Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Дођемо у Букарест 14. септембра (1804. године) на конак. Нађемо росијскога конзула и јавимо се тајно њему куда идемо; он нас советује и каже: „Овим књажеством ништа се не бојте, но у Молдавији гледајте да је
дивану и султану како најбоље буде знао, да султан заповеди везиру престати од оног свирепије над Серби, а и кад цару јавимо, то ће исто и он учинити.” И отидемо. 1. јануара 1815. год. ишао је г.
26. априла. Извесно разумемо, и опет г. Пренеру одемо, јавимо, и он каже: да су гранични команданти и њима о томе известије дали. Молимо да нам у таквом случају сонет даде.
Кад после дођемо Харденбергу, каже нам да идемо државном советнику г. Кистеру. — Јавимо се и кажемо да нас је послао г. Харденберг, и зашто смо дошли.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Новци су већ готови. — Е, сад, ако изволите, а ви ’одите са мном да им јавимо. Оду у собу где су Гледић и чика-Гавра . — Ми смо већ свршили, — рече Гледићка радосно. — Хвала богу! Браво!
Теодосије - ЖИТИЈА
Шта сада да учинимо? Како да се јавимо господару нашем? Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?!
к њему блажени Јоаким патријарх, и видевши га близу смрти и да дише последњим дахом, рече к њему: — Ако заповедиш, да јавимо цару о твојој болести?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
- А гди је Јулка? МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је. КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами. МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Најбоље би било да оставимо работу, па да се кући повратимо. Не опомиње отац онако; одговори он смишљено. —Да га јавимо суду! — настави млађи. — Зашто да оставимо радњу? Потребни смо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Вране и гаврани загракташе над нашим главама... Са десне стране била је једна кућица. Сјахасмо да се јавимо црногорским властима. На улазу ме запахну мирис кафе, а из једне бочне собе чуо се весео жагор.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ник Ћулибрк забринуто погледа своје другове и шапну: — Стриче, ја и Николица идемо да јавимо учитељици, а ти трчи до Николетине. Ник сасвим погнут, крену најближим пречацем према школи.