Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
150 Дивја јабука и ружица У шупљину дивје јабуке уљезе рој пчела и напуни ју меда. Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи. „Неразумна и луда гордости!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
По телу конопља, Ваздух дубок до звезде Данице, над главом ми шýме воштанице, По гробу ми јабуке бубњају. ПИТАЛИЦЕ Шта радите гласници Скупљамо војску Шта радите ковачи Кујемо мачеве Шта радиш везиљо Заставу
ГРОБ У СТУДЕНИЦИ На гроб Светог Првовенчаног Краља жене доносе стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Док Црнога Ђорђа чета мога оца буљубашу, Николицу из Црвене Јабуке, убије на месту и више ране момака. Мој отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај себе, ражљути се,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова. Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње... А сад нико ни да се пошали.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...
Живео сам доста. Било нам је обома, хвала богу, лепо!... Изродили смо пород, све као златне јабуке. Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!... Па сад... смрт! Ако! Зар зато треба плакати?
Црњански, Милош - Сеобе 2
малом месту, крај Дунава, у Аустрији – месту, које је, према причању његове Ричулине, било врло лепо, у пролећу, кад јабуке цветају, још лепше, зими, у снегу. Још више је слушао о њеној матери, којој је кћи слала сву уштеду.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Дебрци и охридски крај, нарочито овај други, су области особитог воћа. Чувене су охридске трешње („далбазлије“), јабуке, крушке, дуње, шљиве и грожђе. Ипак је пренасељена цела област за овај начин рада.
до Врутока у Вардареву изворишту, простире се воћарска област у поменутој заветрини Шаре: шуме од кестена, ораси, јабуке, крушке, шљиве, бостан, виногради и др. Област је пренасељена бар за данашњи начин рада.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Стрпавши у спортску торбу пола хлеба, две јабуке, теглицу са џемом и Грету, загалопирах према Тиси. Био сам сигуран да је Рашида већ тамо.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и тремове, у прозоре горе, у којима не беше ни једног јединог покрета, он осети нагло, у мрачној хладовини
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Поповцу жена без порода „убере мацине траве и цвијета од крушке, јабуке и трешње и скупа све скуха као чај и пије трипут дневно по јадну винску чашу, и мисли да ће имати дјеце“.
Обреди плодности заснивају се на принципу имитативне магије (бацање семена и плодова на младенце, стављање у недра јабуке или јајета, отварање сандука са девојачком спремом) или на принципу преносне магије (обреди у којима трудница и
узме лепу, крупну јабуку, па је извезе црвеном вуном свуда унаоколо (тако да се кора не види), а тамо где је дршка од јабуке, направи себи од исте ове вуне дршку за коју ће носити везену јабуку.
). У играма духа „место телесних покрета долази радња духа људскога“ (то су: „полеће-полеће“, „украдене јабуке“). Хазардне игре у којима је главни циљ добит јесу „на новац с орасима“, „шарених јаја“ итд.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Настаде тобож распра: — Није ружна, но баш згодна! Опака је, па ће га бити! Неће то ђавоље јабуке он појести, но ће му све она грабити!...
Али, што је најљепше, не бјеше хљеба, но уз печење изнијеше гомољиће њекакве као јабуке! „Шта је ово, браћо?“ запитах у чуду. „То је кртола“, одговорише.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
јануара 1987, причу Зечиђ Дугоушко. У друштву са Репићем, Глодачем и Скакачем, Дугоушко гули кору младе јабуке. Пошто се загледао у неодређеном правцу, наједном се нађе сам у воћњаку.
