Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Хе, хе! Зна Никола Белић шта ради!... И тако се разиђоше... Учитељ оде у своју осамљену школу да о другима размишља, јер није имао нигде свога... Остарео је у самоћи, ни жене, ни деце...
Добро, добро! Казаће то дете, докле га капетан мало на муке удари, све што о Сремцу зна... А ти, учо, иди у школу, узми два-три пера — општина ће ти платити — па напиши господину капетану једно писмо, велико писмо, на читавом табаку!
Људи се ћутећи разиђоше кући, а учитељ оде невесело у своју школу, да о туђој деци мисли, кад своје нема... Кад је пошао, а он се окрете своме ученику: — Бог нека ти је у помоћи, дете
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
наложимо ватру и мало се станимо; пак после преко Саве пређемо у Ашању и ту мало нешто поседимо, где сам почео у школу ићи. Но та школа слабо је боља била од школе мога попа Станоја.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сима спусти врећу на један камен, па седе и поче: — Ударих на школу, па хтедох пући од смеха оној врашкој деци... Е баш су ђаволи!
Истина, није хтео да се инати с њим, него се опет увраћао на школу, али не тако често као пре. И кад се разговара — разговара се некако преко срца: неће ни да се нашали као пре.
Јеина стоји једнако на печурци, а поп више ништа не говори о лепоти њезиној. Досад су попова деца ишла у школу код учитеља Грујице, и сам је поп говорио да ће их оставити ту код њега нека изуче и четврти разред. »на приват«.
Тако је то трајало читаву годину дана, чак до пред Петровдан. Кад би пред Петровдан, дође ревизор да обиђе школу. Учитељ одмах нареди да се закоље које пиле и да се спрема ручак ревизору.
по брдима, те пропушта школско време у дељању, стругању и тесању дрвенарије којекакве, која му није потребна ни за школу нити је по пропису школском дозвољено њему бавити се истим. »Да је то све, као што потписани наводи, засведочиће...
И тако преместише учитеља Грујицу. Дадоше му далеко бољу школу и похвалницу за његов рад и успех. Јеина се врати учитељу, а попу чита. Како се учитељ растао с попом — не питајте!
— Нисам — одговори нови званичник. — Па шта си досад радио? — Учио сам. — Занат? — Нисам, него школу. — Па што ниси још учио? Нови званичник обори главу и онако збуњен протуњка готово кроз нос: — Не може се...
— Ви'ш брајко — узе капетан по свом обичају да му мало очита — кад ниси могао учити школу, боље би било да си учио занат. Док се овде унапредиш, тамо би могао бити свој госа...
Чисто сад не би веровала да може бити и друкчије! Деца јој поодрасла. Огњан узео петнаесту годину. Иде у школу. Велики је ђак. Душанка навршила тринаесту. Она увелико одмењује мајку у кућевним пословима.
Само једно им беше зачудо: како је могла тако самохрана одвојити од куће Огњана и опремити га у школу! То су јој као и замерали. И сам Јеленко прекорео је једанпут Миону због тога.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
настојањем, не би покупљена вересија и „ми” се разортачисмо, па ја с мајком дођох тетки у Београд и пођох даље у школу, а он оста у Н.
Не донеше нам доручак, не питају јесмо ли гладни, не шаље ме мати у школу! — Шта је ово? — питао сам се ја. — Је ли овде мртвац у кући, или се мој покојни стриц вратио па га ваља наново
Ето ти затим два такозвана „девера”, тј. мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу. Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере.
мојих другова које је послао господин да виде што нисам дошао у школу. Сад се тек сетих да је требало ићи у школу. Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере.
То јест: поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом. Поп је био све и сва! Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судници. Она је служила цркви и селу, дакле попу.
— А ја мислим и кажем да се дијете васпитава! — Шта то? — рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу?
— Шта то? — рече Мојсило Прокић. — Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
— Мислим и кажем да се дијете даде у школу. — Каку школу? Ко је још видео да женско чељаде иде у школу? — Е, идите у варош, господар- и газда-Станоје, па ћете видјети.
— А како ће то ићи? — запита Аксентије Смиљанић учитеља. — Лијепо, кажем, дијете ће у школу код мене с другом дјецом научити читати и писати, па неће под своју старост молити другога да јој чита писма.
— Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? — Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. И тако Мара остаде код оца, а пође у школу.
Унутра има хиљаду и сто и један дукат. Они се згледаше. — Из тога зидајте најприје школу, па цркву. Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго.
Већ се више не кају сељаци што су је дали у школу, а поп, кад је погледа, уздиже очи к небу, и кад год је ко хвали а њему иду сузе као малом дјетету.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Навикао се на школу и на учитеља. Па кад су сви поштовали и волели старога учитеља Трифуна, који је носио до чланака дугачак пепељаст
— Па тако ето, не шикује се то вама, код нас толиких... — Не, не, кроз дан два само, па ћу одмах да се уселим у школу... а дотле ћу се стрпити већ. — Но, квартир још и разумем, али да се храните у кафани... код Швабе...
Па га онда, четврти пут, отац вез’о уларом и пајванима иза стражњег сица за шараге, па га тако одвук’о у школу, те се једва скрасио у скамији. — Та шта говорите?! — Да шта ви мислите?!
Јер ако ћемо право и објективно, у чему је Шаца умакао Тими? Обојица су били школски другови, обојица учили латинску школу, обојица истерани из школе: Шаца из четврте, а Тима из пете латинске.
Учио сам, те још како учио! Свршио сам вам ја, господине, и ону тринајсту школу! — завршује Аркадија поносито. — А, после, сви су Провлакови мајстори за то; а и ја, ако ћемо право, треба да се зовем
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Давно је то било, још за време бунапартиских ратова. — Мица и Алка, обе су од добре куће, ишле су заједно У школу, па су биле добре другарице. Што год једна или друга понесе у школу, парче пите или погаче, подели једна с другом.
Што год једна или друга понесе у школу, парче пите или погаче, подели једна с другом. Кад већ дорастоше за удадбу, и онда су биле добре другарице, заједно
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Само ми чудо да га тај рат ни мало није опаметио. Најбоље би за њега било да остане у војсци, јер школу није свршио и никад је неће свршити. Тамо у војсци бар има неки положај, а кад из ње изађе опет неће бити ништа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
виши од фасада капуцина, пуних крстова и анђела, а отварали су видик и према утринама, где су хусарска одељења имала школу јахања. Енгелсхофен је патио од маније кречења и санитета. Као и карбола. Он је био закречио и Команду места.
Шта будућност доноси, и тако се не зна. Жене кирасира, у Темишвару, долазиле су у школу јахања, Енгелсхофена ради. Начиниле би круг, два, па би затим одјахале и наставиле своја бескрајна торокања, о љубави,
која је деведесет година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та баба и сад долази, свако јутро, у школу јахања грофа Пара, и јаше. Треба пазити, рече Божич, кад се коњ купује, да нема дебео врат. То му јако отежава главу.
Она се, међутим, оте, и рече му, јетко, да ваљда зна да она није сама у њеној кући, да је Божич отишао у школу јахања грофа Пара, која није далеко, и да, сваки час, може наићи.
