Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лажи, лукавства и сваког неваљала посла, који бива себи или другому на вред и штету, тога их је потреба учити да се и сраме и боје. Но о овом смо и на другом месту опомињали, које за довољно находим.
Наравоученије Лаж је такова злоба да кад и не бива на штету и вред другога, ништа мање скаредна је, мрска и сасвим непристојна поштену и паметну човеку.
о лажама које бивају или из зла воспитанија и обичаја, или из преизлишњега и неправеднога користољубија на вред, на штету и противу чести и добра имена других људи. Лаж која бива из незнања, може се рећи неповина.
Поштен и правдољубив човек никада са својим знањем не жели за своју корист другога на штету навести, а неправедан у свачему ни за кога и ни за што не мисли него за се и за своју добит; праведно или неправедно,
Теле, видећи то, рече пастиру: „Сад ми право кажи: не волиш ли мене који ти нисам кадар онаку штету учинити! — „Расти ти брже и ојачај, — одговори му пастир, — пак се нимало ти не старај за штету што ћеш ми причинити,
— „Расти ти брже и ојачај, — одговори му пастир, — пак се нимало ти не старај за штету што ћеш ми причинити, она ће се мени тобом обилн наплатити”.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
5. Са страже који побегне, да се стреља. 6. Који се криво закуне и криво осведочи, тај ону сву штету за коју је сведочио, да плати, штаповима да се каштигује, и да му се никада више ништа не верује, и да се за свагда
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Даћеш му две вреће кукуруза; а сад иди те гони ону назимад кући и гледај да не оду опет у штету. И сви се разиђоше. Рака оде низ кукурузе псујући и Симу, и кмета, и потричаре, све изреда.
— Да бог сачува! Најгоре ми је осецати те потре! Али шта ћеш?... Једнако говорим људима: чувајте стоку, не дајте у штету, па ништа! Него одсад ћу и ја друкчије...
Кад се на волове или краве удари да не чине штету, онда им се то обеси о врат: дужи крај виси низ груди а рачве су за вратом, и тада се зове клечка.
— упита га Сима заједљиво. — Ја, брате, ничије нећу, а своје. не дам... Што си пуштао стоку у штету? — Нека, нека, газда-Рако!... Платићеш ти то мени! — рече Сима као претећи.
Милун није накнадио штету по решењу ни Среји ни оним људима. Среја се није више погађао под најам, него је започео свој занат и којекако
кући кува и пере судове рога — рачвасто дрво које се причврсти стоци на врат да не би прелазила преко ограде у штету рчин — незгодан човек Саг ке — сад ће сајузити акт — спојити акта која се односе на исти предмет салауски марјаш —
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
По њега је дакле отрчала Ержа. — Поздравила вас је милостива госпоја и моли вас, један нам пацов направио велику штету по шпајзу, изгриз’о милостивом господину све чизме, па ме послала да вас молим да нам позајмите само за ноћас вашега
А зар би’ ја седио и злопатио се овде к’о у аришту, — вели бојтар. — ’Ајде попи ово да не иде у штету! — рече поп Спира и даде му своју ракију, а и од Перине нешто остало. — А кад мислиш да ћемо стићи, кад је такав пут?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Тај неће на штету бити, штавише, учен човек, може од њега свашта бити. — Па, видите, још штогод да вам кажем. Наша Марта је тако
„И њеној слушкињи сам дао пет форинти, да ми каже ко долази код фрајле у визиту. Отишло ми у штету — лагала је. „Пут у С. због Анке Белкићеве — двадесет и пет форинти; — чисто ми се кожа јежи!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, памет, море, ја!... Од десет година му правим рачун... ЈУЦА: А штету не рачунате што вам чини? ЈАЊА: Ти си крива. Зашто ниси газдарица у своју кућу, да узмиш на ум?
Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету. Сирота, сад не могу ни аљину добити, да се једанпут и ја поновим!
Како су ваши коњи дебели, изићи ће три центе; па ћете не само штету надокнадити, него јошт и профитирати. ЈАЊА: Ели то истина, господин нотариус?
Нечисто дух, знајш да ти сад исечим у моја фурија! ЈУЦА: Али, забога, докле ћете га држати да вам толику штету прави?! Није ли вам се кукуруз због њега покварио, нисте ли стотину друге штете због њега имали?