се потрудити злобни пољар, други пут осорни отац, који ногом руши оно што је дете у будном сну направило: Тамо испод јабуке, разваљен и опљачкан, дућан виче и зове дућанџију. Зове бескрајном детињом тугом.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— вели му шеф. — То ти само кажем. Зар ти да примаш неке депутације и неке поклоне и »јабуке« место господина начелника или господина министра?! Да вараш геаке и да им обећаваш нешто?! — То није истина!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што л' се, ружо, не развијеш? Да ја виђу окле воњи, Ма ми био час потоњи. Ој ви дојке, две јабуке! С јабуке су наше муке, Са њи, кажу, рај пропаде За ким људи тако јаде, Али ја би за вас, јао, И два нака раја
Што л' се, ружо, не развијеш? Да ја виђу окле воњи, Ма ми био час потоњи. Ој ви дојке, две јабуке! С јабуке су наше муке, Са њи, кажу, рај пропаде За ким људи тако јаде, Али ја би за вас, јао, И два нака раја дао.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Да гледамо — шапуташе носећи ме кроз башту. И донесе ме до зида. Изабра најтамније место, у ћошку до јабуке. Мене метну на зид и окрену тамо, свадби, а она оста иза мене.
Улазим у собу. Мајка ме тобож не види. Нешто спрема по рафовима и уређује шоље, зарфове и јабуке. — Христос се роди! ... Она се окрене.
Он одрече. — Хоћеш јабуке, крушке? Хоћеш пите мало? Сад је баш Марика умесила. Хоћеш мајка да ти грожђе... — Ништа нећу!
Ћутали су. Мајка му је једнако утопљавала ноге, а Аритон је љуштио неке јабуке што му је као понуде био донео. Мита није хтео да једе, али није ни одбијао.
Тада би на гробу увек била разгрнута бошча с тепсијом, у којој би било понуда: пите, јабуке, грожђе и кришке печене бундеве (све оно што је он радо јео).
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Стресоше се на тебе јабуке и у сваку рупицу обрашчића твојих паде по један забрањен плод: у сваку долину твоју паде по један намастир бели.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Једном стане се цар разговарати са својим синовима: — Куд се то дева род с наше јабуке! На то ће рећи најстарији син: — Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере.
И кад се смркне, он отиде под јабуку, па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде оцу и каже му све по истини.
Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.
Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.
је висила низ кревет, па је одсече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане. Онда ђипи и царев син, па повиче: — Шта је то?
Како дођу у град одмах отиду к цару да просе у њега девојку. Кад они тамо, а два цара дошли да је просе и метнули јабуке на сто. Онда и они своју јабуку метну поред оних.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Сада доста! — смилује се најзад маман. — Од данас прелазимо на јабуке! Пролазе дани, али, што је страшно чудно, нико не мршави грама, … Петнаестог дана дијете избио је дуго очекивани
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Куд се губим - плутам ли непутом?) Неизбежно гласне се класика свадбом смеха у јаблану жутом... Крст с јабуке - железна јасика! пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина.
Запламсај, смреко, модпим бобицама. Из дринске магле јабуке ми сину, те бојом лечим пусту раздаљину, куд, лепи Боже, печал лучем плама, у ланен-платно увијена чаша, врх које
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Нађу га у самом рају... Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тако је престоница најзад била у мојим рукама нејаросним и куполе Свете Софије беху јабуке мени на дар. Пошто се упалише светла почех да дајем заповеди: гласници у Неродимље! бродови на Турке!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
То га је коњ њушкао по леђима и, кад намириса јабуке, дохвати Тасу за кошуљу и размахну лево и десно. Дрекну Танасије и покуша да се склони, али коњ држи кошуљу, и јабуке
Дрекну Танасије и покуша да се склони, али коњ држи кошуљу, и јабуке и шљиве расуше се из његових недара. Војници прснуше у смех, а насмеја се и потпоручник Александар.
„Саплету“ се некако преко плота, или „занемоћају“, па улете у прво двориште. А кад излазе, одломе читаву грану јабуке, колико тек да се „заките“. Сунце је већ залазило када смо наишли на село Глушце, и усред села дат је застанак.
У свакој другој прилици добили би батине, али сада су похваљени. Они се ослободили и причају како су јабуке „реквирирали“ у једној кући у селу, а хлебове су украли од неких коморџија.
