Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Са улице се разабиру већ гласови. Пробија модрина кроз прозоре и ломи се са светлошћу свеће у чираку. Облачиш ме. Али све је одело на мени велико. Ципеле, чакшире. Ја се љутим. — Није, није... Још ти је кратко.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
једно од друго растављених, он једва дочека да виде како се тамо, у кући, засветли и како отуда, са лојаном свећом у чираку, огрнут гуњом и гологлав, поче да се приближава његов слуга, Арса. — Ко је? Ко је?
Једва се ујутру разабра. Тек што је свитало. Велика лојана свећа у чираку, више њене главе, догорела је до дршке чирака и расцветана гасила се ширећи задах.
Ноћу би се расвешћавала. Видела би како јој више постеље, у страни, гори једнако свећа у оном попрсканом чираку, до свеће стоји тепсија са јелом, што би свекрва дању, док би она била у заносу, доносила, јер од стида, због оноликог
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У кући је дочекује „мрачна, упола откривена постеља” и у чираку загушљива лојана свећа, док је напољу „мрак, и то густ, тежак”.
вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку прска и заудара на изгорео лој, а напољу мрак, и то густ, тежак , и њој управо „тада све изиђе”, па је „чисто очи
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Почињу да вечерају. На софри забодена у чираку свећа одозго осветљава софру, парчад хлеба, виљушке, сахане, и њих око софре.
Добро му дође та самоћа. У дну магазе горела је у чираку лојана свећа, он је био горе у дућану. Да би био као још усамљенији, он се диже и пређе тамо, у магазу.
Кад се смрачи, само викну: — Свећу! Мати му унесе. Свећа нова, у златном високом чираку и упаљена осветли њега спреда и место око себе као котур.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Васка уносећи свећу у златном чираку. АРСА (Васки): Васка, иди ти кући, кћери, и нађи се код мајке, те дочекујте госте.