Употреба речи челебија у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери (1880), Десет пара (1881), Међудневица (1885), већа приповетка Омер Челебија (1886), Зановет (1894), Насеље (1895).

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

А што кукам? — да сам и ја у том јату челебија, око Тебе што се вија, па да ме се, у тој чети, Твоје срце само сети кад инамо куд одлети, — тад би било куку-леле!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Ал’ бесједи сива тица орле: “Ид’ одатле, сово бућоглава! Није ’ваки челебија за те.“ 252. Кад се жени врабац Подунавац, Запросио сјеницу дјевојку Три дин хода преко поља равна, А четири

Чаршија - трг, пословни део града, трговачка четврт чауш - старешина над неколико војника у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је корен врло горак и отрован

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и брескву помиње и Евлија Челебија (Зборник Етнографског музеја, 1953, 273 ид). Али касније објављена веровања која се разликују од оних у »Речнику« или

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

књига дође, намах викну у своју дружину; скупи му се тридест младих друга, сваки бјеше лепши од ђевојке; а поскочи челебија Грујо, па довати лака џевердана, оде право на Грахово равно. По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза.

ћуприја код Београда чекрк-челенка, чекркли-челенка — сребрно или златно перо на кали које се окреће према ветру челебија — господин, господар челеби-пазар — господски, газдински трг челенка — накит за јунаштво, сребрно или златно перо

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Пантиш ли, хеј—хеј, дамно, што учини онај Миче Вачин... кад стану ашик на ону ченгију Ђулсефу... Челебија се зваше?! — Остави си човек и татка, и мајку, и дућан, и трговину, па си фати пут сас Цигани у губерл’к...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности