Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Све лепо да буде спремно, дете моје! А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака... Треба се и господи нечим умилити, а, богме, и младога Милисава треба понудити, јер не верујем да га је у
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и пастир 210 146 Лисица и вран 212 147 Лисица и тигар 214 148 Овца и Јупитер 215 149 Козе и Јупитер 217 150 Дивја јабука и ружица 219 152 Три адске фурије 222 153 Врба и трн 224 154 Старац и Соломонов гyx 225 155 Славуј и орао 228 156
150 Дивја јабука и ружица У шупљину дивје јабуке уљезе рој пчела и напуни ју меда. Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Да посолим, да испржим, оне семенке из оне тикве! Да мирише она дуња! Она дуња, и она јабука! Да се слути онај снег! Да се чују од оних кућа из оне таме они пси! А у прозору сија неопран месец!
жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука, и спава.
сија Грачаница у облаку, изнад расула, окружени жетвама узлећу Сопоћани, лети Жича, лете Високи Дечани, пуна јабука, пред њима Ћеле-кула.
Ако тако мере грехове јабука, грехове грашка, злочине карфиола, злочине закланих у јаслама, у штали, како ће мерити нас, који смо клали?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.
Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак. Лице румено као јабука, а власи седе као руно. У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Помакни се с тог места, дијете! Како, наопако, да не види? — Не види ништа! — рекох ја, а позната јабука заседе ми у грло. — Па.. има ли му... лека?... Шта каже, твој Јоца? — Ништа!... Каже... осушио му се нерв...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
та... да дођете, господине, да крстите... овај Вуји Ирошу... мужескога је пола... синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак! Каже фрау-Цвечкенмајерка бабица да свога века још није вид’ла тако дете здраво па грлато...
! А био је заиста и награђен, јер поп Спира је имао црвен, а поп Ћира само плав, обичан појас. А то је била формална »јабука раздора« између попова, а још више између попадија.
«... Ал, није дао, к’о што је срдит рек’о и обрек’о! Кад је била »јабука«,, па га моја Јула пољубила у руку, а бáби удариле сузе, па ти он њој девет дуката и један солферин на дар!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А на њему, горе, чаме старе новине, тегле, боце с парадајзом, разне кутије, неколико трулих јабука и шта ти још не стоји горе покривено прашином, баш као пре рата.
стоје густи црни залисци, док се моја коса са свим проредила те се сјакти ћела, а образи ми се спарушили као трула јабука.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА (узме га на страну): Оћите да ми пустите, да добиети једна лепа јабука од мене? МИШИЋ: Не смем, кир Јања. ЈАЊА: Да вам дам пет форинта. МИШИЋ: Оставите се ви тога.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Била је то дечја песма и била је лепа. Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих мириса биљки које расту.
Мамина коса, такође. Она се смешила мешајући компот од јабука, а онда ме, испрживши јаја са шунком, посадила за сто и рекла: - Сад причај!
Није хтела. Она је ручала - рекла ми је. Ручала је с драгом рођаком Шарлотом. Био је прекрасан онај ролат и суфле ОД јабука, знате. Мали Емилијан је луд за њим. Оставих јабуку и комад хлеба у кабаницу и осмехнух се.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ идући дан обесише два Вуичева војника, због крађе јабука. Чета немачких коњаника, поп и џелат обилазили су околину и вешали на месту. Поп је исповедао пред смрт.
Над том хумком, било се наднело неколико плодних јабука, чије су гране повиле се до земље, пуне сазрелог воћа. Уоколо, горе, виде дрвене тремове, по којима су промицали
Кад се пак рашчу како неке тамо у војсци вешају, јер су крали јабука, јаук и врисак се опет понови. Смрт госпоже Дафине и њен живот беху у том насељу, при крају лета, свакодневни разговор.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
кога она воли)’, ту јабуку закопа под стреју и говори: ’Као што ће ова јабука трунути тако нека труне његово срце за мном; као што ова стреја капље, тако нека његово срце за мном јада!
). Симболи плодности су: јаје, земља, јабука, вишња итд. Време извођења љубавне магије такође је повезано са основном метафором, а то је промена, односно преокрет.
