Употреба речи чекаонице у књижевним делима


Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Слику је најпре видела у једном филму, и, препознавши је касније, случајно, на зиду станичне чекаонице, заволела је за цео живот.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се попе у кола и стајаше на прозору. Из чекаонице треће класе појури једно разнолико мноштво: сељаци и сељакиње, с кошарама и великим завежљајима, гурајући се,

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

- Знам га врло добро, он је - Бог му дао дуг живот! - мој искрени пријатељ“. Вратар се указа на вратима чекаонице, јављајући ми да ме часни Герардо очекује у својој соби.

Отмени господин није га удостојио ни погледа. Један плаво униформисани служитељ надлештва отшкрину врата чекаонице и дошапне пријатељски чичици: „Господине Њутне! Сер Исак је сад баш стигао“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

њеним и одустао; али другог кума, професора, који је поштено одржао реч затекосмо шћућуреног баш у оном углу станичне чекаонице где сад гледам како дремају, климајући убрађеним главама, две сељанке са корпама у крилу, из којих вире смешно

копорана, просјака Јеремију, званог „тобџија“, који му је радио о глави, и чија се црева просуше по прљавом патосу чекаонице. Онда убица паде шака полицији, која се распита и сазнаде о његовом бекству из војске.

Сељаку Стојиљку Здравковићу здипили су новчаник на самоме перону, баш кад је из чекаонице трком у вагон појурио. Узбунило је ово Митра, па му каже: „Побогу, вели, пријатељу, јеси ли ти зрео човек?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности