Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Веса једва дочека и оде. Онда отпусти и Ђурицу [Сточића] из Ресаве — зашто га је отпустио видићете; — а одма на његово место дође Здравковић из Ресаве, Милосава
И он послуша и пређе. То је други родољуб за Божом.— — Питате ме, зашто је Карађорђе Ђурицу отпустио, или правије да кажем, из Совета истерао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену,
Станка га је знала по разговорима других девојака и гледала је на њега као на Ђурицу Дражовића, чији је отац умро под надзором, а никад јој и не паде на памет да погледа на њега као на момка.
Кмет га ослови без поздрава: — Где ти је мајка? Ђурицу дарну ова кметова осорљивост. Пође му срџба уз груди, али се он уздржа.
Кажи, брате, где је, па да идемо — рече кмет, пробајући да омекша и одобровољи Ђурицу. — Ја ти каза' да не знам, а ти сад чини што год хоћеш — одговара Ђурица одсечно, гледајући писарева коња како чеше
С таквим изразом појави се пред кућом и погледа Ђурицу, који не беше вичан таквој препредености, па се издаде. На лицу му се јасно могла читати мисао: »Пропао сам, нашао је!.
— Ено мотике — викну пандур, угледавши држалицу где вири из корова. — Копај овде — рече писар одлучно и погледа Ђурицу. Разведри му се лице, кад виде Ђуричин изглед. Пандур стаде копати и после неколико удараца узвикну весело: — Даска!
За један миг Ђурицу везаше пандури конопцем, повадише све ствари из лончине, повезаше их добро па обесише о Ђуричина леђа, а огрлице узе
— Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа. Но сад је лако. Овај ће проказати остале. — Хм, богме ћете имати муку са њим.
Он и пандури за часак појахаше коње, узеше Ђурицу преда се и одоше к среском месту. ИВ Први пут у животу Ђурица се нађе у затвору, »лишен слободе« како веле правници.
— Ти их немој подносити, ко те гони да их трпиш... — Како... ја шта ћу? — Хајде у гору. Ђурицу удари као муња по срцу. Све досад сматрао је ту мисао некако онако, као и сваку мисао која је далеко од дела.
и имао је довољно могућности да побегне кад се већ одлучио да бега, Из тога што су други провалили зид, те извели Ђурицу, он одмах закључи да ће имати посла са великом, организованом дружином, којој је досад био потребан јаван одметник од
а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама : »да Ђурицу Дражовића у своме домашају потраже, ухвате, и под јаком стражом, добро везана, амо спроведу«.