Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лав и миш 20 13 Лав и бик 21 14 Лавица и лисица 22 15 Курјак, баба и дете 23 16 Курјак и ждрал 24 17 Курјак и јагње 25 18 Курјак и овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23 Лисица и дрвена
мачка 152 118 Папагал и друге птице 154 119 Брат и сестра 156 120 Лисица и курјак 158 121 Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и курјачица 163 124 Лисица, петао, кокоши и пси 164 125 Ковач и његов гаров 167 126 Јастреб
„Кад се сви добри насупроћ њих сложе и подигну”, одговори паметни старина.| 17 Курјак и јагње Курјак пијаше на једном извору. Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се.
| 17 Курјак и јагње Курјак пијаше на једном извору. Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се.
” „Та вода, господару, од тебе к мени тече, како ћу ти ју ја замутити? То није могуће”, одговори ужаснуто јагње. „Ха, ха! По гласу те познајем, ти ли си онај који ми се лане у ово доба ругаше?” „Лане, у ово доба? Помагај!
Чавка је најпоштенија кад се показује као чавка. | 68 Чавка и орао Чавка види орла гди слети на једно јагње, уграби га и однесе. Онда и ова залети се на овна, замрси нокше у овнову вуну, пак не може да одлети.
| 122 Јагње и курјак Јагње, бежећи од курјака, за утећи и избавити га се, прибегне у један храм богова. „Зло си прибежиште нашао”,
| 122 Јагње и курјак Јагње, бежећи од курјака, за утећи и избавити га се, прибегне у један храм богова. „Зло си прибежиште нашао”, — рече му вук.
— „Како те ту попови нађу, заклаће те на жертву боговом. „Волим“ — одговори јагње — „боговом жертва бити, него твојим кровожаждуштим чељустима храна”.
Разуман човек кад зна да с чистосердечним и поштеним људма има дела, онда је и сам незлобив како јагње, и ту му је мрска и скаредна свака притворност и ухиштреније.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
3. Ко украде јагње, прасе, коња или вола, тај да плати двоје и да се каштигује штаповима. 4. Ко утече из војске без допуштења, да трчи
години, када је Карађорђе дошао у Ваљево, да идемо на Братачић пред Хаџи-бега, онда на Кличевцу седнемо да печено јагње ручамо, — он зовне Живана: „̓Оди, Живане, да ручамо!
Седи, ручај велим ти!” — те ти се мој Живан наклопи на јагње, као и Карађорђе и ја, грешници. Карађорђе: „Којекуда, момче, смета ли ти јагње?
” — те ти се мој Живан наклопи на јагње, као и Карађорђе и ја, грешници. Карађорђе: „Којекуда, момче, смета ли ти јагње?” — „̓Вала ти, господару, који ми опрости; одсад ћу све овако.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње... А сад нико ни да се пошали. Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...
Радојка окупи овце мало брже, само да одмакне, да не чује тај русвај. Била је то скромна и мирна девојка, као јагње. Живан је био наопак човек, зато су га и прозвали — Душман. Волео је свадити се с човеком него попити чашу ракије.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И оде с људима кyћи, миран као јагње. Него и књиге су му биле!... Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима
црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља.
Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...
Ја се не могу с њима борити! Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!... А Крушка?... Крушка, брате, као да није Турчин! Ето, реци и сам! — Готово, вала...
Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај... И она се предала као јагње кад га на клање воде... Уђе у очеву собу. Осети мирис босиока за гредама.
— Дева те тражи. — Шта ће? — Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим. Курјаци су солујили јагње са свију страна. — Каки курјаци, како јагње? — Јелицу ти просе за Лазара.
— Да ти нешто каже. — Јесте, ја те тражим. Курјаци су солујили јагње са свију страна. — Каки курјаци, како јагње? — Јелицу ти просе за Лазара. Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! — Кад? — Сутра навече.
Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима... Сад збогом! Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... И Дева оде. Хајдуци осташе оборених глава... Станку је врило у грудима. Та он ће опет видети Јелицу!.
