Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА бегунци БОШКО, Станин син Први, други, трећи ТУРЧИН Један РУДНИЧАНИН Један ГРУЖАНИН Један СЕЉАК
младе, има стотина Што, истог ланца терет цепајућ, Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе.
“ трулеж казује Што и свечева моћи немоћне Са нечистотом пуни смрдљивом... ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с њиме јуче учини!
(Вук напред улази.) Ала су страшни, боже милостив! ПЕТА СЦЕНА На истом месту. Вук напред, а за њим Исак, Ђенадије, Стојан, Ана и Бошко долазе. Пређашњи. РАДАК: Добро ми дошô, Вуче, брате мој! ВУК: Боље нашао!
Ал’, хвала богу!... Је л’ спреман чамац?... РАДАК: Спремно је све. ГЛАВАШ (гледа по гомили бегунаца): А, Ђенадије!... Оче! ЂЕНАДИЈЕ: Главашу храбри, За крв сам своју продô благослов!
Је л’ спреман чамац?... РАДАК: Спремно је све. ГЛАВАШ (гледа по гомили бегунаца): А, Ђенадије!... Оче! ЂЕНАДИЈЕ: Главашу храбри, За крв сам своју продô благослов!
(Главаш с Хаџијом одлази. Чује се споља поновљено пушкарање.) ЂЕНАДИЈЕ: О, боже силан! Милостив творче свију народа! Невидан штите робља несрећног!