љубавна магија у тесној вези са жељом да се добије пород, сведоче нам већ поменути симболи плодности, родности (вода, јабука, вишња, семење итд.) у обредима и басмама чији је циљ да се на магијски начин осигура муж.
Од воћа најчешће се користе јабука и вишња. Млада кад полази на венчање, и код Срба и код Влаха, ставља у недра јабуку да би имала порода.
) и средства (вода, тепсија, јаје, јабука, расковник итд.) имају исту функцију: да помогну зачеће било „отварањем“ материце, било подстицањем плодотворне моћи
не ваља да трудница било шта украде, иначе ће дете када се роди имати белегу истог облика каква је и украдена ствар (јабука, трешња и сл.), и то баш на оном месту на свом телу које је његова мајка прво пипнула после крађе.
¹⁷ Исту функцију, објављивање зрелости, коју код младића има момчаник, код девојака има везена јабука. У крушевачком и јагодинском крају, када девојче сазри у девојку и када почне о удаји да мисли, онда она узме лепу,
Неки пут се деси и да јој је момак отме, а она се на то тобож љути, пише Сима Тројановић.¹⁸ Јабука, па још извезена концем црвене боје, очигледно је знак сексуалне зрелости, сигнал којим девојка момцима обраћа пажњу
Познато је да у нашој митологији, као и у народним песмама јабука представља еротски симбол, а истовремено и знак љубави, наклоности.
7) Темпо развоја (сазревање) — Много треба времена док од детета човек будне. (ЛМС, 1861, књ. 104, бр. 265) — Јабука која доцкан сазри, дуго стоји. (Вук, бр. 1754) — Што пре зрело, пре и труло. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр.
и у нашим народним бајкама јесте по правилу најмлађи, трећи син („Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Златна јабука и девет пауница“ итд.).
(„Много треба времена док од детета човек будне“.) Пребрзо сазрети, сматра народ, није повољно. („Јабука која доцкан сазри, дуго стоји“; „Рано воће брзо труне“.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
гнету, она воли да се семе у њу баца, да је запахне мирис зоби и ражи, воли да с пролећа осване у цвету трешања и јабука, земља чезне да је стоговима сена и сламе зими утопли људска рука.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ех, Жужи! Казала си му сигурно да губиш време с њим, кад стигосте до пите од јабука. Ниси то смела да му кажеш! – А шта би са тим временом'? – Могла бих да се удам. – Па, што се не удаш'?
који се заплићу око кашике, неизбежна говедина у парадајз сосу, бљутави кромпир, зелена салата и на крају пита од јабука. Осети неизрециву вредност слободе што је избегао та недељна мучења — ручкове који су се годинама понављали.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
С дететом он разговара још од колевке, нежно, матерински: Таши, таши, танана, Ево једна грана, А на грани јабука Као молована. Долетеће птичица, Љуљнуће се грана, Отпануће јабука, - Дигнуће је Ана.
Долетеће птичица, Љуљнуће се грана, Отпануће јабука, - Дигнуће је Ана. Ова успаванка као да је ишапутана крај заједничке колевке свих наших детињстава: дух народне
дугим панталонама (Прве хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување поклона (Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према
Милићевић, Вук - Беспуће
се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се сунце ломи кроз грање шљива и јабука.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Уз Хасанагиницу иде зеленко без коњаника. Истина, богато окићен, узде, узенгије, јабука, све у срми, види се да је зеленко кадијин, али кадије нема! Празно седло.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
на њему три као на крст воштане свеће, чаша вина, а ниже њега по софри, на ниже, поређани цели хлебови, око њих чанци јабука, крушака, ораја и грожђа из „туршије“... Теча стоји гологлав. Послужује.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кад те угледа усред раја оно старо дрво, свију јабука прамајка, прва светитељка, грешница прва, отвори јој се рана под оном једином откинутом петељком и затресе се.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ 33 ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА 40 СТОЈША И МЛАДЕН 41 ЗЛА СВЕКРВА 48 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 51 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 56 ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 66 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 80 СЕДАМ ВЛАШИЋА 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 88 ТРИ
ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку која за једну ноћ и уцвета и узре и неко
под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде оцу и каже му све по истини.
Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаји од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему
ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА: Први пут објављена у посмртном издању Караџићевих народних приповедака, 1870. 9. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА: Све као под 3. 10.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ФЕМА: Господине, малу ствар од вас. Ја знам колико ви можете у овом процесу, учините да га ја добијем, а вама јабука неће од моје стране увенути. АДВОКАТ (поклони се): Благодарим, благодарим. Хе, хе!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: (Нису јој могли сви кувари угодити). ПЕЛА: Само, молим те, Персо, немој заборавити питу од јабука месити; пак ако и не будем овде, опет ми мало пошљи, зашто је врло радо једем. ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Страшно зезање, на часну реч! Да сте само видели како се гађају огрисцима од јабука, посипају гипсом, гађају фарбом, прскају пиштољима на воду, туку пендрецима; како им се уваљују у крило онакви масни,
А онај микрофон им дође више као јабука у устима! Али, ма шта ја писала, Чарли, више нам нема спаса! Та неписмена булумента преко ноћи постаде елита!
(Комешање у разреду). Шта они овде уче, даме и господо? О старом Њутну коме је јабука пала на главу, о оном, како се оно зваше, који је тврдио да се земља окреће, о оном плејбоју — Архимеду, који није
да ће да остаре, али они ће, даме и господо, живети као што треба да се живи: неговаће бебе, правити штрудлу од јабука, возати скије по води и шта ти ја све знам —-казао је Суле прорачунски — а неће непрестано масирати Сироти народ
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Пахне духан из сукненог гуња. Залелуја кућне душе мирис. За зрцалом гранчица од дренка. Голо тело - јабука руменка! Уздуж собе пукнут мограњ, гримиз. Руј-стидница зуји о вретену. Веје перје - зујац у рефрену.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ово је виле водене крај. Обали другој над самом водом јабука расте са златним плодом, жари се, блиста, драгуљи сами, путника тужног у пропаст мами.
И ја, и мачак, и кум са брадом чаробно воће гледасмо крадом. Јабука златна наша би била кад бисмо само имали крила.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи већ посустали од умора и глади. Али пред свануће наиђоше Танасије и Јанкуљ са џаком јабука и десет хлебова, и тек се тада сетисмо да их нисмо видели целе ноћи.
Вратили су се терајући читав чопор прасади, и носећи два џака јабука и бакрач пун меда. Гозба је била богата. Дан смо провели на миру.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 40. Бацала девојка За облак јабуку. Заостала јабука Горе за облаком. Братила Девојка Све редом облаке: “Облаци, облаци, Драга браћо моја, Вратите ми натраг Злаћену
Када се је пробудила Мара, У њедарца находи јабуку. Стаде млада мислит’ и размишљат’: “Одкуда ми у њедра јабука? Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна;
175. Покрај пута родила јабука: Све бисерје и драго камење. Све високо грање поломише Гледајићи на врху планине Где два брата лова половише,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Шта да умесим? БЛАГОЈЕ: Шта било... питу од јабука! ГИНА: А кад да развијем коре? И од чега? Од пепела? И где ми је време за питу? Лудог човека!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и крушака, пун вуне и тежине, на кацу пуну пасуља, на качару пуну џакова са сувим шљивама, на млекар пун смока, на
Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе. Лице му је као печена јабука, а из њега му штркља ретка проседа брада. Нико га не виде да се смеје, вазда је озбиљан, управо строг.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КУКУРУЗА 164 ОРАХ 165 ЧОВЕК И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА
И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ ДРВЕЋА 170 БАЛАДА О СТАРИМ ШЉИВАМА 173 ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ 175 ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ СТВАРИ 176 СТОПАРАЦ 177 РУКАВИЦЕ 179 ОЛОВКА 181 ДВА
ЧОВЕК И ЈАБУКА У том свету, који је час цветни тепих, Час долина суза и јаука, Мало је призора тако лепих Као кад се сретну
том свету, који је час цветни тепих, Час долина суза и јаука, Мало је призора тако лепих Као кад се сретну човек и јабука...
То обично бива на крају јела, Кад се са стола прибор посклања: Нађу се зрео човек и јабука зрела, Пуни међусобног поштовања. Стоје, насамо, очи у очи, Једно спрам другог, као Ђердап и Голубац.
