Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Листам овај речник: јегуља, јесетра, листам: кечига, манић, моруна, смуђ, листам, и читам, и чудим се, и питам се: Је ли ово речник или река? МИТСКА СЛИКА НАД ДУНАВОМ Шта је оно што прелеће Дунав?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
априла. Кад би око 4-5 сати ноћи, али стриц дође. Чудим се ја кад пре дође моје писмо до њега, кад ли пређе он дође, и рекнем му: „Како дође тако брзо?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио?
Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом. Мени обрече трећу пару...
— Дабоме!... Јест!... Имаће, ако нема! — завикаше готово сви. — Само се чудим оном лудом Живану — рече Пурко као уз реч — што му не да девојку! — Зар онај из Овчина? — упита чича Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече кмет. — Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!... О, брате, где се огрешисмо о човека? — Па шта ћемо сад? — Ништа...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја се чудим да јој још тог вечера нисам пао пред ноге, да јој нисам казао... Али шта је, шта је то све? Како се све то губи, бледи
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
најревносније; тек ће рећи: »Брат-Мијо, не буди вам заповећено, додајте ми молим вас, из онога тањира ону тртицу! Чудим се, шта ми то све фали!
! Ако ћеш право да ти кажем — ја му се, та бога ми, и не чудим што му је било тешко. Та отац је тек! — Ћиро! То је већ штогођ друго!
То је све била само једна паклена обида и клевета и ништ’ више! Чудим се само како сам се мог’о тако уплашити. — Е, да!? — Та клевета; дабоме да је клевета!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Марко је учен, да му пара нема, а он, матор јурат, долази да што научи. Но, Алка, теби се чудим. Ти си рада била за њега поћи, ал’ он, знаш, ердељски је тањир, са обе стране може се јести, дакле не верујем му; јер
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Једна парада и крај. Чудим се да већ нису почели — Па министар забринуто гледа тамо, у оном правцу одакле се очекује бомбардовање престонице.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Што не говориш људски, него се ачиш? ЈАЊА: Пи, пи, пи, пи, како ми даје ватра у моју срцу! ЈУЦА: Ја се чудим зашто га и држите тако стара и глува? ЈАЊА: Хондрокефало! Оћиш младо катана, да платим пет стотина форинта?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Види их само! А вечера! Ђаво ви вечеру позобао! Мислите ли да се ријечима и здравицама може глад утолити! А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби! Не помишљаш ли да је човјек огладнио, верући се уз наше главице!
— А како сте досад? — Мучио се старац те скрпљао, па кад запре, онда наставимо нашки. — Ја се чудим што уопште не пишете нашки?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
нигди не пази, то се пази код нас, и ја, и мој муж непрестано код млађи; а сирота девојка и не види нам се од посла. Чудим се како се не разболи. ПРОВОДАЏИЈА: Млади, то јест, могу да поднесу више. (Младожењи.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Више од вас. Ко је по кафанама јавно говорио да Србљи морају добити, него ја; ја се чудим како су ме Маџари трпили. СМРДИЋ. (смеши се): Знали су да нисте вредни ништа учинити. ШЕРБУЛИЋ: Ја нисам?
— Ни своје власти да не може имати. СМРДИЋ: Али како то сме бити? ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим. Србље увредити — увредити змије љуте! ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба кад нисмо држали с Маџарима.
Ја ћу настојати да и ваш зет буде член. ЗЕЛЕНИЋКА: Али шта га трпите овде, молим вас! НАНЧИКА: И ја се чудим. ГАВРИЛОВИЋ (Зеленићки): Зар је то благодарност што сам вам донио писмо од вашег старог пријатеља.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
би Србин Србину приповиједао; а закон сам себи поставио да нити кога валим ни кудим, нити да се чему подсмијевам ни чудим, него само да кажем како је било, па читатељи сами нека суде што је за валу, што ли за куђење, што ли је за чудо, што
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
тело наклонила, Око крста руке обавила, Прошâ живот, прошâ јад и боља — А мој Боже, буди твоја воља, Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, ма ја идем живим.
