Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и злоћу неких људи, не ваља им се више уверавати, баш ако ћемо их видити да се осуше од поста и покајанија и, штоно реч, да се живи посвете.| 55 Петао, пас и лисица Петао и пас велики путовали су скупа.
Отети, упалити туђа села, разграбити, убивати, то су њихови всегдашњи и најмудрији разговори. Места великољепна, штоно реч — рају подобна, а у њима људи дивји зверови.
Многи у умереному состојанију доста су се вредни показивали, нити су ружну фигуру чинили: незадовољни с тим хотели су, штоно Латини веле, пер фас ет нефас, а наши веле: с богом или с врагом, навише, пак онда што? Осрамотили смо се!
После боја с копљем у трње! Прародитељни грех, штоно зову, ништа друго није него незнање. Само дај да расудимо ово, пак ће нам ова вешт јасна бити.
Зашто онде гди ствари управ и како ваља иду, а не наопако (штоно реч) и наузнако, коме се год велико што даје, неотложно мора се од њега што велико и ожидавати, које ако он није кадар
може беседити, има весма живу фантазију, тојест воображеније, но не имајући довољно потребна материјала, брзо му, штоно реч, оса'не вода; усиљује ли се пак и тако да истом говори, онда клепеће као клепетуша.
„Боље се мени за времена уклонити.” Наравоученије Ево лепа наука како се ваља с лукавим владати: с клинцем, штоно реч, клинац истерати.
Јавна и самопроизвољна злоба, бестидно, штоно реч с барјаком, злонаравије и бешчиније такових људи који, као свим људма упркос и уинат, бездјелствују и безаконују,
Гди су стари?“; те лише, што је за веће чудо и сијасет, ово се највише од оних чује који нити знаду (штоно вели Црногорац) мајде ђавоље мрве ни шта су стари ни млади. Пита се: откуд ово произлази?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но многи су брезове тојаге заоштрили, и, штоно рекну, који колац који проштац узму и ударе са три стране на Ваљево. Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу,
Алексу, кнеза Илију Бирчанина и Милована Грбовића) и свима метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, штоно се зове лисица, које је Фочић са собом донео.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан Вучета јако је волео Страхињу, мада се није умногоме с њим слагао. Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То су била времена јуначка. Сад су времена танаца, минета, шпинета, парфема, лепеза. Штоно кажу, све што љуби, љуби лицемерно!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
долина, А путнику душа плану, Па закликта од милина: „Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и
„Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло,
Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали? Бело грло штоно грли, Бело лице штоно љуби, Све су можда, све потрли, А са своји страшни зуби.
Да ли су му де зверови Младо тело покидали? Бело грло штоно грли, Бело лице штоно љуби, Све су можда, све потрли, А са своји страшни зуби.
се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?
Гдје се оте то причати нећу, Отео се, и сретно му било! Али пуно још Србиња има Штоно Турчин љуто притискао, Под топузом кâ црви се вију, Ни уздисат јађани не смију!
је његов већ одавно седнô, Мајци срце у груди не бије, Тавна земља њу одавна крије, Ти и братац, то је сада све Штоно оста срцу мом од пре.
клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему ту ближе, Све ово, брате, све, и сама себе, И најдраже оне песме моје, Све би дао, да
Па када ти за аљину од звезда Приповеда, и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по води лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и
Ал' само ти, о песмо пуна јада, Штоно певам ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па
се гају крије, Немирна врела жуборећи тек, По шљунцима шареним што се вије, Малене челе зукајући јек, Из цвећа штоно меда сласти пије, — Све то је лепо, но је лепше било, Кад моје око није сузе лило. (3—5.) (.......................
39. У мени срце једва што је тукло, Красоту око не гледаше плама Вечерње небо штоно је обукло; Пред њиме бија светла нека тама, И тавнило је свет ми то одвукло, Баш цео свет, и оставило м' сама:
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дијете, како је, штоно ријек, лудо младо отишло, није јадно ни знало шта је с њим било, па је од своје тетке мислило да му је мајка и тако је
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: То је, кад нећеш да те водим на бал, да све видиш. СТАНИЈА: Што да идем? Што да видим? Безобразлук? — Штоно приповедаше стари, да је једна варош пропала у земљу за безобразлук, и Београд ће пропасти.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
142. Штоно ми се Травник замаглио? Еј, да ли гори, да л’ га куга мори? Дјевојка га оком запалила, Еј, чарним оком кроз срчали
183. Погледај, момо, погледај, На ону гору високу, Штоно су магле по њојзи: То нису магле од Бога, Веће су магле од мене, Све моји јади за тобом. 184.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако је трајало неколико тренутака. Јанко је био вјештији и хитрији, али у онога бјеху штоно ријеч гвоздене очи. Најзад Јанко заскочи га и обрани по десној мишици.
Иза тога запиткивао их је за ситнице и за дјетињске послове, само да их, штоно ријек, раскрави и разговори. И хрт је настојао да им се допаде а у томе је успио показујући им разне своје вјештине,
„Да га видиш какав је, би испросио по свијета ш њим, штоно се рече.“ „Слаб, што ли?“ „Рђица, брате, каквијех је срећом мало у нашијем горама.
