Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А је ли Ђоша на дому?... Сирота жена погледа га страшљиво, па онда рече: — Није! Још јуче оде с неким људма у чаршију... — После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
од зулумћара гинути, то подносити даље нећемо, но ти гледај кога ћеш поставити кнезом ваљевске нахије, а ја више ни у чаршију отићи нећу, а то ли ћу кнезовати; него ћу из цареве земље бегати са животом у Немачку” и прочаја.
Њи̓ово друштво по̓вата војска, извезу два топа на чаршију, и њи̓ 27 за једнога кнеза Ранка удаве с конопцем насред чаршије, и по турском обичају кад једног удаве — пукне један
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Међутим је ишао пред пандурем покуњен кроз чаршију Мојсило Пупавац. За њим пристала деца варошка, а граја се Дигла: »Иха! Двадесет пет! Двадесет пет! Пупупу!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чим уђе у чаршију, слуге, шегрти из појединих дућана као неког свог давнашњег познаника дочекују га. Зивкају, шале се, дајући му дуван и
Африка
С друге стране никаквих кола, а свега десет минута до поласка аутобуса. Кажу ми да просецајући пут кроз чаршију, уз брег, између дућанчића и кроз „сугове“, имаћу, место два, само један километар пута, до трга одакле аутобус полази.
Јурим најпре кроз чаршију обућара, па памуџија, па асурџија, кујунџија, месара, кожара итд. Кроз чаршију покривену зеленим вењацима; уз брдо,
Јурим најпре кроз чаршију обућара, па памуџија, па асурџија, кујунџија, месара, кожара итд. Кроз чаршију покривену зеленим вењацима; уз брдо, кроз улице препуне света, магарића, бициклиста и деце. Никада краја.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Дете са села, он је сачувао сељачку душу и никада није марио за варош, за »гадну чаршију«, како је он говорио. Стари дух патријархалне културе изгледао му је несравњено виши од тадашњег
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А, прико, да си ме нешто онда видео! А ја тек само искривим моју јегерску капу, па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Па нема ништа, Маријо. Све сам послала. Али хајдемо, можда ћеш ми уз пут што затребати. И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем.
Не као мајка, већ некако друкчије, понизно, као старијег од себе. — Иди да „тргујеш“! — шаље ме у чаршију да покупујем ситнице за кућу. Па, и не бројећи, даје ми новаца. Одем. Враћам се.
Не дадоше му ни да се макне, а камо ли да оде. Паса га дирну, показујући главом на чаршију, механе: — Иди, иди! Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао!
— за себе он говораше. И брзо, самога себе гонећи, изиђе без капе, шињела, гологлав, али не на капију, у чаршију, већ иза куће. Изиђох и ја за њим. Напољу свуда дубока, мртва ноћ. Из чаршије, са чесме пада вода.
Она, док то, као нека навала, не прође, чека, па затим брзо пређе, готово претрчи чаршију, и уђе у своју улицу. И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући.
Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим види да ко улицом иде, приближава јој се, одмах се сакрије, и
Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље. Само зна да кад уђе на гробље и осети иза себе зид, капију гробљанску, чисто јој лакше, а још
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је ујутру свануло, пође она за хаџијом у чаршију, па кад он види хамала покаже јој га прстом, пак се у крај прибије, а она онда као без душе полети к њему па му се о
Пошто је у хануме дошао, рече му ханума: — Ево ти ова дјеца, па их води у чаршију и подај телалу, па нека их виче сто дуката, а ја ћу тамо доћи па се надметати с хаџијом, а кад буде вријеме да се
Хамал узме дјецу па их одведе у чаршију и преда телалу, казавши му да виче сто дуката. Телал узме дјецу, почне их по Стамболу водати и продавати, вичући сто
али часком прође кô да ништа није ни било; чини шућур те ти је кобила жива, те мореш на њој снијети товар дрва у чаршију па продати а дјеци кору хљеба купити. Мујо на то завиче: — Е, шућур алаху, добри људи!
па окрене леђа и оде па у чаршији купи меса, однесе кући да бурек скува за ручка, понесе са собом од куће зембиљ те у чаршију; накупује свега што му треба, бе још му је претекло пара!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да му кућа не опусти; и кочијаш, спремајући се на пут, бојажљиво се крстио и седао у кола; и сиромашна бака, носећи у »чаршију« пар пилића, бојаше се да је не пресретне зликовац и одузме јој њену замуку. Пола Србије дршће од једног зликовца!...
испрêче столице у вратима, па забринуто и љубопитно журе низ чаршију, тетурајући кривим и несигурним ногама које су навикнуте да у скрштену положају почивају на ћепенку.
« Да је наша Грабовица обрнула ток уз чаршију, и то нас не би тако зачудило као овај глас, јер смо држали да је господин Бурмаз давно умро.
Слабо смо што и дознавали шта се ради по другим местима, док једног дана не пролете Саво Сарук кроз чаршију, вичући: — Трчите, људи, пред Тапурову механу! чудо с капетаном... — Шта је, море?
Једва пред вече, кад се већ ништа није могло ни читати ни писати, појави се озго низ чаршију господин капетан. Закуцаше нам срца јаче, и ми бесмо готови да му потрчимо у сусрет, ма не знадосмо, шта бисмо му
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: Па, знаш како је, трговачки ред колико да отпочне разговор. А... јеси ли слазио од јутрос у чаршију? ЈЕВРЕМ: Јесам. ЈОВИЦА: Па биће онда и да си чуо што? ЈЕВРЕМ: А шта има да се чује? Има л' што ново?
А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.) И немој да стегнеш руку. 'Ајд', одох ја мало да омиришем чаршију и да пустим твоје име у саобраћај, нека се чује... Да поставимо, знаш, сваку ствар на своје место.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где су фирме изнад врата, Где су људи од заната, Обделаваоци цинка и воска? Куда оде част мајсторска? У чаршију уђе злодух, Не шије се више кожух Нити се тка црвен ћилим, Са ружама оним милим!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје.
Ванко, као увек кад спази матер јој, стаде пред њу уплашен. Мати га мимиком посла да иде у чаршију и зове јој Тонета. Ванко све трчећи оде. Мало после дође и Тоне.
Изишла из комшилука и иде оном улицом која води право горе у чаршију, где је пазар и где су ти ханови. И бојећи се да није задоцнила, готово трчи.
испред себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм, којим се улазило у варош и пролазећи поред ње ишло горе у чаршију.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се детету заварала глад) Ово вели (показујући палац на руци) био бабо, па отишао у чаршију (одвојивши при томе палац од осталих прстију). А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ситне дућанџије, бојаџије, опанчаре и терзије без посла, сељаке које је позив среског капетана и суда довукао у чаршију, пензионере што почињу дан срчући код „Орача“ прву јутарњу каву.
Јао, изелице! — Ви сте нам кућу опустели! — Ко ће наше сирочиће хлебом да храни? — Твој Аћим пратио сина у чаршију да лумпује, а наше луде отера у гроб! — Где ти је човек? Скрила си Ђорђа, а ја... а мој, а мој... — Удри је вилама!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
После неколико часака, избио је велики пожар у којем су дрвени ћепенци горели као слама и који је опустошио Стару чаршију.
се данас види као дуж што везује Калемегдан са Славијом а којим пролазе и Кнез-Михаилова и Теразије, делио је Стару чаршију на два дела као што дели и Улицу Седмога јула: на део према савској падини, краћи, и на онај према дунавској падини,
Црна светлост као да је хтела да продре и у чаршију на савској падини где се, после устанака, по доскорашњим пустим косинама и мочварним низинама према Сави, нагло
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ОД шегрта постао сам угледан грађанин и све сам ту стекао. Дозволите ми да још једном, последњи пут, погледам чаршију у којој сам поштено живео шездесет година.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Наједанпут се шиша преломи, и ја с вјешала паднем доље, а са шише засуше све алмази. Узмем један алмаз, и одем у чаршију да га продам. Купим хаљине, и постанем опет богат.
кадија да му поврати пô гроша, даде грош бегу и рече му: — Ако при себи немаш пô гроша да Влаху повратиш, ано пођи у чаршију те промијени и поврати му пô гроша; а ти, Влаше, чекај овђе доклен се бег поврне. Херо остане а бег нешто одоцни.
доноса, бих ли купила једно магаре су нешто мало пара те ми је остануло од, покојне мајке, па на њему носила дрва у чаршију доклен ми се деси срећа да се удам? Баба се насмије па јој крњезубачки рече: — Људа љи си, моље диљете!
Ћипико, Иво - Приповетке
Дошло вријеме, људи духан просушили, покупили и средили; у кола га укрцали, па с њиме правце у чаршију к Осман—ефендији. Њега не нађоше код куће, већ брата му замјеника.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: То није истина! ЧЕДА: Ама, читао сам својим очима љубавна писма. Па израдила му је класу и, изађи молим те у чаршију, па ћеш чути, цео свет јој се смеје. ДАРА (крши руке): Боже мој!
Дакле, драги и фигуративни рођаче, најбоље је метните ви тај рукопис у џеп и отидите у чаршију, или зађите по кафанама па се распитујте о ситуацији.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи шегрт; замичу у чаршију, и магла је сва „испресецана укрштеним млазевима свећа из дућана и кућа”; кад скрену у течину улицу и приближе се
себе, обухватала је све оно поље, баште, њиве и друм којим се улазило у варош и, пролазећи поред ње, ишло горе у чаршију.
Петровић, Растко - АФРИКА
С друге стране никаквих кола, а свега десет минута до поласка аутобуса. Кажу ми да просецајући пут кроз чаршију, уз брег, између дућанчића и кроз „сугове“, имаћу, место два, само један километар пута, до трга одакле аутобус полази.
Јурим најпре кроз чаршију обућара, па памуџија, па асурџија, кујунџија, месара, кожара итд. Кроз чаршију покривену зеленим вењацима; уз брдо,
Јурим најпре кроз чаршију обућара, па памуџија, па асурџија, кујунџија, месара, кожара итд. Кроз чаршију покривену зеленим вењацима; уз брдо, кроз улице препуне света, магарића, бициклиста и деце. Никада краја.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију. Три пута у години: кад би смиривао мирију, кад би товарио пиће за крсног имена и кад би са зимнице у прољеће пратио
Кад би звоно са големог овна предводника растегнутим звуком одавало да су прве овце иза града, пошљедње би улазиле у чаршију, преливајући се у пуној свјетлости прољетног, дрхтавог сунца, а за њима би поносито јахао на брњашу Реља, обучен у
— Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију. Сјутрадан иза тога свеза краву и пође с дјететом Сви смо га заустављали да не иде, јер се спремала велика мећава, а
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Не зато што би вам био од помоћи, него да не остане у канцеларији, јер ће побећи и сићи у чаршију те разгласити све. ТАСА: Нећу, бога ми! ЈЕРОТИЈЕ: Хоћеш! Знам те! Него ћеш ти са мном — центар!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
би скочио, умио се, и брзо, немајући када, већ уз пут навлачећи колију, као да се не задоцни, одјурио би натраг у чаршију, у дућан.
не диже, не осврће се, већ право иде јер зна да за њим мотри она, да ће га одгледати док год не изађе и не савије низ чаршију, замакне иза окреченог дућана и куће хаџи-Зафирове.
и као да је пред својим дућаном, почео да зове кога свога друга који је, такође стар, немајући шта да ради, изишао у чаршију да до ручка проведе време. Почео би радосно да га позива: — Оди де, оди. Где си ти? Оди да седимо!
Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред
Младен пошав из куће у чаршију, стане и сам код њих на капији. Обично би било да је још рано за чаршију, да још сунце није толико пало, те да је пред дућанима настало хладовине, већ Младен, као чекајући да сунце сасвим
Пролазници пролазе. Дућанџије, комшије, који испавани, после ручка иду у чаршију, да тамо на ћепенцима седе, називају им бога. Са Младеном се здраве као са другом, равним себи.
Сваки, пролазећи и здравећи се, у исто време и Младена зове са собом: — Хајде, Младене! Хоћемо ли мало у чаршију? — Нека, после ћу ја — одговорио би Младен. Није хтео.
