Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
одскора азну заметнули, и на њима нови скерлет беше, оне мећеш у горњу трпезу, пред њи носиш вино и ракију и господску ђаконију редом. Треће ти је, беже, нечовештво: ти имадеш и оца и мајку, ниједнога у асталу нема, да ти пије прву чашу вина“.
лице се љубе, за јуначко питају се здравље, па га води на горње чардаке, носи пред њег вино и ракију и господску сваку ђаконију.
Лепо га је дочекала мајка, пред њег носи слатку ђаконију. Кад су били сели за вечеру, Ненад мајци тијо беседио: „Ој старице, моја мила мајко, да ми није од људи срамоте, да ми