Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да је „кочоперна и бујна, показала се врло згодном да постане магична шибљика, лебенсруте (шибљика живота)“, пише Чајкановић у свом Речнику српских народних веровања о биљкама.
¹² Чајкановић сматра да је у старим школама „класични инструмент“ за ово обредно шибање био лескова грана јер у њој постоји, по веров
Али, зашто је баш метла табуисана? Чајкановић то објашњава тиме што „метла стоји у вези са злим, хтоничним демонима“, а „један од најјаснијих доказа је што и код
Један од стубова читаве патријархалне идеологије и културе јесте култ предака. Веселин Чајкановић сматра овај култ основом и суштином целокупне старе српске религије.
).¹¹ Као закључак својих разноликих и значајних истраживања народне религије, Чајкановић износи следећу тезу: „Као најглавнију карактеристику српске религије ваља споменути велики значај који у њој има култ
, исто, с. 53. ²⁸ (Јукић, Ј. Ф.), „Народни обичаји у Босни“, Босански пријатељ, 4, Загреб 1870, с. 166. ²⁹ Чајкановић, В., „Бабине“, Народна енциклопедија, (ур. С. Станојевић), том 1, Библиографски завод, Загреб 1926, с. 98.
, исто, с. 261; Беговић, Н., исто, с. 198; Грбић, С. М., исто, с. 114; Мићовић, Љ., исто, с. 174. ⁷⁷ Чајкановић, В., „Имена од урока“, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, 1973, с. 60. ⁷⁸ Маретић, Т.
141. ⁹³ Вукановић, Т., исто, с. 90—91. ⁹⁴ Караџић, В. С., исто, с. 131. ⁹⁵ Чајкановић, В., О врховном Богу у старој српској религији, у: Мит и религија у Срба, СКЗ, Београд 1973, с. 307—527.
Нушић, Косово, исто, с. 125. ¹¹¹ Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ¹¹² Вукановић, Т., исто, с. 251-255; Чајкановић, В., Речник српских народних веровања о биљкама, СКЗ, Београд 1985. ¹¹³ Драгичевић, Т.
89. ¹³⁰ Милосављевић, С. М., исто, с. 99. ¹³¹ Грбић, С. М., исто, с. 111. ¹³² Чајкановић, В., исто, с. 25, 41, 90, 99, 187. и 189. ¹³³ Ђорђевић, Т. Р., „Из народне педагогије“, Учитељ, 1, Београд 1897, с.
166; Братић, Т. А., „Из народног вјеровања“, ГЗМ, 14, Сарајево 1902, с. 289; Беговић, Н., исто, с. 239. ¹⁴⁵ Чајкановић, В., исто, с. 211; Вулетић-Вукасовић, В., „Вјештица у веровањима Јужних Словена“, Караџић, 10, Алексинац 1901, с.
146—147; Вулетић-Вукасовић, В., исто, с. 187; Лилек, Е., исто, с. 370; Чајкановић, В., исто. ¹⁵⁰ Нушић, Б., исто, с. 123; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 197. ¹⁵¹ Караџић, В. С., исто, с.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
20. Српска краљевска академија: Српске народне приповетке, књ. И, уредио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927 (избор из XXИX Академијиних рукописних збирака). 21.
И, уредио и научно обрадио Веселин Чајкановић, Београд — Земун 1927. 15. АЛА: Испричао је Јован Драгановић из Славиња под Старом Планином скупљачу Мих. Ст Ризнићу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Веселин Чајкановић РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА „Антологија српске књижевности“ је пројекат
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Веселин Чајкановић РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА Садржај СКРАЋЕНИЦЕ 2 АЉМА 4 БАГРЕМ 4 БАДЕМ 4 БЕЛА ЛОЗА 5 (БЕЛИ)
у Рад, 39, 1877, 33) употребљаван за справљање црвене боје; свакако с обзиром на јаку магичну снагу црвене боје (<Чајкановић у СКГ, 29, 1930, 523 ид; О врховном богу, 1941, 34; Ернѕт Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, Леіпзіг унд Берлін, 1911,
И из овога се види да је Чајкановић имао на уму немачко издање свога речника. ВЕЊА Wацхолдер (іуніперуѕ цоммуніѕ). Вења, смрека, смрековина, клека,
Име биљке вид има можда везе са старинским истоименим божанством (<Чајкановић, О врховном богу, 106; 121; 153; 158>). Име мишјакиња, за биљку која је лек за очи пар еxцелленце, дошло је можда
Улогу л. преузела је у животу конопља, и за њу се углавном везују иста веровања која и за л. В. Чајкановић, Вуна и лан, СЕЗ, 31, 1924, 139 идд. ЛЕСКА Хаѕелнуѕѕ (цорyлуѕ авеллана). Леска; плод: лешник.
По старом веровању Срба и других индоевропских народа — каже Чајкановић у овом чланку (Неколике опште појаве у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у
Упор. и чињеницу да је п. и у другим религијама инкарнација женског божанства, нпр. Димитре, Церере ‹в. Чајкановић у СКГ, 60, 1940 119; М. Р.
сена баца се у воду текућицу (СЕЗ, 17, 107): ово је, извесно, жртва прецима, чије се душе често замишљају у реци ((в. Чајкановић у СЕЗ, 31, 1924, 56 идд; ГНЧ, 41, 1937, 219 ид; Еітрем, Опферрітуѕ унд Воропфер, 114 идд; W.
купити руком), изгледа да опет има извесне везе са мртвачким култом из кога је гвожђе, као што се зна, искључено (‹Чајкановић, ГНЧ, 34, 1926, 256 ид; 286; Паулy-Wиѕѕ., 1, 50; АРW, 10, 41 идд›). Има извесних дана у години када је купљење с.
Супротно уобичајеном поступку да бележи различне називе једне биљке, овде је Чајкановић изоставио и назив ајма, који се налази као равноправан облик, с истим значењем, у књизи коју су уредили он и ТРЂ и
) и Шулека, код којих се такође не налази назив ајма, забележени су као синоними влашац и љутика. Очевидно, Чајкановић није довршио списак назива.