Боже вељи, то је воља твоја... Ја се теби и чудим и дивим, Прими мртве, а ја идем живим. Ала дивно Турци заглавили, Ал' је пало и Србиња чили.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прозори собе ћилимом застрти, да се споља из собе светлост не види. Ја је гледам, чудим се и питам: — Нано?! — А? — тргне се она и баца рад, па кад види да сам то ја, она га опет узима. — Што не спаваш?
— Врућина ми! — говори, а глас јој кратак. Гледам ја и чудим се. Није она таква. Знам, и пре кад је тако мајка доведе у госте, а она живи враг.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Види спахија, па онамо потрчи па се развиче: — Скитачи једни, ко вам је дао изум да ту пасете? Па настави: — Не чудим се Турчину, јер је турска земља, нити Влаху, јер је он наш чипчија, него се чудим Циганину, од кога нема користи ни
Па настави: — Не чудим се Турчину, јер је турска земља, нити Влаху, јер је он наш чипчија, него се чудим Циганину, од кога нема користи ни бог ни шејтан, јер не ради ни аги ни себи! Држ'те га!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: А, ви мислите солокопње. Опростите, богами, код нас је сланик оно гди се со држи. ДОКТОР: Ја се чудим, што Бибешко трпи, да је изображење и трговина јошт у детињству. ПУТНИК: Ко је тај Бибешко? ДОКТОР: Књаз.
МАНОЈЛО: Ваш, што је седио код куће. ДОКТОР: Ти си луд. Како ће разум код куће седити? МАНОЈЛО: И ја се чудим. Али ви сте тако казали. ДОКТОР: То није истина. МАНОЈЛО: Ето, зна и Перзерин. ДОКТОР: Какав Перзерин?
ФЕМА: Знате, господине, ја имам процес с Аницом Вулетином. АДВОКАТ: Дакле парѕ 9. Хм? То је куриозно. ФЕМА: Ја се чудим како сте се ње преватили, господине, та нит ће вам та штогод платити, нит ће вам рећи фала ни бог да прости.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Матори побркао датуме! То само на њега личи! Мислите да се збунио или да је трепнуо? — Ничему се не чудим — казао је наша фамилија је одувек ишла испред свог времена! А и сама је много боља други дан, зар није?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: О, молим, за вас и није ма гди обитавати. Ја се чудим да сте се могли рјешити овде пребивати. ЈЕЛИЦА: Само ми је жао што ми је прстен код тога несуђеника, кога ентберовати
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову. ЧИЧИН ОГЛАС БРОЈ ДВА Новине читам, чудом се чудим: овај ме Жућа за кости нуди! Е, кад је тако, ставићу тачку: продајем Жућу, купићу мачку!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Баш, гледам их, па се чудим. САРКА: Не волим, знаш, кад тако у фамилији почну шапутања. ГИНА: Па није ни лепо, да видиш.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Како... ништа више напред нема!? — Прве наше комшије су Аустријанци. Кријем своје узбуђење и чудим се мирноћи са којом он то говори. Неко опали из пушке у близини да ми писну уво.
Наређено је да се коњи тимаре и оруђа чисте. — Чудим се да није наредио и топовску обуку... Знаш, да не заборавимо! — каже Александар.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Сиротиња смо, господине... Нема се откуд. Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. Чудим се како ћемо и толико спечалити.
Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише. — Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори : неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу
Јесте, јесте... Био ми је тако одвратан, тако досадан... мислила сам полудећу, ако још дуже са њим поживим. И сама се чудим како то одједном наиђе... одмах после венчања.... И тако до саме смрти... Знаш ли ти да сам ја бежала од њега.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
195. Не чудим се мраку ни облаку, Ни Врбасу што се често мути, Већ мом драгом што се на ме љути, Ко да сам му нешто учинила Што
Не чудим се патки поткованој, Ни бијелој гуски оседланој, Нит’ вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици
вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици ни њену ђердану, Ни пијевцу ковчали чакширам’; Но се чудим зецу димијама: Куд се вере, како не издере! 251. Сова сједи на букову пању, Виш’ ње ор’о на јеловој грани.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ако ћемо искрено да говоримо, то се и ја чудим: какве везе, до ђавола, може имати моја стрина и цела ова ствар? Као што имају везе Народна скупштина и Сенат.
Дави, гуши. Ветра дај да крене непомичну трулу масу! Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро
Нигде ветрића... ДАНГА Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— И хоћу, да знаш да хоћу...! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!... Све ми је црно у овој пустој кући!... Чудим се само шта сам чекала досад... — Шта!... ја црн?... А ти?...
Обузе га страх. Дакле и звонари долазе на ред! ПРИЈАТЕЉИ Чудим се ја шта је то !... Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!...
И видео сам... читаву локву крви... Лежим код куће и једнако се чудим чуду: како то Бог милостиви преметну срца моје старије братије, па су сад тако добри, тако услужни и пажљиви према
Али ме бар теши очински и каже да се не бојим ничега, док ми је оваквих пријатеља... А ја срећан, Боже, и само се чудим како се то људи тако продобрише!
То виде људи, мило им, па ми зато и долазе... Али опет се чудим оној необичној промени код моје братије: како ме то одједном сви заволетше!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— прихвати други. — ’Ајд’мо! — Вала, ни ја! — рече трећи. — ’Ајд’мо! Ниједан не пристаде. — А вала, и сам се чудим што сам се млатио с вама, кад сам вас одавна знао какви сте! — вели Срета.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико! Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе?
КНЕЗ РОГАН Ја се овој и чудим работи! Поп грешника за грехове пита, да га ђаво није превластио, а ђавола јошт нијесам гледâ да се попу исповиједао.
Али ти се дријемат почело. ИГУМАН СТЕФАН Не дријема него нешто мислим, па се чудим за нову годину што је данас ошћела лудима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја се, крста ми, чудим што је ово чељаде још у оца!“ „А инокосан је човјек. Нема је ко замјенити“, одговори стари. „То је, валај, истина,
па ћу ти рећи и то: чудим се, богами, ономе човјеку, коме је намијењена, како се стрпити може. Ја, да сам у његовој кожи...
“ „То је једна! Чујте сад другу о Цуцама!“* „Некате љуђи!“ гракну сердар. „Ја се, богами чудим у што сте јутрос ударили!
Биће слађе пригријано... Елате људи! Цуца, соколе и ти Ђеклићу и ти Озринићу, вама се чудим а не овијема из умнине, из питомине! Не угледајте се у њих, не либите се, не жвакулите кâ лацмани...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
минђуше, У ороза црвене тозлуке, У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у гаћама: Куд се вуче, како их не свуче, Куд се вере, како не подере!
У лисице ситне плетенице, А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у гаћама: Куд се вуче, како их не свуче, Куд се вере, како не подере!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А он рече: „Ласно ћемо украсти. Но пођи на они камен па сједи и вичи једнако: „„чудим се,”” па кад он дође к теби да те пита чему се чудиш, а ти му кажи да се чудиш њему што оре на једном волу.
” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему се
” Стриц послуша синовца, отиде и сједне на камен па га стане вика: „Чудим се! чудим се!” Кад се ономе чоеку што ораше већ додија слушајући га, устави волове, па отиде и упита га: „Чему се чудиш, јадан
” А онај му с камена одговори: „Чудим се тебе што ореш с једнијем волом.” А орач му одговори: „Не орем с једнијем него су два.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Каква је бедна ствар кад млад човек обикне самовољству! На моју душу, сам се сад чудим како сам могао таки бити! Парче човека у то доба, стајао сам онде као ћудљив коњ кад стане усред блата и колико га ко
Пак ми није чудо другим народом, него се чудим српском сину кано може себе тако похудити и без сваке невоље просјаком учинити!
