Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он је био стар, честан, добар и врло побожан човек, и учаше шесторо деце приватно у својој кући. Како дођем, посади ме с њима за астал и запита ме брат Игњат (он се није дао друкчије
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
све је у њих весело, све скромно, све задовољно, А не дао ти бог да се побијеш с киме из њихове куће, јер од њих има шесторо у самој војсци, а један је баш прави војник, стајаћак, под заставом у Београду.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А тада је стари сват наредио да се прежу коњи. Поседаше или, боље рећи, потрпаше се по шесторо, седморо у кола, па се кренуше у Б. младожењиној кући.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много Белкићева деца — има их шесторо — бригу задају. Белкић преслуша жену и кћер. Овима се Љуба свима допада.
Дозна да Белкић има две куће, једну малу и једну велику, и осим тога трговину добру. Али шесторо деце, па текар на великој кући интабулиратих дугова! — Тако исто и Белкић распитује за Чекмеџијића!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то отац шесторо деце и уморан од живота и несреће која га је пратила, свуд. Мало риђ, висока чела, са носем као коњски жвал, Трифун је
Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде. Одбила је уистини његова жена, мати шесторо деце – са последњим на сиси – која се беше препала, кад су јој Трифуна, крвавог чела, довезли.
Како ћу да оставим сиротог Трифуна? Шта ће он овде, без мене? Грех је преварити човека са шесторо деце. Тешка је, дугоњо, материна клетва. Да пођемо, па да ми неко, Трифуново, на путу умре? Куд ћу ја од Кумре?
Он је међу њима био не само најстарији, него и најсиромашнији, а имао је ситну дечицу, шесторо. Није смео ни помислити да се, као браћа, насели, у трактиру, него се био населио, код својих, развојачених,
Он је био уписао и себе, и жену, и децу, шесторо, и своје слуге и коњушаре и сто седамдесет три сератлије, на списак, за одселитсја у Росију, али о томе није
Коме да се туже? Зашто? Чему? А кад му жена рече да она неће да се сели у Росију, и кад поче да оплакује децу, шесторо, Трифун је био само сагао главу. Није на њену вику одговарао.
Није на њену вику одговарао. То, да му је она родила шесторо, Трифун је сматрао да је природно. То да ће она, свакако, идућих десет година у браку имати још шесторо, а вероватно,
То да ће она, свакако, идућих десет година у браку имати још шесторо, а вероватно, и десеторо, и то се Трифуну чинило природно. Није се осећао крив низашто.
Госпожа Кумрија плакала је, испрва, много, зато што нема деце, а после зато што их има шесторо, а слутила је да ће их имати још толико, можда још десеторо.
„Сам!“ прошапута. Сам! Као да је то могуће. Оцу који има шесторо! А који ће имати, идућих десет година, још толико. Зар не би, и кад би отишао сам, видео да га, као нека сенка, прати
Кад је чуо да је тек прешла тридесету, а већ има шесторо, само је нешто промрмљао. Трифунова жена, међутим, постаде врисак кирасира у Темишвару.
Ђурђе је волео своју децу, па је волео и братовљеву, свих шесторо. Он је уживао при помисли да ће их, идућих десет година, бити још толико. А жалио је ту младу жену, са толиком децом.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пера је лопов. Благо теби. Ти имаш једног сила, ал’ честитог; тај не иде никуд, само гледа своју кућу. — Море, има и шесторо деце! — Да је рђав, млого би му било и једно. — Па шта ти је тешко? — Жао ми је моје муке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па како је умрла једна, узимајући куван пепео са сирћетом, да не би рађала више, јер их је већ имала шесторо. Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом чаршаву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Цикну јунак, пешадију сави, Једним маом удари тројицу, Шесторо и пада на земљицу. Али пуче једна пушка лака, Али тешко удари јунака: Пушку клету изметнула рђа, Рђа, брате, не
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Три су, вели, жива умакла, а тридесет их наши посјекоше. Сам бег Адумовић, соко сиви, посјече шесторо влашади! Неко згодно момче, из Фоче родом, посјече и оно четири главе, ама погибе кукала му мајка.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А у тесном и пуном прашине таванићу над кафаницом, шесторо нас је лежало, све један преко другог, и слушало, мучећи се, онај дивљи, језиви и ледени лавеж који се, с малим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има ли у породици петоро, шесторо браће и сестара, сви су одреда лијепи, стројни, успјели. То је серијска љепота, љепота у неограниченом броју
Распалили су протестни брзојав да је све прашило!... Данас учитељ Змајчић са своје шесторо сирочади остао без крува и крова.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дању ради, ноћу ради Да одбије муку глади Што кâ црна авет слеће На шесторо сирочади. А кад зима стегну јача, Ветар, цича, непогода, Она мишља: шума ј’ свача Кâ и ваздух, кâ и вода.