Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Њене су дубине ужасне. Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је
Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... Али све беше тихо и мирно... Само је шаш шуштао, као да шапуће...
Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... Прикучивши обали, подиже се. Иванко зинуо од чуда. То беше Дева.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Четири чавчића на чунчићу чучећи чијућу. — Чоканчићем ћеш ме, чоканчићем ћу те! — Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио!
Ћипико, Иво - Пауци
Кад изненада упаде дубоко у прљаву, каљаву воду... Шаш и некакова сагњила трава, што влагом заудара, испреплела му се између ногу и руку, а већ му је вода до грла... Гуши се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ништа при том писнуло није, шаш је опет миран. Што каже народна: прошао нешуш и ни шушнуо није. Тако се ту рађа, тако умире. А споља никаквих промена.