Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Неје чиновник, та да се карају? — А кој знаје! Ама ништо, стринке, напрајише оди момче!... И чочеци и ченгије турише на куп сас њега у новине. Леле-е! Срам да ме изеде; ем што сам сал комшика, па иска срам и резилак да ме изеде!
и џамбасин; скита се поваздан-дан с пушку по Лојзе — како пољак ели пударин; по сву ноћ му свире Цигани и играју ченгије, а он си пије како дервиш и арчи си ма’л сас оне несреће!... Тури си нож у стол, ели фрља туфеци — како Дебрелија...
Према њему седе ченгије; одмарају се од малопређашњег бурног и бесомучнога играња. Све лепша од лепше, а међу њима најлепша мала Ајша,
Али вечерас Мане није поручивао ништа. Зато Ајша даде знак Дудији да запева ту песму. Дудија запева, а остале ченгије прихватише; запеваше и Ћулсефа и Ајша, пратећи песму ударањем у дахирета.
Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше... ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА И ПОСЛЕДЊА Она је сасвим обична, као што су обично