— Богу хвала! — Како на дому? — Оно што је тамо — добро је. Ама није ми све тамо... Алекса се смешка. — Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... — Ту је! — рече поп. — Па... где је? — Алекса!
А сад — збогом! Заврзан је певушио: Чим се гора заодене листом, А земљица травом и цвијетом И кад стигне јагње за пециво. Притегоше упрте, па се одвојише. Густи луг их брзо сакри од њихових другова...
— А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка. Јоване, Јовице! Отидите те нађите које јагње... У млађега поговора нема. Окорамише шаре па одоше. — Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић.
Па се окрете од Деве. У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица. Сваки упртио по јагње. — Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. — Што?... — Пуштајте!... Најпре треба поклати курјаке!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Аждају Свети Ђорђе убио, Сребрним копљем баш у свитање. Крај цркве чемпрес црн загустио, Христово јагње овца родила, И Свети Марко орла пустио, И Свети Тодор свог крокодила.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Сретен ћата иде с добошарем по вароши и чита да се забрањује пуштати свиње по улицама. Тривко извадио јагње, па виче: „Ходи, вруће!”, а пијани Јоза игра у једној барици. — А што је, море ваш дућан затворен?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
О, јаој мени, нигде живота! И земље се највише бојим, јер дрхти исто као ја, пригрева као јагње и тутњи пода мном и сва се устремљује на мене.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Образи, лица, уста, његова и њена, додиривали су се. Божич је личио на матору тицу, грабљивицу, која удара крилима јагње, а млада девојка се бранила, док Божич није напустио игру и пао, као онесвешћен, на један цхаисе‑лонгуе, пред
Хоће ли и оне у Росију? Шта ради онај риђокоси анђео, што затвара очи кад игра полонезу, као јагње бело?“ Павле онда упита: мисли ли на Варвару? А старац се продера: „Ја! Ја! Ја!
Није рођен за касапа, јагањаца! „Зар је дроља, јагње, Пајо?“ Петар му то довикну, са очима, које су у том тренутку опет биле пуне неке мржње према Павлу.
Па се не би био зачудио да је ишла капетану, у трактир, да га преже. А човек је слаб, на јагње и пиле. Зна он то. Свачега је било и у његовом животу.
ногу преко ноге, мирно, и обухватила своја колена, рукама, као да има, на крилу, неку котарицу воћа, или голубове, или јагње, које је из раног пролећа, у јесен, залутало.
ужасним, уплашеним, загрљајима Петровим, отац га је држао у руци, и успављивао, као да успављује неко жуто, збрчкано, јагње, одерано, или неког малог, одераног, зеца. Било је страшно гледати, са дететом у наручју, Петра.
Разбио би му главу. А Петар је био будан. Мучен несаницом. Није се ни за пиштољ машио. Као јагње се предаде. Осрамотио фамилију. Толикима је прво дете умрло. Нек запне мало.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Татко ти татко два брата, мајка ти мајка јетрва, мије два прве брачеди, деј ђиди моме убаво, убаво моме род нема, јагње сугаре греф нема.
утицаји источњачке чулности: Ти ћеш поминиш крај мене, со ће ми легниш до мене Стамено, лелеј, поље шарено, изгореф јагње за тебе, дури да се спавам до тебе, де мори Јано деј, казали јагње бре.
легниш до мене Стамено, лелеј, поље шарено, изгореф јагње за тебе, дури да се спавам до тебе, де мори Јано деј, казали јагње бре. Иако се реалистичке црте осећају у целом централном типу оне нису свуда подједнако развијене.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
као вук на јагње, као во на купус, као лав на магарца, као Турчин на Беч, као скакавци на Банат. Држао се сланине са све четири шапе и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
’ Бог се сажали, позва све животиње и нареди да се свака пред њим окоти. Најпре се ојагњи овца. Бог узме јагње и баци га преко неке врло високе куле.
