Употреба речи шкргутао у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Помодрео, очију закрвављених и набреклих модроцрних вена на челу и слепоочницама Јуришић је читао, шкргутао зубима, грцао, стезао песнице до бола и грчио се. Наједном он се журно усправи, искези и појури кући.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Све му се то учини јадно, сиротињско. Као Трифун, и Павле је зубима шкргутао. Он је сасвим другојако замишљао свој полазак у Росију: на коњу, уз песму својих хусара, уз плач и лелек оних који

га је и осрамотило, а то, што му рече, на растанку – да је нека врста белог зеца – од тога му се мутило у глави. Шкргутао је зубима.

Ђурђе се бојао да не сретне Дунду и ратосиљао се тог друштва, у ком је био, у Токају. А Павле је шкргутао зубима, при самој помисли, да сретне Вишњевског, а да га неће моћи зграбити за гушу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дуго смо чекали док је стигао до нас. Командир је бледео, црвенео, знојио се, шкргутао зубима и бесно колутао очима на војнике који нису обратили пажњу на своју спрему. А било је много замерака...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше. Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности