Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад итио сам ја на њено недро И гледаше јој око сјајно, ведро. 10.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
доста сам чекô, не могу више, зар нема поган уши, кад ћути? ал' чекај само, одрезаћу ти! Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Срећан ти пут у Европу, Добро ми је и ту где сам!” ВРАНЕ У СВАНУЋЕ Сву ноћ је мрак чекô одушку Сабијен у котлину као у пушку Да се, с освитом јесењег дана, Распрсне у јато крилатих врана.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Но већ то је било и прошло, али шта ћемо сад? — Па ја погибох, брате, мислећи, али знаш да без тебе не могу ништа. Чекô сам те кô озебô сунце, па сад што ми ти кажеш, тако ће и бити. — Оно знаш... мука је то.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— ∙ ∙ — Ту је старац дуго стојô, дуго чекао, Чекô рибу, риба му се више не јави. „Е па шта ћу? Доста ј’ било“, мисли у себи. — Поврати се деда рибар својој старици.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Академија наука“ 1887. [МИЛАНУ САВИЋУ] Честитам ти Ново лето, На које сам жељно чекô Иако је осми прошô Иако ми ниси рекô: „3богом остај!“ кад си пошô. Не знам како живиш тамо, И да л' ти се свиди место?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу. Једва сам чекô на ове тренутке С немиром срца и са болом груди; Ја сам сит вреве и досадних људи И празна доба што нам рађа лýтке.
Гдје сребрн талас о жал бије Један крупан лабуд чекô је и бдјео; Лако, кô дах тихи што ИЗ палма вије, На устремљена му она сједе крила, И с њом лабуд крену што је могô
Гле, један орô лети му све брже, На клисурама што га сву ноћ чекô... Већ жега задњу пару с њима врже — У хлад се, ево, путник Турчин крије, Привезан коњиц покрај њега хрже. И.
Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у нему поноћ и касну Чуо би свирку и песму страсну, И с
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам чекô док погине Марко, а сад ћеш ме ти вјенчати с њоме“.