Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са врхунца Тај астрални и вечни номад! Као у сјају новог
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу како обешењачки погледа и чешља косу, »а сокак све мирише од фине цигаре и миришљава сапуна кад прође«, вели
је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.
Ах, како је Шаци било кад је чуо да му се неко одазива из комшијске баште. Одмах после те песме ударио је Шаца у тамбуру и сам запевао:
тако преко плота и тарабе отпочињали — или чак и имали какав — роман), њима остављам да представе себи како је било и Шаци и Јули тога тренутка, јер то се и не може описати, то вреди доживети и осетити, и после га се довека сећати.
А на Шаци као да нису оне његове лепе ирошке хаљине, него нека као мантија, и нека камилавка; а у њега нека дуга брада па се богу
А тек онај сан о Шаци како јој је живо остао у памети! Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела колико би
винове лозе опада, па се проредило, макова цвећа давно нема, само штрче у висину сухе главе пуне мака, и дају повода Шаци да се баца у сањарије и да ствара слатке слике како ће му скорим, ако бог да, као зету у тој кући, говети и чинити по
Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати. Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и састанци престадоше, јер се на Јулу оштрим оком мотрило као на сваког кривца. Зато је и заволела самоћу.
Јула је на њ мислила, и тих дана једнако се чешљала како он воли, па јој је чисто лакше било. А и Шаци је мило било кад је видео то.
То је Шаци тако мило било да је сав блажен и пресретан дуго и дуго мислио на Јулу, и дубоко у ноћ прелиставао Песмарицу, читао
Г. Кипра ће бити на руци Шаци својим саветима и упуствима односно тâла, и зато га је паметно било и позвати. Сви пристадоше радо, и кренуше се од
Црњански, Милош - Сеобе 1
чупали су плаве главице, прибијени месечином уз зидове, осећајући како се мала, врућа тела трзају неколико тренутака у шаци.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Помислих: боље да их обојицу држим у чаши него да они мене држе у шаци. Младић за шанком имао је узвишено држање чувара миксерских тајни.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ону дивну шалу, Час скакасмо скока јуначкога, Час трчасмо што поднела нога, Час Дунаву до на дно ронисмо И у шаци песка износисмо.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Окреће се болница: коло води Бунило, у шаци му метвица; младожења Хрипавац, невјеста му Грозница; Хитропреља пристиже - подврискује преслица.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Богат је ко новац у шаци стишће. Ко онај што куком набада лишће У парку — чим видиш пару, приби је! И не либи се, ниси из Либије!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Даље је не би ни питао, и Софка би, љубећи га на растанку у руку, осетила у шаци дукат. XВ И за све време од како се испроси, па ни на сам испит, кад први пут виде младожењу свог, Томчу, кога и не
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
На то, невјеста једна донесе ми у шаци неколико укљеве и колико нокат рметинице, па ће мени: на, брајо, па јеђи сит!... Камена ти та ситост, дијете, помислих.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Држи ријеч кâ и решето воду. Зна за стид као куја за пост. Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рака апсанџија свикло увлачи кључ у катанац, задовољан што му руке и у мраку виде. Сад је мањи од врапца, држим га у шаци. Најпре се очерупају крилца, па се с трбуха покупи маховина, мисли.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На рђавом си путу, али траг нећеш заварати. И док је иследник, са скрштеним рукама и брадом у левој шаци, сачекивао да друго, неко млађе лице коме је диктирао, упише личне податке према питањима што је постављао, Свилар се
Ћипико, Иво - Пауци
Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци. —Сврнула сам с пута, — вели Маша збуњена— да видим што радиш... —Ево, губим вријеме ... — вели Раде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Па наравно... У три корака да прескочиш ово имање. 3аиста, и жена би му се смејала када би он почео да чепрка по овој шаци земље... Човек је онда утрапио мотику жени. То је њој разонода, а он је узео пушку, и „јуначи“ се по овим кршевима.