакрио бело, Ми у чамац — па све певајући Отидосмо утруђени кући. Дивна труда, ох велике сласти!
Још љубну куле дивна Београда, Па онда зађе од голема јада. Ал' уз Дунаво један плови чамац, На среди седи један момак самац, Па гледа тужно онамо назада, Окле га ево изагнаше млада.
Још амо иде, тако би ја рекô Баш један чамац управо од преко, Све ближе, ближе амо јунак вози, А то је Миле, Боже јој помози!
Па када веће до обале стиже, Тад она јадна своје очи диже, Па спази слугу, па опази чамац. Па скочи, викну: „Та зар идеш самац! О Миле, Миле, а тако ти Бога, Та куда деде господара свога?
О Миле, Миле, а тако ти Бога, Та куда деде господара свога?“ Ни речи на то Миле не изусти, Већ само мало у чамац се спусти.
30 реди свршује: (у предодећим последњим редовима опомиње се купања, и возења у чамцу): И када вече запад шара И чамац дома реку пара. То бија некад, бија тад, Ти, брате Симо, збогом сад.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Још и сад ми у ушима одзвања њена чувена реченица којом ме је дочекивала на прамцу, привлачећи, ужетом, чамац обали: „Јесте ли можда за једно мало дружење на брзака?“ Е па, у последње време мало је виђам.
Мој матори написа једног дана белом бојом на прамцу „ЧАМАЦ“. После смо завезали боцу пивчуге за конопац и треснули је о корито — тако је брод доживео и свечано крштење, али је
година кад је мом матором ишло наопако: нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под капом небеском, али стари „Чамац“ је увек био некако ту, под руком, и увек би се нашло толико ловијановића за два сендвича са саламом или нечим сличним.
Најпре је била љубоморна као фурија што је недељом ескивирамо, али када смо је једанпут довели на „Чамац“, она рече: >>И то је све?“ — и више се никада није појавила на њему.
Једноставно, њој није био потребан неки „Чамац“ на Ади; свој брод је носила стално са собом. Пиљила сам у њу једно два сата, све док није помислила да сам лезбос.
ће, када га буду питали шта би, као, понео на то пусто острво, одговорити да би најрадије понео књигу „Како направити чамац од приручних средстава“, али га још нико није ништа питао. Није, ваљда, стигао ред на Суленцета?
Као и увек кад ми крене низбрдо — збрисала сам у стари „Чамац“. И кога тамо сретнем? Наравно, Сулета. Фарба палубу. Пре него што пређем на бурне догађаје који су уследили неколико
Дакле, што се мене лично тиче, сам себи плаћам пљуге, шприцере и нафту за чамац! То да знате. Новине читам искључиво пре него што њима потпалим роштиљ.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Иза њих, обрастао у високу траву, стоји расушен чамац, пун бачене стакларије, махом поломљене и прекривене паучином. Ту је и овећа лимена корпа за отпатке, празна и
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно руку старини пружи: „Рибару добри, више не тужи, ја ћу ти младост бити!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Има ли доброг вина тамо? — Да, али бисмо га морали пити у мраку. Идем да питам сина.. Ако он пристаје, довешћемо чамац до вас и поћи. Нисам веровао да ће син пристати; личило ми је више на уљудно одбијање.
— Добар провод. Небо је сасвим покривено. Киша наставља истим капљама. Таласи који се одбијају о чамац шаљу нам воду нештедице.
Најзад разазнајем и по коју реч, јасну и усамљену као звезда: — Не, кажем ти да не! Чамац пристаје испод мојих ногу али га ја апсолутно не видим.
Утапају се у помрчину испод мојих ногу где су већ људи и чамац. — Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се. Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео?
Док приступамо ускоме хуентском молу, примећујем да се уз њега налази и чамац онога старог рибара, којим је требало синоћ са сином да ме превезе на Острво.
Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз. — Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно.
Заиста, све што је људско на језеру спава. Нема више ничега човечанског у овоме пределу. Седам у први чамац који се њише на води и гледам. Не одвезујем га. Шта чини сада што дању по њему гамижу људи!
Лупају. Као да цело језеро одједном долази до нас, тако ме тај звук сети на звук којим је рибар ударао жљеб у чамац, пре но што ће се отиснути. Лупају опет.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
За нас који се возимо у чамцу то је било као да се чамац изврће. И лебдење сваког неутопљеника спасеног његовим погледом. Онда он замахне руком, отвара поноре, дели мора.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
“ Наједаред, трже ме неки шум. Крај обале, мало даље од мене, угледам неког рибара. Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио. Приђем томе човеку и назовем му бога.
