Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Благо моје!... Где ли си сад? — процвиле Петра... Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... — Ћути, Петро! — рече Алекса. — А ћутим доста!... И само ми се срце скаменило!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
јуна 1944) ЈУГОСЛАВИЈА — Април, 1941 — Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара? Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мрмљао је, љутито, да та несретница може наћи срећу, и овде, ако се уда за неког, поштеног, честитог, коњушара. Ди Ронкали је, међутим, подупирао Божича.
Решено је затим да Павле каже, Трифуну, да сви они, цела фамилија, мисли да би најбоље било удати је, за неког честитог, младог, сератлију, пре него што крену.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Код њих има непоузданости, која је у противности с особинама осталог примитивног, честитог и чврстог становништва Мале Преспе.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера је лопов. Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. — Море, има и шесторо деце! — Да је рђав, млого би му било и једно.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Песникови аргументи у прилог честитог и исправног живота су аргументи здраве памети; о њима се не може расправљати, као ни о потребности телесне хигијене:
Као „прави унук честитог Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Није тачно, вук није зелен. — Јесте, зелен је! — неочекивано се узјогуних ја као прави унук честитог дједа Раде. Учитељица ми приђе сасвим близу, љутито узрики у моје лице и повуче ме за уво.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
нема с чиме да је узме. Јер она је била толико сирота, живела од наднице, да није имала ни најпотребније спреме, ни честитог рубља... А ваљда неће он њу баш тако, без игде ичега, готово голу да узме.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
С њим сам од веће части моје путешествије совершио. ЈЕЛИЦА: То је вирклих најлепше кад човек честитог млађега има. Ја не могу никако да се намерим на добру слушкињу.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
и тамо плакао што се господар љути, уздисао и молио се Богу да газду ублажи, да му измени памет и ћуд и изведе на пут честитог живота. Једног дана газди липше магарац.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Зар не видиш, бога ти, шта је све та жена починила; зар не видиш да је оца, онога честитог човека, начинила смешним и онемогућила га за политику и за јавни живот! Зар не видиш ти то све? ДАРА: Видим.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници! Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом! (Вук напред улази.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — „Дакле три гроба онда боље чувају спомен на несрећног и честитог мајстор Косту.” — Крезуби гробар се смеје, показује једну безубу вилицу. „Није три, него два.
И највећи сам кривац ја, по томе што сам много желела честитог доктора Мирка Јулици за мужа, и себи за сина. Погрешила сам много, али у доброј намери.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у њима три драга камена, — ваља сабља три царева града; још ћу царев печат ударити: да те везир погубит не може док честитог цара не запита“. Посла Марку књигу по татару.
којој су три балчака златна, и у њима три драга камена, и међ' њима царев печат Стоји: да га везир погубит не може док честитог цара не запита; све послаше Краљевићу Марку: „Ето, Марко, блага неколико; ако л' тебе понестане блага, опет дођи
Скочи хоџа на ноге лагане, те отвори на тавници врата, и изведе Крањевића Марка, изведе га пред цара честитог: коса му је до земљице црне, — полу стере, полом се покрива; нокти су му — орати би могô; убила га мемла од
“ Па он Муси одсијече главу и баци је Шарцу у зобницу, однесе је бијелу Стамболу. Кад је баци пред цара честитог, цар је од стрâ на ноге скочио; вели њему Краљевићу Марко; „Не бој ми се, царе господине!
Манојла Шајновић-Дамњана, до Дамњана Облачића Рада, а до Рада Кајицу Радоњу; Кајицом је совру зачелио спроћ' честитог лица краљевога. Каква ј' красна Кајца војвода! У каквом ли господском оделу!