тање и тање Шљива довршава своје листање У смрти, предајући душу пречисту Небу, блиставом аметисту. ЈАБУКА ИЗГУБЉЕНА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ Поподне, на пијаци, у клоаци Леже остаци и отпаци; Међ њима, тугујући без јаука, И
ПИЈАЦИ Поподне, на пијаци, у клоаци Леже остаци и отпаци; Међ њима, тугујући без јаука, И једна румена, крупна јабука... Чмава, изгубив сваку наду У непознатом, бездушном граду...
Уз поток, башта још необрана, А већ три дана пада слана. На вршној грани јабука оста: И без ње, свега бејаше доста. П.П.П.П.П.П.
ех, да ми је! Не вреди: не дају харамије, Поборнице ропства и моногамије!” У забрану покрај Кокиног Брода Јабука се свила од рода Чекајући ђаке-мародере Ил било кога да је обере.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
таман чешљала, онако чупав, потрчи к попу, а овај се саже, па га одиже и цјелива њеколико пута у његов свјежи, као јабука румени обрашчић. Видјело се е бјеху добри знанци, поп и мали. „Опрости, попо, вјере ти!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен. Испуцале му руке као борова кора. Леже као снопље. Лети као кунина.
— Миш уз пушку, миш низ пушку. — Моја браћо, обвеселисте ли ми се? — Наврх врочића румена јабука. — На кантару катран, кантар мери катран. — На ливади коњ учустечен и растустечен.
(Киша) 236 — Послао цар царици и тисовој здјелици дванаест златних јабука: у свакој јабуци по четири кришке, у свакој кришци по седам сјемењака?
(Дан и ноћ) 246 — Уз брдо лети, низ брдо не може? (Дан и ноћ) 247 — Цар посла царици 12 јабука, у свакој по 4 цвијета? (Дванаеет месеци и у сваком по четири недеље) 248 — Чујеш га, а не видиш га?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
МЕЂЕДОВИЋ. 40 2. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ. 43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8.
Обреновић, као што је он слушао у дјетињству од својијех дадиља; 3. (Немушти језик), 4. (Златна јабука и девет пауница), 5. (Стојша и [ВІІІ] Младен), б. (Ђаво и његов шегрт), 7. (Права се мука не да сакрити), 8.
Ето то је, жено!” И тако се жена смири и никад га више не запита да јој каже за што се смејао. 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА.
отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку а девета њему
мјесту није друге било, а при том бијаше и лијепа као вила од горе, висока као јела, а танка као шибика, а румена као јабука и у лицу бијела као горски лијер.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Све се то слаже... то мора да је то.... ТАНАСКО: Каква је, мирише ко кило јабука! МАНОЈЛО: Нема никакве сумње! Ми смо заиста на трагу оној битанги! ТАНАСКО: А коса црна!
ЦМИЉА: Па зар то код тебе не значи то? АНЂЕЛКО: Ниси ти тако наивна ко што изгледаш! Ал код мене крушка не значи јабука! ЦМИЉА: Значи тако? АНЂЕЛКО: Тако! ЦМИЉА: Стићи ће тебе моје сузе!
издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног на десет прстију! ИКОНИЈА: Ако те није смандрљо на брзину, горела ја ко ова сијалица!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања. Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави: — У име божје, а за добар почетак!
Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „Бутре“.
да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА ПЕСМА 51 ВРАТА 52 КУЛА НА ПЕСКУ 53 ПРАЗНИНА 54 НА ДРУМУ 55 ЧАС 56 У ЧАРОЛИЈИ 57 НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ 58 СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ 59 КРЛЕТКА 60 НОВИ ПОВРАТАК 61 ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ 62 У СНУ ТЕ НЕМА 63 НЕ
Па онда: опет ил заувек — пасти. НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ На тле сад јабука паде. Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге ствари већ стаде.
Па онда: опет ил заувек — пасти. НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ На тле сад јабука паде. Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге ствари већ стаде. Нико је видео није.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— под ледом је топло. Живот ионако никада није био моја јабука. И ништа моје неће остати ни на једној обали. Нелагодно ми је само што се толики страх чује. На средини сам.
