Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима.
Људи су оболели, осиромашили, побенавили, од чекања награда и исплата. Шта им је требало да шаљу овог шкопца да људима тумачи да је лепо изићи из царевине и прећи у камералну земљу, где се струже стрњика.
Митровица је пуна сиротиње што је из Срема пошла. Па зар ја да се осрамотим и молим Венецијана и австријског шкопца? Је ли ти је, Петре, врана мозак попила? Његов братучед, док је Павле говорио, пребледе, и био је блед као крпа.