га сунце, разни[х] цветова шаре чрезвичајно блиста[х]у се, као да је сваким видом многоцених брилијанта испештрен. Чудим се ко би такову вешт ту оставио.
у Англију за поучити се, колико будем могао, инглескому језику, и предвидећи да ћу ту сасвим остати без новаца, сâм се чудим што ће од мене бити.
Пак да ме дланови не сврбу? Чудим се што ми кожа с миром на леђи стоји! Одисеј заисто није се могао у већој сметњи наћи кад су му ветрови из мешине
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Чудноват контраст!“ „Да, када погледам унатраг, чудим се какао се то све одиграло као само од себе, а из безначајних случајности“. „Како то?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ „Она је силнија од свих ранијих, веруј ми. „И то може бити и не чудим се, најзад, јер те познајем. „А зар је мене тешко упознати? Ја све кажем што ми је на срцу.
— Не бих ти могао тачно рећи — одговори први — нисам прибран; али имам тај утисак и чудим се да ти немаш исти. Уосталом, размисли и сложићеш се са мном. Као и Сирано, Жером Коањар одскаче дубином ума.
Ја сам рекао да ћу ствар извидити кад се вратим. Ноћио сам сâм у другој соби, обе ноћи. Ока нисам склопио. И сад се чудим да још живим, да идем, да радим, да једем и да говорим, и после свега и пошто је у мени нешто препукло, сломило се,
Вероватно, опомињали су ме да их не заборавим. Чудим се, части ми, како сам могао бити тако непажљив. Али пошто сам залепио банкноту на чело једноме што су му се највише
— Али ти заборављаш историјску нужност, ја те само слушам и чудим се. — То је лажна светиња, та твоја историјска нужност, њу на страну, то је велико питање.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Схватљива радозналост интелектуалца да сазна „како све људи живе”! Чудим се само како те не интересују ствари које имаш одмах под носом, копачи кукуруза из Лучика, биједа коју даномице видиш
Али онако као што се дивимо жонглерима по сајмовима који гутају крхотине стакла. И чудим се како могу да нешто поетско још истисну из себе.
Ћипико, Иво - Приповетке
Парох устрпљиво чека и хоће да опет прихвати ријеч, но Жижица је све жешћи: — Право ћу вам рећи, ја вам се чудим... Ви, наш пастир, па....
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави. „Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби? Да те виде твоја браћа Из индиске зоне, Ала би се радовала Том напретку твоме!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ко ме је то могао представити пуковнику Рајевском у тако лепој боји? Чудим се! Из даљега разговора с пуковником Рајевским видех да је њега јако огорчило и то, што је данас над неким многим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи. Он угаси палидрвце и, испуштајући дим цигарете, продужи: — Сви смо наслућивали да нам нешто спремају.
Али се чудим како се онај један уплео као да су га увијали жицом. — А колико је била удаљена та жица од вас? — пита Мишић.
— пита Мишић. Чујем где неко лево од мене шапуће: — Е, досадан овај човек... Само запиткује. Чудим се оној двојици што му уопште одговарају. — Тако... око педесет метара — вели Предраг.
“ — рече. И не прилазећи му више, ми пођосмо журно уназад, да поднесемо извештај. Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга. Као да је тамо остала нека животиња. А до малопре био је у нашем друштву.
А овде је живот стално у смртној опасности. Чудим се овим људима како они не зазиру много од смрти. Да ли је код њих урођена храброст, или висока свест о дужности?...
— Јежу на леђа — додаје поручник Рајко, и сручи чашу вина у уста. Потом лупи чашом о сто и узвикну: — Хо-хо-хо! Чудим се, грофе, како те не ухапсише? — пита га подсмешљиво Коста.
