Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако
Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... Дуго је тако лежао...
Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. Презао је на сваки шушањ и изгледао... Најзад се све у кући смири... Ето и ње... Још издалека је смотри и пође у сусрет. — Их, побогу!...
Али све беше тихо и мирно... Само је шаш шуштао, као да шапуће... Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.
Али су убрзо видели да то никако није потребно. Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ. Знао сам да си то ти. Хтедох да устанем али не могах. Стиснух само јаче песнице у трави и зауставих дах.
Тамо из кујне, у којој је једнако било мрачно и тихо, покаткад би допро који шушањ. То је сигурно долазило од његова оца, који је још био тамо, није долазио овамо, појављивао се, и ваљда се још стезао
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Отиде Мачак по уској стази, кроз честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка, спремна му стоји шкљоцава пушка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Болничари су односили мртве и рањене, а артиљерци су на рукама носили гломазне топове, да се не би чуо ни најмањи шушањ. Тек када пређосмо реку Битву, одахнусмо мало. Ишла је колона мрачна и туробна, као да се враћа са неког погреба.
Наше одступање мора се извршити у највећој тајности. Не сме да се чује ниједан шушањ, ниједна реч, нити звекет... На прстима и полако, чета има да се сакупи код забрана...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Источњак вјетар дуну те стаде шушањ витијех јела и борова — али се Црногорци не пробудише. Сунце грану те разбуди звјерине по расјелинама и тице по
Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ. „Не пали ни један докле моја не плане!“ рече полако Оташ.
Она провуче прсте неколико пута кроза њих, па их стаде чешљати. Тек што то поче, чу неки шушањ око куће. Учиње јој се као да чује неке кораке.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Иначе се већ не може овако. Ваљда ће, после, и он за њима у свет. (Трза се на шушањ који чини Стојмен испевши се полако у чардаклију.) СТОЈМЕН Добро, опет стигох пре. Сад ће ваљда и он оздо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
То запамти. А запамти и да ти могу испунити само три жеље? — Зачу се лагани шушањ као кад ветар пролази иглицама бора, и малог госта нестаде. Да ли је икада ту и био?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но док ми мутни боли срце косе, К'о студêн травку у врх крша гола Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ к'о вилине косе... Гле!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ чује Кад мушица где пролети. »Српске Илустроване Новине« 1881.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
издишете по болницама; за тебе будна стражо, што у мрачну даљину упиреш брижне испитујуће погледе и ослушкујеш сваки шушањ ветрића; за тебе уморна војско, што сад у дубоком сну под ведрим небом одмараш своје уморне кости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У неколико махова опалио сам из пушке... Притајили смо се најзад мало и ми. Али на најмањи шушањ трзао сам се. Испред нас нема наших војника. Ми смо први на које они треба да налете.
Најбоље је причекати мрак. А војницима сам рекао да прислушкују и, ако осете најмањи шушањ, нека у том правцу пуцају... Пренусмо се. Зричак је цичао.
Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито. Одатле су допирали повици и чуо се шушањ сламе испод коњских копита. — Е-е-е-еј, нане! — чуо се однекуда отегнути глас.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И лаки шушањ из мисли ме трже; То беше анђô неспокојства мог, И ноћ се узви, и копрену врже, На бледо чело пратиоца свог...
Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ. А озго у самоћи Безбројне трепере звезде кô бледа кандила ноћи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мало затим, шушањ и корак, и ударац у гвожђе не на огради, него на прозору. Сви троје у соби погледаше се, па се још једаред погледаше
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тек шкрипање ме врата до пола сна ишчупа; Не могох доћи себи, премда обамрех од ужаса; И најмањи шушањ одјекиваше у мени као лупа, И не знам чега још страшнијег презах у болу тог часа, Чинило ми се да неизвесност траје
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Но док ми мутни боли срце косе, Кô студен травку уврх крша гола, — Из мојих књига, са прашљива стола, Ја чујем шушањ кô вилине косе. Гле!
Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'. Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне.