Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице... Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... Тако су пролазили дани... Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.
Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу... Турчин протре очи. Мислио је да сања, али то беше грозна јава. — Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. — Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, заиста, јава је онда била рај, а сад, ево, ужаснији сан сањам отворених очију. Опет их отварам, а мало час сневам моју кућу сву у
О нигде живота! Под мојим покривачем опружен лежи мој леш пун црви. Осећам све више како се тули јава. Осећам ужасан сан и хаос свега и неизмерну дубину најцрњег понора. О како болно дрхтим и како се грозно бојим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је то свет у ком је Исакович мислио да се, на путу, сакрије, и склони. То је била јава, није било привиђење. Па ипак, у исти мах, та варош, у неким жутим баруштинама Дунава, са брдом које се плавело и које
јер се, после оног сна, о свом венчању, пробудио у лудом смеху, па му се чинило да постоји неки свет који није више јава, али га снови још увек у тај свет враћају. А у који више, на јави, повратка нема.
Све му се то чинило, међутим, као јава. Тако се, изнурен, уморан, пошешуљао, враћао, у сновима, чак до свог детињства.
А његову жену, Ђинђу, хтели су да воде у Темишвар, да је арестирају. Та јава се, сад, јавила, Павлу, у сну, збркано, у Бечу.
У кућу, Исаковича! Павле је, доцније, често, причао тај једини сан братенцима. Али тек онда кад је тај сан постао као јава. Тај сан, међутим, завршио се још луђе, него што беше почео.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
шкриња; за седам глечера који следе седамдесет и седам раних вера, седамдесет седам заноса; за скамењених седам јава без усхита и без снова, без гејзера и без дуга, без колибара, без пролећних громова и одјека; за седам гладних крава
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ИВ Пет пилића и, још више, Сан и јава храброг Коче, узнемирили су и обогатили ритмичку структуру уобичајених, углавном кратких стихова дечје поезије.
В Сан и јава храброг Коче најмирнија је, најуређенија Вучова дечја поема. Петлићи су растрзани, помало и сами узбуђени због продора
Вучо не избегава прозаичне речи из свакодневног оптицаја, а ни теже апстрактне именице (сан-јава, отуђење). Много је наших и страних речи овде први пут прешло праг дечје песме, а да то увођење није ишло уз блесак
Борба нездравог стања у друштву намеће против из саме потребе да човек чистије дише. — У другој, Сан и јава храброг Коче, слави се склоност ка пустоловинама, што је, такође, облик отеловљења слободе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И сан толиких нараштаја српских постао је јава, славна места историје српске, Косово, Призрен, Пећ, Скопље, Прилеп, опет су враћена Србији.
и 1904.) Велики сан Доситеја Обрадовића, који је више од стотине година чекао на своје остварење, сада почиње бивати јава.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, ОКОМ, та поноћна дивна јава Месечину надасјава. Кад снег шкрипи зубма белим, а да шта ћу ја да велим, у по ноћи превесељке, са нетренке теревенке?
Ал' ме љуто боли глава — после оних светлих снова, оних дивних витезова, оних слика, оних слава — ова јава! Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до
— Ја вам не знам рећи више, до што књига ова пише, док не прође ова јава, што ми сада додијава, те се мојих снова сетим, ил' док опет — не полетим. У пештанској тамници, 1872.
А кад ми дође да прсне глава о Тог живота хридовит крај, најлепши сан ми постаће јава, мој ропац њено: »Ево ме, нај!« Из ништавила y славу слâвâ, из безњенице у рај, у рај! У рај, у рај, у њезин загрљај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Више му не знам стрва ни јава, смрти ни живота. ХАМАЛ И ХАЏИЈА Био неки врло сиромашан човјек, те не могаше друкчије живјети него најпослије
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Све се у мору сунчаном купа. Ту је и торба и на њој рупа. „Ил била јава или сам сниво' — прогунђа Ћоса уз осмјех мио — брашно сам дао, није ми криво, видим, и мишић гост ми је био.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да ће нестати свега и да ће после наступити црно и горко разочарање; да ће нестати снова и наступити оштра, сурова јава... И она почиње осећати велики, тежак бол, јер губи највеће благо младости — лепе заносне снове...
А Гојко сања... никако да дође к себи... Не може да разуме ове необичне и неочекиване речи, и све мисли да то није јава, но лаки, варљиви сан...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ЕТЕРИЗАМ Другу Иви Андрићу Моја је бајка: да се у сну док се спава добра чине, и да ништа није јава. Нисмо знали а имали смо чедо у даљини. Рекао сам ти цвет један лак испуниће твоје мисли.