Најпре се ојагњи овца. Бог узме јагње и баци га преко неке врло високе куле. Овца само бекну за њим, али не потрча а јагње како паде с ону страну на земљу, дочека се на ногама и дотрча матери.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
покривач детету преде, трговац који кроз царство караван тера нека на узглавље спусти златну пару, нека себар јагње мартовско донесе, нек кћер дарују сви који се у царству десе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да би се све те ствари добро виделе, јагње није смело бити старије од годину дана. Та зима је била невероватно дуга, са танком кором залеђеног снега преко
Била је то сиромашна колонистичка кућа са земљаним подом, али смо ипак јели јагње од годину дана. На крају вечере човек узе у руке плећку и окрену је према петролејци.
Милићевић, Вук - Беспуће
може старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало
Сремац, Стеван - ПРОЗА
»Вредан к’о кртица, миран к’о бубица«, изражавали би се о њему. И као свако умиљато јагње, сисао је две овце. Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту, или већ тако неком, не би ни Јова
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
у пањ па се удудучио, а ја, чим га погледам и видим ону бравећу бекињу на њему, одмах ми на ум падне нечије јаре или јагње. Због тога сам се, ваљда, и прокрао у младости. — Саблазнио те твој светитељ заштитник, а? — насмија се сликар.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ти си ми, синко, првенац! И мајка плакала: Јоване сине, Јоване! Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване брате, Јоване! Ти си ми цвеће пролећно! Заврши. Сви ћуте. Чује се плач.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад седоше, даље му стане стара говорити: — Први ми је син тако вешт у крадењу, да ће из живе овце живо јагње украсти и однети а да овца не осети. Други ми син тако вешто знаде траг наћи, да ће га наћи ма био од девет година.
а кад се пилад излегу продаћу квочку и пилад на пазару, а купити једну јагњицу, па кад ми се објагњи продаћу и овцу и јагње, и с оним парама купити једну телицу и хранићу је све док се не отели, па онда на пазар продати и краву и теле те с
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
) ПЕРСИДА: Ово не може бити да је она. Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.
Нек је човек како назлобрз и бесан, подај му само злу жену, пак ће бити као јагње. Оћеш да кога сневеселиш, подај му само злу жену. Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену.
СРЕТА: Шта није при себи? Бесна је она, напуштена, а не луда. две године чинило ми се нисам имао жену у кући него јагње, али откад се милостива госпођа довела, побесни.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тако опаљујемо двојац, а после настављамо пут као да ништа није било. После тога је миран као јагње, једно две недеље ... То су били дани ... Живот је био ружичаст, а изгледи за успех лежали су нам свуда испред ногу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
слази: растрепте сутон лиске крститељке а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу. Кроз ћубе горја Бели пастир слази.
а грабеж-време огрезло у фази кад чедност беру црних руку берке, што кољу јагње пастирки у кланцу, Док она слути Јагње у незнанцу. Кроз ћубе горја Бели пастир слази.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Разгледа Мјесец, кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук. „Бе, ја сам јагње, име ми Кудра, гдје ли је моја Мамица мудра, вреба ме шума и зубат вук.
„Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!
Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај!
Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ. Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и мирно слуша дивљине хук, а стари зека, у сјени брезе,
“ „Ех, кућа, трице! — вели вук зао. Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!
Наиђе јагње отуд од села, лопта, сва бела, мекога руна, а Ћира њега очупа свега; ко снег се бели на трну вуна.
са мрком длаком, један је меца, с крзненом јаком, отео Ђоки колаче с маком, капут, изнутра постављен куном, и јагње, споља обрасло вуном.
Небом плови, огледа се Уном лаган облак, јагње свилоруно. Зато ли се братији не спава у замуклој соби интерната, наше строге кревете војничке потопила туга
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
жеђ мртвацима сунце је урна пуна жутог вина глава пуна снаге лик који се обраћа живима петао на њему види кресту јагње — чело бојно орао зна даје то кљун необорив з а змију је то победа змијског цара за човека — претерана обећања и
да вам вреди оставите курву иза себе у таквом се друштву не иде пред лице вишње доста су ме цимали са свих страна Јагње је дошло да вас благослови гледајте његов сјај ми смо му спремили ражањ ви збиља нисте за представљење смртна се
Тек племе нам паде у ропство затим и наредба да се намештај поломи и да се наложи ватра за нас јер јагње од злата не гори не треба мене критиковати због оваквог краја ја сам био помирљив и сасвим је извесно да сам весео
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 138. “Зора зори, петли поју; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није зора, већ је месец; Поспавај, јагње, код мене!“ “Краве ричу око куће; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису краве, већ су але; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Краве ричу око куће; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису краве, већ су але; Поспавај, јагње, код мене!“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нема деце испред двора; Поспавај, јагње, код мене!“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!
“ “Мајка више на вратима; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Није мајка на вратима; Поспавај, јагње, код мене!“ 139. Хода, хода преко поља Младо момче и ђевојче; Стиђе момче нег’ ђевојче, Испод стида момче рече:
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој начин: — Закољу к'о јагње!... Хуууу! Јест, таква је била моја покојна, добра и паметна стрина.
Убрзо ми је књига испала из руке, пошто је, наравно, испунила моју жељу, и ја сам заспао као јагње с мирном савешћу, јер сам потпуно извршио све своје дужности.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
преварио капетана«, рекавши му да су они у ваљевском округу, па сад седе безбрижно, очекујући да им се донесе печено јагње, вино и остале потребе. Испесмо се на један »ћувик«, с кога се видео велики део целог ланца од потере.
и он се као дивљак обазираше око себе, лутајући погледом по далеку видокругу... На суду чича Пера беше миран као јагње.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Хрче ли? Ох, не! Најотменији у селу, Он спава нечујно, као јагње, и тише ... Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води дише!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Они жене у чељад не броје, но их држе кâ продано робље. Они кажу: „Жена је човјеку слатко воће ал' печено јагње. Док је таква, нека је у кућу; није л' таква, са њом на улицу!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
цела варош да се потреса од цвиљења, и блејања јагањаца, да и он оде и, за свој новац, купи најбоље и најугојеније јагње, одмах га до капије, испод шамдуда, окачивши омчу од старог неког и масног ужета, ту закоље и одере.
Али проливену крв да не почисти, да би се по њој сутра, када гости дођу, видело како је цело јагње заклато а не да је са касапнице на черек куповано.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Не збори ми више о томе, Пејо... Није она кучка, но голубица, но моје јагње... А ђе нам је, да је зовнемо, да јој...“ „Нека сад“, рече Пејо, дижући се он. „Но чуј!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се кућа не ископала! Тако ми се не закаменило дијете у жени, теле у крави, јагње у овци, свако сјеме у башти и дух у костима! Тако ми се огњиште мојом крвљу не угасило! Тако ми се племе не затрло!
Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана. Кротак као јагње. Кука као (сиња) кукавица. Лаје као пас на звезде. Љуља се као вук из гвожђа. Љут као рис.
Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови. Трчи као овца на солило. Ћути као риба.
— Подмукло псето најприје ће ујести. — Поклоњеном коњу самар се не гледа. — По курјаку се јагње не шиље. — Помоз’ бог чаршијо, на обадве стране. — Попо, попуј, ама мало и приоруј!
— Јесу, ћерце, они те се нашим кожама зими огрћу. 17 Питало јагње вука, кад га је око врата преметнуо и с њим бјежао: — Куда ћеш са мном? — Нећу далеко. — А шта ћеш од мене?
8 Питали рајино дијете оца: — Зашто, бâбо, даде аги оно јагње? — Хе, мој синко, боље је дати једно с миром него двоје силом.
Кад је слуга казао да би им дао јагње, али је у планини с овцама, они му рекли: „Ако ти је на срцу говорење, сад ће јагње ту бити“.
Кад је слуга казао да би им дао јагње, али је у планини с овцама, они му рекли: „Ако ти је на срцу говорење, сад ће јагње ту бити“. И у тај се мах јагње ондје обре.