На каменовима до капије видели би се старци, разузурени, мрзећи их да се поново стежу, опасују и излазе у чаршију. И већ распасани, у папучама, с лулама у устима седе ту. А више њих њихови млађи стоје.
Нарочито због бабе. Да се баби тако она сувише весела не учини неугодна. И онда Младен одлази у чаршију. Да тамо у хладу, на ћепенцима седи са осталим чаршилијама, разговара се а да, сав срећан, мисли како се сада она,
Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио ћепенке, метнуо на дућан катанац и опет
Ћипико, Иво - Пауци
— И узевши дужничку књигу, убиљижи у њу сваку кварту по шест круна, у све сто и осамдесет круна. Војкан се поврати у чаршију. Иде од трговца до трговца, нуди кукуруз, али с реда одбију га, веле: имамо свога.
Петар их дочекао и уведе у дућан. Напоји их ракијом. Па их поведе кроз чаршију, тобоже у шетњу. —Ево, — љутито вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман
Обгрли је. А тога часа приђоше к њему два друга и ставише их у сриједу и, држећи се чврсто, упутише се низ чаршију. Али однекуд усред чаршије обри се Петар, Цвијетин стриц, па им пресјече пут. —Куд ћеш с цуром?
А гомила, с младенцима, крене низ чаршију. Раде сједи на камену, пази на говеда да не улете у шумску брањевину. Тако је сада, а негда си их могао пустопашице
— Суд ми одсјече главу! — рече зажагреним очима онога дана кад из суда изиђе у чаршију и преко свога обичаја сврне у крчму. — Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Стигли смо у трговачки део вароши, у главну чаршију. Немамо, на жалост, времена да се овде задржимо, робу разгледамо и пазаримо, али ћемо то учинити при повратку.
Углађени Аустријанци, они знају шта је ред: ушли су у главну улицу једног местанцета, управо у његову чаршију. Заиста, с десна и с лева, стоје поредане кућице и дућани; ту је и пошта са својим жутим сандучетом и ватрогасна
За десетак година, претвори он оне ливаде и воћњаке који одвајаху чаршију од шуме у велики парк и сазида у њему четири модерна здања за боравак туриста, путника и свих оних који траже доброга
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА Па ако се уморе, онда ти у наручје једно, а ја друго, па напред кроз чаршију! (Узима децу у наручје): Охо, охо, ха! Сад ми је овако мило, драго. Сад можемо да идемо.
Сад ми је овако мило, драго. Сад можемо да идемо. (Мирону понизно): Ти, дедо, пошто идемо кроз чаршију, нећеш с нама? МИРОН Да, да ја ћу после вас, улицама, унаоколо. ХАЏИ РИСТА (клањајући се Мирону): Е сад да идемо.
АРСЕНИЈЕ (показујући на његов џеп): Па нема, дедо. Отоич испросипасмо све. ТАШАНА (Арсенију): Иди код Јована у чаршију и кажи да ти за нашу кућу дâ дуван. АРСЕНИЈЕ (полази).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
двојица-тројица таквих као што си ти, а моје ће акције имати цену и на самој берзи; теби ће се смејати кад прођеш кроз чаршију, а о мени ће се с поштовањем говорити. Је ли тако?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) Она је крива! Вештица, она, газдо... АРСА Све ћу ја сад вас... (Гркљану): Ти ћеш, док си жив, чаршију да ми чистиш. (Салчету): А тебе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Арапин се у сватове врати, па одоше низ Стамбол-чаршију. Тада уста Краљевићу Марко, он изврати ћурак од курјака, и изврати калу од курјака; своме Шарцу потеже колане, па
тешку топузину, да не крива ни тамо ни амо; он узима копље убојито, пак се скаче Шарцу на рамена, ишћера га на Стамбол-чаршију.
Када виђе црни Арапине да ће њега освојити Марко, он окрену танку бедевију, па побјеже кроз Стамбол-чаршију. За њиме се натурио Марко; ал' је брза пуста бедевија, брза му је као горска вила, и тијаше да утече Шарцу.
Он се врати кроз Стамбол-чаршију, ал' од свата нигђе никог нема, сама стоји лијепа ђевојка, и око ње дванаест товара лијепога руха ђевојачког.
“ А мени је жао, беже, било, жао било двеју сиротица, па ја узе до две сиротице, одведо и доле на чаршију, нарани и леба бијелога и напоји вина црвенога, па покроји на њи чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па и
Познаде га доро од мејдана, па му оде силан поиграват. Окрену га дојчин низ чаршију; колико му силан подиграва, из калдрме искаче камење. Ал' говоре солунски трговци: „Вала богу, вала јединоме!
Па он оде тамо уз чаршију. Кад је био побратиму своме, побратиму Петру налбантину, он дозивље свога побратима: „Изиђ', побро, да ти потков
одсијече главу, па на сабљи главу дохитио, извадио очи налбантину; очи зави у јаглука танка, главу баци на мермер-чаршију, право оде двору бијеломе.
Ја имадем тридест Сарајлија, што су ишли с бегом Џафер-бегом; ја ћу рећи Ибрахиму слуги: нек отиде у б̓јелу чаршију, нека зовне тридест Сарајлија, нека пођу с тобом у планину лов ловити по гори зеленој, — тамо има гора Романија, и у
“ Сиђе Грујо низ танану кулу, довати се помамна ђогата, па ишћера њега на чаршију. Да је коме погледати било кад усједе ђаво на ђавола: горски хајдук на б̓јесна ђогата!
“ А кад књига у Приморје дође, заплака се и сестра и мајка, љуба му се гротом насмијала, па пошета низ чаршију млада, докле дође бемберу Михату, па Михата била братимила: „Богом брате, Михате бембере, обриј мене русу косу с
Нагна коња низ чаршију млада, удара га десном бакрачлијом: колико ми скаче полагано, испод ногу камен излијеће, на дућане туче базерђане,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Ја си сал појешем, ето, што се појê по чаршију и по ма’але!... — Их! — викну калфа Коте и диже руку да га још једаред удари, али га остави, кад уплашени Поте увуче
И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију. Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од млађих —
Убаво си видим, демек, зашто је тој! Преко чаршију трче, та да ме у руке целују, „Живо-здраво“ ми рекну... сал што се срамују да за Манчу, ете, питују...
Тој ме и мен’ стра’, Јевдо! — одобрава чорбаџи-Таско. — Батиса ни се све, снајке-Јевдо! Све ни батисаше: и варош, и чаршију, и село, и цркву, и кућу, и стари адет, и стари чес’, и старо живување — све ни, бре брате, батисаше јабанџије!...
А саг?... Памтим у оној време, у годину једанпут ели двапут ако си искочим поради, ете, некуј послу у чаршију. Па ели узнем по-за себ’ измећарче, ели си сам узнем фенер, окачим га на чибуче ели на пуле оди џубе, па си пролазим
Обуче ги, и један дан одија сас њи по чаршију, а јутредан неће да ги обуче... Ја си мислим: зар ће ги чува па за недељу ели светак?!
“ — Што бре, ешеку? Зар татко ти чорбаџија први у чаршију и код влас’ и при официри и инџилири, па може да носи путине с потковице, а ти не можеш!?
Жена сам, удовица сам, не стизам свуд; не прилега, неје ред... Не знајем си што се работи и збори по чаршију... Па ти да си распиташ, да видиш, демек, за Мана мојега...
Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! ... Оскудација!... Кад гу научило, бре?!
речи коју је доиста сад први пут чуо (иако се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар“), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом, коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.
— плану Дока. — Деда како ти се викаше, како се презиваше? — Коритар, а његов па татко, како га зваше у чаршију? — Вртиваган... Та саг: „Ми смо чорбаџијски“!... — Е, доста веће! — рече Замфир и диже обрве. — А што па?
— У кућу си ми, што да ти прајим? — вели уздржавајући се домаћин, а сав блед од љутине. — Мори, и насред чаршију, и туј ћу се тепам и с теб’ и сас зета ти, онога шебека Манулаћа, за онај реч „куче у чашире“!