Али Јанкуљ није хтео да носи чорбу пет километара, јер су му сигурније биле тврде јабуке у џаку. — Их! — вели поднаредник Траило и пљуцну. — И остависте чорбу? — А, јок! Сум просуо!
— вели Јанкуљ, бришући лице рукавом. — Тако, тако, нека и они из позадине осете шта је то глад. Војници мљаште јабуке са хлебом, док се преко пута, на оној обали, разлежу болни јауци наших рањеника.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
58. Кум дојезди, двори зазвонише. А где ћемо куму коња свезат’? Младожењска мајка милостива, Насадила гуње и јабуке; Ту ми веж’те милом куму коња, Милом куму и староме свату, По закону и ручном деверу. 59.
“ Мома ју је узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни јабуке, окани ме се.“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду
Беша ти је на мору кована, Ковале је четир’ кујунџије, Један кује, други позлаћује, Тећи меће халке на јабуке, А четврти алем камен драги, Покрај ког се види вечерати У по ноћи као у по дана.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...
Ветрић пирне још јаче, а око тебе почињу падати ораси, крушке, јабуке... Све зрело и презрело, све слатко и преслатко, све што је заметнуло, дозрело је и чека тебе само да пробаш и да
Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па »мезети« и »одбира«. Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Свет их хвали. — К’и две полутине од јабуке! рече једна. Красан пар! рече Тодора. — »За кога ја газим блато сваки дан!« дере се Мића, а газда-Ђорђу већ прекипело!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
НА РАЧУН КРОМПИРА 153 ПЕРШУН 154 КРАСТАВАЦ 155 РОТКВИЦЕ 156 ЛУБЕНИЦЕ 157 ДИЊЕ 158 БРЕСКВЕ 159 ГРОЗДОВИ 160 ДУЊА 161 ЈАБУКЕ 162 ПАПРИКЕ 163 КЛИП КУКУРУЗА 164 ОРАХ 165 ЧОВЕК И ЈАБУКА 166 КАКО СЕ НАПАЈА ДРВО 167 ЉУБАВНА ПЕСМА 168 СЕЧЕЊЕ
На пијаци — све свачије-ничије, Јабуке и крушке, грожђе, млеко птичије А на месту где се у парк исходи Продају се пчелињи производи.
негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали. ЈАБУКЕ Црвене јабуке са плантаже на пијаци се највише траже; а оне квргаве, сиротињске, петровданске или илињске, ту
ЈАБУКЕ Црвене јабуке са плантаже на пијаци се највише траже; а оне квргаве, сиротињске, петровданске или илињске, ту су, тек да се
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Остало је двоје ђеце мушко, једно другом воде дат не може; и згодна су кâ двије јабуке. Него ко ће ђецу дочекати? КНЕЗ ЈАНКО Колика му брата остадоше? ВУК ТОМАНОВИЋ Седам братах, сви седам једнаци.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Кад би сазреле кајсије, јабуке, и од зрелости почеле да падају, онда, да би их бар они, слуге и надничари, могли јести, пошто од њих из куће нико
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
косе падаху јој по плећима; у пасу бјеше танка а подуга врата; обрашчићи јој бијаху округли и румени као двије поле од јабуке. Како га лијепа дјевојка угледа, она цикни од радости и запљеска рукама.
Изнијеше ми уз тобожње печење, некакво коријење...“ „Какво коријење?“ „Богами гомољиће нечесове, као јабуке. Шта је ово, браћо, запитах у чуду? — Кртоле ја! одговори ми домаћин. — Једе ли се ово? — Те како!
Нема ли она педесет брата! да је и уграбе, стигли би је заиста, те донијели њихове главе, за јабуке, теби мајци!“ Те ријечи нанијеше тишину. Свак је за себе нешто промишљао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Твоја беша на мору кована; Ковале је до три кујунџије: Један кује, други позлаћује, Трећи гради од злата јабуке, Поткића их ситнијем бисером. 5 Нини, сине, нини добро моје!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Једном стане се цар разговарати са својим синовима: „Куд се то дева род с наше јабуке!” На то ће рећи најстарији син: „Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере.
” И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Кад у јутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.
Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.
је висила низ кревет, па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане. Онда ђипи и царев син па повиче: „Шта је то?
Како дођу у град одмах отиду к цару да просе у њега девојку. Кад они тамо, а два цара дошла да је просе и метнули јабуке на сто. Онда и они своју јабуку метну поред оних.
Слуга носећи ковчежић пустињом чу, ђе плачу ђеца, те полако отвори заклоп, кад види ово двоје ђечице као двије златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати
Он јој назове помоз Бог и запита је, за што плаче, а она му одговори да је то дрво под којим сеђаше, родило три златне јабуке, да јој је отац заповедио да чува, али дође ала испод земље те за три јутра однесе све три јабуке једну по једну, те
родило три златне јабуке, да јој је отац заповедио да чува, али дође ала испод земље те за три јутра однесе све три јабуке једну по једну, те сад несме оцу да каже, а отац сазвао сутра силне госте да им покаже шта му је Бог дао.
Он јој каже да ућути, он ће јој све три јабуке од але донети, само да му да две своје | слуге да иду с њим. По том он купи једну овцу и заклавши је сва четири черега
Потом преда царској кћери јабуке па оде. Мало време затим прође, а ала почне сваки дан горе излазити, те је сваки дан јела по једну девојку коју су јој
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Не смем ни да питам... ИКОНИЈА: Је ли жив? (Затамњење) ВИИ СЛИКА (Периферијско гробље. На гробовима јабуке, пивске флаше, шољице за кафу, на крстовима пешкири и избледеле заставе. Кафански пријатељи стоје око Анђелковог гроба.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина. — Није то збогу јабуке, него... оћу покушати, ако ћете викнути приковођанима
Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина. — Није то збогу јабуке, него... оћу покушати, ако ћете викнути приковођанима да ми даду коња! — рече Дундак.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сада кад је Ђорђе почео њу да злоставља. Где му је душа да баш данас због тога дође? А чим је дошао, грожђе, орахе и јабуке однела му у собу. Грожђем му и прозоре окитила.
Обрадовао се. Није се једном овде радовао... Стаде уз прозор. Све је као некад: грожђе на прозорима, ораси, јабуке на столу, слама на поду, багремовина у пећи... А напољу снег и ноћ. Мора признати даје лепо. Лепо... Школовао га.
“ Она је претрнула, а Никола се радовао: „Та ће њему смрсити конце због пара. Ти си млада, ти си лепа, ти си... Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице. У стиду изгоре осмех. Како је смео то да јој каже?
Хода по јабучару и чује само велики хлеб срца. Оно је у њему. Слути га и све је себи лакша. Стаде. Код ове јабуке. Чини јој се да и њено лишће дрхти. Касно уђе у собу. Ђорђе мамуран седи на кревету и чека је.
И он гњили полако. Аћим се рукама одгурну од ограде тора и пође у јабучар. Јабуке је садио његов отац за Ђорђа и Вукашина. И јасенове Око дворишта.
На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...Процветале јабуке гранама га ударају по лицу, младо лишће му мили по челу, јер је ноћ, па је и лишће црно, иако се не види, црно је, а
Кад умрем, наследиће цело моје имање. 3наш ли ти колико вреди моја имовина?“ Ђорђе гребе мртву кору са стабла јабуке. — Шта бих ја сада радио да сам пристао? — рече забринут Тола. Ђорђе се одмаче. ...
Искреће главу и ослушкује. Ветар ситним зубима грицка Младо лишће јабуке. Бог све зна. Свуда је он. И у ветру. Иако је последњих месеци сваке недеље по целу службу одстајао у манастиру, не у
Био се зарекао да ће ноћас попити онолико чаша вина колико звезда може да изброји. Зашто седим овде? Баш крај ове јабуке. Могао је он још у ливади, кад су пластили сено. А није хтео. Опет се насмеја. Мукло и кратко.