Усправна, као слап воде. Поред ње што је отицала у ледину, јабука је гранама била обешена о лук неба, са кога ретко падају црвљиве јабуке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе! Јабука ћути ка' нојца иста...
Змај XXВ* МЛАДОЖЕЊИ Моја је дика јабука златна, Што у врх куле на сунцу блиста: Сунашце зађе - светило зађе! Јабука ћути ка' нојца иста...
Попа, Васко - КОРА
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа КОРА Садржај ОПСЕДНУТА ВЕДРИНА 3 ПОЗНАНСТВО 4 РАЗГОВОР 6 ГВОЗДЕНА ЈАБУКА 8 ОДЈЕКИВАЊЕ 10 ОДЛАЗАК 12 ПУТОВАЊЕ 14 ПРЕДЕЛИ 16 У ПЕПЕЉАРИ 17 У УЗДАХУ 18 НА СТОЛУ 19 У ЈАУКУ 20 НА ЧИВИЛУКУ 21 У
још дозидали нисмо Црвени змају мој Теци само даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме
даље Да стопала те не разнесу Што даље можеш теци крви моја ГВОЗДЕНА ЈАБУКА Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам обрстио Гранама ме
га Усне сам обрстио Гранама ме спутала Ломим их Прсте сам поломио Где ми је мир Несаломљиви мир Гвоздена јабука Корене је дубоко У камењар мој меки пустила Чупам их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним тови Точим их Мозак сам
у мени Где још нико није закорачио Руке твоје сањају у мојима Сан свих озвезданих руку на свету 22 Наш дан је зелена јабука На двоје пресечена Гледам те Ти ме не видиш Између нас је слепо сунце На степеницама Загрљај наш растргнут Зовеш
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једно поподне сеђаше Њутн у своме врту под јабуковим дрветом, начичканим богатим родом, и размишљаше. Једна зрела јабука паде са дрвета пред његове ноге. Обична једна појава, но не за једног Њутна. „Услед чега је ова јабука пала?
Једна зрела јабука паде са дрвета пред његове ноге. Обична једна појава, но не за једног Њутна. „Услед чега је ова јабука пала?“ запита се он. „Због тога што на њу делује сила теже која јој даје убрзање, наперено ка центру земље“.
обузда своју машту па поче опет мирно да рзмишља: „Земљина тежа испољава се и на највишим бреговима, њој неће ни једна јабука на дрвету умаћи, ма колико оно нарасло. Чим јој свене петељка, јабука ће, следујући силу теже, пасти на тле.
Чим јој свене петељка, јабука ће, следујући силу теже, пасти на тле. Где лежи граница дејства тежиног?“ Поче да се смркава.
Такво решење неће ми, као она јабука, пасти само од себе пред ноге. Ваља се добро помучити и решити, пре свега, многа претходна питања.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ОД СМРТИ 2 СОЛДАТ И СМРТ 8 БЕСМРТНИ СТАРАЦ 11 НЕМУШТИ ЈЕЗИК 15 ЧУДОТВОРНИ ПРСТЕН 19 ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА 28 ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА
Ако су живи, и данас су добро. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА Био један цар, па имао три сина и пред двором златну јабуку, која за једну ноћ и уцвета и узре и
отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Тада се понуди други син да чува јабуку, али и он прође као и онај: заспи под јабуком, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана.
Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети девет златних пауница, осам падну на јабуку, а девета њему
Има до мене још један цар, у његовој башти велико је воће; насред тога воћа јабука је дрво, и на њему златна јабука на врху.
Има до мене још један цар, у његовој башти велико је воће; насред тога воћа јабука је дрво, и на њему златна јабука на врху. Иди, укини ми ту јабуку, донеси ми је: ти мени јабуку, а ја теби твога оца трс. То чувши, оде он од цара.
Кад ал̓ ту велики цареви двори и крај двора сакато воће, насред воћа дрво јабука, а на њеном врху златна јабука. Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио.
Кад ал̓ ту велики цареви двори и крај двора сакато воће, насред воћа дрво јабука, а на њеном врху златна јабука. Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио. Под њом забоден штап, један дрвен, други гвозден.
Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње.
То би цару криво: кад је све од сувога злата, онда баш не треба ни таквог кличка! Без тог кличка биће јабука још љепша, стога се цар наљути, откину кличак, кад, на његово велико чудо, неста му из руке златне јабуке, а пред њим
одавде, срешће их дивља планина, преко које неће моћи пријећи, јер нема никуд цесте; него на крају те планине има јабука, и на њој три јабуке да уберу, па да се једном баце на планину, одмах би им се цеста начинила; али да оставе и натраг
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
То вече постао сам богатији за пет долара, за неколико кутија боја и четки, а добио сам и једну велику домаћу питу од јабука.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
године објавио у изврсној Мишићевој библиотеци „Орфеј“ под насловом Од злата јабука.15 Умотворине су овде размештене по малим колима, дакле циклично, на смену: бројаница, загонетке, песма, прича,
Док је изједа, он се по њој креће. Али не питајте црва како јабука изгледа! Сви смо ми у матерњем језику – црви у јабуци.
У том смислу ни систем нашега језика није више за нас, захваљујући песнику, она на почетку помињана јабука. Мада делимично и у комађу, јер је поезија Матићева знатним својим делом сведена на овлашне скице и покушаје, ипак је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема. Оно, што га има, црвљиво ј’ и гњило; Оно, што га нема, — прекрасно би било.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Канцеларија уопште прљава. По поду хартије, љуске од јабука итд. На зидовима висе неке избледеле хартије, капути, метлице, и разни предмети. При отварању сцене г.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито мати да је обучена као што треба, у најновије хаљине, да понесе доста шећера, јабука, крушака, чиме ће даривати тамо децу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЦВЕЋЕ 47 ИМЕЛА 48 ЈАБЛАН 48 ЈАБУКА 48 ЈАВОР И КЛЕН 53 ЈАГЛИКА 54 ЈАГОДА 54 ЈАСЕН 55 ЈАСЕНАК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58
Још римско веровање! в. Софрић, 1. с. ). У Котарима воде младу к бунару, на који она меће јабука, ораха, и б., па то деца грабе (ТРЂ, ННЖ, 3, 34). БЕЛА ЛОЗА Wалдребе (цлематіѕ віталба).
Бресква; праска, шевтелија, шептелија (Шулек; Софрић. 49). Бресква је, као и јабука, плод љубави, симбол заљубљености (Ст. Сремац, Зона Замфирова). Б. служи као лек од различитих болести. »Коштица од б.
Сремац, Зона Замфирова). Б. служи као лек од различитих болести. »Коштица од б., шљива И јабука са белим луком у комовици пије се од грознице« (СЕЗ, 13, 1909, 341). Кора од б. скувана у води лек је од зубобоље. Б.
Реч је грчка (κυδώνια μήλα), позната и у другим словенским језицима. Г. у веровањима има често исти значај који и јабука.
, ѕ. в. мела, и ЗВВ ‹= Зеітѕцхріфт деѕ Вереінѕ фüр Волкѕкунде› 11, 122); или бела змија, и поред ње златна јабука (ЗНЖОЈС, 1, 10). Ако би човек, док та бела змија спава, полако убрао и.
у једној приповетки Сигфридовог типа у доњем свету налази се ј. и на њему гнездо митске тице (СЕ3, 41, № 10, 337). ЈАБУКА ‹Апфел (піруѕ малуѕ). Јабука (Софрић, 108; Шулек)›. Ј.
и на њему гнездо митске тице (СЕ3, 41, № 10, 337). ЈАБУКА ‹Апфел (піруѕ малуѕ). Јабука (Софрић, 108; Шулек)›. Ј. се врло често даје као дар, или као понуда, или као доказ љубави и пријатељства (»Босиљак
Ј. се врло често даје као дар, или као понуда, или као доказ љубави и пријатељства (»Босиљак се од мириса даје, Јабука се од милости даје«, Вук, Пјесме, 1, 585) — тако често да је реч ј. почела означавати дар, поклон уопште (»Твоја ј.
дрвета налазе се у рају; њихове плодове добијају умрла деца (Караџић, 3, 136); и у једној народној песми из Босне: »Јабука је насред раја расла, На пакао гране наднијела« (БВ, 2, 106).