Црњански, Милош - Сеобе 2
му се и дошао сам да сведочим како сам отишао до Беча као и други и добио росијски пашпорт, а да платим, ако сам неку штету нанео, под морањем. Нисам хтео да одем, а да му се не поклоним.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
са свих страна опкољена територијама које су припадале Турцима, Млецима и Аустрији, и нису се могла увећавати на штету ових држава. Сувишак становништва, који није имао довољно средстава за опстанак, био је принуђен да се стално исељава.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
да не буде неваљао: њега су, вели, зло одгојили; па онда свуче чизме и замоли да их жени његовој предаду, да не иду у штету; и дао је опоменути да децу од зла одвраћа, да узму сви пример од њиховог оца; и, очитав још „оченаш”, сигурним
Нешто и додаје, и све тако испада да је правио са својим друговима комедију, али, додуше, не на њихову штету. Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили. Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) На Кордуну се верује да „ако направиш неку увреду или штету кумовској кући, ђаволи ће почети господарити у твојој и ништа ти неће ићи од руке“.
Најчешћи психолошки смисао ових пословица јесте: попустљивост у васпитању наноси штету моралном развоју детета („У милостне матере крастава деца“; „У мекана оца неваљала деца“).
Зато мајка, ако је отац груб, често прећути грешку детета, сакрије штету коју је оно учинило само да га отац не би казнио.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ове, како су најпре изабрали, тако се могу сутра променити, па нико неће осетити никакву штету. ШЕРБУЛИЋ: Да се манемо тога; него кажите ми шта ћемо радити кад дођу солдати?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
То је давало повода државним властима да се мешају у унутрашње послове српске цркве, на штету саме православне вере. Али, при свем том, осећао се сталан и знатан културни напредак у свима правцима народнога
и Стыхи на новый годъ 1808. Своје књиге Обрадовић је издавао тешко, и на своју штету. Публике је било мало, црквени кругови били су непријатељски расположени према његовим делима — забележено је да су их
Он је себе, на своју штету, свео на срећног подражаваоца народне поезије, постављао себи за задатак да покаже »како се српски пева«, био песник
Комад има неколико јаких сцена и доста патриотских тирада. Политичка тенденција развијена је на штету уметности. Комад Гордана (Цетиње, 1890), израђен је према народној песми и мање је вредности но два ранија позоришна
Његове приповетке су невезане, неразвијене, често без склада, епизоде су развијане на штету целине, описи гутају радњу, дијалог тежак и испресецан, често изгледа на муцање, синтакса је несигурна, општа
њу, често ствара тешкоће онде и где их нема, у сваком случају преувеличава их, тако да се често појединости истакну на штету целине.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и ван кофера, прође га и озлојеђеност, остаде само лако чуђење и сагорјели талог тихе туге.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају. Курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?“ А пси одговарају својим језиком: „Дођите да би смо се и ми најели!
Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: — Шта је то, децо? А они му одговоре: — Чини штету, па хоћемо да га убијемо. Онда он извади новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка.
ГРБИ ЈЕ АГА МЕМЕТ НО КИЈАМЕТ Сломи се Мемет-аги низ греду једна стара и мршава крава, те он, како би намирио штету више но крава вриједи, поручи за све своје чипчије и рече им: — Ево мене нађе велика штета, а вас ненадна срећа;
Теби је вазда пунано корито на претек, а никакве користи кући не чиниш но штету; а ја сиромах, који чувам и кућу и главу и имање нашега господара, у корито не могу ни привирити, него кад-и-кад по
Почне кућа у плам, а миша цијукање, а домаћин: — Ха, ха, тако ћу ја вас, да знате коме штету чините! КАКО ЦИГАНИН НАУЧИ КОЊА ГЛАДОВАТИ Некакоме Циганину учини се тешко хранити коња, зато намисли да га научи
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: А што се Новци издају? Ја сам баш несрећан човек, куд се год окренем, ту видим штету. Ах, сирота Персо, нисам те знао уважавати. Она ме је кукавна слушала као цара.
СОФИЈА: Ја мислим да нисам до сада ништа учинила, што би нам било на штету. МАКСИМ: Заиста ниси, и они колачи, што су умешени, служе нам на велику срећу. То сад тек видим.
То сад тек видим. СОФИЈА: Утолико, да млађи буду задовољни и да не чине штету, а међутим да охотно раде своје послове. МАКСИМ: Јесте, јесте. Ја видим како сам процветао, од кад сам тебе узео.