Поред ње што је отицала у ледину, јабука је гранама била обешена о лук неба, са кога ретко падају црвљиве јабуке. Из бачваре кркља Ђорђе: „Курво, дођи да те закољем!“ Она стоји и мисли колико ли ће трајати ова ноћ.
Устаде, сукња се смуљи низ глатке бутине; напипа стабло јабуке и у рачве притисну чело. Хоће ли нешто остати од овога?... ...
Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке. Убраћу неколико за вечеру. Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у опустелим сокацима, којима
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није имао кад ни да седне, а плодови ораха постајали су све сребрнастији, све крупнији. Већ су као јабуке били крупни, а још су расли.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нађу га у самом рају. Он се попео лепо На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Те пи једну кафу, па опет џакање, те пи другу кафу, те дуван, те јабуке, те слатко, све обилази жена кисела к'о киша око Крагујевац.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Њихово је плаветило било замућено, а у средини као да се назирала рана, попут црва у срцу јабуке. Ми дјеца говорили смо да је у њима убијен живац.
нас је нарочито загријевала: на уговорени знак или ријеч, сви бисмо се разбјежали да се што прије дохватимо по једне јабуке на вратима; ко би остао без ње, морао је да врши неку обредну радњу или одређену казну.
Небројено пута остао сам без јабуке, јер сам се увијек јагмио за онима на сунчаној страни. Оне су и осталу дјецу више привлачиле.
Оне су и осталу дјецу више привлачиле. Вјеровао сам да по опипу разазнајем „десне” јабуке од „лијевих”, оне „у којима гори” од оних „угашених”.
Другови би ми везали очи, окретали ме уокруг све док не бих потпуно изгубио оријентацију, и тад ме водили од јабуке до јабуке, а ја сам погађао.
Другови би ми везали очи, окретали ме уокруг све док не бих потпуно изгубио оријентацију, и тад ме водили од јабуке до јабуке, а ја сам погађао.
За облачних и бесунчаних дана, у њему није било игре. Ходник би навукао сјену на своја стакла и погасио своје јабуке. ИИИ У приземљу се налазила дједова поморска агенција.
У настојању да се успне на недостижни врх стабла живота, Прометеј уз пут труни јабуке. А добричине сједе на ледини и те јабуке дочекују.
А добричине сједе на ледини и те јабуке дочекују. Из безнадне борбе против детерминираности никле су све илузије човјекове, сви вирови и вртлози његове мисли
Лијеп, помало дописничаст пејзаж. Но то ми никад није сметало. Смрдљиве рибе или гњиле јабуке пренесене на платно постају савршено безмирисне.
Млијечна стакла на вратима у ходнику била су полупана и надомјештена другима, плаве јабуке замијењене мједеним квакама. Тек једна, на вратима „закључане собе”, била је сачувана, преполовљена и шкрбава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једном стане се цар разговарати са својим синовима: — Куд се то дева род с наше јабуке? На то ће рећи најстарији син: — Ја ћу ноћас чувати јабуку, да видим ко је то бере.
И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи па кад се у зору пробуди, а то јабука обрана. Онда он отиде к оцу и каже му све по истини.
Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.
царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.
Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити — што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.
је висила низ кревет, па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане. Онда ђипи и царев син па повиче: — Шта је то? Кад тамо, али баба под креветом.
Да сакате јабуке, боже! То чудо још није својим очима видио. Под њом забоден штап, један дрвен, други гвозден. Онда рече лија: — Ено,
Треси, треси, и већ га самртни спопао зној, али никако не може јабуке отрести. Кад већ видно да ће пући зора, он ти се наљути, спопале за жељезни штап да утресе јабуку, ал се стража прену
двора, ал̓ се замисли момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без златне јабуке неће му онај цар дати очев трс.