— Вала, и крајње је време — каже. — Ја се само чудим како издржавају ови грешни пешаци готово три године без смене и одмора.
Није то оно, као кад неки учесник каже: „Видиш ли онај камен. Ту сам био ја. А оданде је претрчавала та и та чета“... Чудим се да не пронађу неког учесника. А има их... — Е, али они нису ђенералштабни... — Да ли имате неку скицу положаја?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛ. ВАВИЛА (за себе): Неверни Тома! КАТУНОВИЋ: Ма што зборите као у инат, Хајд’ не чудим се нашем Вуксану, Он управ’ не зна шта је озбиља, Па му је нико и не казује. — Ал’ теби, Радошу!
Том издајнику?...“ Издајник је, да! Свака му длака седог темена Јасно сведочи срамну издају... — Једно се чудим: како дођосте, Како хтедосте, како смедосте За издајника тога молити?... Ил’ је завера? Ал’ хајд’, одлаз’те!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— И ја се, људи, томе чудим: што би то могло бити по сриједи? — чу се неко иза каце, па зијевну и стресе се. — Е, мој брате, учеван велиш!
Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?“ — пита ме и испитује кô поп на исповиједи.
Ћипико, Иво - Пауци
—Шта говориш! — чудио се Иво. —Тако је, и то је на поштени начин, а било је и горе... Ну ја се људима не чудим, нису никога силили... —И узимало се? — прекиде Иво.
Сваке се године саде борићи, па нигдје ништа, кад живина све потаре... — Чудим вам се ча говорите! — Знате да их суша носи, ка у камену... —Ти тако говори, а ја ћу билижит... Ала, изагни их!
Имали би сви ићи! — јетко рече агент Ридић, и настави: — Вјерујте ми, бољему нијесам се ни надао, но се чудим што не дароваше и које звоно, да се боље чује кад опет дође један од оних великих. Нека, нека иду!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја нећу да се чудим. Одбијам да поставим било какво питање. Димитрије Матија и ја смо дубоко у честару пронашли песковиту чистину.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нигде те нема у свету! — А знаш ли, Јулице, међу нама буди речено, кажу да госпа Пава помало пијуцка. Не чудим се, и нећу јој ни замерити, док су јој рачуни у реду, и док држи меру у пићу... Помози Боже!
То имам и ја сад да запишем на крају мојих заплетених рачуна, и да се не чудим што су заплетни. Шлајфер је сахрањен по лепом времену. Студено, али мирно и сунчано.
Ја разумем да човек има, сем тела, и област духа и област емоција; али се чудим што паметни Мимић не зна да то исто имају и деца...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ушао је лепо у отворен магацин и узео тридесет и пет шаторских крила. Гледам Танасија, па се и ја сам чудим. Читаву администрацију води држава са енглеском командом, пишући разна требовања, дајући реверсе, око чега је запослен
Ситуација је очајна. Услед малобројности трупа свуда смо наилазили на празне; непоседнуте просторе. Чудим се да нигде нисмо пали непријатељу у клопку. Тамо, где смо наилазили на нашу пешадију, редови су били танки и ретки.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И многе привела сам и чудим се сад зато како ме здржа море или земља пода мном не зину да ме живу прождере и у пакло сведе.
О, ангеле, чудим се ја твојим тим речма где ми зачнуће указујеш и рођење не по завичају људскоме, сврх натуре. Неможно ми се то свиди,
Стрепим и бојим се со тога посла... Гаврил Чудим ти се дивна девојко што се још толико смућаш о мени и бојиш се преваре кад ја нисам земљаник него с толике големе
И стојање ти врлу ћуд лепу указује, ама како си ти то смео дрзнути тако овде улести к мени, чудим се, без гласа у моју кућицу! Ни куцнуо у врата, ни запитао: слобода ми је ући?