Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Тако је весеље трајало до неко доба ноћи па се разиђоше. Сутрадан седели су око подне у гостионици »Код јаблана« адвокат и Мојсило Пупавац.
Тек увек тај злослутни број, то 25! Тако један дан седи Пупавац замишљен у кавани »Код јаблана« и мисли о свом плану, о капиталу, о својој шпекулацији. Док уђе у кафану један странац. Приђе те седе за Мојсилов сто.
Мрак се већ спустио, по кафанама се попалиле лампе и свеће. Он прилично окисао уђе у кафану »Код јаблана« и седе за један сто. Зовну гостионичарског слугу да му исплати данашњи трошак и упита га: »Колико«?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
При црвеном вечерњем сунцу које је залазило, паде по земљи његов тешки и дуги сен, као сен крупнога јаблана у модром пшеничном пољу. Из великих одваљених груда и широких бразда дизао се мирис младе и страсне Земље.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То раде и други очеви, али купују деци и шећерлемета, златне хартије и лопту од гумаластике што скаче с врх јаблана! У цркву је ишао само на Ђурђевдан, у кавану свако вече.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кућа је била тесна, узана, бела, између та два јаблана, као неки сужањ, међу чуварима. Била је сва у жбуњу и зеленилу, а имала је студенац, који је пред њом пљуштао, кроз
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
видје, зграби брже неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци је опаку мртву у језеро, па се онда успуже на врх онога јаблана, гдје је било гнијездо са тичићима.
— Какво зеље? Не ја! — одговори Паралаж. — То је страшило божје! Више од икаква дуба, дебље од икаква јаблана, а гранатије од највише јеле. Пода њ се може све село окупити и у хладу спавати и радити шта хоћеш.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ЈАБЛАНИК, І Зар је цена оволика: товар креча с Јабланика, лањско сено, гнездо врање, Три јаблана за сећање? Жар-крилима дуси бију о планинску мистерију: просипају диљем дола живог жара троја кола.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бол једног јаблана више нас такне, но свеле груди наших драгана. А кад неко што тужно рекне о младости ил животу бедном, наш осмех са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
то видје, зграби брже неку велику кијачу, па уцмека змију, и баци онако мртву у језеро, па се онда успуже на врх оног јаблана, гдје је било гнијездо са тичићима.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
ДВЕ ЖЕНЕ Обична ствар. Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала. Опружили га на ледини испред опаспаљене воденице како му вера прописује, покрили му лице шареним рупцем, који
Задруга му је велика и јака, стриц најмоћнији у крају Арнаутин, први беговски наушник. Јаблана неће смети нико ни попреко погледати. Вера божја; она тврда, арнаутска, јака као дин турски...
Насмејано арнаутски, љубазно и побратимски примили Кошутани збуњенога Јаблана. Његово војничко одело узели за домаћинова сина, а њему дали неке старе дрехе арнаутске, узели му пушку и часовник —
преко ноћи жена проказала страшну бесу, те овај изишао пред стрица одлучно и честито: само ће се мртав одвојити од Јаблана!..
И на крају: прикрао се неко прошле ноћи и на спавању убио Јаблана... — Суђено, људи — клеше кроз дувански дим Кариман Кошутан — да ми преко куће и ова голема непријатност прође.
Писка и кукњава небо проламаху. Како је које прилазило тако се бацало на мртва Јаблана. И тек кад се то страшно запомагање претвори у једно јединствено брујање сељачке тужбе, озго се појави Јабланова
Уозбиљена као каква древна увређена госпа, бацивши љутит поглед на мужа, она прође кроз гомилу и клече покрај Јаблана, па поз– навши му преко лица арнаутски рубац, плахо га секну и баци, а иза појаса извуче нов и бео, на угловима
н болно је загрли, овлаживши је нелажним сузама: — О, сестро, колико би била срећна да мој син лежи место твога Јаблана!.. Да Бог да мајка ни једнога код куће не затекла ако је ово лаж!.. А разуме те што не кукаш.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пред њим на неколико корака пасе Јаблан. Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови.
Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана — јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици. Лујо се поноси. Остале говедаре и њихове бакове поношљиво презире.
Јаблан је рано, врло рано устао и добро се напасао. Драго бијаше Луји кад видје како су у Јаблана трбуси забрекли. — Е, кад си се тако, бате, наруц'о, ето ти па мало 'нако заслади!
Луји се стеже срце кад угледа Рудоњу. Учини му се страшан, голем; и дебљи и већи од Јаблана. — Јабо, бате, ако данас платиш главом, не зажали на ме!
— И Јаблана јутрос међу силним мрлинама нађоше мртва у тору! — просу се опет шапат, болан и дрхтав шапат од уста до уста, а из поља
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И док пољима њихов кикот звони, У њином оку блиста мир гробова И протежу се, кô сенке јаблана, Ликови хладних северних богова. И бише деца Светом Речју збрана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
кестенова, посматрао оно умиљато уметно језерце са његовим малим водопадом и острвцем, на којем су израсла два вита јаблана.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сурова си колико и лепа, Златокоса, не верујем да ћу је лако испунити. — Младић је стајао усправнији од јаблана, а онда се наглас насмеја. — Да се ниси од сопствене жеље уплашила?