НИКОЛА: Ето видиш, па си се уплашио. МАКСИМ: Ћути ми ти тамо. Сто начина има да ми већу штету начини, него што је бал. Па опет да се не смем ни тужити — та три месеца, пак ме неће бити на свету.
МАКСИМ: На томе, да жена добије награду, што по кући псује, што ради по својој вољи, прави штету, и оће мужа столицом. СОФИЈА: Ако оћеш да знаш, то је био само вент, које ме је браца Јеврем научио и управо натерао.
3 флоте, тај исти член, иначе мој непријатељ јави Камери да сам 37 флота или продао или утаманио, и тиме народу грдну штету причинио. Зато навали да се Ваша књига, о којој нема сумње, за документ узме, и да се ја под суд дам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Али нисам хтела да разочарам доктора Манџуку. Макар и на своју штету! — Шта видите? — понови. — Видим једну плавушу која вам ради о глави ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
има да те нестане... Држи ово! То ти дајем да ми надокнађујеш штету, коју чиниш. А што ти претекне, носи кући. Онда се окрене другом: — Држи и ти.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа, претрпети грдну штету.
приврженик прошлог режима, али како сам се данас, доласком новог кабинета, потпуно уверио да је прошла влада радила на штету земље, и како је садашњи кабинет једини у стању да земљу поведе болим путем и оствари велике народне идеале, то
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
У свету допадне бездушним људима у руке који се користе њеном младошћу, наивношћу и лепотом, а све на њену грдну штету.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако, „у народу се нерадо употребљавају преви називи за оне животиње које наносе зла и штету, већ им се еуфемистички промени назив да би тобож на тај начин избегли њихово присуство.
него наводи погађаче да сами нађу, казујући им место где се она у загонеци сакривена ствар налази, или корист или штету од оне ствари, или друго што се у загонеци наговешћује, само не откривајући је“.
отпатка и једно ће ти унуче умријети, ама ће ти једна од двије снахе помашити мушко дијете, те тако, кад Бог ’оће, штету намирити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Зоба грозд од мора до Дунава, нит' га мого позобати, ни га мого прегорети. 40. Из меса изишло, а месо није; млогу штету и асну починило, а томе криво није. 41.
Кад је било око поноћи, али курјаци заурлају, а пси залају: курјаци говоре својим језиком: „Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама?” А пси одговарају својим језиком: „Дођите да бисмо се и ми најели!
Кад он то види, притрчи к њима, па их запита: „Шта је то, децо?” А они му одговоре: „Чини штету, па хоћемо да га убијемо.” Онда он извади онај новчић својега негдашњега слуге, па им пружи да му даду мачка.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
О, ви, дакле, тешко злом и погибељном, пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и другима, а као оном и самима себи погибељ са њим показавши!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: То се ти, значи, препозно? Али, богме, ниси на своју штету! СКИТНИЦА: Препозно? Па, и јесам, и нисам. А онај народ около, путују, па сви нервозни, касни воз.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Лупежима се није нашло трага! Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао. То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима. У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То није успевао да забрани себи иако се већ јасно видело да Господар Јеврем, одвише жељан моћи, ради на своју штету. Кад је, три године после Кнеза, и Господар отишао у изгнанство, Анастасијевић је знао да је дошао час да испусти из
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
и учења која су била погрешна, а која су се, заштићена његовим ауторитетом, одржала вековима у науци, на велику њену штету. Састављен је читав списак таквих његових погрешних учења.
„Имаш право! Темпора мутантур, ет нос мутантур ин иллис“. „Списи грчких филозофа лежаху, на штету науке, вековима заборављени и неупотребљени, а сада су изнесени на видело да би се надокнадило оно што је пропуштено“.
Да се такво учење не би укоренило на штету католичке истине, одлучила је Света Конгрегација да се дела Коперника и свих осталих што уче исто забране догод се не
Она се онда завршила на штету Лајбница. Данас је то питање у толико пречишћено што се они обојица морају сматрати за проналазаче инфинитезималног
Причало се како се на штету сиромашног народа обогатише, државне новце проневерише, а у дуван мешаше отров. Неки оптужени намештеници закупаца
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
крезуб, великог забаченог чела, продирног погледа и подсмевачког изгледа, чије ми се дрско понашање, иако и на моју штету, ипак свидело, обрати се ономе другом, са фиНим, отмено уморним и болешљиво бледим изгледом, а на чијим коленима беху
прописе законске, строгу општинску наредбу о чишћењу, пред кућама, травуљине и корова „који постоји на срамоту и штету угледа лепе нам вароши“ или какву сличну.