И у тај се мах јагње ондје обре. Пошто они рекну слузи да бјежи оданде у планину, ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје
ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на зеленој трави.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
92 24. ДЈЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА. 94 25. ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА. 95 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. 97 27. ЦРНО ЈАГЊЕ. 99 28. ЦАРЕВА КЋИ ОВЦА. 101 29. ТРИ ЈЕГУЉЕ. 103 30. ЧУДОТВОРНИ НОЖ. 105 31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. 107 32. ПЕПЕЉУГА. 109 33.
Шуто јуне кроз гору гуди. ОДГОНЕТЉАЈИ. 1. Преко леда. 2. Љеб у пећ. 3. Зуби. 4. Писмо. 5. Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12.
135. Бијели лук. 136. Димњак. 137. Пр..ж. 138. Пећ собна. 139. У свијеће. 140. У бисага. 141, 142. Јагње и реп му. 143. Воденица. 144. Језик. 145. Пијевац. 146. Игла и конац. 147. Звоно црквено. 148. Буа. 149.
(Копање блага), 23. (Лијепе хаљине много којешта учине), 24. (Дјевојка бржа од коња), 26. (Чудновата тица), 27. (Црно јагње), 28. (Царева кћи овца), 29. (Три јегуље), 30. (Чудотворни нож), | 31. (Чудновата длака), 33. (Зла маћеха) и 40.
којему мјесту, да ће је дати њему за жену и да ће му дати половину царства свога, а који не погоди да ће се проврћи у јагње или останути без главе.
Ондар он замоли своју жену и она му рече: „Пушти ми крв испод ове звијезде, па нека свако јагње од ње само лизне језиком а главу сваку помажи њоме по доњој усни, па ће се јагње свако проврћи опет човјеком, а главе
крв испод ове звијезде, па нека свако јагње од ње само лизне језиком а главу сваку помажи њоме по доњој усни, па ће се јагње свако проврћи опет човјеком, а главе ће оживљети и постати људи као што су и прије | били.
27. ЦРНО ЈАГЊЕ. Био један царев син који се бјеше зарекао да се не ће оженити дотлен доклен гођ у сну не види ђевојку која ће му
Него кад се пробудиш, хајде у лов, и упути се к најближему селу, на путу ћеш срести једно јагње црно без биљега са златнијем рошчићима, и оно ће те пред ђевојачку кућу довести.
Подрани рано те са слугама у лов крене. Кад на путу сретне оно црно јагње, рече слугама: „Ви хајте ћа, или ме овђен причекајте, па кад ме видите, тадар ми се надајте.
привеже за ноге велику котарицу у коју он уђе и сједне држећи рукама више себе и више нојева на дугачком ражњу печено јагње.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Богом напасану од њега паству, говорећи му: „Чедо моје љубљено, паси Израиљ овај мој, и пази на њега, водећи га као јагње Јосиф!
(Лк. 15, 24) Јер овога блажени отац господин Симеон зажеле ићи у Свету Гору, као пастир добри потражити јагње одбегло, и узевши га на раме, принесе Оцу свом и својој жељи, и да од Бога награду прими устрањења ради од својих, и
од Бога награду прими устрањења ради од својих, и другу жељу срца свога да испуни и да нађе љубљено И заблудело своје јагње.
У Ватопед манастир усели се најпре, јер ту и нађе жељено, заблудело своје јагње; и целовавши га и узевши га на своје раме, како и доликоваше, и постави га у службу себи. И проведе ту мало времена.
птицу и пустинољубну грлицу, жељеног нађе неког монаха, милу утеху христољубивом старцу, и некада од њега отхрањено јагње, изданак од плода његовог и цвет од корена његовог, а ту је и добри мирис.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Увек у кревету попреко лежи. Сећао се, покојна мати увек се хвалила женама: „Мој Ђорђе спава мирно, као јагње. Не окрене се ноћу. Онако како га увече оставим, тако га ујутру затекнем.“ И Вукашин је мирно спавао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“, упита Хипократес. „Таман посла!“, одговори му номофилакс. „Сада долази на ред најважније: јагње! Треба да знаш да је у ово доба године јагњетина најслађа; печена на ражњу, она се топи на језику“.
