Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
између становника Боке Которске и црногорских племена, између ових и становника Брда, Рашке, Шумадије, све до Шопова на истоку. За избор једног психичког профила потребна су претходна знања о становништву разних области.
становништва, које је са површи од 1000 или 1500 м висине сишло и населило се по равницама и језерским површима Шумадије са висином од 100 до 500 метара.
Такав је случај са становништвом Шумадије, узете у њеном најширем обиму. Тако и обрнуто: становништво истог дијалекта показује каткад велике психичке разлике,
Најпре су се лугови и шуме све више крчили и они данас покривају тек петину Шумадије; затим су ишчезле многе баруштине које су биле по долинским равнима, нарочито у густим луговима.
Шљиваци су почели покривати све већу површину. Појавило се модерно виноградарство. Неки делови ниске Шумадије постали су прави вртови. Свиње, које су се пре множиле у храстовим шумама, сада се гоје кукурузом у оборима.
дешавало да су народне масе рђаво оцењивале одличне синове своје земље, нарочито кад су они били Шумадинци; Срби ван Шумадије и други Јужни Словени уживали су више захвалности.
Старовлашка група Идући од Шумадије па на југозапад Стари Влах почиње јужно од Ужица и шири се до реке Лима и местимице га прелази.
заједницама, ипак имају још много великих задруга; многобројне породице су јако разгранате и њихови изданци до ниске Шумадије, у коју се гомилама исељавају, образују братства као у Црној Гори. Они су врло плодни.
Врло су многобројни досељеници, нарочито они из првих векова турске управе. Најпре су то били досељеници из Шумадије, из предела око Смедерева и Београда, које помиње још Курипешић 1530. године.
Становништво јадранског варијетета је данас по особинама и по срцу исто тако словенско као и становништво Шумадије. Зоне различитог развитка.
Све ово јако опомиње на старо становништво Шумадије и подринских крајева, на оно које је старије од новијих динарских досељеника.
Има још и других црта заједничких код косовског становништва и код старог становништва Шумадије и Подриња. Тако и једни и други имају иста народна назвања за поједине и најситније делове на плугу, на колима и на
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и материјал Нова Ерићева збирка, Славуј и сунце, сачињена је од самих доказа љубави према том надахњујућем кутку Шумадије. Задрхтао сам читајући нове Ерићеве стихове. Поезија за децу? Без сумње. За одрасле? Свакако.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
једнога краја, да описују само сеоски живот, или да буду описивачи појединих покрајина, Мачве као Јанко Веселиновић, Шумадије као Милован Ђ.
Он је био песник Шумадије, али не онако једнострано идиличан као што је Јанко Веселиновић био песник Мачве. Ранковић није затварао очи пред
је та идеја потпуно победила код Хрвата, у српској књижевности остало је, углавном, источно наречје, говор Београда, Шумадије и старе Војводине.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Овде код нас арханђели одоше у хајдуке видевши ноћни призор Шумадије битке целоноћне на Букуљи гневни сабор и бесне свађе братске неко тражи на зајам соли со која мисли со која боли и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Јавно је био трговац који води рачуна о свакој пари док је, тајно, помагао шаком и капом све збегове по беспућима Шумадије. Споро али сигурно, глас о томе свуда се проносио и марвени трговац Јован Добрача постао је легенда.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се могли заклонити читави
Кад дођоше испод голога преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А волим ти једанпут сркнут ове шумадинке, но три дни цевчити браничевичку шому! РАДАК: И ти си, ваљда, из Шумадије? ПОРФИРИЈЕ (обзире се плашљиво): А ну!... Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Глишић, Лазаревић и Веселиновић били су из западне Србије. Из средишње области, Шумадије, потекли су Светолик Ранковић (1863-1899) и Радоје Домановић (1873-1908), који су српску прозу обогатили новим