иначе по многим другим стварима на великом гласу, наш град одавно носио у својим грудима, немајући о томе, а на велику штету нашег општег уметничког полета, никаквог појма.
Сам знаш да сам вазда био на њиховој страни и победе им досуђивао, будући увек широке руке за њих а на штету других. Али сад, сад ево признајем ти, ја их презирем и о њима више нећу ни да знам.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ми се тако слабо разумијемо, Ерна!... А што је најглавније, све је ово на твоју очиту штету. Ето видиш и сама!... Не разумијем што те држи везану уза ме!... — Некад си разумијевао.
Тако си онда говорио. Онда ниси постављао питање на чију је то штету, онда нису биле важне разлике укуса, темперамената, ставова. Сад говориш као сасвим други човјек.
Док људи нису имали дар говора, изгледа да је све било у реду. А кад су га добили — ето испада да је то било на штету оних који умију да говоре, не на штету оних који су и даље остали бесловесни: јер они, зато, „дубље”, „проћућеније”,
А кад су га добили — ето испада да је то било на штету оних који умију да говоре, не на штету оних који су и даље остали бесловесни: јер они, зато, „дубље”, „проћућеније”, „истинитије“ доживљавају.
Воља се развија на штету фантазијског и сензибилног. То су каквоће које се узајамно истребљују, као разнородне рибе у рибњаку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Курјаци говоре својим језиком: — Можемо ли доћи да учинимо штету, па ће бити меса и вама? А пси одговарају својим језиком: — Дођите, да бисмо се и ми најели.
СВЕТИ САВА И ВУК Клао вук чобанима овце и тако им чинио велику штету. Чобани га ухвате на замку, па га добро вежу и намисле да га одведу до светог Саве, да га он крсти, не би ли се
па га добро вежу и намисле да га одведу до светог Саве, да га он крсти, не би ли се опаметио да више не чини оволику штету. Што су намислили, то су и учинили. Сретну светог Саву на путу и замоле га да покрсти вука.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Резултати могу да се постигну, али увек на штету квалитета. Мој метод је другачији. Ја никада не хитам ка практичном раду.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Несумњиво, има књижевних текстова у којима, на штету уметничке целине, претеже једна функција. Али систематска проучавања која узимају у обзир само једну или две функције
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И ваљда да би се слика употпунила, а на Станковићеву штету, он почиње објављивати управо у раздобљу када на прелазу из деветнаестога у двадесети век - нова српска књижевност
Вредновање је, разуме се, у корист првога а на штету другога. У односу на варошки ред и обичаје, понашање сељака изгледа или као непознавдње правог реда иликао збуњеност
све време га подстиче да, кад год се поколеба између породичних обзира и личних мотива, првима дадне предност на штету других. Све док у таквоме бирању, одлучивању, и сам једног дана не постане непоколебљив.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, — Веровати многим’ трло срећу твоју.
“ »Стармали« 1885. РИБОЛОШКЕ СИТНИЦЕ (Прве три по немачком) И Нећу да се држим Укуса туђа: Да кечигу хвалим На штету смуђа. Где љубав влада, Увреде нема: Одајем почаст Њима обема.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Светозар Ружичић. МИТАР: Ружичић, Ружичић, да не буде тај што је служио у дућану код Јелкића и штету учинио? Он је, на моју душу, зашто смо чули да се после некако на науку дао. Еј, Фемо, Фемо!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: И ти си, ваљда, из Шумадије? ПОРФИРИЈЕ (обзире се плашљиво): А ну!... Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!... Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се продавало свињско месо 10 гроша ока, а често се није могло ни добити, што уосталом на летњој жези није било на штету.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наша артиљерија ништа им није могла. Ти топови месецима наносе нама штету и много пута је и сам наш положај био доведен у питање. Из дана у дан наносе нам губитке...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
“ Е, кад га брани, нек му и суди кад штету почини!... Само имам оно нешто крезубе бабетине, и ту њивицу куруза што сам имô, па ми овај лопов сатра и са земљом
То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје... А сад вас питам по реду и закону, ко ће мени штету платити што је овај лопов починио? Из царске је шуме, па ја млим...