У том послу ја сам велики мајстор; уверићеш се о том вечерас“. Грилус поче прегледавати јагње по јагње, тумачећи њихове особине.
У том послу ја сам велики мајстор; уверићеш се о том вечерас“. Грилус поче прегледавати јагње по јагње, тумачећи њихове особине.
Кад напослетку одабра једно кратконого четворомесечно дебело јагње, он поносито уздиже главу као да је решио Делијски проблем удвостручења коцке, познат и у Абдери по једној Еврипидовој
Јер кад је купљено јагње предао свом трећем робу, а овај га положио преко рамена као други роб своје теле, он поређа своје робове у сликовиту
Номофилакс прихвати тај предлог. Роба са телетом посла кући, а сва остала роба би натоварена на магарца, јагње положено преко самара, а обе корпе обешене с једне и друге стране.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
КАПЛАРА БЕЛИЋА 226 ЗАСТУПНИК 229 ПРВИ ДАНИ 235 ПАД ФЕРИЗОВИЋА 240 МАЈОР ТАСА 246 ПУКОВСКА ЗАСТАВА 251 ЈАГЊЕ 255 ЧУЈУ СЕ ТОПОВИ... 257 БАКУЋ УЛИЈА 260 КО ЈЕ ОН?
се утврђена на највишој стени Дренка поносито лепрша као да би хтела да каже: Хвала вам, Рудничани што сам славна. ЈАГЊЕ Вероватно је да се већ слегла твоја хумка.
То ми није тешко да погодим, јер сам познавао и твоју душу и твоје мисли. Сирото јагње наше! Ти си морао бити изван себе кад си кроз убиствену ватру трчао у стрељачком строју.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад гођ би пошао у свога чипчије на конак, никад није дао да се закоље јагње као што су га били научили, него би рекао: — Берићет версум, права рајо!
— Шути, будало, — одговори му отац — зар мислиш да ће из жива јагњета извадити џигерицу? Кад буде џигерица, биће и јагње.
кад се пилад излегу, продаћу квочку и пилад на пазару, а купити једну јагњицу, па кад ми се објагњи, продаћу и овцу и јагње, и с оним парама купити једну телицу и хранићу је све док се не отели, па онда на пазар продати и краву и теле те с
БАЧВАНИН И ГРК Возио Бачванин Грка у Пешту. Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину: — Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га
Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину: — Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести. Бачванин радо пристане у тај ортаклук.
Бачванин радо пристане у тај ортаклук. Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу; зато рече Бачванину: — Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да
Краков, Станислав - КРИЛА
Имао је румено лице, и меко се осмехивао. Куглица га је погодила у главу, док је пекао на ражњу јагње, и он је само викнуо: — Санитет... носила...
Куглица га је погодила у главу, док је пекао на ражњу јагње, и он је само викнуо: — Санитет... носила... После је јагње прегорело, ватра се угасила, а кувара су нашли мртвог и осмуђеног у пепелу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кафеџија купи срчу и поставља нов сто. Уто се појави и Грк са печеним јагњетом на ражњу. Наслонио је јагње уз платан. Пера „Ђеврек“ задигао рукаве кошуље, удара ножем о сто и виче: — Вруће, вруће, врије!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Младо Момче голобрадо Несташно је и одвише, Као јагње умиљато, Ал’ тим мање милостиво. Свака мома која хоће Да не буде поливена Мора да се откупује; Свака мома
му се зажарило Као небо на заходу Кад се јарко сунце смири, А кад речи крају дошле, Погледало на девојку Као јагње на клаоца.
С црним оком она потрчи, па се окрене. О, не вараш се, срце, ако с’ и вара око! Као земља за сунцем и као јагње за мајком, Нога моја би тако жељно за тобом ишла.
Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће тамо. Дрва ко гора, девојче к’о јагње, а ја ти баш ноћ пре Снивах о слатком чеду да ми с’ пољубит даде.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: На страну с клетвом! Жене проклињу — По којој стази тигар путује, С оне се мирно јагње уклања — Притегни срце вољом гвозденом, Исцеди из њег’ сваку капљицу Што неумесну милост заклања...