Тихи и бледи, они су ме тешили: да сав тај луди, огорчени хаос милиона, који дрече, прете, и преврћу се, није јава. Те фабрике, које су црвене, као грдне пекарнице, дршћући од напора, нису оно што је немачко.
и поља што се завршавају пред небом, причали су ми горку истину, да је оно што је за једне сан било за друге јава. Са столова и столица су се руменели вртови и пастирке Бушеове, које ја, као присталица кубиста, не смем да обожавам.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
праве чаробну боју од небесна плаветнила, па, не верујући свему што се збива око њега, пита се: је ли ово сан или јава?... Потера је свршена; људи се разилазе... ПРОПАСТ Данас је Пера устао веома рано.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ко бајка да је, да то није јава, Да с месечином све се стапа сада, И неосетно губи се и пада, И све нестаје, и све ишчезава, Па кад на мене падну
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
души шум уморних трава И трепет лишћа у дисању ноћи Шире сан један сугестивне моћи, Један сан што се чини да је јава.
Кораком немим испод неба плава Ишао сам ходом тешких сомнамбула — То је био тол’ко сан колико јава: – Шетао алејом заспалих зумбула, Потрвеном стазом где је крин до крина. Опојан мирис чудних рузмарина!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући да ли сан је или јава. Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ТРГУ 19 ВИДИК 20 НИ ПРЕДЕО МАГЛЕН 21 У ЗИМСКИ СУМРАК 22 ТВРЂАВА 23 ЕТО ШТА УЧИНИ СЈАЈ 24 НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ 25 ЈАВА 26 СЛИКА У РОДИТЕЉСКОМ ДОМУ 27 У ДОЗИВИМА 28 СКРОВИТО МЕСТО 29 МИ СТИЖЕМО ПАДОМ 30 НА НЕКОЈ ПАДИНИ 31 РАСКРШЋЕ 32 ОПЕТ
То чуј: пред хладним нечим Небо и земља живински криче, криче. ЈАВА На острву Јави шта је моја јава Док ми небо усијано на рамену спава И док океанска вода чудно плава Песак са жала у
То чуј: пред хладним нечим Небо и земља живински криче, криче. ЈАВА На острву Јави шта је моја јава Док ми небо усијано на рамену спава И док океанска вода чудно плава Песак са жала у себе одроњава.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
на школе и дарове њене; Мудре књиге кад полете летом, Да Србина изједначе с светом; Кад запева Равијојла вила: „Сад је јава што сам негда снила!“ - Зар ни онда, кад се мети стиже, Кости моје да не дођу ближе!
Сањам ли? Ил' би ово јава била? Из растворених листова и страна Прхнуше лаке птице, к'о са грана, И по соби ми свуд развише крила...
Путују облаци у немом блистању; А ваздух без гласа, без звука, без јава. Ћарлија чемпрес, и мирише трава; Ноћ тешком купом злато сипа на њу...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
оживе, али оживе некако тако и мутно и замршено, да се исти тај хаос и врева чињаху баш као неки сан, или као чудна јава са оне стране живота или света.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»Шта ли је то, Боже, било ?... Је ли то сан или јава ?... Чини јој се да није спавала... Та она је тако лепо видела оне чудне погледе, који се не могу ни снити ни
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Моја љубав под животом спава, Откад мис'о рађа своја чеда: Тако мртви дају каткад јава, Моју љубав још сећање не да. ПЛАВЕ МИСЛИ О што си, зашто занела се тако?
Данас нам не блиста Као некад, пређе, Победа и љубав и будућност чиста. Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава.
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; Не знам место на ком живи или почива; Не знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас. Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.
Нисам спустио у борбу таласа. СПОМЕНИК Са очију мојих сан лагано иде, И душа се буди. И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Знате шта, Анка, ви ћете ми тај сан доцније испричати, сад сам моментано у таквим приликама да ми је јава преча од снова. Него, дедер ви, душо моја, видите је ли ту гдегод моја жена. Хтео бих да разговарам с њом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
у Чарнојевићу баш у тренутку када треба да заспи, па му се чини да већ сања, али се трза и види да то није сан, него јава.
и видех га како стоји преда мном са свећом у руци и шапуће ми, светлећи ми у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види Чарнојевића, заправо није јава, него је део једнога обухватнијег сна.
у лице: 'Небо, небо' ”220 Само што ова јава у коју се Рајић из сна буди, и пред собом види Чарнојевића, заправо није јава, него је део једнога обухватнијег сна. Главни јунак двоструко сања.