Он је понудио своју помоћ капетану, али кад је капетан луд, неће да му и даље досађује. Предлаже да оду, у школу јахања, да капетан види, шта оставља за собом, да види како свет живи у Вијени, да види како је живот, просвећен,
Теглећи се, испивши своју чашу, Божич додаде: најбоље ће бити да они ипак, утроје, пођу у школу јахања, где их данас очекују, а да оставе његову ћер на миру. Текла је његова једина радост у животу.
Много ће научити тамо. Него сад треба да пођу, у школу јахања грофа Пара. Да покажу капетану – са којим су путовали тако лепо – коње, какве никад пре није видео.
Оне су за њега биле нешто ново, као и додоле, у детињству. Возећи се у школу јахања грофа Пара у Леополдштату, Павле је, и за Божича, и за Божичку, и за себе, мислио да нису читави у глави.
Кад су улазили у Божичева кола, да се у школу јахања одвезу, госпожа Евдокија, добро расположена, узе бич, па их потера, обојицу, као од шале. Кикотала се.
Син домаћице, сваки, редом, ишао је, обично – са знањем родитеља – код њих, у школу. Коњи, међутим, у тој арени, били су, заиста, племенити.
Тек после добрих пола сата, Исакович се појавио, ћопајући, са великим болом у слабини, и колену, код уласка у школу јахања.
Да се нико није добар стрелац родио, него је то постао, ако је вежбао, францеску, прајску, или аустријску, школу, па је свакако и у Росији тако.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Последњи од њих, отишавши још мали с оцем тамо, свршио је румунску основну школу, што је иначе ређи случај, и љути се на свога оца што га је као зрела човека вратио овамо.
Ипак се сви они који су прошли кроз школу често навикавају на интелектуалну дисциплину и на методски рад. Као сви људи централног типа, и Шопови су, изузевши
По европском угледу Бугари су створили университет, Академију наука, позориште и уметничку школу, али нису дали књижевнике и уметнике од онаке вредности као што их имају остали Јужни Словени.
године до краја XВИИИ века. Једна врста говора са руским елементима ушла је не само у цркву, у школу и у књижевност, већ и у обичне разговоре, бар код интелигенције.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
како да вам кажем... имам недовршену гимназију; имам недовршену трговачку академију; имам недовршену средњу техничку школу; имам недовршен правни факултет... СПАСОЈЕ: Уопште, нисте довршени.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Бацио си неку књигу, тако нешто? Ја понекад пожелим да побацам све књиге. Ко је био тај идиот што је измислио школу, Слободане? - пропела се на прсте и ставила ми шаке на рамена.
Кад би то била, бар понекад би спремила доручак да не идем гладан у школу и не би се удала за оног грозног човека кога сад морам да називам оцем, иако је он мени отац колико сам и ја брат
знао одакле да почнем, иако сам могао да почнем с оним јутром кад је Станика као заборавила да постојим, а ја отишао у школу без доручка. Нисам почео, јер то би било изношење тајни оне куће.
Ја сам остао да лежим у поткровљу, иако је већ увелико био дан, јер је била недеља и није требало ићи у школу. Покушавао сам да замислим израз Меланијиног лица, сад већ сасвим сигуран да толику гомилу глупости ни она неће бити у
- Шта се тебе тиче! - гунђао сам. - За тебе не постоји опасност да паднеш на годину, ти не идеш у школу, теби није топло, није хладно, живиш сто година завучена под тај свој луди оклоп!
Да није било спуштања и дизања рампе, он би је вероватно стражарно доводио у школу. Овако ју је после часова сачекивао млађи брат. Њему је било довољно дати десетак бомбона да ћути, у почетку мислим.
Лица помало зачуђеног одговорила ми је да не зна: отац намерава да је пошаље у неку техничку школу, јер се тамо добијају стипендије. - А ти, шта ти намераваш, Рашида? - упитах. Ништа.
Тако би могли да је омрзнете и заборавите. Ипак ме нису избацили. Само су предложили Старом да ме упише у неку другу школу. Рашидином оцу, такође, мада је то у њеном случају било сувишна племенитост.
Завршивши разред, она је и тако прелазила у другу школу. С нечим налик на бол у желуцу гледао сам је, док су нам предавали сведочанства.
Мислим да сам потрчао према гробљу. Јесам у ствари. - Чујем да ћеш у неку другу школу? - Саша Албрехт ишао ми је у сусрет. - Не знам. - Можда ћеш отићи у Београд, Слободане? - То би била премија.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити.
Пера данас сутра већ је човек, треба му трговине, а Шамика у школу. — Зар ће Пера остати у трговини? Ја сам држао ти ћеш њега као економа у кући.
— Нису ни онда сви носили доламе, него капуте од трајдрота, на три рога шешир, ципеле на школу, бркови обријани. Може бити поштен човек и у фраку и у трајдроту, — упадне Чамча.
Већ Шамика иде у школу. Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како
Па нити је каква већа строгост према њему у почетку употребљавана. Додуше, Пера је рад био и даље ићи у школу, за трговину није имао воље, али очина воља била је преча.
— Допустите, доміне спецтабіліс, у Мађарској не зна сваки шљахтец латински, не иде сваки у латинску школу: само они иду који ће бити попови или суци, — но ја ћу већ по мађарски туматичи.
Млађи га звали „млади господар”, па није ни прошао кроз шегртску школу, у коју није хтео ни ђаво да иде. Па онда у економији, по школама, у подруму.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У врањском Поморављу мајка дечји пупак, који је чувала до поласка у школу, одвезује „да се, имитативним магијским путем, детету ’одвеже памет’, и знање“.
Тачно изговарање неке од ових брзалица може служити као нека врста народног прототипа „теста готовости“ за полазак у школу. Дете чија се говорна компетенција проверава мора надушак да изговори: „Мој отац твоме оцу зуби дуби, гувно поткопава.
неко дете ово тачно, чисто и без замуцкивања брзо изговори, вели један извештач из Црне Горе, онда је оно „добро за школу!
Тако, критеријуми за одређивање границе детињства могу бити социјални (“до поласка у школу“, „до завршетка школовања“, „док живи са родитељима“ итд.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако нисам отишао на свечани дочек нове 1951. године у школу окићену ланцима обојеног »креп-папира«. Одлучио сам тог поподнева уочи Нове године да се прославим једног дана и тако
Звала се Јелена. Ни она није отишла на дочек нове 1951. године у своју школу, јер су петнаестогодишње девојке у то време имале само по две сукње. Једну летњу и једну зимску.
Опет јаја на око! — казала су деца. Онда си опрала таву. Продужила сину фармерице, испеглала кћери кецељу за школу. Шта има на телевизији? Нема ништа. Пољубила си их пред спавање. Истуширала се. Ставила на лице крему за ноћ.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али, у потоњем часу, отац се предомисли, видје да дијете није створено за свећеника, те га отправи у војну школу у Праг. То је било крајем године 1805. а Јану бјеше настала тринаеста. У војној школи проведе непуне четири године.
се и порез моћи прикупљати; предаде се старац своме милом надању да ће дајбуди у сваком племену моћи отворити по једну школу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1726. дошао је у Карловце, и у доста тешким условима отворио школу. Његова »славјанска школа«, која је имала да спрема свештенике и учитеље, била је прва стручна школа међу православним
католицизма биле су све веће; митрополит, осумњичен у Бечу као руски човек, није смео да се много залаже за руску школу и руског учитеља; необразовани и назадни калуђери су попреко гледали странца »Москова« и световњака који је младе учио
Кроз школу је ипак прошао приличан број младих ђакона, па и одраслих свештеника, који су научили словенски и нешто латински, и
тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а Козачински са осталима оснује у Карловцима »Латинску школу«, неку врсту богословско-учитељског училишта.
Не само да се тај језик сасвим одомаћио у цркви и школи но зато што су цели нараштаји учили школу на њему, зато што се на њему проповедало и књиге штампале, што се сматрао за отмен језик, почело се њиме и говорити.
ЖИВОТ. — Рођен у Карловцима, 11. новембра 1726. године, у сиромашној породици, основну школу и латинско-словенску школу Емануила Козачинског учио је у месту рођења, 1744, »ради наук и јазиков«, вели он у својој
ЖИВОТ. — Рођен у Карловцима, 11. новембра 1726. године, у сиромашној породици, основну школу и латинско-словенску школу Емануила Козачинског учио је у месту рођења, 1744, »ради наук и јазиков«, вели он у својој краткој биографији, отиде у
Ту школу и ту теологију учио је Јован Рајић. У Кијеву он се добро упознао са свом том полемично-догматичном црквеном књижевношћу
Мали Димитрије допадне једном тетку. Дете је учило основну школу у месној српској школи, и како се одликовало љубављу за књигу, тетак науми да га спреми за попа.
Тада он почиње изводити цео један план за просветну организацију Србије, ствара 1808. Велику школу, 1810. богословију. 1810.
Он прекида са том некултурном источњачко-православном традицијом и одлази непосредно у школу просвећенога Запада и његове слободне, рационалне и хумане културе.
Он је прикупио око себе целу једну школу писаца, Јована Мушкатировића, Емануила Јанковића, Алексија Везилића, Глигорија Трлајића, Атанасија Стојковића, а
Милићевић, Вук - Беспуће
И он је помишљао, зашто се није раније тргао и оставио школу и дошао да живи у својим пољима; да би можда боље било да се није одвајао од своје земље, да дише с њом заједно, да с
је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.
са запрепашћеношћу мислећи на дан који долази: кад се не зна сат у који се руча или вечера, кад је одлазила без каве у школу, и била тако расијана цијело вријеме; кад се враћала као преплашена птица, плашљиво отварала врата, и налазила собе
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И он напослетку, сит неправде, препун горчине живота, а жедан науке, за коју је живео — мораде напустити школу којој се посветио.
Већ је петнаест година како служи у просвети; он мири децу, чисти школу, прави добру кајгану учитељу, и помаже му у буђењу политичке свести по околини.
То шаренило и та врева трајала је до осам часова, кад обично учитељ Максим долази у школу. Максим је имао врло леп обичај. Рано је ранио, држећи се прописа једне хигијене коју је као благодејанац добио.
Тако је радио и пре и после подне, па тако и данас. Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу.
Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у механу. Дошавши у школу, латио би се посла, а посао му се делио у три дела: административни, поучни и забавни, и тако би дневни ред био
Тако је чешће радио. Данас, кад је стигао у школу, као обично, запитао је Пују да ли га је ко тражио; затим је запитао цензора је ли било нереда, и да ли је било уопште
Пошто сврши суд, а он да знак и Пуји и деци: — Пујо, удари у меденицу, нек’ се искупе деца. ’Ај’те, децо, у школу! И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу.
И Пуја убриса нос па узе звонити, а деца улазе једно по једно, и за њима, напослетку, уђе учитељ у школу. Деца поседаше у скамије, а Максим се прошета једно дваред-три испред деце, тако достојанствено да се писцу чини
извалио и такву једну корист која се никако не може овде верно навести, мада писац не мрзи на данашњу натуралистичку школу, и мада би то скучени простор листа и могао допустити. Одговор је довео у незгоду и учитеља и ђака.
После неког времена врати се у школу, али не сам. Пред њим уђе један оџачар у потпуној униформи са плеханим туром и капом која је негда бела била.
А сад ћу да вам о другоме нечем говорим. Хоћу да вас спремим за другу школу, у коју после ове идете, а то је: школа живота.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Велика је то ствар била и за одрасле, а за нас дјецу — мани га! — већ смо хтјели тога чаробног јутра а у школу да не идемо.
— Ех, шта је! — уморно ће командант. — Шта био да био, ти ћеш мени одмах по свршетку рата у школу. Нема ни женидбе ни службе, већ само школа, најмање четири годинице.
јуне, право правцато јуне ...А, док се само заврши овај рат, ти ћеш мени, брајкане мој, у школу. Нема ни женидбе ни других беспослица.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Даде ме у школу. Учио сам се прилично. За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног. А и тебе мајка уписа у
Учио сам се прилично. За све време основне школе и ниже гимназије не беше ничега необичног. А и тебе мајка уписа у школу, али је ти и не доврши. После си учила да шијеш и кројиш женско одело. И затим се опет врати кући да ту останеш.
Али мати? Улази она тихо, поносно. Увек обучена чисто, са белом марамицом око врата. Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица. Да ли се и они уче као ја?
А било је много штошта, што се не може лако казати. Доста боли и ово, а камо ли и остало. Ја сам продужио школу. Ступио у живот, у бујан, необуздан лет, за који мишљах да иде по васиони, а оно, у истини, кретао се по обичној,
— упита ме. — Не једе ми се. Мати ме погледа. Из тог њеног погледа видех да она све зна. — Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о?
— Зар сам ја крив што смо ми сиротиња? Ево, баш кад хоћеш — викнух и бацих табаке. — Баталићу школу. Ето, свршио сам! — Не, не... не бој се ти, чедо. Имамо још. Дао Бог. Не љути се. Ох, што ја проклета? Не љути се ти.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Ви се можете тешити што сте јошт дете, пак ће вас ваши оцеви опет моћи послати у школу. ДОКТОР: Зар ја нисам петнаест година доста тумарао по варошима гди има недостаточни училишта и свеучилишта, и
Другом је жао што није учио школу, да може више говорити, а не зна, да би се тек онда научио ћутати и којешта не булазнити. ЈАКОВ: Тако као ти.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
са лепом девојком испод неког дрвета, да смо најгостољубивији на свету и све, а онда једнога дана, када завршите школу и отворите новине, начисто вас опали кап!
А овамо — клопароши жвакаћих гума! Трубе! Маме их облаче за школу. А ако се случајно догоди да вам у једном тренутку падне мрак на очи, мислим, да им допустите да вас држе за руку
Што је најгоре, моја школа важи за отмену и све су то силни момци што баш иду у такву школу, а не у неку периферијску. Као да су они заслужни што су им се родитељи успели да убаце у сами центар?
Толико ме ти идиоти стимулишу да ћу стварно морати да завршим школу на време, само да их више не гледам, на часну реч! Заиста, не могу више да их поднесем!
Једанпут, било је то, мислим, при крају трећег разреда, у нашу школу стиже телевизија. У ствари, стигао је само један момак, неки максималан тип, на часну реч — чист геније!
И баш када сам размишљала о томе да ли да на Ади Циганлији отворим Центар за рекреацију дављеника или Школу за моментално заосталу децу, Мишелино донесе из вароши одговор на моју понуду.
Гледајући непрестано ону ташну у зубима пса, матори упита госпођу да ли њен кер можда иде у школу? — Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се иза брда ваља. — Па, како је било на родитељском састанку?
Онда закмечи једна беба: она је баш као дофурала на свет у дванаест сати, а очигледно се види да дете већ иде у школу, само је костимирано у бебирона. „Кад ћеш, бре, да ме одвежеш, кево?
“ Укратко, генерал Омар Бредли ставља нашу школу пред претешку дилему: или он, или ја из ње! школа би, наравно, највише волела да једним ударцем укока Обе муве: нити
у деветнаест часова по средњеевропском времену, напуних Сулету џепове цигаретама и шибицама, па га одведох пред своју школу. Показала сам му врата и обећала да ћу све време док буде унутра држати палчеве. Суле се закашља: — Не брини, дете!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
разумеш ли ме? МИТА: Море, море, ти ћеш јошт и списатељ постати! АЛЕКСА: Кад књиге пишу ђаци, који у школу иду, зашто не би и ја, који сам давно школу оставио? МИТА: Али славенски треба и мене да научиш.
АЛЕКСА: Кад књиге пишу ђаци, који у школу иду, зашто не би и ја, који сам давно школу оставио? МИТА: Али славенски треба и мене да научиш.
дошао сам да зајазим трбу пак оћу да се окућим. На моју душу, морам искати допуштење да отворим школу од лагала. Мој лепи трбуве, нећеш ти мени више музике правити! МАРКО (врати се): Ево овде имате две хиљаде форинти.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
То су опанци прошли старога дједа Вука; у школу, по снијегу првом, одвео — свог унука. А путем — трагова много, ко да им погоди број, прошао начелник Стево,
Срђан Оклобџија, бивши тобџија. ИЗЈАВА У школу идем, с бригом се спремам, лекцију не знам, јер књиге немам.
Пробудио се, ал и то знај, ту причи не би крај. Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије.
смешка се тихо гледа за ђаком, па вели: „Кунем се брком, ово је нешто као у бајци, пази дечака, живио мајци, у школу иде трком!
У селу живиш, далеко — кажу људи — у саму зору вредни те петлић буди. У школу идем, ово је прва јесен, прекрасно цртам, разред је сав занесен.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Толико Пипо воли мезимицу. — Сјајне девојчице; црноока и плава. — Савршене девојке. Иду већ у школу. О, немојте! — Зашто не; за конфете. — Како се каже, Ивона?
— Не могу никада да заборавим онај шамар; имала је прстен на руци; ја после нисам хтео да идем у школу. — То је била строга жена, твоја мати. — Строга? Страшна. Када је сањам само, скочим.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Куда мислиш сада? — У игри, у пољу провела сам лето, Па весело сада у школу ме ето. Ах, како је лепо, кад би мог'о знати, Равним пољем ићи, шарно цвеће брати!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Шта знам ја? Знам, одрасла је код тетке, учи и сад још школу, канда филозофију или тако нешто... ето, то је све што знам!
ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу? ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш?
ето, то је све што знам! САРКА: Ако још учи школу, добро, него да није она већ нешто свршила школу? ПРОКА: Чини ми се, прија-Сарка, ти на ружно навијаш? САРКА: Па ако ћемо истину да говоримо, покојник је волео онако.
АГАТОН: Нису, ал' се сад некако друкче сматрају. Био код мене један млад писар, тек свршио школу, па нашло се за плотом једно жгепче, подметнула га мајка.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..
— Школа! рече момче као чудећи се што овакав путник пита за школу. Ево је, брате... право на ову капију. Путник га не саслуша даље, но окрете право вратницама и отворивши их уђе у
више од ње: она из основне школе право у инштитут, па за шест година готова, а ја — четири гимназије, целу учитељску школу, и само још да ми би издржати учитељски испит, па дивота! Ал’ ето !...
Треба власт да их научи... Без силе не иде... Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу. Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.
Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу. »Све једно исто«, помисли она пролалазећи поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег
поред стола, за којим се врши упис и слушајући преклињања једног млађег човека и молбе да му се дете не узима у школу, јер то му је најстарији, па је таман стигао за послугу.
»Међутим има доста места где сами сељани моле за нова одељења и сами радо доводе децу у школу, то сам слушала. Па што је овде овако ?
Тако је то, братићу мој !... Упис се већ завршује. деци се наређује да сутра дођу сви у школу. Гојко и Љубица се договорише да после подне прегледају са кметом учионице и да саставе списак свију потребних ствари,
помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели !« Не може народ да издржи оволике терете... — А ви затворите школу. Јавите министру да не можете издржавати школски прирез, па нек вам затвори обадве школе.
Љубици се учини да се овде не могу деца навићи реду, (а она то хтеде постићи одмах првог дана), па их уведе у школу. Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како
Одреди место сваком детету, каза им како се зову њихова седишта и таман поче да им казује како се улази у школу, како се седи и понаша у њој, а напољу се разлеже песма: »Паун пасе, трава расте; пајо, пауне...
— Е сад ако хоћете да се мало прођемо, и бар да ме том приликом испратите, рече гост. — Зар нећете да нам видите школу ? запита Љубица као чудећи се.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У детињству имао сам неколико његових рукописа. То ме је подстицало да и ја пишем. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархелију. На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе на младиће у романима Лазе Нанчића.
На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе на младиће у романима Лазе Нанчића. Тома није волео школу, а био се потукао са професорима.
Тома није волео школу, а био се потукао са професорима. Био је чувени играч и певач свог времена, и кад је напустио школу пошао је у Иланчу, пешке, и вратио се, кроз жита, певајући уз тамбуру.
Концерат је обично почињао увертиром: Норма. Ја сам прво учио основну школу Берића – који нам је говорио и о нашим привилегијама и статутима.
Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу. (Фрау вон Тхиесс. Пиаристен Гассе Но. 54.
Ни мене. У зиму 1917, ја сам упућен из Сегедина у пук, а ваљда због тих хаубица у школу за резервног официра, у Острогон. Био сам блед као крпа. А.О.К.
Ја сам се бојао истраге у Коморану, због оних залуталих хаубица. Уместо тога, и ја сам био упућен, из Коморана, у школу, у један заробљенички логор крај Острогона. А.О.К. У том логору, под снегом, већ после три месеца, полажем испит.
Оживели су француски петнаести век, и не само авињонску школу. Жан Фуке је проглашен великаном а Човек са чашом проблемом. Имају право.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
детињству ме је, пре школе, васпитала сирота стрина, и то, разуме се, као паметна жена, без батина, а после сам ишао у школу, где су, од основне школе па до највише, програми тако дивни да ја и дан-дањи верујем да је моја стрина била, јадница,
Кад дође кући, остави пажљиво своје књижице, пољуби старије у руку, па седне на своје место.” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на
” „Кад полази од куће у школу, опет тако исто: иде мирно, ногу пред ногу, гледа преда се, и, чим дође у школу, остави своје књижице и седа мирно на своје место, а ручице опружи на клупи.
Тако иду и друга деца; пуна их улица, али једно друго и не виде. Улазе тако, управо умиле нечујно у школу, седају свако на своје место, испруже ручице и седе тако мирно и таквог израза лица као да их је фотограф спремио за
Отац му био мајстор, али последњи човек, а он отишао у школу, млатио се негде по свету, па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не зна се којим поводом, тек »попечитељство« нађе за потребно, да пошље господина Мојсила у с—ку основну школу, да тамо неки посао сврши и о резултату извести попечитеља. Господин Мојсило оде у С.
Он се диже и, с дебелом књигом у руци, оде у школу. ...»Како то да се деси?« већ стоти пут стављаше себи питање Пера.
запитах се сам. Ако се нисам добро истрезнио, не смем се ни јављати у школу. Протрљах очи, чело, образе, најзад се уштинух и још боље аналисах своје стање.
— Само због државних потреба, иначе, разуме се, нису нужне. Насмејах се и пођох за њом у школу. Уђосмо у један разред.
Момак лупаше на врата жестоко и викаше: — Устајте, ако Бога знате, сад ће осам сати. Одоцнићете за школу. Ова ме реч отрезни боље од сваког туша.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Педагог-фанатик, човек новога правца, прогресиста. Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света. Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо.
Да је по њему само, уредио би он своју школу да је не би било у свих пет делова света. Унео би сваку новину у школу за коју би год чуо. Не дâ он да га време претекне ни за један корак, а камоли да га прегази оно.
Ето тим се мислима занео Срета разгледајући школу и свој стан. Дуго је тако ходао и једва се сети да треба да распакује и намести своју сиротињу.
— Нијесам, господине. — Дакле ниси? — Ама ни словца. И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси? »Право вели! — рече у себи Сретен — прави кретен, судећи по лицу.
онога Петра за потру, Павла за бекријање, Милисава оног што је скин’о меденице с туђих волова, Рају што не да ђецу у школу, Кићу што напаствује чељад кад иде на воду. — Аха! Ама, нису ми они онако по вољи. А јесу л’ служили у војсци?
А ћир Ђорђе који је био побожан човек, јер је свршио манастирску школу у Св. Пандократору, само се врпољи на столици.
зато што се родила после ратова), родитеље да су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.
су нехатини, а ћир-Ђорђа да није кажњавао родитеље што не шаљу децу у школу и тужио га је ревизору што није снабдевао школу нужним училима и другим потребама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
За сваки народни посао, било за какву нову школу и цркву, или за какав манастир који је требало подићи, оправити; или, још горе и опасније, ако би требало крвника,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У здравље некога стрица, протопопа у златноме Прагу, Павле сврши тамо велику школу. Стриц умрије таман кад је требало, те млади Пшенел, примивши оставштину стричеву (не бјеше премасна) стаде зврљати по
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Почео сам био ходити у школу јоште за живота матере моје и памтим добро да сам имао велику радост идући с | букваром у руци у школу.
био ходити у школу јоште за живота матере моје и памтим добро да сам имао велику радост идући с | букваром у руци у школу.
Млого би ми га крат код куће отео, но ка|ко би пошли у школу, дао би ми га опет, молећи ме да не кажем ништа мештеру, испричавајући се да он није био накањен освојити га, но да ми
Мој тетак Никола Парчанин, видећи ме приљежно ходити у школу, хотећи облекчати стрину Босиљку, а при том не имајући ниједно мушко дете, добра одвећ и милостива срца будући, узео
Николе није тада било дома, а моја тета Марица ништа се није мешала у моју науку; њојзи је само мило било да ја идем у школу, било у коју било. А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био!
Мој обичај није био силом ни с пратњом велики[х] ђака у школу ићи; ово је обичај био мог млађег брата Луке да га сваког понедељника двојица ил’ дотерају у школу или довуку.
велики[х] ђака у школу ићи; ово је обичај био мог млађег брата Луке да га сваког понедељника двојица ил’ дотерају у школу или довуку.
нити знајући шта ћу од свег тог посла мислити, узмем мој катихисис, отарем га од праха, пођем и дођем у моју стару школу.
О, света и богољубезна молитва добродетељне матере која једно чадо своје доји, а другом јести даје и у школу га оправља! Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.
јошт један момак из Чакова, именем Ника Путин, две или три године старији од мене, мој комшија, с којим сам заједно у школу ходио. Ови после ручка био је на тавану, за разбијати памук.
А за тебе“, вели ми, „најбоље би било да гди школу држиш; за две или три године можеш стећи коју стотину форинтâ, пак онда реци — идем у Русију.
Овај, у разговору чујући куд намеравам, рече ми [и]талијански да ако хоћу да ме одведе да прегледам греческу велику школу и познам се с учитељем Јеротејем.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати. У страшнијем мукама, Брне предаваше школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење, и све на свијету, докле му болови не одузеше
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим рукавом пређе преко очију. Моја несрећа је почела кад сам га први пут одвезао у Паланку, у школу. Сад то видим. — Чим није јавио, неће ни доћи. Нека испрегне коње — потиштено рече Милунки, Симкиној мајци.
по њему, пламсају из високе украшене пећи, купљене у Земуну за собу сина господина оне јесени кад се уписао на Велику школу. Срушили су механу у којој су тада преноћили.
— По начелима, Аћим је мој ђак. Вас двојица сте скоро истовремено почели да учите школу код мене. Ти си, господине докторе, код мене пао на испиту. — Ја сам дошао да спасем оца.
и он има сина, па да каже некоме ко га није чуо у знојавој и плачљивој тмини пред свитање: „Мој ће Адам идуће године у школу.
„Мој Адам ће на јесен у школу“, гласно је рекао. Сем Аћима, нико га није чуо. „Чувај свој образ“, у само уво строго му је рекао отац.
Швапске паре су ми најслађе. Чим завршиш четири разреда, ти ћеш с татом у трговину. Још си мали за школу. Не можеш. Не умеш ни да се прекрстиш. Видиш да не умеш!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мучио га је и Смејачко који се на све његове жалопојке наглас смејао. — Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви!
— Па, деца морају да једу. Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви! — узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А?
Ово је још горе него ићи у школу! Сам вучеш кућу, сам набављаш храну, а још си и тако мален да те може свако згазити! Па и те траве!
Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
корак од раскрснице, а онда пролази кроз малу капију, сасвим сличну оној под цреповима, улази у Доситејеву Велику школу, а преподнева трају, наизглед иста као ово, а столећа одмичу, наизглед свако различито, а нека се прашина ваља према
све упорнија: ако, једног дана, Срби стварно освоје Београд, желео је да тамо подигне нешто што ће се примити за тле: школу, можда и књижару.
Били су заједно и 1. септембра те године када је старац Доситеј, својом беседом, отворио Велику школу тамо, на падини према Дунаву.
септембра 1808. године, кад је, пред само подне, пошао да говором на свечаности отвори Велику школу, стари Доситеј корачао врло бодро, нарочито док је пролазио поред куће руског изасланика, у самој близини Школе.
Да је има, онда не би, кроз деценије, Велику школу везивали уз његово, него уз име Ивана Југовића који је ту Школу не само основао и водио него у њој, првих година, како
Да је има, онда не би, кроз деценије, Велику школу везивали уз његово, него уз име Ивана Југовића који је ту Школу не само основао и водио него у њој, првих година, како тврде неки историчари, био све и всја.
Приближавао се двадесетој а живот га је одавно нагнао да се одлучи: оставио је школу и бавио се пословима. Прво је учинио са жаљењем а друго је прихватио са задовољством.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Ви, најмлађи, посадите се уз мене!“ рече Питагора. Млади ученици, који су тек недавно примљени у Питагорину школу, поскочише радосно и окупише се око старешине као пилићи око квочке.
Обративши се и другима, рече Питагора: „Када се вратимо у нашу школу, даћу вам прилику да се рачуном уверите о исправности мојих података“.
,,Онде живљаше филозоф Демокритос“. ,,Чуо сам за њега“. ,,Код њега хтедох у школу“. ,,Па што не оде?“ ,,Причаћу ти.
Они ће те упутити како да искапиш све сласти и радости живота. Но ако не желиш да живиш у мору уживања, а ти отиди у школу киничара, ученика Антистена. Они ће те научити да живиш као пас.
ти задовољство да у препиркама подмећеш ногу својим противницима и да им прикачиш чичак на леђа, а ти, брајко, отиђи у школу мегаричара, ученика Еуклида из Мегаре и Еубулида из Милета да код њих научиш тај занат“.
Ти ниси онамо пошао као ученик, већ као изасланик престолонаследников, али мене, јаднога, Платон неће примити у своју школу“. „Како? - Зар ниси вичан геометрији?“ „Видиш стриче!
„Не брини се, синовче! Платон ће те на моје заузимање већ примити у своју школу“. „Не, стриче, хвала ти лепо. Недостојан нећу ни да му ступим пред очи“.
Он га позва у Сиракузу, а Платон се одазва том позиву и напусти привремено своју школу“. „А када ће се вратити?“ „То нико не зна, па ни сам Платон.
„То ми није криво. За то време успећу, мислим, да се припремим као што треба за Платонову школу. Ваљда ћу моћи овде наћи каквог доброг учитеља геометрије?“ „За добре паре, колико год их зажелиш.
разговора, постави Аристотелу оно питање којим је предусретао сваког ученика који је желео да ступи у његову школу: „Каква знања доносиш са собом, синко?
Он положи руку на Аристотелово раме и рече му: „Примљен си у моју школу. Уверен сам да ћеш постати њен понос и њена слава“. Седамнаест година беше Аристотелес ученик Платонов.
Једног пролетњег вечера, када је у башти фиолозофа, како су атењани називали Платонову школу, седео са својим младим пријатељима и уживао у благој месечини, ослушкивао славуја и удисао балзамни мирис цвећа, рече
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И пуну годину дана бринуо се о њему очински кад га, по навршеној седмој години, уписа у основну школу као свога рођеног сина.
Али Секула школу није марио, јер је муцао, и деца му се гадно подсмевала, и напретка никаквог није било. Иако се трудио да не муца,
А ту, баш уз њих, потпоручник коњички, млад, црномањаст трговац Из паланке, започео Капамаџијину школу у Бечу па га рат помео, раздрагана лица показује фотографију своје жене Цвијовићу, учитељу из свога краја, а овде до
И Леону ће бити жа... жа... жао, и урлаће сваку ноћ, а у школу нећу никад поћи; а кад би један овде имао срца..., али мене нико не воли — јаој нико зато што сам вештица и јашем на
Мали смо били, полазили у школу, у Београд, растајали се, грлили га, плакали. Он плаче заједно с нама: „Збогом“, говорио је, „више ме нећете видети.
Што се мене тиче, иако сам врло добро свршио школу, и јако волео свој позив, у почетку ми је тешко ишло у канцеларији.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нисам га познавао: слабуњав и размажен, основну школу изгурао сам као приватиста под надзором фра Анђела из фратарске гимназије.
Такав безнадан случај можете лако препознати већ код првих покушаја с каквим кандидатом за глумачку школу: он се стиди пеливана у себи, ето у томе је ствар.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Да је тебе твој отац боље васпитао — учитељ јако нагласи ову реч — ти би уредно свршио школу и био би користан државни радник, а не би продавао чивит и соду по паланкама. Васпитање је, ако хоћеш да знаш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
УЧИТЕЉ И УЧЕНИК Послао био некакав сељак сина у приморски град на школу, па се ово дијете нашло од себе немарљиво, тако да ни најмање није марило да научи, а јести, пити и спавати — не бој
Што више учиш, мање знаш, него ајде кући те плети котац као ти и отац; самар у школу дошао, а самар и магарац пошао. Нађе се дијете увријеђено, па кад крену кући, рече учитељу: — Ово што знам — из дома
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
у град започео сам четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи, где сам се спремао за вишу школу или Реалну гимназију. У том раздобљу настављали су се моји дечачки напори и подвизи као и невоље.
Рекох му: ”Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику.” ”Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету”, одговорио ми је свечано, а знао сам да тако и мисли.
По завршетку распуста, послали су ме на Политехничку школу у Грац у Штајерској, коју је мој отац изабрао као једну од најстаријих школа и оних које су уживале највећи углед.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору. Место прве цркве било је обележено малим стубом сазиданим од цигала, са крстом на врху.
Крајем те године моја мајка је успела наговорити оца да ме пошаље у вишу школу у Панчеву. Тамо сам срео учитеље који су на мене учинили јак утисак, нарочито њихово познавање природних наука, које
Сложили су се да би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у Чешкој, ако ми отац и мајка буду сагласни да будем тако далеко од куће.
сам увређен у свом поносу, ја нисам српски свињар, ја сам син једног храброг војног граничара и идем у чувену школу у Праг на школовање.
Испричао сам им шта ме је потерало у Праг, истичући посебно, мишљење разних људи да сам не само прерастао школу у свом родном месту већ и у Панчеву, али да је главни разлог био тај што ме мађарске власти нису желеле у Панчеву због
Но, коначно сам се уписао у школу где сам убрзо приметио да ме школски другови гледају у чуду и као да се питају из које сам земље и из каквог поднебља
То су биле речи мога сапутника који је већ био прошао кроз сличну школу. Ниједан пророк није изустио већу истину. На углу Бродвеј и Баулинг Грин улице налазио се стари Стивенсонов хотел,
” Џим није био школован, али је био пун урођене америчке мудрости. Џим је имао неког рођака који је посећивао школу у Купер унији. Он ме је и наговорио да одем тамо на неколико вечерњих предавања, што сам ја и прихватио.
који су, по мом мишљењу, били надлежни да тачно суде о мојим успесима док сам још пролазио кроз ”жутокљуначку” школу. А тај суд био је повољан по мене. Осећао сам да ће се убрзо завршити и то моје шегртовање.
Син већ завршава велику школу, а ћерка се припрема за колеџ. Обоје су се осећали као Американци, а и понашање им је било америчко, али родитељи,
У оно време Колумбија је имала школу за рударство и инжењерство, а била је одвојена од самог Колеџа. Моја предспрема боље се уклапала у ту школу него за
Моја предспрема боље се уклапала у ту школу него за Колумбија колеџ. Разлог је било знање које сам стекао у вечерњој школи Куперове уније, а и моја наклоност
Ћипико, Иво - Приповетке
Када је почео да иде у основну школу, већ у другој години осетио је неправду. Сељачка деца нису волела дете аристократске, посрнуле породице, мада је
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Пошто сам докторирао на руском формализму, природно је очекивати да на прво место ставим ту теоријску школу. И заиста је допринос формалиста врло велики, нарочито у проучавању стиха, његове ритмичкомелодијске структуре.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Хтела бих да замолим, Живка, да наредиш да јој се призна испит и да се прими дете натраг у школу, јер овако је остало на пола пута.
(За њим стоји Миле, дорастао дечак.) Некако бог му није дао дар за школу – истеран је из свих школа, и то за свагда. А и на занату не може да се скраси и ни на једном послу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
заокрет, враћа на временски почетак приповедања, на јунаково рано детињство: „Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу.