ЈЕЛИСАВЕТА: И сувише; У мојој руци да је твоја власт, Хе, Ђурђе! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па шта би, јагње, ти, Ти тако блага, кротке нарави?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Таман се ми тако договарамо, а дође собарица па каже: „Море, не бојте се, питом човек као јагње. Јутрос сам га, вели, помиловала за подваљак, па мек као рукавица, и мирише сав на парфим!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ПРЕПЕВИ ПЕСМЕ ИЗ КРАЉА ДАВИДА РЕНЕА МОРАКСА ПЕСМА ПАСТИРА ДАВИДА Чобанин мој вечни Бог. У стаду му јагње ја. Води ме стазом твојом У тихи дол свежих вода.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Берба г. је свечаност: у бербу жене иду у стајаћем руху, и спрема се жртвени ручак (јагње, СЕЗ, 14, 274). Ако се на Божић мете кућа, опадаће г. (Караџић, 1, 1899, 210).
ЖСС, 283; 286; 287; 293; кад се јагње, чим се окоти, подигне са земље, повуче се три пута за уши и каже му се: »Пушти лескову, узми дренову« тј.
Даље, т. се кади жртвено јагње о Ђурђевдану, пре но што ће да буде заклано (СЕЗ, 16, 137), и (стока) пред почетак опште муже (СЕЗ, 19, 328); жито,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Питам те, јер не знам како да заволим оне који ме презиру, како да се претварам пред тобом у недужно јагње, кад ме ти прозиреш до дна сржи?
Верујем да је лежао непомично и гледао је својим крупним питомим очима, миран као јагње у рукама Јована Крститеља. Једном сам, као случајно, ушао к њему док је она ту била. Затекао сам их усред разговора.
„Отворише се врата у стени и изађе бели анђео. У једној руци држаше пламени мач, у другој јагње.“ Никанор није свети Јован па је и његово виђење штурије без свег оног тајанственог сјаја и чудесних бића.
Није се много задржавао на описивању анђела, јагњета и мача, те тако никад не сазнадосмо да ли је јагње као у Јована имало седам очију и седам рогова.
Чини се да је Никанор јагње поменуо узгред, тек толико да се приближи оној врсти виђења која нам је била позната из Новог завета.
У реду: јагње у пољу, на ражњу па чак и у рукама свеца. Али забога, откуд јагње које жари и пали. То место код Јована је одвећ
У реду: јагње у пољу, на ражњу па чак и у рукама свеца. Али забога, откуд јагње које жари и пали. То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где јаким гласом виче: 'Ко је
' Тада опазих између престола са четирима Бићима и између Стараца Јагње где стоји као заклано. Имало је седам рогова и седам очију то јест седам Духова Божијих посланих по свој земљи.
Имало је седам рогова и седам очију то јест седам Духова Божијих посланих по свој земљи. И јагње се примакну да узме књигу из деснице онога који седи на престољу.
Не сећам се шта сам све рекао Никанору. Најпре га, отприлике, упитах како то да се јагње није препало пламтећег мача него је мирно лежало у анђеловом наручју.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И наивна радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот се гаси... 1883.
У тавно зеленом сâду мирише травица мека, И небо над нама шири звездани вео свој Не бој се евнуха, јагње. Ах, тебе загрљај чека, А њега ханџар мој. 1889. НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 1.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Корачајући, тек би дрекнуо, али тек онако, налево, надесно, никога лично не ружећи. „Напрасито јагње”, говорио је кум Влаовић.
Кум Влаовић је тражио кључ, паланачки кључ који сва врата отвара. — Он, напрасито јагње, а она, љута птичица, па се сложили, дивота! — Слушкиње су говориле да је госпоја — „Нема шта, добра жена”.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Дедер ти, Перо, напиши реч дуд! Разуме се да би се и Пера збунио док му не би учитељ рекао: — Замисли јагње на ражњу измеђ' два турска нужника. И Пера би се одмах сетио те реч написао.
Тако у уста улази погача, па улази ракија, па улази јагње са ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде печено.