У двору пак цар се дивио златној јабуци, миловао ју, шта није све радио с њом, кад наједном запази у јабуке обичан кличак. Све у јабуке од сувога злата, а само кличак као у сваке друге.
Све у јабуке од сувога злата, а само кличак као у сваке друге. То би цару криво: кад је све од сувога злата, онда баш не треба ни
кличка биће јабука још љепша, стога се цар наљути, откину кличак, кад, на његово велико чудо, неста му из руке златне јабуке, а пред њим се створи лисица, која очас одскакута за својим побратимом.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Да, бриге те, а што би без њега, кад си се на њ навадила? — Лако, брате! — па надода: — Имам троје дјеце као три јабуке... Обоје ћути, а ноћ је шапатљива, обасјана.
А код њега, у селу, код мора, трешње су се већ обрале; сад зреју крушке, јабуке и шљиве, и грожђе, и смокве. Сада поље и море мирише.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74). Неверна жена тражи од мужа да јој донесе »са в. јабуке« (у приповетки, СЕЗ, 41, 492). Чим в. оживи (»врбопуц«), народ верује да код жена порасте полни нагон (СЕЗ, 14, 8.
, »јер ће иначе бити града« (іб., 146). Једна врста јабуке зове се петровача. У околини Смедерева забележен је етион због чега се ј.
У околини Смедерева забележен је етион због чега се ј. пре Петровдана не једу: тога дана »затресе свети Петар у рају јабуке«, и деца се скупе да купе ј.; али свети Петар даје само оној деци да једу чије мајке до тога дана нису окусиле ј.
У Ресави баца млада ј., коју сватови грабе (СЕЗ, 7, 40). Негде девер баца јабуке или новчиће преко куће, а деца трче н грабе их (Стражилово, 6, 539). За време ручка сватови у ј.
«, ібид., 492, упор. и стр. 79 и 119; БВ, 9, 1894, 138. За »јаворове« и »јабланске« ј. упор. Мојо Медић, Јабланске јабуке, Бранково коло, 4, 1889, 888 идд). Из ј. роди се девојка (СЕЗ, 41, 1927, 115); створи се злато (ібид.
не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119). »Јабучица« коју људи имају у грлу (а жене је немају) постала је од јабуке коју је Ева дала Адаму, па је он (од страха кад је угледао Бога) није прождро, него му је остала у грлу (Вук, Рјечн.
, кувана у вину, кад жену боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Ј. се уопште носи болесницима као понуда (БВ, 7, 1892, 125). Јабуке у сну значе непријатност, болест, беду (СЕЗ, 13, 442; 32, 119; Зборник, 137а); али значе и гозбу, пир (ЗНЖОЈС, 19,
Ј. се употребљава и као средство при одвајању момка од девојке (народна песма, СЕЗ, 16, 307). Ј. који рађа јабуке спада у типична αδννατα ‹= што не може бити› у српској народној поезији (»Да Бог даде, ти се не удала: Док не вид̓ла
и јабуке, које је добила од своје мајке вештице (Строхал, ‹Хрват. нар. пріп., Загреб, 1923› И, 46; в. н Поливка у ЗНЖОЈС, 8, 169
Самтер, Фаміліенфеѕте, 61); на дан венчања невеста, уз остала καταχύσματα (јабуке, ораси, лешници) баца под сто и п. (Беговић, 134. καταχύσματα су жртве прецима, в. уопште Самтер, Фаміліенфеѕте, 1.
(као и под шљивом) лак сан (ибід.), да нероткиња може родити ако окуси »први плод младе јабуке« (ибід.), да се болест може препети на онога који узме ј. (са »нишаном«) остављену на раскршћу (ибід.).
Као такав украс ј. се помиње и у старој народној песми: »Над Емком је тубре начинио, По тубрету злаћене јабуке« (Вук, Пјесме, 1, 651), по чему се може закључити да је то давнашњи обичај. — Због својих изузетних моћи ј.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Купина рајска, дивље крушке и дивље рајске јабуке, оскоруше, ораси коштуњавци, дрењци, трњине, рајске печурке, громом погођено рајско дрвеће, рајска бара с рајским
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нађу га у самом рају . . . Он се попео лело На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Говоре српски, на пример, а заносе. Па и мој Риста као мало заноси. А жена му добра, и кућица лепа, и деца као јабуке... Само, фабрика, ако ћете мене питати, богами, чини ми се у тамници сам био док је прођох.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три. Неко плаче у мени ко свештеник у цркви. Мали Пера краде јабуке па ипак добро пролази, Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако: Мали Стева плаче и да би се утешио Хоће да
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке. Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без петељке, све зрно по зрно.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана... Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
шићарџија, пошто свакога од њих „куцне“ шестоперцем, упути по коју пошалицу: „Толики ти родили гроздови“, „Толике ти јабуке родиле“, „Повали се међу ђевојкама“.
за то храњеног; затим, да уђе у усијану пећ; н најзад, да преплива Црно море и да с оне друге обале донесе три златне јабуке.
од Котара и Мујин Алил иронија коју изговара Вук Мандушић предајући Јанку заробљеног Турчина: „Ето, Јанко, од злата јабуке!“ Али сву своју снагу запажања и приказивања показао је наш народни песник не у хумору, него у трагици.
Толике ти јабуке родиле у питому Нестопољу твоме!“ Бјежи јадно момче Пријепољче; достиже га Милош на кулашу, те и њега куцну шестоперцем
Извадимо три златне јабуке, положимо три златна прстена, нек изведу лепоту девојку, нека бира чију ће јабуку, ил' јабуку, или прстен златан!
Машила се за коју јој драго, онога је лепота девојка“. Ту су Марка ома послушали: извадише три златне јабуке, положише три златна прстена, изведоше лепоту девојку, па говори Краљевићу Марко: „Чујеш ли ме, лепото девојко!
“ Тад се Марко на њу насмејао, па је њојзи тијо беседио: „Срећа твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао руке, нити би се наносила
“ Тад се Марко на њу насмејао, па је њојзи тијо беседио: „Срећа твоја, лепото девојко, што се ниси јабуке машила, ил' јабуке, ил' прстена златна; вера моја тако ми помогла, обе би ти одсекао руке, нити би се наносила главе, ни на глави
звизну, соко ђого паде на кољена, изнад њега копље прелетио, ударило о камен студени, натроје се копље саломило: до јабуке и до десне руке. Док сатрше она копља бојна, потегоше перне буздохане.
алату, вас у чистом злату; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из јабуке од злата крстови, од крстова златне ките висе, те куцкају Бошка по плећима.
се врата отворила, из Котара изишли сватови, међу њима од злата кочије, прекривене црвеном кадифом; на њима су четири јабуке, све од чиста саљевене злата, и на њима драги каменови, — при њима се види путовати у по ноћи кано у по дана; и ето их
од Кладуше Муја, везао му руке наопако, приведе га од Котара Јанку, па га Вуче њему поклонио: „Ето, Јанко, од злата јабуке, чини с њоме што је тебе драго!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
громова на ту своју дебељушну плаву другарицу Марицу, која тако изазивачки и безобразно дијели своје шугаве киселе јабуке.
Стриц је шутке грабио напријед, док одједном као да се нешто досјети, па презриво пљуцну: — Их, Маричине јабуке! Дала ми је само једну шугаву кисељачу, одмах сам је бацио преко куће.
Метала му је у уста језгру од ораха, кришку јабуке или штогод слично, а дјечак је, слатко мељући јаким зубима, само мумљао: . — Гле, откуда ти ово? Баш је било добро.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Може ли то бити, кажите ми, да се један пореже ножем, а другога да боли, или један да једе киселе дивље јабуке, а другоме да трну зуби? У зао час пошао и на зло се намерио... Црв од дрвета закоти Пак он дрво проточи.