Погодим се с њим и седнем у чамац. Рибар довесла до обале, прими новац по погодби и, пошто ја изађох на обалу, он одвесла натраг.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Таквих вршака спушта се по више комада и свака је од њих везана за свој кабл и свој пловац. При дизању вршке брод или чамац приђе пловцу, прихвати га и почне извлачити за њега везани кабл, дижући тиме и вршку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После би седеле по топољацима и слушале како мотка лупа у чамац, како вршти белутак под трбухом претовареног чамца и брбори вода.
Те к кад Лука врати чамац и викне „одоше да дођу“, жене смеју да приђу обали. Поседају и ћуте. Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац. Дечак јој скочи на леђа, а риба појури. Док би трепнуо, била је пред њима златна лубеница, а на њој Рибља Глава.
Тамо, преко те пруге, другачији је, лепши свет. Шта чека? Укрцаће се у чамац и побећи! А старац? Како ће он без чамца? Одлучи да, ипак, сачека неки брод.
Ко зна колико је, затим, светом пловио? Колико штедео Док није купио први чамац? Тек у сну промакло би му кроз сећање родно острво. Да ли је старац још жив?
— дечак се трже. Испред њега била је ливада поплављена месечином као сребрном водом. Изнад ње, као сребрни чамац, пловио је у струји месечине врх планине.
Попа, Васко - КОРА
претраже Воденица у сенци ребара Зрелу празнину меље Опушци јевтиних снова У пепељари се диме Нисам више ту Привезан чамац њише се На црвеним таласима Пар недозрелих речи У облачном грлу виси Нисам више ту С места се нисам померио Али сам
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одмах сам изнајмио чамац за веслање на недељу дана. Обукао сам своју веслачку мајицу са бело-плавим тракама, симболима Колумбије и беле тениске
Поврх свега, један изненадни налет ветра преврнуо ми је чамац и ја сам тешком муком стигао у Луцерн касно увече. Власник хотела приметио је да сам каљав и мокар, али ме ништа није
Одмах сам изнајмио чамац за веслање на недељу дана. Обукао сам своју веслачку мајицу са бело-плавим тракама, симболима Колумбије и беле тениске
Поврх свега, један изненадни налет ветра преврнуо ми је чамац и ја сам тешком муком стигао у Луцерн касно увече. Власник хотела приметио је да сам каљав и мокар, али ме ништа није
Ћипико, Иво - Приповетке
Не бијаше јој но петнаест година кад се једном сама укрцау чамац и превезе на други крај. Нареди га лијепо као мушко, и пође у село.
Наједном претргне низ мисли: спази Марка гдје свом силом на веслима напреже се да ухвати другу увалицу. Чамац се хитро надиже и нагло пада.
Марко свом снагом весла и сретно заокрене за рат; доплови крају, искочи на земљу, и, средивши чамац, упути се путањицом прама девојци.
се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на једну страну чамца и пустила руку да јој низ чамац нагне, прсти јој се топе у мору, она и нехотице окуси неколико капи и осјети слану воду у устима.
И у великој чежњи што је мори не налази утјеху но у нади да ће он опет доћи. Чамац приступи к обали. Девојка се диже, прва изиђе на крај и чека Марка док уреди бродицу.
'Ајде, жено моја! Диже је за руку и низбрдицом вуче за собом. Кад стигоше к мору, у хитњи укрцаше се у чамац и возе прама шкољу. — Боље упри !
Антица у бризи разгледа пучину, па кад угледа на мору чамац, наслути у часу да је Марков; затвори нагло врата од куће и побрза ка увалици.
А олуја на мору већ је захватила мах. Антица упиљи: поглед у нападнути чамац, али већ ништа не разабире, само јој се у ушима ори шум олује...
Антица упиљи: поглед у нападнути чамац, али већ ништа не разабире, само јој се у ушима ори шум олује... Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га доњему крају шкоља
Очи су јој упрте у чамац, трза се, примиче се к мору да боље види и опет се одмиче; најпослије пожури шкрапавом путањом крајем мора прама
Сви упрто гледају у чамац и један за другим прате узастопце Антицу. . — Гледајте како вјетар мота једром.... Растргнуће их!