Сазнао сам још: да је магарац стрпљив, јагње питомо, коњ племенит, тигар крвожедан, лисица лукава, пас веран, зец плашљив, твор подао, мајмун смешан и да човек има
Изгледао ми је као дивља звер, која је канџама шчепала јагње па га коље и замишљао сам себе ко светога Ђорђа, на беломе коњу, који спасава девицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Иза зида једне куће угледах једнога коморџију који је о дрво обесио заклано јагње и дере га. — Је ли ово село Струпино? — Не. Ово је Биџа-Махала. — А село Струпино?
На леђима му телефон, а на груди пригрлио једно одрано јагње. Призор необичан и смешан. Батерија је била постављена у борни положај за трен ока. Возари су се склонили.
За то време водници су контролисали постављене топове. Командиру приђе Танасије носећи под мишком јагње. — Господине капетане, хоћемо ли да поставимо телефон? — Нећемо.
— Нећемо. Командоваћу из батерије — говорио је гледајући у карту. Али наједном се обрати Таси: — Шта ти је то? — Јагње, господине капетане. — Откуд? — Кад се оно заглависмо у оно село, дадоше ни једни коморџије.
Танасије приђе да се поздрави са мном. Тада сам се сетио да сам уз пут видео једнога војника кад је драо заклано јагње, и показах очима Танасију на јагње. Он се насмеја враголасто.
Тада сам се сетио да сам уз пут видео једнога војника кад је драо заклано јагње, и показах очима Танасију на јагње. Он се насмеја враголасто. У оно село, док су возари и послужиоци окретали, ја сам обишао мало... Занемоћао си?
Занемоћао си? — Јест — и он се насмеја. — Коморџије се окачиле на плот и сеире, а оставили јагње о дрво. А таман га били очистили к што треба. Чекај, велим, пресешће вам.
— Али када смо потерали даље, ја сам им га поштено показао. — Танасије узе обема рукама јагње и одмаче га од себе. — Донећу вам једну плећку. Збогом, господин потпоручник. — Пст!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
И мајка плакала: Јоване, сине, Јоване, Ти си ми јагње ђурђевско! И сестра плакала: Јоване, брате, Јоване, Ти си ми цвеће пролећно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
плећима ћурак од курјака, на глави му капа од курјака, привезô је мрком јеменијом; нешто црно држи у зубима колик' јагње од пола године!“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга!
бане уострио, он не тражи ништа од оружа, но му грлом бане запињаше, а под грлом зубом доваташе: закла њега како вуче јагње. Скочи бане па из грла викну, те набрекну оног хрта жута, доке своју курталиса љубу.
је јунак кô што су јунаци: на њему је ћурак од курјака, на глави му кала од курјака, нешто му се у зубима црни као јагње од пола године; како стиже, он заметну кавгу, и прогони стражење мимо прве, погуби ти кума и ђевера“.
ђевојке, већ од коња добрих одсједоше, па он сједе у зелену траву, а ђевојци у криоце главу, заспа Стојан како јагње лудо, ал’ ђевојка спавати не може.
“ Кад легоше санак боравити, Јанко бјеше санан и уморан, па он заспа као јагње лудо; ал’ не спава беже Али-беже, већ говори својој вјерној љуби: „Чу ли мене, моја вјерна љубо!
Ал’ то бего ништа не слушаше, већ извади ножа пламенита, па он закла побратима свога, као јагње о Ђурђеву дану. Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Видиш ли је, чиста као суза. Док се јагње окретало на ражњу, окупљена дружина претресала је своје успомене из веселих и узбудљивих дана свог одметништва.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
) Други бијаше сиромах с једним — рече — исто јагњетом; те уједно шњиме то јагње за трпезом сећаше и са шњиме јеђаше и пијаше и на крилу му спаваше (сву ту налику указује како се муж живи са својом
Дође — рече — туђин к богатому, пожали [овај] своје потрошити на њега, него оте од сиромаха оно једино женско јагње те закла!« (Чујете каквом приликом парницу издоведе Натан приговорну: у крпи завиту бритву ношаше.