Из царске је шуме, па ја млим... Судац (смијуљи се и пружа му мало новаца): Ево ти, Давиде, за штету, а овај ће лопов сјутра у Зеницу. Давид: Је ли то из царске касе? Да то није каква милостиња кад је тако мало?
— жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан, жесток; наочит; угледан зулум — насиље; безакоње; неправда
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Јаноша Хуњадија) у Смедеревској тврђави, где га је српски деспот Ђурађ Бранковић затворио да би му наплатио ратну штету коју је починила по српским земљама Јанкова војска враћајући се из битке на Косову 1448.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ораси у сну значе сиротињу и штету (СЕЗ, 32, 1925, 119). По старом веровању Срба и других индоевропских народа — каже Чајкановић у овом чланку
Ћипико, Иво - Пауци
отац једне године платио преко педесет талијера, како он вели, што глоба, што некакових одштета, тобоже за почињену штету коју они што суде на своју рачунају, а на који начин то раде, нико у селу не разумије.
Пусти, болан, — мило за драго! Друкчије што хоћеш, али овај пут ваља да иде по закону; и ти си тражио штету по закону, је ли поштено? —Али биће трошкова! —Пашће на онога који изгуби...
Излазећи из суда, вели Петар Војкану: — Јесам ли те намјестио, а? То ти је за ону штету у пољу! —Не мари, болан... Гонићемо се још, — одговори Војкан.
Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом. — Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету, — каза јој Марко. А кад жена оде, погледавши кришом на Раду, настави Марко: — Скуп је сада новац, Раде брате.
По њој, он би могао да живе на штету другога, што се је противило добром му од природе нагнућу, или... да очајава... И када он у себи не би осјећао сву
Истина, дало се је по који комад на тежаке, ма и то је било на њихову штету; дало се је на половицу, па су се тежаци издрли, а да нијесу имали никакве користи; ја бих стога, — и настави
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Код Гавре, знате, запалило се буре петролеја, и човек има и жалост и штету... Паланка је имала нешто увиђавности и стрпљења да још почека оне који ће на крају ипак проговорити и показати ране.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Како би било кад бих ја то свео на једну штету. Нека добијем батине, када већ тако мора бити, али нека добијем и дукат!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Раније, они су се још и заносили надом да ће се после једног силног налета повратити и можда осветити за нанесену штету и срамоту. Али сада су и сами почели увиђати да све пропада, и да је њихова даља судбина неизвесна...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
С једне стране, Марко помаже цару, то је ван спора, са друге стране, и најчешће у исти мах он му наноси огромну штету. Како све то да се разуме? Можда би се могло примити следеће објашњење.
Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није добио накнаду за штету коју је причинила мађарска војска. Са Хуњадијем деспот се измирио 1451.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Туђу штету мнимо него ли наш који добитак, да је бољи. О НЕПОТРЕБНОМ КИЊЕЊУ ТЕЛА Ако ли се ко хвали, јер не једе меса ни вина
О ЛАЖНОЈ МОЛИТВИ Уста ти говоре молитву, а умље збраја добитке и хесапи имовину, главно и доходак, штету и разметак, вересије и непродају, размишљајући пријатеље и непријатеље, седиште и путове, пољске ли које послове,
У пролеће подижи се, да зими хузуриш. 1745. Буди господар твоме благу а не оно теби. Свачем крај има. Курјак што штету чини, он си то својом кожом плаћа. Једноме даш, а стотину их с кривдом занесеш. [Лебди] ка штк над птићи.
И светских радилаца у незгоди и штети им, слабо их ко жали или да им што ко штету накнади: враћају се хучући с праздним рукама дома, јаочући и вајкајући се, а тко и мари?
Јер с временом је свашто добро радити и куд ходити, а без времена све узалуд и на штету бива. Казује нам сам Свети дух у Соломоновој премудрости: свачем год и бреме да нагледамо, под овим сунцем који смо!
И ако когод други од злочестих мојих злотвора дошао би красти, или коју ми штету учинити, то од њих неће моћи. Зашто слепац врло чује, а хромац добро мотри.
У винограду је вашем отпрво чинио штету дивљи вепар и озобљивао га је излазећи му на њега из луга. Овце су вам клали и јели вуци.