Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Онда се тамо врло ретко палио дуван; тек погдекоји могао се видети с чибуком у зубима, па и то само од старијих људи, а момчад — никако. Страхиња се осврте још једном.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!... Красан је то човек био!...
У кући није било никога... Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци. Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... Маринко стаде трљати очи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Стари људи често кажу: „Жене се бију чибуком а људи ножем али пушком“; „Коња и жену треба држати за улар“; „На псето замахни, а ђевојку удри“.
се може виђети како се жене с тешкијем теретима вуку преко стјења и планина, а муж иде празан с пушком о рамену и чибуком у руци.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Упита га ови посланик: — Што плачеш, болан? — Богме избио ме бег чибуком, да се не могу с мјеста маћи. — А зашто те избио?
— Ти си продао тукца кадији! — продере се ага и скине лулу с чибука па пође да бије кмета чибуком. Кмет почне бјежати сокаком, а ага за њим.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Дете рано дође, леже, и ено га још спава. Он већ не би могао да издржи. Ципелом или чибуком бацио би се за њом: — Ајд’, бар и тебе да не гледам! — И од једа заваљивао би се на јастук.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Крупни човјек иђаше најпотоњи, и као неотице, махаше чибуком — те је нагледило као да јави стоку пред собом. Кад минуше мост, он се протиште кроз гомилу и оде на десно, пут
“ Отац и мајка погледнуше се. Милица зину, па је гледаше у чуду. Сердар стиште очи, па се прочеша чибуком међу обрве. Протрља, протрља, док му се кожа не зацрвење, као тражећи да му боље тукне међу очима.
Узмучио се човјек, никако да заспе; обрће се с бока на бок, сједа, пуши, по чешће трља чибуком чело, неће ли му кријеснути видјело у мозгу. Залуд богме!
А он је зар с тога скитач што је к нама утека’ од витешке невоље! А, бабо!?“ и замахну чибуком. „Аман, забога! Не ломи ту руку што ти је ђецу одњивила!“ кликоваше јадница.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ Пожали се Херу синчић како га је један дебели бег испребијао чибуком бигаир хак. Херо почне тражити згоду како би се осветио бегу, и случајно га срете један дан ђе иде у џамију, те га
Ћипико, Иво - Пауци
Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не хтједе да каже, у чему је баш тај дар.