и Маннхардт, WФК, 1, 61). И један свадбени обичај из Босне указује на то да је јабука жртва становницима доњег света: »кад сватови наиђу на ̓прву ћуприју или воду, мора млада на првом крају ћуприје
маг., 20, 1861, 97 ид; Сцхнееwеиѕ, Хоцхз. ‹= Дие Хоцхзеитѕбрäуцхе дер Сербокроатен, Праг, 1929› 31), да сама реч »јабука« значи исто што и »прошевина, прстен« а просиоци зову се »јабучари« (Вук, Живот и об.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука. Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које
И Раде се жури. Купио двије ствари које му на срцу лежаху: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју лепу дјевојку на којој му у колу око запне.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И онда, и то годинама, једнако се само гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво вино, преко његова гроба прелије, као да је жив, као да он то тражи од
Од свега само што на старој чешми тече вода и до ње види се како се скоро засађена и негована младица јабука, са својим правим прућем и сочним лишћем, свеже лелуја.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
или кроз прозоре, и тражи лепо и пријатно, и замишља да су неминовно срећни људи ти који су тамо оставили тањир лепих јабука на столу; заденули за икону босилак; или се смеју у дворишту, а заборавили да у соби угасе свећу, па им он превиче
Срби су говорили: сиротиња се греје крај фратарских плотова, и удише мирис од финих печених јабука; фратри, то јест, пеку месо на лимун-јабукама из Далмације.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
света бију (Време је уједало И зубе поломило) МАНАСИЈА Плаво и златно Последњи прстен видика Последња јабука сунца Зографе Докле твој поглед допире Чујеш ли коњицу ноћи Алах ил илалах Кичица твоја не дрхти Боје се твоје не
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Угледасмо и дрво поморанџе, украшено жутим плодовима. Нагађају војници, те јабука је, те крушка, а кад им објаснисмо, они застају, и са дивљењем и чуђењем посматрају.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Дивније но што је деци месо опорих јабука, Борову љуску проби водено зеленило И од плавих масница винских и од избљуваности мука Опра ме, растурајући далеко
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Татко могу да ву биднем. Тики — Мило ми! Душа ми још, бре, иска. (Болно Салче* На раф има десет јабука, пет за мен, пет за теб. ту): Салче, ти ме знајеш? Знајеш ли, Салче, »моје« какво беше? Ти бар кажи! А, Салче?...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
града Латинче: „Хајде сада, царе Србљанине, под највишу кулу у Леђану; на кули је копље ударено, на копљу је од злата јабука: Ти стријељај кроз прстен јабуку!
Стари свате, војеводо Јанко! И остали кићени сватови, богом браћо, добри пријатељи! Јабука је дечина забава, а прстен је јуначка белега; ја ћу поћи за Уступчић-Павла!
је чудо нагазио: на обали до воде Ситнице један зелен ту бијаше чадор; широк чадор поле притиснуо, на чадору од злата јабука, она сија како јарко сунце; пред чадором побијено копље, а за копље вранац коњиц свезан, на глави му маха
Југовићу на алату, вас у чистом злату; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките висе, те куцкају Бошка по плећима.
Распе краљу свилена шатора, зелен шатор од зелене свиле; на њем златни дванаест крстова, тринаеста јабука од злата, — у њој сјаји бесцен камен драги.
— бој, битка оданле — оданде одвојити сабљом — сабљом задобити, освојити одврћи се — одметнути се од злата јабука — јабука у коју су забодени дукати (и која се давала као дар) од ина — друкчије одјако — одсад од мејдана — за
бој, битка оданле — оданде одвојити сабљом — сабљом задобити, освојити одврћи се — одметнути се од злата јабука — јабука у коју су забодени дукати (и која се давала као дар) од ина — друкчије одјако — одсад од мејдана — за мегдан, који
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви праснуше у смијех. Стриц љутито забаци шешир и осветољубиво завреча: — Их, што сам се јуче код Марице најео јабука! Једну ми је дала из њедара ев оволику, мирише ко ђул. Чуваћу је сто година и сваки дан пољубити.