Немојте се кошкат’ рад ситније мете Онда кад вам крупна искушења прете. Не будите деца („хајд’ у школу, мали!“) Ви које су дуги веци школовали. Немојте се играт’ у праху у низу... Зар не знате, стари, да је испит близу?
грабанцијаш — тако се по народном веровању зове ђак који на врзину колу заврши и тринаесту, ђаволску школу, те после другује са ђаволима и вилама и води облаке. гратулирати (по лат.), честитати.
Краков, Станислав - КРИЛА
Кад је ноћ пала, војници се распевали. Добили су двоструку порцију рума. Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дошло је наређење да се упути у Француску, где треба да заврши школу. И ја сам хтео пре два дана да га разрешим. Ни да чује... Каже, чекајте, да извршимо јуриш на овај мерзер...
Рат је њу затекао као ученицу треће године неког лицеја. Онда су прешли у Париз. Ту је похађала опет неку школу, све до пре три месеца, када су дошле у Гренобл. — А сада свирам... — И мислите на вашег дечка у Паризу?
Био је то један од оних лених студената, који није завршио школу на време. Кад су пре годину дана тражили списак ђака, пријавио се и он. И наравно маса других, као и он.
И наравно маса других, као и он. И сви су били упућени у Француску да доврше школу. Њихова некадања леност је сада богато награђена. Ем није на фронту, ем још прима и стипендију.
Гентіана верна. СТЕВАН ЈАКОВЉЕВИЋ ХРОНОЛОГИЈА 1890. Рођен је 7. децембра у Књажевцу. Основну школу похађа у родном месту, а гимназију у Крагујевцу. 1913. Дипломирао на биолошкој групи Филозофског факултета у Београду.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Моменат тај остао је дубоко у памети Рајићевој, који је тада био око 10 година и већ 3-ћу годину полазио славенску школу у Карловцима; али сигурно о датуму те претставе није имао никакова записа, па није чудо кад је после неких 60 година о
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зато је синове и послô, код толики' наши' школа, у ту вашу школу, терезијанска што се зове, па кад та дјеца, мајчин сине, поприме вашу учевину, по'ватају ваше планове, списе и
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Видаковић је у роману произвео више безначајних епигона. Мушицки је створио прву песничку школу, школу "објективне лирике" или "мирног чувства", како ће је касније назвати романтичари.
Видаковић је у роману произвео више безначајних епигона. Мушицки је створио прву песничку школу, школу "објективне лирике" или "мирног чувства", како ће је касније назвати романтичари.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Још док је био мали, тек пошао у школу, знао је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише
Како то да заборавите? Знате да треба, па што не доносите? Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему,
Тако су га звали. И тако је било једнако, годинама. И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. У школи, да се учи добро.
До ње, спроћу столичице и лампе, сео млађи му брат, који је већ био пошао у школу, с пригрљеном таблом и писаљком. Да не седи узалудан, да штогод не сломи док се не вечера, натерали га да пише, учи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
који обавезно доноси свака жена на дар новорођенчету (423); погача се спрема и за стрижбу (427), а кад дете пође у школу, мајка му умеси колач (с »целим јајетом«) — ради доброг успеха (428), и то је, очевидно, нова функција к.
Ћипико, Иво - Пауци
Вели да је она жена, „шињора” газдина, а дијете његово копиле... Бог би га знао! — А ми мишљасмо да се кућа гради за школу, — опази ковач. — Какова школа? Има десет година да траже кућу. Нијесу лацмани будале, болан...
Говорило се о томе док се кућа градила, али није се вјеровало. Многи мишљаху да газда кућу гради за школу и учитеља, и, ето, преварише се и овога пута. Скрене ка млиновима. У по пута упита се: „Што ћу тамо?
Ма видићемо. Из цркве махом иду у школу. Деца укочила се као окамењена; нико ни да оком трене. Учитељ се клања и узмиче на све стране да у тијесну коме од
Сви са стрепњом гледају сада учитеља, сада његову пресвијетлост. Уто изнебуха униђе у школу начелник и политички управитељ из вароши.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
човека који његова дела цени и понешто разумева, па је схватио и одобрио моју жељу да посетим славну александриску школу, а са собом поведем и свога, младог пратиоца са руменим уснама.
Кад сврших десету годину, морадох поћи у Осек, у средњу школу. На дан мог одласка скупише се у дворишту сви наши млађи, трговачки помоћници, кочијаши, винограџије, кравар, циглар,
Вожња трамвајем са чекањем трајала је око четврт сата. То је било довољно да се за школу припремим. Чим сам се вратио кући, бацио сам књиге у запећак, читао Жила Верна и све друго што ме је више интересовало
Млађи брат Војислав умре за време анексионе кризе, пошто је са одличним успехом свршио Пољопривредну школу у Дечину, каснији пољопривредни факултет немачке прашке Технике, а пошто је, ликвидирајући нашу трговачку радњу, почео
они би зажалили да главно васпитно одељење бившег надбискупског двора није више у употреби да ме онамо пошаљу у школу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
За зрелију младеж српску (превод и прерада) 1868. Рођен Михаило С. Петровић Алас Милан Милићевић у Београду покренуо Школу, лист за учитеље, родитеље и децу 1869. Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сав дрхће, буди жену, крсти се, све му се чини да је он учинио ту или неку другу неправду. Откако пођоше у школу, мајстор Костина деца зазнаменоваше бригу и страх.
” Мајсторица удари у плач. — „Земљотрес код комшије!” — шушка шор. Срећко је после шест година свршио основну школу, научио читати и писати, и преписао ваздан песама и песмарица. Отац га узе у радионицу.
Пробадавадисао је две године: матери у кући одлична помоћ, али у радњи баш никакве вајде од њега. Дадоше га у обртну школу. Проведе две године, изађе без сведоџбе. Већ момчић, а ништа да почне радити. „Хоћеш ово? оно? хоћеш у калуђере?
Гос-Тоша је био човек попустљив, поводљив и дарежљив. Стари Лазарић је понекад беснео: — Школу ниси хтео да учиш, економисати не знаш. Све ћеш сфурдисати!
После је отац опет стао ићи у радњу, а дечаке је пратио у школу чувар. Власт, као обично у случајевима хајдучије, и немоћна, и нетражена.
Али је девојчици остало трзање усана, нека заплашеност у погледу, мало ослабело памћење, и слаба воља да ради и иде у школу. Доктор Мирко се надао да ће се то временом изгубити, скоро је тврдио да ће тако бити.
Тек је једнога дана освануо преобучен; добио нове књиге и потпун прибор за школу; показано му било место за госпа Нолиним ручавним столом, и постеља у собици где је у углу стајао госпа Нолин сто с
Оно трзање уста се поправља и губи; добро је казао онај мој доктор, ваља му памет. Али ето, школу, није волела, а и домаћи посао не ради с радошћу. Нешто је распиње. Не воли сад ни друштво. — Шта радиш Јулице?
него ћеш ићи онамо где малочас рече, и свршићеш школу за инжењере... Видим да господин Штаб, варошки инжењер, лепо зарађује, и лепо живи, и богами је лепо израдио оне
Кроз осам дугих година отпало је све оно што није било за школу и напор, и од седмог разреда до матуре, разред је маршовао као једна добра чета, један дух и једна воља.
Пуче најзад: Павле се уписао у месну трговачку школу: курс од годину дана, тромесечна пракса, и онда испит. — Ју, ју, то је просто страшно!
