Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву.
— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!... Откад ја гледам тебе!... Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. Војводе не беху поспале. Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине. Кад Дева уђе, сви пренуше.
Војводе беху бледе као смрт. Они су слутили и сами ту несећу. Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. — Шта ћемо сад? — пита Милош. — Ваља тражити барута — одговори Чупић. — Где?