Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
“ Изнад црквишта пламте облаци: тако као да жале иконе. Умиру пчеле - туже просјаци. Не чују воде своје изворе. Јагњетов лелек преко гудуре, што нагон буди звјерки, морији, жалости биле, сјени уснуле тај болак древни, најисконскији.