нема ни једног облака на небу... Истина ђуволи помало вјетра с Ловћена, ама не смета, само нек не буде облачно, јер штоно кажу сачувај Боже облачна Ђурђева дне... Те! ово мало снијега по окрајцима, да и њега нестане убрзо, добро би било...
Неки, заборавише се толико, да се машише за леденице. Владика гледаше добро у очи младића; зеница у зеницу, штоно ријек. „Како не знаш?...Убио си га!“ рече ђакон. Младић се трже. „Убио... али не знам ни да сам пушку натегао.
Кад се Господар примаче, људи поскидаше капе, а затутњаше пушке, да се, штоно ријек, небо проламало. Напријед је ишло неколико перјаника. Владика, у свештеничком црном одијелу, на бијелу коњу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.
По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.
— Не харчи много, мене је доста џигерица од јањца и крило од пјевца. 13 Питао ага агу: — Ма, дина ти, штоно твој чипчија Влашче по мјесецу кукуруз окопава? — Да је крсту више муке.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но „о сем до здје”, штоно реч. ‘Ајдемо опет онде откуд смо изишли, у славњејши света град Лондон. Свештеник Ирландез учини ми љубав и позна ме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Све ће бити, господару. Поклонише се и одоше. Не би штоно се рече дланом о длан ударио, а то се све испуни као што је он наредно, а он онако гладан примаче се па се оне разне
Нађе једну сандучину: јадна истријесана; да је Циганин Циганину продаје, не би могао два гроша, штоно рекну, за њу узети. У сандуку ниђе ништа, до у пријеђељку једна јаспрена ћесетина.
Мајстор га дочека, изгрди, наружи, ама штоно рекну: ни пас с месом, те му даде опет стари посао, да продаје сомуне. Једнога зимскога јутра подиже се везировић да
Није шала, трешња, па усред зиме“, и у чуду убере двије и изједе. Није, штоно рекну, сасвијем ни прождро, а два рога изникоше наврх главе, и што би избројио до десет узрастоше колик̓ аршин дугачки.
Ћипико, Иво - Приповетке
Из града преко мора донијеше је на оток још док је нејако дјетенце била, штоно реку: тек што је прогледала. Одгојила се у једној сиромашној, тежачкој кући и дуго као дијете мишљаше да су јој
И он ће данас да се мрсом заложи и да га залије јаким приморским вином, чији мирис три дана се осећа, и трећег дана, штоно веле, „с коња обара ”. И подаће се пустом, испусном весељу, кад му је све за руком пошло— и Боијца је ту с њиме...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У гори дрво високо, На дрву лисја широки, По листом цвеће црвено, На цвеће пчелке попале. Штоно је дрво високо, То јесте црква Грачанка, А што су лисја широки, Све то су књиге попове, А што је цвеће црвено, То
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца... То ти је зарицање донело; себи захвал’ се Што и себе и то слатко девојче мучиш.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Милост је, децо, ово његова, Ово оружје и пријатељи, Штоно пространим морем владају, Посланије је воље његове — Да га славимо јеком пушчаним, Да окитимо ово престоље Слободе
ШУЛОВИЋ: Зар он? ЈЕЛИСАВЕТА: Што је издајник? ВУКСАН (за себе): Издајница си ти!... хијено злобна Штоно осмехом доброћудности Пламен прикриваш пакла нутрашњег... — Гле, шапће опет кнезу на уво; Ено се смеши...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И досад је свијет брез тог био, па је некако живио... Ја ти кажем, Мићане, ено ти царске мјере, па вали ли, штоно кажу, један драм од десет и по гради, горио ти ја кô ова што ће сад планути!
Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад! А ви знате, кад Вла', штоно веле Турци, у'вати вурсат — мјере му нема! Кад се ја трећи пут врати' од Брадаре, затекô и' у Партениној соби.
— поклонио за педесет бијели' меџедија. Ето ти и те шубаретине, а ево ти оружља, па се наоружај, штоно има ријеч, до зубâ. Чуј сад што сам ја ижињô. По Крајини се прочуло да ћеш се ти одметнути у ешкију. Је ли? Јест...
Свијет се био мало смирио, али још, штоно веле, заудара кокија од барута. Тако то потраја једно два-три дана, док повикаше: „Ето, вели Турака Крајишника на Бању
Шједемо 'вако, ја и она моја бабетина, увече крај огњишта, па почнемо, штоно ви велите, штудијерати: ово је, жено, по закону, ово јопе' није; ово би могло бити по 'вом палиграпу, ово јопе' не би.
Док се ми 'вамо свађамо и препиремо чија је, а он се поистија слади и дебља, штоно веле, кô шокачки пратар. Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите. Мени је овај славни суд млого добра учинио.
Ништа ти нема горе, главати господине, него кад се удовица распали, да Бог милостиви сачува! Кадра ти је и једну, штоно веле, царевину задрмати. Ама, не знам, главати и велевлажни, господине, који ме ђаво натента да се удовицом оженим.