Друго, он се Вуку Исаковичу указао тачно на рубовима где се јава са сном граничи. С друге стране, то што се Вук Исакович при одласку из завичаја (на војну) буди из сна, а успављује
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан. Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет
Ко те не би диком звао, Славу ти одавô! Ко се не би заносио Блеском духа твога, Текелијо Саво! Буди јава твојих снова Од твојих синова!
У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што тај стисак обећава. Срећни били, заручници!
За трпезом пуном Смеје с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава, Како робљу нема Ни од куда права. Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у мени одсутност мене Могућност крила у моме телу И неке светлости залеђене И неке светлости залеђене Јеси ли можда јава позна Када се касно остварује Обећање цветова за порозна Времена којим сјај путује Времена којим сјај путује Цвет си
Али ко зна Да л ће та светлост икад сјати Да л ће та светлост икад сјати Да л варком чараш по мом челу Или си можда јава позна Цвет што живи у мртвом телу Сјај који себе не упозна Сјај који себе не упозна БОЛ И СУНЦЕ И Сунце које
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ато жмурим, зато гледам, Да ми каже ноћ ил’ дан, Ил’ је био санак јава, Ил’ је ова јава сан. ЛX Чујеш, лане, чујеш ли га, Где прижељкује, — Мисли да га нико не зна, Нико не чује.
ато жмурим, зато гледам, Да ми каже ноћ ил’ дан, Ил’ је био санак јава, Ил’ је ова јава сан. ЛX Чујеш, лане, чујеш ли га, Где прижељкује, — Мисли да га нико не зна, Нико не чује.
Ово су ми кô два цвета Из детинства, из давнина; Ова роса на том цвећу, То је суза њина сина. XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Крвава и бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава, Месечево млеко кад посребри путе И кад сладак мирис проспе смоква зрела.
А кад моја рука крадом перо такне, Твој осетим стисак, задршћем без јава, Цео зид се један кô завеса смакне И ја видим само ред смрвљених лава.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
бог, Крај њега моји друзи; И свуд се шири покој благ, Дубрава мирно спава; Не трепти чисто лахор драг, И нигде жива јава! Оборен пехар, погажен цвет, Буктиња већ се гаси, И тавна поноћ шири лет И свија густе власи. О, какав умор!
Око мене никог нема, нити чујем жива јава, Небо ћути, земља ћути, све спокојно, мирно спава. Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун
Тишина владаше свуда. Сва чељад на дому спава, Дубока царује поноћ и нигде живога јава. Покадшто заструји ветрић у тами поноћи мирне, И лаки пролети шушањ кад грана гранчицу дирне, И брзо потоне у ноћ.
Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава. Само облаци тавни, кô црни градови неки, Покрише огњени запад.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Мало доцније разрогачио сам своје очи па их добро протрљао. То не беше сан већ јава: видео сам у даљини силуету Акрополе. На станици срдачан дочек, у вароши гостопримство код Грка и у нашем посланству.
Је ли све ово јава или сан; не варају ли нас наше рођене очи? - Не варају! Ваздух се очистио, наш поглед обухватио је цео хоризонт: пред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА... 120 САН ИЛИ ЈАВА 126 ОСТРВО СМРТИ 133 У ФРОНТ!
Светлост се наједном угаси и утонусмо у непрозиран мрак... Лађа је излазила на пучину... САН ИЛИ ЈАВА Сунце је одскочило увелико и као да нас милује својим топлим зрацима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ИИ Дигнем тад очи небесима, нада мном се плавило рађа, Погледам доле, и бескрајних светлих извирања је јава, И кружи маглени даљни дах, седефом, док млеко се рађа На очима руке провидне, чежњама ми заноси глава Говорим, а глас
себи свој лик у незнању, И насмејем се горко, колико је само лак и неизвестан Као да придржавају, додиром га својим, јава још жива и сан. Он оста ту нем, не усуђујући се презрети Ни опсовати стварност ову крвну, ни дићи на мене руку.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сањам ли? Ил' би ова јава била? Из растворених листова и страна Прхнуше лаке тице, кô са грана, И по соби ми свуд развише крила.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
који зором бледи и нестаје га као магла са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама.
бледи и нестаје га као магла са Паша-чаира што се диже и нестаје је под зрацима сунчаним, него ће то бити јава, сушта јава; и брука ће пуцати по кафанама, по чаршији, по махалама, па чак, можда, и по новинама.