— Ју, ју, то је просто страшно! Песник, свира у клавир, први ђак, јединац, пресипа им се, и хајд у трговачку школу с калфама и с практикантима из штедионице. Жене, мени је памет стала!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Он се, истина, у свом предсловију извињава што је приметио да понајвише ћаци, који у школу иду да што науче, књиге пишу и за народне учитеље себе издају, пак је мислио да он као стар човек веће јошт право на
Он науми тврдо у ропство се предати, гди ће сина свога господара у школу водити, откуда ће потом побећи, опет уваћен, и у туђу земљу продан бити, из које ће најлакше избавленија наћи, на
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
године у Петровцу, од мајке Ангелине и оца Миљка, који је био свињарски трговац. Стојан је свршио основну школу у Петровцу, нижу гимназију у Пожаревцу, вишу и Велику школу у Београду.
Стојан је свршио основну школу у Петровцу, нижу гимназију у Пожаревцу, вишу и Велику школу у Београду. Како је по струци био природњак, то му је одмах, чим је постао наставник, додељено да предаје немачки
у пожаревачком округу, већ у Рековцу, јагодинском округу; нижу гимназију није учио у Пожаревцу, већ у Јагодини; Велику школу није учио у Београду, јер је свршио ратарску школу у Краљеву.
нижу гимназију није учио у Пожаревцу, већ у Јагодини; Велику школу није учио у Београду, јер је свршио ратарску школу у Краљеву. Као наставник није предавао немачки језик и гимнастику, већ хришћанску науку и нотно певање.
године. Претпостављајући да сам у школу пошао у седмој години, то сам, по њима, четири разреда основне школе и један разред гимназије свршио у дванаестој
то, наводећи као пример свога мезимца: „Нема му више од три и по године, а тако псује бога као да је свршио поткивачку школу. А ја, ето, што кажу, нисам опсовао бога све док нисам ступио у Богословију.
А онако лепо је бити професор, то признајем; деца му скидају капу, родитељи чија деца уче школу љубазни с њиме и, какав год одбор да се бира, мора и професор да буде члан одбора.
сам као даље, како сам ја митрополит па ухватио проту за браду и псујем му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и, уопште, сањам такве неке чудновате снове, као човек који је
ШКОЛОВАЊЕ Кад сам достигао за школу, сви су у кући данули душом, уверени да је школа калуп у који се дете, као прокисло тесто, метне, па му школа да форму
Та се борба јавља најпре у сукобу измеђ' мене и мога оца, који се необично поносио тиме што му син иде у школу, док ја, посматрајући ствар са реалније тачке гледишта, нисам налазио да отац има довољно разлога поносити се.
Затим се та борба развила и у борби са фамулузом, који ме је, на молбу мога оца, просто одвукао у школу и којега сам ја том приликом ујео. Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао вући у школу.
Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао вући у школу. Али се главна борба развила у току самога школовања, којом су се приликом сукобиле две тешке и непомирљиве околности:
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу. Тамо му се сви ругају, ћушкају га и смеју му се. — Нисам ја за школу, мајко!
Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу. Тамо му се сви ругају, ћушкају га и смеју му се. — Нисам ја за школу, мајко! — рече, сагнувши главу, али жена ни овога пута не одустаде: — Подигни главу и иди! — рече кратко.
За мраве нема тежега греха од лењости. Она поче будити Белка мало раније. Сада је на време стизао у школу, али је учитељ, свеједно, био незадовољан. Шта хоће та главата, бела наказа?
Звоно је најчешче радосно звонило... По њему су се послови почињали, очеви одлазили у поља, дечаци у школу или игру, а године су пролазиле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
врло добро у Срему: где је год дошао, људи су га због његови песама частили и даривали; сива је свога био дао у Грку у школу; имао је свога коња и таљиге, и чисто се био погосподио“.
За Карађорђина времена ишао је у Београду у велику школу, и сила је пута знао лекцију боље него иједан од ђака.“ Вук је записао — бележимо само оне које су ушле у нашу књигу
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шта мислиш сад? Паприка је љући од праве паприке, пребиће те кад сутра дођеш у школу. — А ја зато нећу ни доћи. Стриц само зину.
— А ја зато нећу ни доћи. Стриц само зину. Тој мудрости он се већ не би досјетио: не дођеш у школу, нема батина, проста ствар. — Па шта ћеш онда радити? Јованче весело узви обрвама. — Ехе, то сам ја већ смислио.
Јованче весело узви обрвама. — Ехе, то сам ја већ смислио. Понесем ујутру књиге и ручак у торбици као да ћу у школу, па кад наиђем поред Гаја... — А ти на дрво!
— Да знаш, тужићемо те учитељу да нас плашиш! — свадљиво викну једна дјевојчица. — Не идем ја више у школу па да ме учитељ избије као тебе данас — дочека Стриц. — Ето баш није мене, него Боку Потрка!
И Потрк и Мачак били су надимци. Потрка су зато тако називали што је трком и долазио у школу и враћао се кући, потркивао је и онда кад на таблу излази.
Николица с приколицом водио је са собом кују Жују и у школу и остављао је везану у школској шупи. Његов отац узалуд се против тога бунио.
Николица је, наравно, одмах „оздравио“и одјурио у школу. Учитељица Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују
Лана није имала ништа против ове дјечакове љубави према вјерном псету и пуштала је малишана да доводи кују у школу.
— Како који почне бјежати од школе, ево га већ код Стрица. Једног јутра, кад је било вријеме за школу, Николица поведе Жују и упути се назорице за Стри- цем.
— отегну Стриц с дрвета. — Код нас долазе само они које је училељ истукао. —А мени учитељ не да да Жују доводим у школу — пожали се малишан. — Кад она не може, нећу ни ја да идем. — Па шта ћеш онда радити?
Пази, молим те, па и Жуја је женско, а он се тога досад није сјетио. XИИИ Луња је стигла у школу озбиљна, стиснутих усана, а чим је учитељ ушао у разред, она устаде са свог мјеста и приђе катедри. — Шта је?
се по глави вјечито врзмале најчудније мисли, одједном се нешто присјети: — А шта ће бити ако су они јутрос отишли у школу да се предају? —То Јованче никад не би урадио — озбиљно дочека Вањка Широки.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А није да га умије, обуче и очешља, пак за много да га учи... пак да га тера у школу учити се. Ако ли већ није за школу, таки посао који у руке, и запретити и избити, нек се измаечка учи пословати, да
А није да га умије, обуче и очешља, пак за много да га учи... пак да га тера у школу учити се. Ако ли већ није за школу, таки посао који у руке, и запретити и избити, нек се измаечка учи пословати, да допосле не узбуде из њега зао човек и
И у школу тога рад ли се ходи? Време ли много дангуби се, умор ли који са знојем пронаходи се? Плаћа ли се за тај наук скакања и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.
Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек
Кад је свршила школу, а било јој је тада дванаест година, задржали је код куће. А и није свршила ни сву основну школу, него само три и тек почела четврти разред кад је чорбаџи-Замфиру дошло нешто у памет да је извади из школе.
Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџијска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр.
Али, иако је хаџи Замфир имао строге и, тако рећи, несувремене погледе на школу и писменост у односу на наш женски свет, ипак, баш у исто то време, није налазио да је то тако страшно ако његова