Е, то сам ја 'нако свјештио и у својој глави, штоно ви велите, проштудијерô. Нема вајде крити, драга ми је и слатка, али неки пут ражљути се, па 'оће да ме удави.
седме, захваљује се царевини, нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду што су га свега ослободили и, штоно веле, кô прст оголили: 'Вала им, ђе чули и не чули! То ти додај, 'нако испред мене, а у име моје...
Давид: Па како ће бити мој? Е, моје дијете, да је ово наш цар, ја би' од радости заплакô. Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше. Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1923. МОЈИ ПУТЕВИ Никада се нисам пузајући пео Уз прагове горде, штоно воде скуту Високих и моћних; нити сам на путу Своме игда челом прах по тлима мео.
ПРЕД РАСПЕЋЕМ Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се добру надам Штоно ће доћи кô света ријека Да гријех спере!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— да казује пошљедње вријеме; ти кад чујеш, вјерна слуго Лазо, а ти трчи на танану кулу, те донеси ону чашу златну, штоно сам је скоро куповао у бијелу Варадину граду од ђевојке младе кујунџинке, за њу дао товар и по блага; наслужи је
Југу вели девет Југовића: „О наш бабо, стари Југ-Богдане, што не пијеш златну купу вина, штоно ти је поклонио Лазо?“ Вели њима стари Југ Богдане: „Ђецо моја, девет Југовића, ја ћу ласно пити купу вина, него
Рашта гледаш на јунака туђа, на Милоша Обренбеговића? Но погледај, мила снахо моја! Но погледај пољем пред сватове: штоно јунак на коњу вранчићу бојно копље носи у рукама, златан сјаје на плећима штитак, а красте му лице нагрдиле, иза
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку од Цетиње Бојичић-Алију и код њега Танковић-Османа, штоно јесте цури муштерија: оба држе преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест Турака; њима
рухо и оружје: он обуче танану кошуљу, по кошуљи кадивли-ђечерму, по ђечерми зелену доламу, по долами токе Мркоњића, штоно их је Мујо задобио од јунака Петра Мркоњића у Кунари, високој планини; а на ноге црвене чакшире, до колена у срму
“ Ђевер снаши тихо одговара: „Снахо моја, Хајкуна ђевојко, обазри се здесна налијево, па погледај оног ихтијара штоно сједи, као ефендија, у црвеном стиском тетривану, б’јела брада прси му покрила: то је главом старац Мустаф’-ага, оно
Тад ђевојка натраг се обрну, — кад га виђе, од срца уздану, пак ђевера опет запиткује: „Који оно јунак на ђогату, штоно барјак у рукама носи, црне брке уз образ привио?
католици) шпаг — џеп шпотовати се — ругати се штити (штијем) — читати штогоди — штогод (штогоди је због стиха) штоно — што шћера — кћи шћерати — стјерати, сатерати шћерца — кћи шћети — хтети шумадински — шумадијски шуркулија —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
До времена потом пак Сав просут и ниушто обрнут. СМРТ Да не превари смрт И уљезе кроз та вратца наша, Штоно се чувства осећња наричу! И подругат ће се Нашем грохотноме се смејању!
) Од свега овога зла и беде, ти нас ослободи. Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках, штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне и нашу цркву раде да потопе.
Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу.
МЛЕЧНИ ПУТ Кад на небу међу звездама има једно скупа сабрање малих звездица штоно се зову млечне капље од богородичиних сиса, — пут на небу млечни то се нариче.
о том — рече — да не скрбиш, нити да се смућујеш, о, Дидиме, што нејмаш телесних очију; ако и нејмаш тих очију штоно и миши и мухе и гад свакојаки у себи има.
пак, знајући му његов погани живот, та и рече му: »О, лукави блудниче, црковни ругатељу, ниси ли ти тај безаконик, штоно се узроком чиниш да ходиш у цркву на јутрењу, а ти, један злочестниче, око поноћи раниш, те на своју јутрењу сотонску
Пророк божији и то упослова! Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети. Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се. Кад се разљути и опије и кад се распали на жену.
И није знао ништа у себи да ће што згрешити; занео се је био кано кочијаш кад је пијан: кола му нахеро ходе, штоно је душа с телом.
Те пророк до пророка дође, штоно се тако и међу доктори доста пут згађа: ако се један разболи, други доходи видати га.
Како ли си смео ти и доћи ту преда ме сотим гласом?« — штоно се и стоји цару — у свачем је слободан. Ама ето кротки Давид би таки покоран.
Ми ка душе погане боравимо у гробљу које је пуно са сваком погању, ама ти, слове божији, штоно су твоје беседе чисте, и сам си чист, да како се не грозиш од ових наших нечистих места?
А отнуд ништа не имаху захире у манастиру; не имадоше ништа ни вечерати, те зато брижни и срдити бијаху. А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Море, знао сам ја то — говорио је Милисав, опет у кругу својих, у кафаници „Код препеченице“ — да ће то бити оно штоно наши стари рекли: „Појео вук магарца“, чим се то тиче богаташке куће. јер ево, брате слатки, сасвим проста ствар!