А сијева са свих страна; чамац очиглеце не може да ухвати краја. — Ено му је растргла једро! — повика на вас глас млади рибар, звјерајући живо очима
Петровић, Растко - АФРИКА
Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце
Приступа нам чамац са представницима енглеске власти, управљан од изврсно униформисаних црних морнара. Други чамац доводи црне полицајце у кратким чакширама, тесним енглеским блузама.
Вуије је био приморан да призна да је то дивно, и да је то Африка. Седамо у чамац и прелазимо у град. Велика разлика између француске и енглеске колоније већ на првом кораку.
Иза њих одмах, од самих таласа диже се прашума. У два по подне дизалица са брода искрцала нас је корпом у чамац, а дизалица гвозденог мола извукла корпом из чамца па пренела на обалу.
Земља под ногама, као у песми о Заспаломе Бозу, још мека од последњега Потопа. Чамац клизи по води, која страшно јако мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница
Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била пажња мисли која умара, то је била урођена тежња да се постигне највећа прецизност, која
Најзад стижемо до бака, исплаћујем своје вође — деране, ускачем у чамац и прелазим на другу обалу. Још једном гледам Сале, бљештаво, сјајно и коцкасто.
Кроз тесне уличице, кроз странпутице, избијам на пристаниште. Погађам хоће ли ме моторни чамац пренети до брода, пошто је ноћ већ одавно пала.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ А Станоје ме лепо поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као кртице — Убице, можда, и бунтовнике Што и на самог
“ Па куд ћу ја?... (Гласно.) Де, што да чиним? У вароши се скела оправља, Један је чамац сасвим потопљен, Ено, Радаче, сам се увери: Из воде кљун му једва назиреш; А други пукнут до половине Три дана
И ти се вајкаш: да знао ниси! Бре, чамац амо, куго погана, Док нисам ножа бритком оштрицом Од твоје главе тикву дубао, И, запушив јој шупље продоре Са
“ ЈАЊА: О, тешко мени! О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан.
“ ЈАЊА: О, тешко мени! О, смилуј ми се, Раде, несрећном! РАДАК: Ја чамац хоћу: Главу ил’ чамац!... Или обоје! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Други је пукнут, Оправку чека већ трећи дан.
Ако си икад богу веровô, Веруј ми, Раде, да је утопљен. (Клекне пред њиме.) РАДАК: Не бенави се, бено матора, Већ чамац дај! ЈАЊА: Ал’ је утопљен!... Сасвим зароњен! Од њег’ ни ђаво нема помоћи! РАДАК: Кô да вас не знам ја!
Ту чивитарску, каишарску крв! Кол’ко да нађеш згодан изговор, Сву драгу ноћ си коњски радио Да сопствен чамац водом напуниш. „Па ето, вид’те!... Нема чамца! А ја бих драге воље возио!...“ Е, хе, та знам те ја!
РАДАК: На посô, кажем!... Тражи исполац! Испљускај чамац!... Песак напоље!... (Маша се за нож.) Сваки је тренут данас година. На посô брже, лека лопужо!
Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље! Исполци где су, да га очистиш? На посô брже!... Сад, Раде, сад!
Е, лепо!... Синоћ смо га и којекако утопили, ал’ де, како ћеш га вечерас извући?... Па влажан чамац!... Мрка ноћ!... Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!...
) ЧЕТВРТА СЦЕНА Радак сам на истоме месту, а доле на обали чује се како Јања и Порфирије испљускују чамац... Скелеџија од времена на време виче: „Брже!...“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...
Али не ти, моја ће грбина памтити како смо једанпут чамац песком пунили да се утопи, па после како су хајдуци дошли, па како смо га вадили...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Као богатца живот, час тихо, час спеши буровно, Да величину своју вечити саспе у гроб. Љупко чамац броди, зефиром га волна таласа, Провиди с’ бистра вода искреном равно срцу.
Ћипико, Иво - Пауци
А само ради вас и с вама ја сам замишљао дивну слику. „Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује...
— О, о! Који вам је посао овди? — смрси стари. — Хоћу ли се попет'? — Па ча ћете? С натегом попе се Иво у чамац и сједе сучелице прама старцу. Бијаше ово први пут што га је изблиза гледао.
Преко хриди дођоше на жало, до старчеве шпиље. На жалу суше се старе, искрпљене мреже, а чамац до половице насукао се у пијесак. Старац пође у кућу па донесе комад трака, те на њ наниже уловљену рибу.
— Како живите? — упита га Иво пошто му је платио рибу, и, обзирући се да нађе мјесто, прислони се уз чамац. Мрсе не одговори, већ мреже купи; а он га очима прати, и опет приупита. — Живим ка и други ча ништа нимају.
Ви не знате ча хоће рећ' туђега господара служити! Старац унесе мрежу у шпиљу, па опет изађе и прислони се уз чамац до Иве. Као да о нечему премишља. Па погледа по мору по којему се повлачи рани сутон. — Промиће вриме! — рече.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сребрни таласи Суморно бију о обале мирне, И трска шуми и трепере гласи, Поноћни лахор кад је крилом дирне; А чамац лети и таласе реже, И једнолика песма се разлеже. 3.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
саму седницу конгреса, на којој се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац и, брчкајући руком по води, одвезао се Златним Рогом до галатског Новог Моста, да онде уграбим брод за Терапију, где
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Деца учас начинила од новина чамце, и циче од радости кад се неки чамац сувише промочи, отежа, полегне, и бујица, иако већ малаксавала, с радошћу понесе бродолом.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
сумње да у томе доказу има непоколебљиве логике, али је нама деци то изгледало као кад би нам ко рекао: пошто су лађа, чамац и кришка од лубенице дугуљастог облика, то и ципела на нози мора бити дугуљастог облика.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прилази обали луксузни моторни чамац и излазе марински официри. Сликају нас... За тај свет ми смо заиста чудо невиђено. Потпуковник Петар разговара са њима.
Војници се прибили и пресавили преко ограде. — Ено га... — Да ли је жив?... Морнари журно спуштају чамац, који је висио на чекрку. Сви су занесени гледањем, те и не одговарају шта се то доле збива.
Сви су занесени гледањем, те и не одговарају шта се то доле збива. Тек кад извукоше чамац, угледасмо у њему једнога пешачког потпоручника и поред њега она два морнара.
Уз нашу лађу пристаде и луксузни моторни чамац, одакле пређоше неки марински официри. Приђе и једна лађица која је требало да нас превезе на обалу.
Али на своје запрепашћење примети како на пристаништу стоје официри и контролишу да ли само болесници улазе у чамац... Реши се Таса да „занемоћа“. И он се свесно занија, онда падне и почне да колута очима. Повичу војници.
Повичу војници. Ту се задесила и два морнара, који дотрче, дохвате Танасија, однесу га у чамац, а одатле на лађу. — Унеше ме са све погаче... — Па откуда сада испаде ти Енглез?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Волели су старац и дечак своју кућу, као старог верног другара, али још више волели су дрвени чамац коме су небројене буре бројале ребра.
А онда: пред зору крикну галеб у небу. Трже се Маријан као да га је неко бичем ошинуо, узе чамац и завесла ка заливу где је старац бацио мреже прошле ноћи. Дечак је журио као да га је нешто изнутра гонило.
Јака је и храбра Сребренка, али је процеп у мрежи мален. Наже се дечак да повећа отвор на мрежи, заљуља чамац и склопи талас изнад Маријанове главе. Како је хладна, како мрачна била вода!
Да је... Али, куда то лети његов чамац? Усправи се Маријан и седе на дно чамца: све му, наједном, постаде јасно. Није га то челично уже вукло, нити га је
Грозница га је тресла, сав изломљен био је чамац, а мреже безнадно уништене. Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч.
Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч. Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине!
Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине! Саградићемо нови чамац, оплести мреже... Али, дечак није могао, а да не кори самога себе и не призна како би, поново, исто учинио: једна је
Зар да му риба краде унукову љубав? Тајимице поче да плете старац челичну мрежу. Затим набави чамац бржи од ветра и ноћу, док су једино звезде биле будне, поче да прогања Сребренку. Читаву ноћ је ловио.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— посадити сјетовати — саветовати Скадар — град у Албанији скела — на води оно место где се превози преко ње; чамац којим се превози преко воде скелеџија — човек који превози преко воде Скендерија — земља око Скадра скерлет —
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
И нацртао мишоловку У мишоловци парче сира И још једно парче сира Да миш може да бира Око сира сам нацртао чамац У чамцу упалио свећу Да миш боље види мамац Да не каже НЕЋУ Али чим сам нацртао миша Почела је да пада киша
ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ Дугме служи капуту Асфалт служи на путу Друг да се дружи Сунце да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо пева Муња да кроз облак сева Молба да се нешто моли А